JOVANJICA

Naziv kompanije i imanja na teritoriji Stare Pazove, nekoliko desetaka kilometara od Beograda. Kompanija je dobila naziv 2014. godine po luci Jovanjica kojom se pristupa na Svetu Goru blagoslovom monaha sa Hilandara.

Poljoprivredno dobro kod Stare Pazove bilo je registrovano za proizvodnju organskog povrća i voća. Godinama su to imanje obilazili vladajući političari. Visoki funkcioner Srpske napredne stranke Zoran Babić promovisao je proizvode sa Jovanjice. Imanje nadomak Stare Pazove obilazio je i direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić. Na seminarima organske hrane, uz Koluviju je neizostavno bio i član Glavnog i Izvršnog odbora SNS Dragomir Petronijević. Biznis seminare i kurseve o poljoprivredi držali su i policajcima. Međutim, policija je u novembru 2019. godine tokom akcije hapšenja i pretresa, pronašla na tom imanju – kako se navodi u optužnici – isključivo zasade marihuane, odnosno skanka, kao i oko 600 kilograma te droge spremne za prodaju.

Na poljoprivrednom dobru radilo je tridesetak radnika, čije je biografije proveravala BIA. U plastenicima na Jovanjici razvijena je, prema optužnici, plantaža kanabisa u devet hangara, dok je ispod njih bujao podzemni grad. Uglavnom, u podzemlju Jovanjice otkriveno je deset najsavremenijih laboratorija skanka i dve sušare. U te prostorije moglo je da uđe tek nekoliko radnika obučenih u specijalna odela sa rukavicama i hirurškim maskama.

Tokom pretresa, na imanju su pronađeni ometači za komunikaciju mobilnim telefonima, oružje i puške za skidanje dronova.

PREDRAG KOLUVIJA, prvooptuženi kao vođa organizovane kriminalne grupe u slučaju “Jovanjica”

Predrag Koluvija, suvlasnik kompanie Jovanjica, predstavljao se u javnosti kao pobožni, uspešni privrednik – proizvođač organske hrane i indijske konoplje. Dozvolu za uzgajanje industrijske konoplje Koluvija je dobio šest meseci pre hapšenja, a dozvola je bila namenjena i za izvoz i to firmama koje posluju u Severnoj Makedoniji i Sloveniji – zemljama u kojima je dozvoljena upotreba kanabisa, odnosno marihuane u medicinske svrhe.

Istraga je utvrdila da se na Jovanjici od 2016. zapravo proizvodila marihuana: po izgledu je slična industrijskoj konoplji, ali sa mnogo većim udelom THC-a, koji je svrstava u opojnu drogu. Podaci iz optužnice ukazuju na to da se Predrag Koluvija i deo njegovih saradnika već deset godina bave narko biznisom i “izvoze” droge širom regiona, pa i u zemlje Evropske unije.

Predrag Koluvija (41) rođen je u Nemačkoj. Članovi njegove porodice bili su pristalice četničkog vojvode Popa Đujića i porodični su prijatelji sa osnivačem Srpske radikalne stranke Vojislavom Šešeljom. Pre dolaska u Srbiju, početkom 2000. godine, Koluvija je u rodnoj zemlji osuđivan kao višestruki prevarant, a u Italiji zbog nedozvoljenog držanja oružja. Pre hapšenja zbog slučaja “Jovanjica” protiv Koluvije je u Srbiji pokrenut postupak pred Višim sudom u Novom Sadu zbog šverca kivija.

Na autoputu Beograd–Niš 13. novembra 2019. Predrag Koluvija i njegov vozač Miloš Tofilović bili su u audiju koji je imao blinkere i pravoslavni krst sa oznakom srpske crkve na karoseriji; bahato su vozili i nepropisno preticali. Zaustavio ih je civilni automobil i Koluvija se susreo oči u oči sa načelnikom beogradskog Odeljenja za borbu protiv droga Slobodanom Milenkovićem i još trojicom inspektora. Nije mu pomogla ni falsifikovana policijska značka koju je imao kod sebe. Ubrzo je uhapšen, a policija je preplavila zelena polja marihuane kod Stare Pazove.

