Srpska politika prema Kosovu
PATRIOTA NA ZADATKU: Aleksandar Vučić u Gračanici
foto: fonet
Ko je prodao »najskuplju srpsku reč«
U poslednjoj rundi briselskih pregovora, nema ni "p" od pobede, čak i kada se gleda samo glavna i "najpovoljnija" stvar u ovom briselskom paketu, to jest Zajednica srpskih opština (ZSO), koju zvanični Beograd sada pokušava da iskoristi da bi koliko-toliko spasao obraz, makar u sopstvenim očima
Nemojte nikome reći (pogotovo ne "dušmanima"), ali već poodavno slutim da Srbi, a posebno tzv. srpske patriote, ne vole da razmišljaju o kosovskom problemu, a pogotovo ne da o njemu čitaju. Spočetka sam mislio da je to puka slučajnost, ali, verovali ili ne, već više godina tekstovi o kosovskom pitanju, bilo da su bolji ili gori, kraći ili duži, politički ili kulturološki, spadaju u one manje čitane i komentarisane čak i na portalu "Nove srpske političke misli".
"Ha, smorili ste", reći ćete. I tu svakako ima neke istine. Sigurno se, pored ostalog, radi i o "zamoru materijala", kako onog ljudskog tako i političkog. Ali interesantno je što se, recimo, sličan zamor uopšte ne pokazuje na temama o Titu, Draži, četnicima i partizanima, Srbima i Hrvatima, ćirilici i latinici, Amerima i Rusima. Ili u beskonačnim dnevnopolitičkim i politikantskim prepucavanjima. Postoji tu, dakle, nešto drugo i neki dodatni razlog. Zapravo tri. Ne navodim ih po važnosti, jer svaki je činilac značajan i presudan unutar svog domena.
POTROŠENA ROBA: S jedne strane, činjenica je da je "najskuplja srpska reč" godinama, još od kraja osamdesetih, bila besomučno upotrebljavana i zloupotrebljavana u dnevnopolitičke svrhe, zarad dolaska ili opstanka na vlasti raznih političkih garnitura kojima je – to se sada vidi možda još i bolje nego tada – briga za Kosovo i srpstvo uopšte bila samo zgodan alibi za njihove lične političke ambicije i finansijske "kombinacije". Drugim rečima, to što "srpsko Kosovo" godinama nije silazilo sa usana raznim političkim – i ne samo političkim – profiterima i secikesama, uveliko je doprinelo kompromitaciji ove teme, ili barem njenom habanju i trošenju njene upotrebne vrednosti.
Ali, isto tako, postoji i drugi par rukava, odnosno činjenica da je bukvalno godinama, delom kao reakcija na ovo prethodno zloupotrebljavanje, a delom i "autentično", odnosno na osnovu jednog neutemeljenog logičkog i političkog salta, priča o Kosovu doživljavana kao nešto po difoltu problematično, retrogradno, "seljačko" i primitivno, čega svaki pristojan građanin i liberal treba da se stidi i gnuša. Mnogo je para, projekata, tonera i štamparske boje potrošeno da bi se u javnosti kosovska tema izvrgla ruglu, a svako insistiranje na legitimnim državnim i nacionalnim interesima (na Kosovu i drugde) predstavilo kao – u najboljem slučaju – atavizam, ili čak nešto još gore, apriori sumnjivo, što miriše na tamjan, genocid, krv i zločine.
I ne samo to. Budući da su sve do 2008. (sa izuzetkom kratkog perioda 2001–2003) na vlasti uglavnom bili oni koji su više ili manje intenzivno i iskreno verovali da je "Kosovo srce Srbije", mnogi mladi aspiranti na vlast i privilegije su u međuvremenu razvili svojevrstan odijum prema onome što ih je na putu ka tom cilju ometalo, to jest onome čime se aktuelna vlast kitila i legitimisala. Hoću reći, nisu oni toliko bili protiv srpskog Kosova, koliko su bili kivni na one koji su na temi srpstva i Kosova jahali. Uzgred rečeno, na sličan način je negovano i raslo ljuto antievropejstvo bezb(r)ojnih radikala, koje je prekonoć izbledelo i ishlapilo čim su se našli u predvorju vlasti.
