Točno prošlog petka, 30. marta, takoreći sabajle, poštovani narod je još jedared obradovan. U Jutarnjem programu RTS-a, sa novinarkom čija karijera veri i vrlo napredno napreduje, pojavila se ministarka Zorana Mihajlović i rekla da će toga dana, u podne, i u prisustvu samog Predsednika, biti probijena leva strana tunela "Brančić", koji je na deonici Lajkovac–Ljig Koridora 11. Ministarka je, u sabajle crno-beloj kombinaciji, još rekla da je ovaj tunel najteži, dug 950 metara, košt’o 30 miliona evra, auto-put do Preljina bude gotov do leta 2018, ceo koridor do 2024. Jedino zaboravila da pomene da je rok za završetak deonice Lajkovac–Ljig bio novembra prošle godine!

POZDRAV KA JUGU: Dakle, Dići, desetak kilometara od Ljiga, levo uzbrdno skretanje. Poviše Ibarske magistrale dva tunela, levi i desni, ili desni i levi. Tu već radnici Energoprojekta, koji podizvođač, Kinezi iz firme Šandong, svi u beli, plavi, crveni šlemovi, žuti prsluci. Novinar "Vremena", sa ostale kolege – već pristiglu RTS gospođu koja sabajle razgovarala sa ministarku, raspuštena crna kosa, crna suknja, crne terenske čizme sa nitne odzada, čija karijera napredno napreduje – zaduži šlem i prsluk, uzme radi pos’o. Kad policijski vučjak onjuši novinare, gospodin iz protokola objasni da je obraćanje Predsednika 450 metara u tunelu, a izjave ispred tunela.

Sve šlemove pomeriše, u liniju, na levu stranu, eto ga gospodin Drobnjak, direktor Srbija Puteva, koji je od mode imao samo plave rukunice na naočari, dok je, pristigli, gospodin Babić, direktor Koridora, bio za svečanost opremljeniji, plavi sako, plave antilopske zumbane cipele, u jednoj ruci beli šlem, u drugoj naočare za sunce. Samo što se Drobnjak gospodin nasloni na Babić gospodina, eto nama ministarke Zorane, novi svečani stajling, kosa plava, trepavice velike pa crne, bluzica sa, ko da su zečije, dve krznene šapice oko vrata, a preko svega takoreći pelerina boje roze, čiji kaiš je imao velike žute alke.

Ministarka radosno sve pozdravi, zadrža se u konverzaciji sa kineskim ambasadorom, upita, jeste li zadovoljni, prevodilica prevede, Kinez klimnu glavom, ministarka trepnu svojim velikim i crnim trepavicama, Sve što treba, mi smo tu! Ministarki uze da se oprezno primiče gospodin Babić, sa belim šlemom u levoj ruci, klimnu joj, ona mu radosno i nekoliko puta otrepnu, sve držeći svoj pink i roze šlem pozadi.

Sa juga se pojaviše crni automobili, svi se okrenuše ka jugu, eto ga, sa juga, sami gospodin Vučić. Svi dadoše aplauz ka jugu, Vučić je koračao, plavi džemper na plave farmerke, pozdravi sve redom, Dobar dan, srećan rad! Sve krenu u tunel, jedino Vučić nije imao ni šlem, ni prsluk, Drobnjak je gužvao žuti prsluk u rukama, Zorana je svoj roze šlem držala pod desnom miškom.

Stigoše do proširenja u tunelu, gde bili radnici sa šlemovima, crveni transparent na kome na kineskom, srpskom, pisalo, Čestitamo uspešno probijen tunel "Brančić"… Svi uzeše gledaju napred, gde bila velika mašina pred betonskim zidom. Uključi se mašina, uze da tuče i čuka po onaj zid. Mašina je čukala i čukala, Vučić gospodin stiže da se, rukom, javi slavnom novinaru Gvozdenu od Čačka, koji mu otpozdravi sa, Poštovanje, predsedniče!

Mašina je još čukala po zidu, pažnja načisto popusti, niko ne primeti da je zid probijen, da se mašina ugasila, tek na protokol aplauz, svi udariše u pljeskanje. Nastupi tišina, koju je prekidala Vučić konverzacija, reporter se primače, stariji, temeljan čovek, sa šlemom, koji je uspešno prošao ubrzanu obuku iz spontanog obraćanja predsedniku, govorio je: Da vam kažem, sve što ste rekli, sve mi se sviđa, bolje ne može. Vučić zatraži da kaže šta ne valja, ovaj spremno odgovori da sve pohvalno, ali seljaci zapostavljeni, trebaju bolji uslovi. I, sve što radi, radi idealno, ali nema ljude, ne kontroliše opštine, zna šta priča, ceo život majstoriše.

Kad se završi spontani razgovor, javi se zvanično žensko preko mikrofon, Poštovane dame i gospodo, danas prisustvujemo otvaranju tunela Brančić na Koridoru 11… Javi se direktor Energoprojekta, Pravo zadovoljstvo je dolazak predsednika države… Prozvaše kineskog ambasadora, ovaj se, bodren Vučićevim, Ajde ekselencijo, umesto mikrofonu i kamerama, okrete Vučiću, reče da često razgovara sa predsednikom, da mu je preneo, da Srbija, pored kukuruza i pšenice, treba da gaji lekovito bilje… Pa izvadi ‘artiju, pročita pismo kineskog predsednika: Kina i Srbija su veliki prijatelji… Vama, predsedniče, dobro zdravlje!