SLOBODAN MILENKOVIĆ, načelnik Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije

Inspektor Slobodan Milenković, načelnik Četvrtog odeljenja beogradske policije, razotkrio je najveću narko-korupcijsku-aferu u državi i uhapsio vlasnika imanja Jovanjica Predraga Koluviju.

Na mesto načelnika tog Odeljenja izabran je 2016. godine i od tada je sa timom svojih inspektora zabeležio neke od najboljih rezultata u istoriji beogradske policije. Za zasluge u radu nagrađivan je više puta, a 2018. godine dobio je i orden koji mu je za Vidovdan dodelio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Od momenta kada je uhapsio Koluviju, Milenković je već dve i po godine izložen je stalnim pritiscima u radu i opstrukcijama od strane nadređenih. Više puta je ispitivan o svom radu i za brojne predmete u Sektoru unutrašnje kontrole MUP Srbije, a u dva navrata i poligrafski povodom slučaja “Jovanjica”. Januara 2020. godine obratio se javnosti i rekao kako političke spekulacije opozicije da je Koluvija zvao brata predsednika države Andreja Vučića tokom hapšenja nisu tačne. Takođe i da on, kao potpisnik krivične prijave za slučaj “Jovanjica”, tvrdi da predsednik i njegova porodica nemaju veze sa tim slučajem.

Ipak, Slobodan Milenković nije mogao izbeći medijski linč u više navrata baš zbog slučaja “Jovanjica”. Tabloidi su čak objavljivali fotografije njegovih saradnika nastale dok se susretao sa njima. Tim fotografijama, koje su tabloidima, kako se spekuliše, dostavila BIA ili MUP dok su pratili policijskog načelnika, ugrožen je život i Milenkoviću i njegovim saradnicima.

Poslednjih nedelja i Više javno tužilaštvo – i to zvaničnim putem – pokušava da sazna imena saradnika, ali i sve o načinu rada načelnika Milenkovića sa njima. S druge strane, MUP i Tužilaštvo nikada nisu postupili po informacijama koje su zvanično prijavljene policiji oktobra 2021. godine da su izvesni ljudi iz vrhova bezbednosnih službi razmatrali kako kriminalizaciju, tako potom i likvidaciju načelnika Milenkovića i inspektora Dušana Mitića.

Povodom medijskih napada, načelnik Milenković je u nekoliko navrata tražio da se obrati javnosti. Nije mu dozvoljeno.

DUŠAN MITIĆ, ŠEF OPERATIVE

Kao šef operative Odeljenja za borbu protiv droga, Mitić je prvi ukazao svojim kolegama da je Predrag Koluvija evidentiran u beloj knjizi policije kao narkodiler, nakon čega je usledio pretres imanja Jovanjica. Tabloidi i Koluvija najpre su optuživali Mitića da je pokušavao da natera vlasnika Jovanjice da za sve optuži članove porodice predsednika Srbije. Načeniku Milenkoviću je čak predlagano da Mitića “pusti niz vodu” kako bi se uništio predmet “Jovanjica”. Pošto je Milenković to odbio, obojica su postali žrtve hajke koja se već dve i po godine vodi protiv njih, kao i protiv celog gradskog Odeljenja za borbu protiv droga.

BORKA JOVANOVIĆ, TUŽITELJKA IZ SREMSKE MITROVICE

Prva je došla, zbog teritorijalne nadležnosti, na imanje Jovanjica i naložila pretres imanja. Takođe i hapšenje Predraga Koluvije.

SAŠA DRECUN, TUŽILAC ZA PREDMET “JOVANJICA”

Iz Višeg javnog tužilaštva u Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal prešao je nekoliko dana pre nego što je izvedena policijska akcija na Jovanjici. Podigao je dve optužnice na osnovu istrage tog slučaja. Neretko je, mada neuporedivo manje u odnosu na policijske inspektore, izložen medijskom linču i prozivkama – kako okrivljenih, tako i njihovih branilaca, koji tvrde da se na Jovanjici nije uzgajala droga već industrijska konoplja.

Medijima su, u prethodnom periodu, putem tajnih mejlova dostavljane i kompromitujuće prepiske između Drecuna i kriminalaca za koje je utvrđeno da su montirane s ciljem da se tužilac javno diskredituje.

