Svi oni dobronamerni ali i zlonamerni kritičari bojkotaša izbora, oni koji nisu videli svrhu tzv. vikend demonstracija i bojkota parlamenta, kao što danas ne vide svrhu najava bojkota prolećnih izbora, trebalo bi da pokušaju da odgovore na jedno pitanje. Kako se dogodilo da glas predsednika Aleksandra Vučića mutira iz rečenice: "Da vas se skupi i pet miliona, nijedan zahtev neću da vam ispunim" (decembar 2018), u izjavu: "Šta god hoćete, sve ćemo da prihvatimo" (septembar 2019)? E sad, da je slaba vajda u držanju predsednika za reč – to je poznata stvar, i onda i sada i oduvek, u njegovu reč još samo Brisel mora da veruje, i poneki mislilac ovdašnji što podržava Vučićevu politiku o Kosovu "mada ne zna tačno šta hoće" (Nenad Prokić, Utisak nedelje, 12. maj). Vučićevim mutacijama u izjavama na istu temu mogli bi se, i u mnogo kraćem periodu od 10 meseci, napisati tomovi knjiga sličnih primera, on je tokom svoje političke karijere pokazao zavidnu moć da žonglira u trouglu: jedno mislim, drugo radim, treće govorim.

SET MERA NA FPN

Ipak, pristanak SNS-a da razgovara, makar i na nameštenim i nategnutim okruglim stolovima o izbornim uslovima s predstavnicima opozicije na FPN-u,

zatim dolazak Dejvida Mekalistera, predsedavajućeg Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta kao i predlog EP o medijaciji između vlasti i opozicije, sve to govori da su i Brisel i zvanični Beograd ipak priznali da je "nešto trulo u državi Danskoj" ili Srbiji, kako vam drago. Dakle, mnogo toga u Srbiji ipak duboko nije u redu, Srbija je u ozbiljnoj političkoj krizi, ne postoji vladavina prava niti elementarne slobode. Zašto bi, inače, bili potrebni pregovori o unapređenju izbornih uslova, posredovanje Evropskog parlamenta u razgovorima između vlasti i opozicije, set mera koje je predložio SNS?

Takvo, posredno priznanje je, pre samo deset meseci, da budemo pošteni, bio za Srbiju čist SF. A onda su počela gradska gibanja po ulicama Srbije, građanska, opoziciona ili čija god, ali gibanja. Dakle, protesti, izlazak opozicije iz parlamenta i najava bojkota izbora na proleće 2020, uprkos svim greškama i propustima, ipak su doveli do toga da se pacijent trgne iz kome u koju je zapao pre sedam godina ili da bar mrdne malim prstom na ruci. Usledio je izveštaj Evropske komisije u kojem je sve to zapisano pa i malo više od toga: neuravnoteženo medijsko izveštavanje i nejasne granice između stranačkih i državnih aktivnosti, netransparentnost finansiranja partije i predizborne kampanje, zabrinjavajuće pretnje i nasilje nad novinarima, nepostojanje napretka u slobodi izražavanja, zabrinjavajuć politički uticaj na pravosuđe, zloupotreba parlamenta i bojkot parlamenta koji je proistekao iz te zloupotrebe, kao i protesti od 8. decembra prošle godine i najava bojkota izbora zbog svega prethodno navedenog.

I ko septembra 2019. negira značaj protesta, bojkota parlamenta i najave bojkota izbora (tim redom) u briselskom registrovanju političke krize u Srbiji i pristajanju Aleksandra Vučića da napravi ustupke, ne mora odmah da bude etiketiran kao saradnik Aleksandra Vučića, nije lepo, možda samo pokušava da razmišlja lukrativno, računa kako da se u novonastaloj situaciji, koja može biti korisna i za njega, što se kaže narodski, ogrebe.