‘DE SI, GVOZDENE: Vučić čestita ambasadoru, ambasador čestita Vučiću, javi se ministarka Zorana: Dragi predsedniče… Voditeljka najavi predsednika, bi obraćanje u tunelu: Dragi ambasadore, uvažena potpredsednice Vlade… video sam ovde i seljaka iz Donjih Banjana, koji je rekao šta je dobro i šta ne valja, pa povika, Je l’ tako Petriću, a Petrić odgovori, Imam još! Vučić nastavi, ovo je veliki dan, jer ovo je jedan od najdužih tunela, veliki uspeh, veliko hvala, veliki posao za našu decu, za našu budućnost… Sve će biti završeno… Ministarka odloži roze šlem, Drobnjak se još držao prsluka, Babić belog šlema… Vučić nastavi, modernizacija pruga dobro ide, stranci će dolaziti, ovo je put kroz srce Srbije, narod bi trebalo da da ime autoputu, da ne bude Koridor 11, koje će ime da bude, neka narod odluči… Svi dadoše aplauz, krenuše nazad, da Vučić, posle obraćanja u tunelu, da izjavu ispred tunela.

Svi se namestiše pred tunelnom, Zorani dodadoše roze šlem, Vučić zahvali kineskom ambasadoru, kineskoj braći, ponovi da smo danas probili najteži tunel na Koridoru 11, koji se neće zvati Koridor 11, već će mu građani Srbije dati ime… Nastavi da ćemo do kraja godine završiti sve, sledeće godine isto, a do 2021. još više, Srbija će drugačije izgledati, kad idete u Istanbul, Sofiju, ići ćete sve vreme auto-putem… Mahnu dvema ženama, koje su se o’zgo nagle preko perde, zahvali se i radnicima, koji su se mnogo mučili, treba da budu ponosni, svojoj deci mogu da govore da su gradili budućnost Srbije…

Vučić završi, doviknu mu Petrić da nije završio, Vučić upita, može li posle, ovaj se složi, Čekam! Onda nastupiše novinari, prvo prozvaše Pink, žensko čeljade spremno upita, šta to Tači preti?, i još bi pitanje, Vuk Jeremić priča da ste se u Njujorku videli sa lobistima… Vučić odgovori da su Albanci mnogo jaki, samo neka se sile, a što se tiče američkih lobista, kakvi lobisti, kakvi bakrači, da mu to treba, ima savetnike koji su besplatni, sve lažu, kao što lažu za privatnu večeru u Njujorku, nikakve privatne večere nije bilo… RTS gospođi, čija karijera, otkada prati Predsednika, veri i vrlo napredno napreduje, zapade pitanje o Erdoganu, Vučić odgovori sve o Erdoganu, priliku dobi i N1, oli će Srbi na Kosovu sami formiraju ZSO, oli neće, ali Vučić gospodin ništa nije razumeo šta ga se pita.

Neočekivano, priliku da pita dobi i Studio B, Vučić odgovori da radovi odlično napreduju, i odgovori da kineski predsednik dolazi u posetu, velika poseta, ogromna čast, ponovo će da dočeka predsednika Šija… Neočekivano se javi i slavni novinar Gvozden, koji je držao mikrofon Prve televizije, predsednik ga pozdravi: ‘De si, Gvozdene, legendo centralne i zapadne Srbije! Gvozden odgovori, Šta bi Srbija bez nas dvojice, Vučić se složi, Ništa. Predsednik završno privede direktora Drobnjaka, reče mu da ne zna ništa, i otpusti ga.

Onda spontano ponovo bio spontani gospodin Petrić, koji ne skid’o šlem, koji predsedniku preneo da mnogo 160 dinara za litar nafte, a predsednik obeć’o da će se preduzeti mere. Pa gospodin Petrić, iz Donji Banjani, ponovio ono što vežb’o na ubrzanom kursu: Sve ovo dosad što si radio, sve je dobro, svaki dan te slušam deset puta, ti si jedini predsednik koji javno sve radi, i što razume ljude…

Pa se gospodin Petrić seti, Pedeset godina gazim blato, sad je rizla, kad ću dočekati da idem asfaltom, imam kilometar od magistrale do kuće, neću dočekati. Vučić povika, Gde je Drobnjak?, primače se Drobnjak, Petrić zavapi, kakav Drobnjak, neću doživeti, SNS predsednik Ljiga se uključi, ima projekat, 4 miliona dinara, Vučić predsednički preseče, Doći ću lično u tvoju kuću za dva meseca, asfaltom, spremi za Drobnjaka rakiju!

Predsednik sve završno pozdravi, Sve najbolje vam želim, ode u crni audi, i ostali se spakovaše u svoje audije, gospodin Petrić je, zadižući beli šlem, za njima vikao: Drobnjak, ako ne ispuniš, dolazim za Beograd!