Tužilac Drecun je za slučaj “Jovanjica” naložio tri nezavisna veštačenja i sva tri su, kako stoji u sudskim spisima, pokazala da biljke poseduju visok procenat THC i da se na imanju proizvodio skank, koji je jača opojna droga i od marihuane. Uprkos svim napadima i opstrukcijama suđenja, Drecun se za sada nije javno oglašavao povodom “Jovanjice”.

MLADEN NENADIĆ, ŠEF TUŽILAŠTVA ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL

Šef je Tužilaštva za organizovani kriminal i za njegovog mandata, zbog slučaja “Jovanjica”, podignute su dve optužnice protiv pripadnika organizovane kriminalne grupe. Međutim, nikada nisu istraženi finansijski i privredni kriminal u vezi sa tim slučajem. Tokovi novca, kao i putevi droge sa Jovanjice, kao da uopšte ne zanimaju Tužilaštvo za organizovani kriminal – okrivljenima nisu nikada postavljana pitanja u vezi sa tom sferom kriminala.

OPTUŽNICA “JOVANJICA JEDAN”

Optužnica kojom se tereti devet osoba, fokusira se na neovlašćenu proizvodnju opojne droge na imanju Jovanjica, na kom je, kako tužilaštvo navodi, pronađena 1,6 tona marihuane. Predrag Koluvija je prvooptuženi kao vođa organizovane kriminalne grupe, a pored njega optuženi su i Sergej Mrđa, Vladan Živojinović, Branislav Miljević, Zdravko Milošević, Stevan Holić, Vule Bojović, Petar Živanović, Petar Hricaj i Boban Jovanović. Suđenje je počelo 7. oktobra 2020. godine.

“GOSPOĐA ZELENA”

Rokovnik pod ovim nazivom pronađen je sakriven u podrumu Jovanjice. Krio je najveće tajne Predraga Koluvije i njegovih saradnika.

Rokovnik je zelenih korica, na kom je napisano MPC.ГPNH. Evidencija u njemu vodi se od 14. maja 2016. godine. Tužilaštvo navodi da se u rokovniku nalaze podaci o vremenu, količini i vrsti skanka koji se proizvodio u Jovanjici pod nazivima: Red Dragon, Silver Skank, CIA BIA, Pain Killer, Gorila, Šuger Pop.

SERGEJ MRĐA, DRUGOOKRIVLJENI

Reč je o kumu Predraga Koluvije i upravniku imanja. Mrđa je prvi pobegao s Jovanjice i nalazio se na međunarodnoj poternici. Završio je u pritvoru početkom februara 2022. godine kada ga je posle pritiska javnosti Bosna i Hercegovina – gde se krio – izručila Srbiji.

To nije bilo prvi put da se za Sergejem Mrđom tragalo. Zbog šverca skanka, svojevremeno je prvi pao u ruke policiji. Doduše, mađarskoj. Bilo je to 2011. godine na graničnom prelazu Roske. Mrđa je sa još jednim saradnikom uhapšen dok je u Mađarsku pokušavao da unese tridesetak kilograma skanka. Postupak je pokrenut pred Sudom u Segedinu, ali se posle izlaska iz mađarskog pritvora Koluvijinoj “desnoj ruci” izgubio svaki trag. Kvalitet skanka sa kakvim se do tada komšijska policija nije susrela i koja je bila neuporedivo drugačija od dotadašnje “gandže” koja je obično stizala iz Albanije, naterala ih je da posumnjaju kako se droga takvog kvaliteta proizvodi baš u Srbiji, odakle su bili i šverceri.

Ubrzo je, na teritoriji Beograda, usledila međunarodna akcija “Cepelin”, u kojoj je učestvovala i američka DEA.

AKCIJA “CEPELIN” I KUM LAZA

U radnom stolu Predraga Koluvije policija je tokom pretresa pronašla fotokopiju pasoša njegovog kuma Vladana Lazovića Laze, kao i optužnicu koja je kuma Lazu oterala na robiju. Reč je o policijskoj akciji “Cepelin” kada je u maju 2012. godine policija uhapsila pet osoba zbog proizvodnje i distribucije skanka. Na Mirijevskom bulevaru u ruke inspektora pao je i tada 54-godišnji Koluvijin kum Vladan Lazović, koji je označen kao vođa grupe.