Konačno, kao posledica združenog dejstva prvog i drugog faktora, kod velikog broja tzv. normalnih ljudi (ukoliko takvi u Srbiji još postoje) nastupilo je svojevrsno mentalno zasićenje i gotovo instinktivni otpor prema bilo kakvom ozbiljnom suočavanju sa kosovskom temom. Nisu oni postali nikakvi "drugosrbijanci". Naprotiv. Na direktno pitanje, ogromna većina, uprkos svemu i bez obzira na sve, i dalje gotovo automatski i ljutito odbija svaku pomisao da Srbija prizna nezavisnost Kosova – već su naprosto samo otupeli i postali skloni da od Kosova kolektivno okreću glavu, otprilike onako kao što svako od nas ne voli da se priseća niti da ga suočavaju sa nekim traumatičnim uspomenama i događajima iz lične prošlosti.
I BOG JE NAPREDNJAK: Zato osnovano sumnjam da je bog "naprednjak" (kao što sam godinama slutio da je "grobar"). A možda čak i vučićevac lično. Naime, Vučićevo političko preobraćenje i vrtoglavi uspon su pali baš pred sam kraj ove kosovske sage, to jest kada su već – nakon skoro dve i po decenije – ceđene poslednje kapi i trošeni poslednji ostaci kosovskog političkog kredita. Zapravo, sami radikali-naprednjaci sa Nikolićem i Vučićem na čelu, bili su nakon 2008. poslednji branitelji i rentijeri radikalne kosovske politike (kod Koštunice je, čak i u najborbenijoj fazi, to uvek bilo pomalo salonski) – i najveća brana da se taj problem rešava manje-više onako kako je to zacrtano u željama zapadnih sila i planu Martija Ahtisarija. Stoga ne treba da čudi što su, otprilike negde u isto vreme, i zapadnjaci i Šešeljevi saborci u otadžbini došli do istog zaključka o tome kako bi se problem mogao prevazići na obostranu korist i zadovoljstvo. Ostalo je istorija.
Moramo ipak reći koju o onome čime se – nakon objave spektakularne pobede iz usta srpskih pregovarača – vlast i mediji verovatno neće mnogo baviti. Naravno, reč je o četiri najnovija briselska sporazuma između Beograda i Prištine, kojima je na neki način stavljena tačka na gotovo deceniju i po dug otpor Srba sa severa KiM da se integrišu u ustavni i pravni sistem prištinskih vlasti. S tim da se nešto konkretnije može reći samo o onom najvažnijem – "zajednici srpskih opština" – s obzirom na to da ostali sporazumi još nisu dostupni javnosti.
O njima, tim ostalim sporazumima, znamo samo na osnovu ukrštenih i razume se dijametralno suprotnih prepričavanja i "izvoda" dveju strana, a iz kojih se, kao jedini "zajednički imenilac", može rekonstruisati to da će Kosovo dobiti međunarodni telefonski broj, dok će Gazivode ("ne dam Gazivode" – kliktao je onomad premijer Vučić), makar i posredstvom posebnog elektroenergetskog preduzeća, biti inkorporirane u kosovski pravni i privredni sistem.
A i to skrivanje već samo po sebi dosta govori. Kad ste zadovoljni i kad pobedite, zar nije logično da radost podelite sa svima i da tu pobedu što pre obznanite i dokumentujete? Dobro, ne mora baš na balkonu Skupštine grada, mada spektakularna pobeda od 5:0 koju je objavio mlađani Marko Đurić daje osnova čak i za takve manifestacije.
GRBAVI SPORAZUM: Ali naravno da nema ni "p" od pobede, čak i kada se gleda samo ta pomenuta, glavna i "najpovoljnija" stvar u ovom briselskom paketu, to jest Zajednica srpskih opština (ZSO), koju zvanični Beograd sada pokušava da iskoristi da bi koliko-toliko spasao obraz, makar u sopstvenim očima. Briselski sporazum je, naime, bio potpuno neodređen oko sadržaja ZSO, pa se, bar formalno, moglo nadati da će taj sadržaj makar malo opravdati optimističke i gromopucateljne najave. Ali nije slučajno rečeno da "što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi". Zapravo, u ovom konkretnom slučaju, kako vreme prolazi, ta "grbavost" postaje sve veća i sve uočljivija. Tačnije, postaje sve očiglednije ono što je Priština govorila od početka – da ta famozna "ZSO" neće imati nikakva izvorna niti izvršna ovlašćenja, da će morati da se formira i funkcioniše unutar zakona i ustavnog poretka "Republike Kosovo" i da je, u suštini, kao i po formi, samo sredstvo za ostvarivanje određenih prava srpske manjine na suverenom i nezavisnom Kosovu.
