Pej-Pal u Srbiji
Keš, kartica, klik
Stranci su već odavno naviknuti da na internetu kupuju najčešće Pej-Palom, dok naši građani plaćaju pouzećem, e-bankingom ili karticom
Zašto je baš sada Srbija konačno dodata na listu zemalja koje podržava svetski sistem za elektronsko plaćanje Pej-Pal, nije sasvim jasno, a u krajnjem više nije ni važno. Zašto u istom paketu, pored mogućnosti elektronskog plaćanja (što znači da može da se kupuje u inostranstvu) Pej-Pal istovremeno nije upakovao i mogućnost elektronske naplate (da može odavde i da se prodaje), takođe nije jasno i tiče se politike ove kompanije. Svejedno, dolazak Pej-Pala ovde je dočekan kao važan "istorijski" trenutak, što u dobrom delu to i jeste. Samo, ne bi valjalo da sve ostane zarobljeno u tom kontekstu, nego se on mora proširiti nekim novim pitanjima, na primer o našoj spremnosti za dalji razvoj savremene trgovine, elektronske, onako kako je to već praksa u svetu i kako dolikuje veku u kojem živimo.
Dolazak Pej-Pala u Srbiju 10. aprila skrenuo je nemalu pažnju na oblast elektronskog poslovanja i trgovine. Tih dana od predstavnika Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija moglo se čuti da ne postoji jasna evidencija o tome koliko je rasprostranjena elektronska trgovina kod nas, ali da postoje podaci da ona čini oko deset odsto ukupne trgovine. U 2011, kako je rečeno, 400.000 građana kupilo je nešto putem interneta, a godinu dana pre toga taj broj je bio manji za 100.000 kupaca. Kada su razvijene zemlje u pitanju, učešće elektronske trgovine u rastu BDP-a iznosi 20 odsto.
Za sada, najkorisnije što Pej-Pal građanima i firmama u Srbiji donosi jeste mogućnost kupovine na mnogo većem broju sajtova nego do sada. I ranije se, naravno, mogla kupovati roba iz inostranstva preko interneta, ali samo na onim sajtovima koji su podržavali ili mogućnost plaćanja karticom ili bankovni transfer. Plaćanje Pej-Palom sada dosta olakšava posao, jer na stranim sajtovima zapadnog područja, na koje su naši građani najviše upućeni, ova kompanija vlada suvereno i veliki je broj sajtova koji nemaju drugi način plaćanja osim Pej-Palom. Jedan od najviše isticanih aduta ovakvog "šopinga" leži u bezbednosti podataka. Pej-Pal omogućava da kada se jednom kod njega otvori nalog, kada mu se poveri broj kartice, onda je to već dovoljan garant bilo kom prodavcu na svetu tako da on sam ne mora više da proverava validnost kartice.
JEDNOSMERNA TRGOVINA: Međutim, prava korist od Pej-Pala tiče se trgovine u obrnutom smeru i mogućnosti naših preduzetnika i firmi da svoju robu preko interneta prodaju i naplaćuju uz pomoć ovog sistema. S jedne strane, to zavisi od toga da li su naši zakoni usklađeni s takvom vrstom usluga a, s druge, opet, čak ni povoljni zakoni nisu garancija da li će i kada Pej-Pal ovu opciju odobriti.
U prilog tome, sagovornik "Vremena" Slobodan Marković, IT stručnjak, koji je donedavno radio u Ministarstvu telekomunikacija i bio u kontaktu sa Pej-Palom, kaže da se ova kompanija, odnosno kompanija eBay u okviru koje Pej-pal funkcioniše, čak ni kada je država tražila objašnjenje, nikad nije izjasnila o tome koji su bili razlozi zbog kojih sve do danas nismo bili priključeni u njihov sistem. "Pre desetak godina, kada je Pej-Pal pravio veliku ekspanziju na 180 zemalja, mi nismo bili uključeni u taj veliki talas. Ono što meni izgleda kao najverovatniji razlog jeste što smo tada imali nestabilan finansijski sistem ili možda što smo često menjali naziv države. U jednom momentu prešli smo sa SRJ na državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, pa smo promenili kod sa YU na CS, pa sa CS na RS, a ti kodovi su bitni u finansijskim transakcijama. Pri svemu tome mi nismo tako veliki i značajni da bi oni obraćali naročitu pažnju na nas. Iz njihove perspektive oni su pokrili ceo svet, 180 zemalja, i povezivanje bilo koje naredne zemlje ne predstavlja im naročito velik poduhvat, ni u smislu učešća na tržištu, ni u smislu prihoda, profita, čak i ako je reč o osam miliona ljudi. Sada su istog dana povezali Srbiju, Gruziju i Egipat, kako tvrde – iz strateških razloga, a još nisu povezali na primer Makedoniju i Crnu Goru."
Prema rečima našeg sagovornika, za to što je Pej-Pal omogućio da se iz Srbije kupuje posredstvom njih, nisu postojale nikakve zakonske prepreke ni danas ni pre šest godina. Isto tako, u ovom trenutku, posle izmena Zakona o deviznom poslovanju krajem prošle godine, ne postoje ni zakonske prepreke za trgovinu u obrnutom smeru, pa se dozvola za to uskoro očekuje, prema svim najavama, do kraja ove godine.