U akciji “Cepelin” zaplenjeno je 270 kilograma skanka spakovanog za prodaju i 200 kilograma sirove marihuane, čija je vrednost iznosila oko milion i po evra. Pronađena je i veća količina oružja i eksploziva, kao i 200 hiljada evra.

Prema rečima tadašnjih policijskih zvaničnika, u naizgled napuštenoj kući koju su čuvali opasni psi, nalazila se laboratorija opremljena skupocenom i sofisticiranom opremom, a organizovana kriminalna grupa drogu je prodavala za pet do sedam hiljada evra po kilogramu i bila je namenjena srpskom, ali i evropskom tržištu.

OPTUŽNICA “JOVANJICA DVA”

Suđenje za predmet “Jovanjica dva” ne počinje već duže od godinu dana zbog raznih opstrukcija. Čak ni pripremna ročišta još nisu održana.

Podsetimo, početkom jula 2020. godine nastavljena su hapšenja za slučaj “Jovanjica”. Sektor unutrašnje kontrole policije izveo je veći deo akcije i uhapsio nekoliko pripadnika BIA i MUP, dok je za jednim oficirom VOA raspisana poternica. Posle medijskih hajki na tužioca koji vodi postupak i policajce koji su razotkrili Jovanjicu, optužnica “Jovanjica dva” ipak je potvrđena pred sudom, ali tek nakon što se oglasio i Evropski parlament i skrenuo pažnju srpskim vlastima da prate taj slučaj.

Optužnica za “Jovanjicu dva” tereti pojedince iz bezbednosnih službi da su prikrivali operaciju proizvodnje droge i da su bili Koluvijin “prsten zaštite”. Okrivljeni su: kao vođa organizovane kriminalne grupe Predrag Koluvija, pripadnik BIA Aleksandar Tošić, inspektor MUP za suzbijanje privrednog kriminala u beogradskoj policiji Radovan Bojović, zatim pripadnik BIA Branislav Radosavljević, pripadnik MUP iz Jedinice za obezbeđivanje objekata i ličnosti Milan Kendija, inspektor Odeljenja za borbu protiv korupcije Zoran Baštovanović, oficir Vojno obaveštajne agencije Saša Vujisić (u bekstvu), a optužnica tereti i civile Miloša Tofilovića i Slavišu Milinkovića.

MILOŠ TOFILOVIĆ, KOLUVIJIN TELOHRANITELJ I VOZAČ

Miloš Tofilović (47) iz Čajetine je početkom februara 2021. godine uhapšen u zajedničkoj akciji američke agencije DEA, srpske i bugarske policije zbog šverca heroina, a 12. avgusta iste godine pušten je iz pritvora i omogućeno mu je da se brani sa slobode.

Tofilović je javnosti postao poznat nakon Koluvijinog hapšenja pošto mu je on bio vozač na putu ka Makedoniji. Ipak, Milošu Tofiloviću lisice su stavljene tek jula 2020. godine. On je uhapšen istovremeno kad i pripadnici BIA i policije koji su osumnjičeni da su bili Koluvijin prsten zaštite. Uz Tofilovića tada je u zatvoru završio i njegov rođak Milan Kendija, policajac zadužen za obezbeđenje funkcionera, koji je i zaposlio Tofilovića kao telohranitelja i vozača Predraga Koluvije u julu 2019. godine.

Nakon dva meseca, koliko je Tofilović proveo iza rešetaka, sudija Višeg suda Milan Dilparić procenio je da nema opasnosti da on, kao jedan od okrivljenih za uzgajanje marihuane u slučaju “Jovanjica”, ponovi krivično delo i pušta ga iz pritvora 17. septembra 2020. godine. Ipak, Tofilović je nekoliko meseci kasnije ponovo uhapšen, doduše ne sa marihuanom nego sa heroinom. Ovog puta, na njegovom hapšenju nije radila samo srpska policija, već i američka agencija za borbu protiv trgovine drogom DEA.

Međutim, 16. jula 2021. godine Specijalno tužilaštvo je spise predmeta za Tofilovića ustupilo u nadležnost nižoj instanci, Višem javnom tužilaštvu u Nišu. I nisu samo spisi otišli, maricom je iz beogradskog Centralnog zatvora i Tofilović poslat u pritvorsku ćeliju u Nišu. Posle nepunih mesec dana – iako optužen za dilovanje marihuane, a potom i za dilovanje heroina – odlučeno je da se ponovo brani sa slobode. Da sve bude još čudnije, DEA je sa Tofilovićem uhapsila i izvesnog Milana Stankovića iz Niša. Kada je reč o Stankoviću, on je ostao u pritvoru i to u Beogradu, a njegov predmet je i dalje u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal.