Sve se, dakle, odvija i razrešava unutar kosovskog sistema, kosovskog ustava i kosovskog zakonodavstva. Tačka. Sve ostalo je samo mlaćenje slame za verne tabloide i jutarnji program TV Pinka.
Neumesna priča o "pobedi" je svojevremeno ozbiljno kompromitovala čak i onaj zaista herojski otpor koji su vojska i građani ove zemlje pružili i bili spremni da pruže mnogostruko nadmoćnijem neprijatelju tokom NATO agresije 1999. godine. Sećamo se kako je bilo – zapušten problem, nasilje, incidenti, potraga za "lojalnim Albancima", neuspešni pregovori, ultimatum u Rambujeu, Holbruk, bombardovanje, Černomirdin, Ahtisari… Na kraju je, pod pretnjom kopnene intervencije i još masovnijeg bombardovanja, Milošević popustio i (polu)kapitulirao, potpisan je Kumanovski sporazum, vojska se povukla sa Kosova, zajedno sa najvećim delom tamošnjih Srba, a vlast u Prištini, pod okriljem NATO trupa, preuzeli OVK, Tači, Čeku, Haradinaj i ostali.
Znam da me je ta karikaturalna priča o "pobedi nad NATO paktom" nervirala i pekla ništa manje od same nesreće koja nas je zadesila. Nije sramota izgubiti, ili popustiti, pred nadmoćnom silom i nepravdom. Ali jeste neumesno i groteskno kapitulaciju proglašavati za pobedu. (Da su, na primer, barem rekli da se završilo "nerešeno", bilo bi manje pretenciozno, bliže istini i sa više šanse da prođe i bude prihvaćeno od naroda.)
Ali ako je ono svojevremeno bilo neukusno i neumesno, kako tek nazvati aktuelno junačenje i hvalisanje Marka Đurića nakon briselskih pregovora? Jer tada se ipak neko borio i ratovao, mnogi su poginuli, angažovale su se sve svetske sile i, na koncu konca, dobijena je Rezolucija 1244, u kojoj je, barem na papiru, garantovan suverenitet i teritorijalni integritet SRJ. A sada se pobedom proglašavaju dokumenti u kojima se ni jednom jedinom rečju ne pominje država Srbija i njen suverenitet.
"NIJE MI NIŠTA!": Nadam se da prethodna analiza, ako ništa drugo, više nego dovoljno oslikava razmere i farsičnost najnovije srpske briselske "pobede", a koja sa pobedom ima veze otprilike taman toliko koliko je Nemačka pobedila u Versaju 1919. ili Srbija u Kumanovu 1999. Ova smišljena i politikantska euforija po srpskim režimskim medijima najviše podseća na ponašanje grogiranog boksera koji tetura po ringu i viče "nije mi ništa" – a onda jedva čeka da se dovuče kući, legne i stavi hladne obloge na glavu. Tako će i sada, čini mi se, vlast sve učiniti da se ova tema što pre skine sa naslovnih strana i udarnih vesti. U svakom slučaju, nema ništa od priče o nekakvoj "Republici Srpskoj" na Kosovu, koju su predstavnici aktuelne vlasti euforično najavljivali u vreme potpisivanja Briselskog sporazuma i kada je Srbe sa severa KiM trebalo naterati da izađu na kosovske lokalne i parlamentarne izbore.
U stvari, pr(a)va žaba i prava gorka pilula je već progutana očito ishitrenim potpisivanjem Briselskog sporazuma. Tada najvažnije stvari nisu ispregovarane i obezbeđene za srpsku stranu (realno, sve je smandrljano na brzaka, i odrađeno za tri koplja ispod tzv. "Borkovih sporazuma"), tako da je sve ovo u međuvremenu bilo samo koprcanje, kako s obzirom na situaciju na terenu, a pogotovo s obzirom i na situaciju koja je stvorena, tj. po Srbe na terenu pogoršana, samim činom potpisivanja Briselskog sporazuma.