SET MERA U MEDVEĐI

Jasno je da mnogo vajde, kako rekosmo, od Vučićevih obećanja nema, pa tako ni od seta mera koje je SNS predložio na poslednjoj rundi razgovora sa opozicijom na FPN-u. Ukoliko se taj set predloženih mera stvarno ne implementira – mačku o rep. Dovoljan je poslednji primer lokalnih izbora u Medveđi. Nedavno je o tome govorio i Dejan Nikolić, poslanik DS-a, predstavnici SNS-a su dok su razgovarali s delom opozicije o tome da su spremni da unaprede i srede birački spisak, istovremeno u Medveđi koordinisali četom aktivista koji su s tim istim biračkim spiskom u rukama, što je protivzakonito, upadali u kuće i popisivali i zaokruživali ljude – ko je glasao, ko nije, i onda, po dobro poznatom scenariju, u džipovima bez registarskih tablica, prevozili ljude do glasačkog mesta.

Rade Veljanovski, predstavnik Građanskog demokratskog foruma na okruglim stolovima na FPN-u je primetio: "Što vreme odmiče, nas je manje, a razgovor je sve konstruktivniji – to je dobro, ali ne i činjenica da je manje predstavnika opozicije", kaže Veljanovski, potpredsednik Građanskog demokratskog fronta, stranke koja je nastala kao odgovor dela nezadovoljnih članova Pokreta slobodnih građana izborom Sergeja Trifunovića za lidera PSG.

GDF je doneo odluku da na izbore izađu. Pored njih, od opozicionih stranaka koje će najverovatnije učestvovati na izborima 2020, bez obzira da li je reč o tzv. lažnoj ili pravoj opoziciji, tu su SRS, LSV, LDP, Stranka moderne Srbije (SMS), a spekuliše se da će na izbore izaći i DSS, Trifunovićev PSG, Šapićev SPAS. E, sad, Aleksandar Šapić je pre neki dan na TV N1 kazao: "Nećemo izaći na izbore i ako u naredna tri meseca postanemo Švajcarska što se tiče izbornih uslova, ako se ispostavi da je nedovoljno vremena da sebe predstavimo." Nisu se definitivno izjasnili ni Sergej Trifunović ni Miloš Jovanović(DSS).

Predsedništvo Ujedinjene Demokratske stranke saopštilo je da ukoliko ta grupacija bude učestvovala u najavljenom dijalogu vlasti i opozicije uz posredovanje predstavnika EP, neće odustati od zahteva da se poštuje rok od minimum devet meseci od eventualnog prihvatanja zahteva opozicije i tima nezavisnih stručnjaka – do održavanja izbora. Kako je naglašeno, ova inicijativa EU je došla, nažalost, prekasno, za izbore najavljene za proleće. Što će reći da će Ujedinjena DS učestvovati na izborima 2020. ukoliko rok za održavanje izbora bude pomeren na zakonom predviđen način. Bojkot su najavili Dveri, Narodna stranka i Stranka slobode i pravde, a Inicijativa "Ne davimo Beograd" predstavila je 20. septembra Deklaraciju o bojkotu. U njoj pozivaju birače da ne učestvuju na, kako kažu, lažiranim izborima, jer njihov legitimitet nije samo partijsko pitanje, već realan problem za sve građane. Ukratko, možda je režim Aleksandra Vučića bio primoran da razgovara sa opozicijom na FPN-u, a uskoro i uz posredstvo EP u Skupštini će morati da naprave ustupke i porade na izbornim uslovima (prva runda pregovora je najavljena za 9. i 10. oktobar), ali je iz ove FPN etape opet izašao sa solidnim kartama u čemu mu je Brisel i te kako pomogao. Opozicija se pocepala u raspravama o bojkotu i uslovima izlaska na izbore, i Vučić, makar u ovom trenutku, ima jedan njen deo koji će mu obezbediti demokratske, legitimne izbore i istu takvu Skupštinu.

VUČIĆ POPUSTIO?