MILAN KENDIJA, MUP

Milan Kendija je policajac zadužen za obezbeđenje funkcionera, koji je zaposlio Tofilovića kao telohranitelja i vozača Predraga Koluvije u julu 2019. godine. Kendija je nekada obezbeđivao i direktora policije Milorada Veljovića, ali i predsednika Vučića tokom jedne posete Kosovu. Tokom pretresa imanja Jovanjica, u novembru 2019. godine, prema svedočenjima inspektora, Kendija je među prvima došao u Staru Pazovu i kod policije se raspitivao o uhapšenom Koluviji. Uoči hapšenja, Kendija je o slučaju “Jovanjica” napisao pismo predsedniku Srbije, međutim, pismo nije stigao da pošalje i ono je sada deo sudskih spisa.

Uoči puštanja Tofilovića iz pritvora, posle akcije DEA u julu 2021. godine, njegov rođak Milan Kendija – kako su mediji objavili – veselio se na rođendanu svog prijatelja prestoničkog bogataša. Prema pisanju tabloida, na žurci u centru Beograda popio se šampanjac u vrednosti oko šest hiljada evra. Kendija je bio u društvu i ambasadora Srbije u Crnoj Gori Vladimira Božovića.

ALEKSANDAR TOŠIĆ, BIA

Okrivljen je da je bio pripadnik Koluvijinog “prstena zaštite”. Sumnja se da je na imanje Jovanjica, dok je trajao pretres, došao po naređenju kolege Mirka Škera. Tada je Tošić, po svedočenju inspektora, zamolio da se informacija o hapšenju Predraga Koluvije ne pušta u medije, zato što – kako je tada rekao – sa njim ima saradnički odnos.

SAŠA VUJISIĆ, VOA

Okrivljen je da je bio deo Koluvijinog “prstena zaštite”. U vreme razotkrivanja Jovanjice, radio je kao oficir VOA. Vujisić je Koluviji, tvrdi tužilaštvo, napravio rešenje Vojnoobaveštajne agencije u kojem je on lažno predstavljen kao potpukovnik ove agencije. U rešenju piše i da je direktor VOA-e ovlastio Koluviju da “obavlja zadatke vezane za saradnika Miodraga Poznana”.

Vujisić je falsifikovao potpis direktora i zloupotrebio pečat agencije, piše u optužnici. Samo nekoliko dana pošto je Koluvija uhapšen, Vujisić 25. novembra 2019. godine napreduje u VOA-i i prelazi u centar za usavršavanje operativaca. U centru se, kako je stručnjak objasnio novinarima KRIK-a, obučavaju kandidati za izaslanike u inostranstvu.

Na novoj poziciji Vujisić se ipak nije dugo zadržao. Krajem novembra 2019. protiv njega je pokrenut disciplinski postupak jer je falsifikovao potpis direktora i zloupotrebio pečat centra. Izgleda da je Vujisiću to bio signal kako je bolje da napusti Srbiju. Predviđanja su mu bila dobra. Kada je već bio u Americi, Ministarstvo odbrane je, u januaru 2020, donelo naredbu kojom Vujisiću prestaje rad u službi. Razlog nije bila njegova upletenost u kriminal, već to što se na poslu nije pojavio pet dana zaredom – od 12. do 19. decembra, piše u dokumentu. Za Vujisićem je raspisana crvena Interpolova poternica.

Prema nezvaničnim saznanjima, Vujisića je u Americi registrovao i FBI. Međutim, uprkos desetinama urgencija od strane srpskog Tužilaštva za organizovani kriminal i Ministarstva pravde, američke vlasti ne izručuju Vujisića, niti obrazlažu tu svoju odluku.

Kako je KRIK ranije pisao, Saša Vujisić je u prošlosti sarađivao sa drugom kriminalnom grupom – koja se bavila utajom poreza i koju je predvodio odbegli Nebojša Kojadinović. Vujisić je dobro prolazio kroz sve neprilike: nagodio se sa tužilaštvom da dobije uslovnu kaznu zbog saradnje sa Kojadinovićem.