POLITIČKO FEMKANJE: U tom smislu, tzv. "briselski proces" tokom ove dve i kusur godine bio je samo kupovanje vremena od strane Beograda i obezbeđivanje obloga, odnosno veštačkih zaslađivača srpskim vlastima (to jest Vučiću) da tu gorku pilulu može bolje i lakše da plasira sopstvenoj javnosti. Mada, pošteno govoreći, s obzirom na stepen kontrole te javnosti od strane aktuelne vlasti, Aleksandar Vučić bi anesteziranom srpskom javnom mnjenju mogao prodati i gori sporazum od ovog koji je upravo potpisao u Briselu. Jer u Srbiji trenutno nema nikakvih masivnih "patriotskih snaga" koje bi mu se mogle, htele i smele ozbiljno suprotstaviti. I to nije nikakva tajna. Znam to pouzdano, a zna to vrlo dobro i Aleksandar Vučić. Uostalom, on ih je delimično i pravio, bio njihov deo, predvodnik i idol. A i sada ih u najvećoj meri kontroliše.
Pa zašto se onda toliko prenemaže i femka? Kao prvo, zato što to voli. A kao drugo – i važnije – zato što vrlo dobro zna da će, sve dok – tobože – "lomi taj otpor" i preseca kosovski "gordijev čvor" imati praktično bezrezervnu podršku struktura koje su ga dovele na vlast i omogućile mu ovakvu koncentraciju moći, o kakvoj niko od njegovih prethodnika – uključujući i Miloševića – nije mogao ni da sanja. I niko ga neće, bar ne ozbiljno i previše, dok bije tu "tešku bitku", gnjaviti sitnicama kao što su zatiranje kritičke javnosti, gušenje medija i hajka na političke protivnike. Jer, zaboga, treba "skršiti otpor kosovskog lobija" i sprečiti "restauraciju konzervativnih snaga".
Otud farsično podizanje i oživljavanje radikalskog političkog leša i teatralno isturanje strašila u vidu nekih "zavetnika", "1389"" "naših" i sličnih polupostojećih organizacija kao ozbiljne pretnje društvenoj stabilnosti i, tobože, "lavini koja nadolazi". A ona, zapravo, "nadolazi" samo u meri u kojoj je vlast i neke od vlasti podsticane "sive" državne strukture pomažu i usmeravaju. Treba po svaku cenu stvoriti utisak da se u Srbiji, tobože, vodi neka strašna ideološka i politička bitka u kojoj je ON glavni i jedini oslonac "proevropskih", liberalnih i prozapadnih snaga. A da bi se taj utisak mogao stvoriti, potrebno je (pod 1) koliko-toliko – dramatičnim izjavama i naručenim anketama – naduvati balon "desnog ekstremizma" i, istovremeno, (pod 2) medijski i politički priklati sve stvarne, potencijalne, imaginarne i eventualne konkurente na građanskom polu političkog spektra. Sa više nego jasnim i očiglednim ciljem da se pokaže kako Vučić, eto ("šta se može, voleli ga ili ne, takav kakav je, ni ja ga ne volim, ali…") naprosto nema alternativu. I to je upravo ono što se trenutno dešava.
Od najvažnijeg državnog, nacionalnog i simboličkog pitanja, Kosovo je postalo čak ne ni predmet političke trgovine, već i nešto manje od toga – samo jedna od poluga kojom Vođa vešto manipuliše zarad obezbeđivanja taktičkih poena, produžetaka i kupovine vremena u igri sa svojim zapadnim mentorima.
Sa ovim poslednjim sporazumima, "Srpsko Kosovo" je svoju ulogu u tom projektu više-manje ispunilo. Neka se pripreme migranti.
Dokument
Tekst sporazuma o Zajednici srpskih opština
Pregovarački timovi Beograda i Prištine postigli su 25. avgusta 2015. dogovor o Zajednici srpskih opština, energetici, telekomunikacijama i slobodi kretanja na mostu u Kosovskoj Mitrovici a potpisali su ga predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Isa Mustafa, koji su predvodili pregovaračke timove.
1) Asocijacija/Zajednica srpskih opština na Kosovu se uspostavlja kao asocijacija/zajednica opština na način predviđen Prvim sporazumom, Zakonom o ratifikaciji Prvog sporazuma i zakonima Kosova.
2) Na osnovu Prvog sporazuma koji prepoznaje njena posebna svojstva, Vlada Kosova usvaja rešenje koje se neposredno primenjuje, a čiju će reviziju uraditi Ustavni sud. Asocijacija/Zajednica jeste pravni subjekt definisan Statutom a koji sadrži najmanje pet dole navedenih elemenata.