GDE SU PROBLEMI: Radi preglednosti situacije, kada se govori o ulozi Pej-Pala u Srbiji, za početak treba razdvojiti poslovanje u inostranstvu i poslovanje u Srbiji. Što se tiče poslovanja s inostranstvom, građani mogu da kupuju i da koriste Pej-Pal, što su mogli i u poslednjih godina preko nekih drugih sličnih sistema. Zakonski, i firme bi mogle da koriste takve servise kako za kupovinu, što je Pej-Pal već sada dozvolio, tako i za primanje uplata, na šta se još čeka. Međutim, ono što ne postoji kao mogućnost jeste da građani primaju novac preko Pej-Pala, jer po zakonu ne mogu da imaju račune u inostranstvu, po čemu smo jedna od poslednjih zemalja u regionu. Ne postoji ni mogućnost da domaće firme preko Pej-Pala ili drugih sistema naplaćuju svoje proizvode i usluge od naših građana.
"Ono što predstavlja problem", objašnjava Marković, "jeste što po Zakonu o deviznom poslovanju građani ne mogu da otvaraju račune u inostranstvu i ne mogu da drže novac u inostranstvu pa tako ne bi mogli da prime novac na svoj račun kod Pej-Pala, dok se ne izmeni zakon. Druga stvar koja je problematična u vezi sa tim zakonom je što on zabranjuje trgovinu između rezidenata Srbije u devizama. Što znači da kada bi srpska firma dobila mogućnost da naplaćuje preko Pej-Pala, onda bi novac mogla da naplaćuje samo od stranaca, ne bi mogla da naplaćuje od građana Srbije. Za to je takođe potrebna izmena zakona. Za određene vrste transakcija, na primer promet stanova i još neke transakcije, po zakonu je moguće koristiti devize čak i u Srbiji. Ono što mislim da treba da se uradi jeste da se uvaži specifičnost elektronskog poslovanja i da se uvede mogućnost da se za transakcije u elektronskom poslovanju omogući naplata u devizama. To u početku može i da se ograniči, na primer na transakcije do određenog iznosa, ali mislim da je striktno i čvrsto držanje zabrane potpuno anahrona praksa i da će to samo da sputava razvoj elektronske trgovine kod nas. To je posao pre svega Ministarstva finansija i naročito Narodne banke i mislim da nismo svesni koliko je to hitno i koliko smo mnogo u zakašnjenju u vezi sa kompletnim elektronskim plaćanjem."
GRAĐANI I FIRME: Stranci su se, na primer, još odavno odvikli od izdavanja naloga za plaćanje preko banke i odavno su već naviknuti da kada kupuju na internetu plaćaju karticom, ili najčešće Pej-Palom. Naši građani elektronsku kupovinu od domaćih firmi i dalje plaćaju uplatnicom, pouzećem, e-bankingom ili karticom. Isto je i kada je reč o firmama. Za razvoj domaće elektronske trgovine idealno bi bilo kada bi postojao nekakav srpski Pej-Pal, servis koji bi našim firmama omogućio da otvore nalog za pet minuta, da ga stave na svoj sajt i krenu da koriste za naplatu. Nacionalni sistemi koji funkcionišu na istom principu kao i Pej-Pal veoma su popularni u Rusiji i Kini. Kod nas, ako bi neka domaća firma htela da napravi neki takav servis kao što je Pej-Pal to ne bi mogla da uradi, jer su potrebni, kako kaže Marković, zakon o platnim uslugama ili zakon o elektronskom novcu.
"Kao firmi u Srbiji, vama nijedna banka danas ne nudi pristupačnu mogućnost, jeftinu i brzu, za sistem elektronske naplate. Eventualno, Intesa banka i još neke imaju takav sistem, ali uslovi za ulazak su vrlo strogi, bankarske provizije previsoke i svakako to nije usluga koja je prilagođena preduzetnicima i malim firmama. To je usluga koja je prilagođena onima koji imaju ogroman broj transakcija, na primer JAT-u zbog kupovine karata. Pošto nemate alternativu, ako ste internet prodavnica i tek počinjete s poslom, morate da koristite neki inostrani servis za posredovanje u naplati." Samo što u tom slučaju kupci mogu biti samo – stranci.
Ukratko, put od ideje da se nešto proda do same realizacije izmenom zakona mogao bi biti pojednostavljen. U razvijenoj elektronskoj trgovini, i domaće transakcije i one s inostranstvom obavljaju se iz fotelje i klikom na kompjuteru. Najčešće, ode se na sajt Pej-Pala, otvori se biznis nalog, taj link se stavi na sajt i neko ko hoće da kupuje samo klikne na taj link. Tačno je da i kod nas ko hoće da otvori internet prodavnicu može da se snađe i naplati robu, ili preko stranih servisa (za strane kupce), ili za domaće kupce uplatnicama, pouzećem, ali to i dalje nije povoljno okruženje za razvoj elektronske trgovine. To je još daleko od brzine i komfora koje savremeno poslovanje zahteva.