Upletenost u kriminal nije godinama ugrozila ni njegovu poziciju u vojnoj obaveštajnoj agenciji, u kojoj je posao izgubio tek nakon što je nestao u januaru 2020. godine, otkrio je KRIK. Biografija najmisterioznijeg člana Koluvijine ekipe, kojeg zovu Sova, sadrži i optužbe poslovnog partnera da ga je prevario prilikom rada na pozorišnoj predstavi “Spamalot”, kao i za saradnju sa ljudima koji su bliski vladajućim strukturama u Severnoj Makedoniji.

Vujisić se bavio i trgovinom oružjem, takođe sa partnerima na teritoriji Severne Makedonije. Prema pisanju KRIK-a, Vujisić je u novembru 2017. sklopio sporazum sa tužiteljkom Tamarom Ristić i priznao da je utajio porez. Osuđen je pred Viši sudom u Beogradu na uslovnu kaznu i novčanu kaznu od 420 evra. Državi je morao da plati i ukradeni porez. To što je osuđen pred sudom za organizovani kriminal, Vujisića nije omelo da nastavi da radi za Vojnoobaveštajnu agenciju (VOA).

TUŽITELJKA TAMARA RISTIĆ

Radi u Tužilaštvu za organizovani kriminal i osim što je sklopila sporazum o priznanju krivice sa tada pripadnikom VOA Sašom Vujisićem, poznata je i po tome da je vodila istragu u slučaju “tetka iz Kanade” – nju je zatvorila a da nije ni saslušala ministra Aleksandra Vulina, niti otkrila odakle mu novac kojim je kupio stan u Beogradu.

RADOVAN BOJOVIĆ, MUP

Policajac iz Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala beogradske policije Radovan Bojović obaveštavao je Koluviju, kojem je tepao sa “Bato”, o ishodu sudskog postupka koji se vodio protiv njegovog rođenog brata Vuleta Bojovića. Naime, Vule Bojović uhapšen je za šverc skanka u Hrvatskoj nekoliko godina pre razotkrivanja Jovanjice.

BRANISLAV RADISAVLJEVIĆ, BIA I MUP

Radisavljević je radio u BIA, a onda je na zahtev bivše državne sekretarke MUP Srbija Dijane Hrkalović prebačen na privremeni rad u policiji kao njen asistent. Prema optužnici, Radisavljević je bio jedan od najbližih Koluvijinih saradnika, za kog se sumnja da mu je omogućio da koristi registarske oznake Uprave kriminalističke policije kako bi drogu mogao nesmetano da prevozi, bez straha da će biti uhapšen.

Iz prepiske među članovima organizovane kriminalne grupe saznaje se i da je Radisavljević potencijalne Koluvijine neprijatelje evidentirao kao pripadnike opozicije u Srbiji, te neovlašćeno proveravao njihove podatke i prisluškivao ih.

Tokom pretresa, u Radisavljevićevom stanu pronađeno je oko 50 hiljada evra i više paketića sa kokainom, spremnim za prodaju. Kada su ga inspektori upitali da li je to droga, Radisavljević im je odgovorio da je to neki lek koji je koristio njegov pokojni otac.

APLIKACIJA “RAZGOVOR”

Tokom istrage u slučaju “Jovanjica” nisu bili ispitani samo okrivljeni, nego i njihovi telefoni. Dok su inspektori za borbu protiv droga bili zaduženi da pronađu marihuanu, njihove kolege za visokotehnološki kriminal uspele su da razbiju šifrarnik aplikacije za tajne razgovore preko koje su se članovi Koluvijine grupe, kako se u optužnici navodi, dogovarali o uzgoju i distribuciji droge.

“Okrivljeni Predrag Koluvija bio je toliko siguran da mu organi gonjenja neće otkriti skrivenu aplikaciju za konspirativnu komunikaciju da je dobrovoljno policijskim službenicima predao mobilni telefon sa šifrom. Mobilni telefon je bio predmet veštačenja, kada je otkrivena aplikacija sa interfejsom digitrona, u koji je bilo neophodno uneti šifru kako bi se pristupilo korespondenciji šifrovanih korisnika, koji su bili označeni kodnim imenima… Aplikacija je uspešno dekodirana, čime su identifikovani svi korisnici, među kojima su bili i pripadnici organizovane kriminalne grupe. Uvidom u prepisku aplikacije utvrđuje se da su pripadnici organizovane kriminalne grupe imali jasno definisane uloge”, napisao je tužilac u ovom slučaju Saša Drecun.