3) Statut usvaja osnivačka Skupština koju čine izabrani članovi skupština opština koje su deo Zajednice.
Ciljevi
4) U skladu sa Prvim sporazumom, Asocijacija/Zajednica kao svoje osnovne ciljeve ima određivanje javnih funkcija i pružanje usluga radi:
a) osnaživanja demokratije na lokalnom nivou
b) nadzora nad celokupnim razvojem lokalne privrede
c) celokupnog nadzora u oblasti obrazovanja
d) celokupnog nadzora nad unapređenjem primarne i sekundarne zdravstvene i socijalne zaštite na lokalnom nivou
e) celokupnog nadzora nad koordinacijom urbanističkog i ruralnog planiranja
g) usvajanja mera za unapređenje uslova života povratnika sa Kosova na lokalnom nivou
h) vođenja, koordiniranja i olakšavanja istraživačkih i razvojnih aktivnosti
i) promovisanja, širenja informacija i javnog zastupanja u pitanjima od opšteg interesa za članove Zajednice te radi zastupanja članova kod, između ostalog, centralnih vlasti
j) pružanja usluga njenim članovima u skladu sa zakonima Kosova
k) procene efikasnosti pružanja javnih usluga njenim članicama i stanovnicima kako bi Asocijacija/Zajednica imala podršku pri formiranju stavova od zajedničkog interesa za učešće u radu centralnih vlasti
l) nadzora nad realizacijom njenih ciljeva
m) uspostavljanja odnosa i dogovora o saradnji sa drugim asocijacijama opština, kako domaćim tako i međunarodnim
5) Zajednica/Asocijacija će imati i druge nadležnosti koje mogu biti delegirane od strane centralnih vlasti
Organizaciona struktura
6) Asocijacija/Zajednica će imati sledeća tela:
a) Skupštinu kao vrhovno telo koje čine predstavnici imenovani od strane svake od opština u Zajednici ponaosob, a iz redova njihovih izabranih članova. Skupština će imati prava da usvaja izmene Statuta, poslovnika kao i sve neophodne uredbe i upravne odluke u skladu sa Statutom i ciljevima Zajednice.
Sve izmene Statuta, poslovnika i svih neophodnih uredbi i odluka koje usvoji Skupština, biće primenjivane na sve opštine koje su deo Zajednice, osim ukoliko neka od opština formalno ne zatraži drugačiju odluku.
b) predsednika, koji će predstavljati Zajednicu/Asocijaciju i pred centralnim vlastima Kosova i izvan Kosova. Predsedniku će pomagati potpredsednik. Predsednika i potpredsednika bira Skupština iz redova članova skupština opština koje čine Zajednicu i njihovih gradonačelnika.
c) Savet koji će činiti najviše 30 članova iz redova žitelja opština koje čine Zajednicu, uključujući sve gradonačelnike opština koje su deo Zajednice; Savet predstavlja savetodavno telo koje daje smernice za rad Asocijacije/Zajednice.
d) Odbor koji čini sedam članova koje bira Skupština iz redova gradonačelnika i žitelja opština koje su deo Zajednice, a tačan sastav Odbora će biti definisan Statutom; Odbor će biti ovlašćen da donosi neophodne odluke za svakodnevno upravljanje Zajednicom/Asocijacijom. Članovima Odbora će u njihovom radu pomagati stručni kolegijumi sačinjeni od eksperata, koji će biti podeljeni na oblasti koje spadaju u ciljeve i zadatke Asocijacije/Zajednice. Statutom će biti definisan broj stručnih kolegijuma i njihova zaduženja.
e) Upravu koja će pomagati u radu Zajednice/Asocijacije, konkretno Odboru i Predsedniku, a na čijem čelu će biti načelnik, koji će odgovarati Odboru i biti imenovan od strane Odbora. Administrativno osoblje će imati status zaposlenih, u skladu sa zakonima Kosova, uključujući Zakon o radu i Zakon o javnoj službi, čime će im biti omogućeno da obavljaju svoje administrativne dužnosti.
f) Kancelariju za žalbe čiji će zadatak biti da preispituje pritužbe u vezi sa ciljevima Zajednice.
7) Sedište Zajednice/Asocijacije će biti definisano Statutom.