PTT: U susret e-trgovini
Dolaskom Pej-Pala u Srbiju, kako su mnogi prognozirali, mogao bi se očekivati veliki "boom" u internet kupovini iz inostranstva. Pitanje je samo da li će u uslovima krize do njega zaista i doći, a ne da li će poštanske i kurirske službe imati kapaciteta za kvalitetnu dostavu tako velikog broja pošiljki. Iz PTT-a redovno stižu potvrde o njihovoj potpunoj spremnosti kako u situaciji koju može proizvesti dolazak Pej-Pala tako i za svaku drugu vrstu elektronske trgovine.
U prilog tome, kao prvo, navodi se podatak o razgranatoj mreži ove kompanije koja ima 1500 pošta širom Srbije i broj transakcija koji je, prema proceni Narodne banke Srbije, četiri puta veći nego broj transakcija svih banaka zajedno. PTT je uveo tokom vremena i mnoge novine u oblasti elektronskog poslovanja, a najnoviji proizvod koji dodatno osavremenjuje dostavu jeste uvođenje slanja SMS-a svakome kome je stigla pošiljka. U toj poruci biće rečeno gde i kada treba da se dođe da bi se dobila pošiljka.
Za privredni razvoj i mogućnosti e-poslovanja najvažniji korak učinjen je u novembru 2011. kada je PTT uveo uslugu Post export. Sve do tada domaće firme koje bi prodavale robu na internetu imale su problem s izvozom jer su naše izvozne procedure dizajnirane za veliki izvoz, a ne za pojedinačni i manjeg obima. I upravo zbog toga, u Srbiji nije postojala neka veća elektronska trgovina sa inostranstvom. Od kada je PTT uveo Post export – odnosno da svaki trgovac može svoj proizvod koji je jeftiniji od 1000 evra, lakši od 30 kg i manji od tri metra da preda u pošti kao paket koji će biti distribuiran – izvoz je uveliko pojednostavljen. Osim toga, izvoznik ne mora da se bavi ni špedicijom ni carinom. Takav potez znatno je podstakao ljude da počnu da razmišljaju o izvozu preko Post exporta, i od 15. novembra 2011. kada je ova usluga uvedena, do danas zabeleženo je više od milion evra izvoza na ovaj način, uglavnom robe manjeg ekonomskog značaja.
Kada je pak naručena roba u pitanju, Uprava carina uvek naglašava da se za poštanske pošiljke koje podležu naplati uvoznih dažbina, carinska osnovica uvećava za troškove transporta i poštarine. Roba koja se uvozi, odnosno naručuje, može da stigne običnom pošiljkom – preko PTT službe ili brzom poštom preko firmi DHL, "Fedeks", UPS, bilo kojim od 47 operatora koliko ih u Srbiji trenutno ima. Ukoliko pošiljka stigne brzom poštom, ona se onda carini po stopi koja je propisana Zakonom o carinskoj tarifi, a ne primenom jedinstvene carinske stope u visini od deset odsto, što je i glavni razlog zašto se kupci najviše odlučuju za PTT usluge – iako sporije, mnogo su jeftinije.
Iz DHL-a, glavnog konkurenta PTT dostavi, poručuju da su takođe zadovoljni poslovanjem, a od problema najpre pominju zakonski okvir koji je, po njima, generalno dobar, samo što se ne primenjuje. Od internet kupovine i trgovine u Srbiji se tek očekuje pravi zamah, pa je neophodno pripremati teren u svim segmentima. I bez obzira na okolnosti, treba imati na umu Digitalnu agendu Evropske unije u kojoj je postavljen cilj da do 2015. više od 50 posto stanovnika EU kupuje putem interneta i da 30 odsto malih i srednjih preduzeća takođe trguje na taj način.
Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra trgovine i telekomunikacija
O uslovima za elektronsko poslovanje
Već postoje mnoge domaće e-prodavnice koje naplaćuju preko kreditnih kartica. Sve one rade u skladu sa domaćim zakonima. Na sajtu http://www.bancaintesa.rs/code/navigate.aspx?Id=433 može se videti spisak prodavnica koje nude plaćanje Master i Visa karticama posredstvom ove banke. Nažalost, to je još uvek jedina domaća banka koja nudi mogućnost naplate preko interneta za Master i Visa platne kartice, ali to je stvar tržišta, a ne regulative. Sa povećanjem prometa u domaćoj e-trgovini, očekujemo da će se ponuda platnih usluga širiti. Naplata preko Pej-Pala je još jedna dodatna mogućnost koja će mnogima biti značajna, a posebno izvozno orijentisanim malim prodavcima.
Imamo Zakon o elektronskoj trgovini i prepoznatu e-trgovinu u ključnim zakonima u oblasti trgovine i finansija. U toku je izrada novih zakona u oblastima platnih usluga i deviznog poslovanja. Dakle, osnovni zakonski okvir za e-trgovinu postoji, ali to ne znači da se e-trgovci ne sreću sa problemima u vezi sa primenom zakona. Zbog toga zakonski okvir treba i dalje unapređivati, odnosno stalno ga prilagođavati potrebama prakse.