Delovi poruka koje su Koluvija i saradnici razmenjivali među sobom preko aplikacije “Razgovor” citirani su i u optužnici. Vidi se koliko su vodili računa o tome da na pakovanju droge ne ostanu njihovi tragovi. U optužnici stoji da su aplikaciju “Razgovor” imali samo više rangirani članovi kriminalne grupe. Međutim, ovu aplikaciju instalirali su i Koluvijini saradnici koji se ne terete da su učestvovali u uzgoju marihuane.

Stručnjaci za visokotehnološki kriminal otkrili su da je aplikaciju za šifrovani razgovor imala 51 osoba, a među njima su i pripadnici bezbednosnih službi: Aleksandar Tošić iz BIA, Milan Kednija i Radovan Bojović iz MUP-a. Policijske inspektore nije zapanjila samo količina droge nego i komunikacija među osumnjičenima.

“Za službenike Četvrtog odeljenja, Republiku Srbiju, a možda i u Evropi, ovo je jedna od najvećih zaplena opojnih droga. Sam način komunikacije ima najviši nivo zaštite. Radi se o jednoj naprednoj aplikaciji, sam sistem koji nije kačen na neke spoljne servere, nego razvijeni server u samoj firmi, predstavlja najviši stepen, odnosno nivo koji su oni do sada videli posmatrajući i radeći na hapšenju lica koja vrše prodaju opojnih droga”, izjavio je svedok policijski inspektor Ljubomir Petrović. Prilikom hapšenja, Koluvija je kod sebe imao četiri telefona.

PRIVREDNA I FINANSIJSKA ISTRAGA JOVANJICE

Posle razotkrivanja slučaja “Jovanjica”, Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je tri istrage, odnosno tri postupka, i raspoređuje ih kod troje tužilaca. Iako zakon tako ne nalaže, kažu da je to praksa u ovom tužilaštvu.

Prvi postupak tiče se Organizovane kriminalne grupe “Jovanjica”, tužilac je Saša Drecun i do sada je podigao dve optužnice. Finansije Jovanjice istražuje jedna tužiteljka i, prema nezvaničnim saznanjima, nikada nije mrdnula s mrtve tačke. Navodno je zastrašena i uskoro očekuje odlazak u penziju.

Postupak o privrednom kriminalu slučaja “Jovanjica” takođe nije mrdnuo sa mrtve tačke, vodi ga tužilac pred penzijom, i on je, navodno, zastrašen.

ZORAN GANIĆ, SUDIJA SPECIJALNOG SUDA

Da li će imati i ko da sudi za predmet “Jovanjica”? Ne zaboravimo, i sudije primaju platu od poreza građana. Pripremna ročišta za predmet “Jovanjica dva” nikako da se održe. Te ne dođe neko od advokata odbrane, pa odmori, bolesti… te se traži izuzeće sudije….

Suđenje nije ni počelo i predmet se sve više udaljava od “Jovanjice jedan”. Upravo je tužilac Drecun upozoravao da će se to dogoditi ukoliko se predmeti ne spoje. Iako je po Zakoniku o krivično pravnom postupku mogao to da učini, sudija Zoran Ganić ipak je rešio da tu odluku prepusti sudskom veću, koje će je doneti tek kada se održe pripremna ročišta za “Jovanjicu dva”.

Prema nezvaničnim informacijama, sudija Ganić je u već nekoliko navrata tražio da bude prebačen u Apelacioni ili Kasacioni sud, te da suđenje za Jovanjicu prepusti nekom drugom…

OPTUŽNICA “JOVANJICA TRI”

Tom optužnicom mogli bi da budu obuhvaćeni šefovi bezbednosnih službi i političari koji su zapravo bili najviši zaštitnici Predraga Koluvije. Spekuliše se da je Jovanjica bila narko-korupcijski biznis epskih razmera, koji je služio za lično bogaćenje moćnih funkcionera, kao i za punjenje crnih državnih fondova.