Odnosi sa centralnim vlastima
8) Asocijacija/Zajednica će sarađivati sa centralnim vlastima po načelima međusobne saradnje i razmene informacija.
9) Asocijacija/Zajednica će promovisati interese zajednice Srba na Kosovu u njihovim odnosima sa centralnim vlastima.
10) Asocijacija/Zajednica će moći da u skladu sa zakonima Kosova predlaže izmene zakonodavstva i drugih uredbi koje su od značaja za postizanje njenih ciljeva.
11) Asocijacija/Zajednica će imati pravo da pokreće ili učestvuje u postupcima pred nadležnim sudovima, uključujući Ustavni sud, protiv bilo kakvih radnji ili odluka od bilo koje od institucija koje mogu ugroziti vršenje ovlašćenja Asocijacije/Zajednice u skladu sa Statutom.
12) Asocijacija/Zajednica je ovlašćena da imenuje predstavnike u nadležnim organima/telima centralne vlasti, uključujući Konsultativni savet za zajednice. Pri vršenju funkcije nadzora, na način predviđen Prvim sporazumom, predstavnici Asocijacije/Zajednice će imati pravo na pristup informacijama centralnih vlasti u skladu sa zakonima Kosova.
13) Postupajući u ime Asocijacije/Zajednice, četiri gradonačelnika opština na severu će Ministarstvu unutrašnjih poslova dostaviti spisak kandidata za imenovanje regionalnog komandira policije kako je i predviđeno Članom 9 Prvog sporazuma.
Pravna sposobnost
14) Asocijacija/Zajednica će imati pravnu sposobnost koja joj je neophodna prema zakonima Kosova za ostvarivanje njenih ciljeva, uključujući pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu, učešće u vlasništvu preduzeća zaduženih za pružanje usluga na lokalnom nivou u okviru Asocijacije/Zajednice, te pravo na sklapanje, između ostalog, ugovora o radu.
15) Na osnovu Prvog sporazuma, a po usvajanju rešenja, Asocijacija/Zajednica se smatra uspostavljenom radi postizanja svojih ciljeva.
Budžet i podrška
16) Asocijacija/Zajednica će imati sopstveni budžet kojim će se upravljati u skladu sa načelima transparentnosti i odgovornosti te u skladu odredbama Zakona o javnim nabavkama.
Ova načela će se naročito primenjivati pri kanalisanju sredstava, uključujući sredstva iz Člana 17, tačka d)
Rashodi su podložni reviziji od strane nadležnih vlasti, uključujući instituciju glavnog revizora.
17) Asocijacija/Zajednica će biti finansirana:
a) doprinosima članova;
b)prihodima od usluga koje pruža Asocijacija/Zajednica, njenih preduzeća ili prihoda koji proističu iz njene pokretne i nepokretne imovine;
c) transferima od centralnih vlasti;
d) doprinosima, bespovratnom pomoći, donacijama kao i finansijskom podrškom od drugih udruženja i organizacija, domaćih i međunarodnih, te od Republike Srbije; Zajednica/Asocijacija će u okviru aktivnosti ostvarivanja svojih ciljeva biti izuzeta od dažbina i poreza po istim osnovama kao i opštine koje su njen deo.
Opšte i završne odredbe
18) Asocijacija/Zajednica je otvorena za svaku opštinu ukoliko njene članice o tome postignu saglasnost.
19) Asocijacija/Zajednica se može rasformirati jedino odlukom koja je usvojena dvotrećinskom većinom glasova članova Skupštine.
20) Asocijacija/Zajednica ima pravo na zvanična obeležja (grb i zastavu) u skladu sa zakonima Kosova.
21) Nacrt Statuta Asocijacije/Zajednice će dati tim rukovodilaca i on će biti predstavljen u okviru dijaloga na visokom nivou u roku od četiri meseca od usvajanja ovih načela/elemenata; ukoliko to bude neophodno, nacrt će biti dat uz posredovanje, između ostalih, Ministarstva za lokalnu samoupravu. Sve izmene će biti predstavljene Asocijaciji/Zajednici, usvojene rešenjem i proverene od strane Ustavnog suda.
22) Godinu dana nakon usvajanja Statuta Asocijacije/Zajednice, biće izvršena revizija njegove primene, uključujući i proveru vršenja nadležnosti iz Člana 5 Prvog sporazuma.
