Da je Marinika Tepić iskrena koliko je ambiciozna, onda bi naslov intervjua, koji ste sa njom objavili u svom broju od 20. maja ove godine, morao da glasi: "Očekujem da budem privedena." Pogotovo što su svi razlozi za njeno privođenje navedeni, i to redom, u samom tekstu intervjua, u kojem Marinika, opet redom, laže, laže, laže, laže i laže.

Ono što je vadi, jeste samo činjenica da, po običaju, Marinika Tepić, laže u novinama, jer za tu laž ne postoji krivična odgovornost.

Za laž u policiji i sudu se odgovara, krivično, te je Marinika u obe ove ustanove dobro pazila da ne podnese nikakvu krivičnu prijavu protiv mene, i time se, zvanično, pred zakonom, zakune u ono što po televizijama i novinama tvrdi. I, kao što ste i sami naveli, prijavu sam podneo ja protiv nje, za laž, i spreman sam da odgovaram ako se utvrdi da to što tvrdim nije tačno. Uostalom, među dokaze ću uvrstiti i ovaj intervju, u kojem Marinika "očekuje" da budem priveden i "sklonjen sa svih nacionalnih frekvencija".

Ko da me privede, ako prijave nema; ko da me privede ako svedoka nema; ko da me privede ako je njen glavni izvor čovek koji ništa od onoga što je ona govorila nigde nije potvrdio?

Mariniki to nije ni bitno, mogla bi, ako me niko ne privede, jer nema zašto, ponovo da kuka na policiju i tužilaštvo i juri Zagorku Dolovac po kafićima. Mogla bi, i hoće, takođe, da se sutra žali raznim delegacijama kako televizije sa nacionalnim frekvencijama nisu dobre, jer eto mene na njima, a ona lepo tražila da mi se mediji zabrane.

Zašto bi se bilo ko, naročito ja, od Marinikinih medijskih napada branio u medijima? Zar ne bi bilo bolje da me njeni mediji i optuže, i osude, i streljaju, a da ja nikada pravo na odgovor ne dobijem? I sve posle toga što je rekla je isto, pa i smešnije, do nivoa karikature, kao u onom delu intervjua u kojem ona govori kako bivši italijanski počasni konzul Robert Veraldi ništa nije demantovao. Onda joj novinar kaže da su i Veraldi i drugi članovi delegacije koji su bili u poseti Jagodini upravo Vremenu vrlo jasno demantovali da je tamo bilo i podvođenja žena i svega drugog o čemu se priča, a Marinika, na to mirno kaže: Više ja verujem verziji Sande Rašković Ivić. I sve tako redom.

Pre samo nekoliko dana, u izjavi za N1, Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca kaže da Tužilaštvo može da zaštiti svakog svedoka, i to na dva načina, a kod vas Marinika iz sveg glasa viče da ne da imena svedoka, sve dok ne dobije garancije da će oni biti zaštićeni. Pa malo li je reč zamenika republičkog javnog tužioca, šta još treba da se desi?

Verovatno isto što i sa pričom o famoznom telefonu sa slikama nagih devojaka. Ne zanima, kaže Marinika, nju povod zbog kojeg je taj telefon postao predmet istrage, nego samo ono što je u telefonu, fotografije maloletnih devojčica bliskih Palminih saradnika! Naravno da je ne zanima, kada je reč o telefonu oduzetom jednoj opozicionoj aktivistkinji, a ne nekom od mojih saradnika. I naravno da je ne zanima kada je reč o slikama maloletne ćerke Biserke Jakovljević, direktorke centra za socijalni rad u Jagodini. I kada je ta opozicionarka uhapšena, a telefon zaplenjen, jer je slikama te devojčice probala da ucenjuje Biserku!

I? Kako se onda zove to što Marinika radi?

Pita je isto što i ja i vaš novinar, koji je lepo primetio kako je krenula od "podvođenja maloletnica", pa prešla na "ucenjivanje žena iz gradske uprave", da bi završila s pričom o "sponzorušama i elitnoj prostituciji"!

Drugim rečima, ona mene optužuje, kada se sve sabere, za sledeće:

Da sam u gradskoj upravi zapošljavao maloletne sponzoruše, koje sam potom ucenjivao i terao na elitnu prostituciju, podvodeći ih kao maloletnice, ali zaposlene. Sponzoriše. Da nije strašno, bilo bi smešno. U svakom slučaju bolesno.

Po onoj oprobanoj "drž’te lopova!" optuži me da sam obio stan, koji nije obijen, kako bi zastrašio svedoke kojih nema. I opet ona više veruje iskazu sina njene predsednice odbora u Jagodini, nego zvaničnom saopštenju policije, kojoj je taj sin rekao da stan ipak nije obijen.

Naravno, pravo na odgovor na te optužbe, nemam, dovoljne su same optužbe, po Mariniki. I to ni za šta manje, nego da me hapse, zabrane da pričam, i da sve to, za Mariniku, odradi ni više ni manje, nego Tužilaštvo za organizovani kriminal. Pa onda tako svesna u šta se svojim lažima uvalila, ispred Višeg tužilaštva u Kraljevu ne trepnuvši iznese laž da je dobila obećanje da će proces, koga inače nema, biti prebačen u Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Slažem se, ali prvo da ispita, isto to Tužilaštvo, i sve one kokoške koje je Marinika optužila za proizvodnju droge. Zašto? Pa rekla Marinika, kako zašto? I kokoške, pri tom, kao i ja, reč da nisu rekle. Tužilaštvu za organizovani kriminal je Zakonom data nadležnost ne za slučaj koga nema, već baš za slučajeve na foru stečenog bogatstva i za slučajeve novca na računima u inostranstvu. Znači baš za njenog gazdu Dragana Đilasa.

Opet, računajući da ste vi ozbiljna redakcija i da poštujete zakon, verujem da ćete ovaj moj odgovor ipak objaviti, a ja ga završavam, na način a la Marinika. I evo, tvrdim, da imam sedam svedoka koji će svedočiti da je Marinika dobila od Dragana Đilasa pare da laže o meni, samo zato što sam se usudio da ga nazovem lopovom, što ću uvek, rado da ponovim, i zato što posedujem dokaze o tome da je tukao ženu i tasta.

I oni će svedočiti čim im Tužilaštvo garantuje da će biti zaštićeni svedoci.

Hvala.