Aleksandar Olenik, predsednik Građanskog demokratskog foruma, kaže za "Vreme" da je šesta runda razgovora bila veliko iznenađenje zato što je Vučić popustio, narodski rečeno: "Ako bude sproveden u praksi makar deo onoga što je prihvaćeno, izbori će biti, što se uslova tiče – bolji. Odluku da izađemo na izbore doneli smo mnogo pre, ipak, ponašanje Aleksandra Vučića nam je samo potvrdilo da je naša politička procena bila ispravna, da će on morati da popusti i da razloga za bojkot nema. Govorili smo da se odluka o bojkotu donosi 15 dana pred izbore a ne sedam meseci pre izlaska na birališta. Suština je da se izborni uslovi neće promeniti sami od sebe. Za to je potrebna aktivna politička borba, poput razgovora na FPN koji su dali pozitivne rezultate, a ne pasivnost, povlačenje u mišije rupe i kukanje po društvenim mrežama kako su uslovi loši."

Rezultati koje je donela šesta runda razgovora jesu izborni predlozi SNS-a. Naime, vladajuća većina se obavezuje da će tokom izborne kampanje biti zabranjena zloupotreba javnih resursa, da javni skupovi i događaji neće biti korišćeni za promociju ili osporavanje bilo koje političke opcije ili stava, obavezuje se da će srediti biračke spiskove, da će unaprediti rad RIK-a… Mere za unapređenje izbornih uslova na koje se obavezuje izborna većina mogu da se primene u roku od dva do tri meseca, a neke i ranije, najavio je potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, šef radne grupe za unapređenje izbornih uslova: "Neke za sedam, neke za 20 do 30 dana. Verujem da imamo dovoljno vremena i za mere za koje je potrebna redovna procedura u Skupštini", ističući da je reč o promenama u vezi sa funkcionerskom kampanjom, medijima, Agencijom za borbu protiv korupcije, Regulatornom agencijom za elektronske medije (REM), biračkim spiskovima. U delu opozicije, međutim, onom koji je sklon bojkotu ali se još ne izjašnjava, smatraju da su svi ti rokovi kratki i da bi izbore trebalo odložiti za jesen. Ministar Stefanović je kazao da je to protiv Ustava Srbije.

NE VERUJEMO IM NIŠTA

Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta Kraljevo, za razliku od Aleksandra Olenika (GDF), režimu Aleksandra Vučića ne veruje ništa. Kaže da Lokalni front nema nikakvo poverenje u ono što režim govori: "Na tome ne možemo da zasnujemo bilo kakav svoj aktivizam, mi smo i nastali zato što su ljudi izgubili veru u sva njihova obećanja. To što su oni sada nešto obećali, to je jednako svim ostalim obećanjima u proteklih sedam godina. Dakle, apsolutno ništavno, što se nas tiče. Ni jednog trenutka ne možemo pomisliti da će oni popraviti izborne uslove, čak i da sada imamo najdobronamerniju izvršnu vlast, to bi bio problem, a ljudi koji su se baš u dosadašnjim izbornim procesima pokazali kao najzlonamerniji, tek oni to neće učiniti." Iako je bliže odluci da bojkotuje izbore, Lokalni front se zasad drži "blago uzdržano": "Opozicija se premišlja o bojkotu ili izlasku na izbore, ne bi bio prvi put da se dogovorimo jedno, a da onda uz ne znam koliko izgovora odluke počnu da se menjaju u poslednjem trenutku. Ne bi me iznenadilo da oni koji sada viču ‘bojkot, bojkot’, ustanove da su nekakvi uslovi stvoreni i ipak izađu na izbore. Kad Lokalni front odluči hoće li izaći na izbore ili bojkotovati, to će ostati tako. Mi zapravo ovo vreme koristimo da definišemo šta će taj bojkot značiti, da napravimo sopstveni plan. Odluka da bojkotujemo izbore neće biti puka odluka da na izborima ne učestvujemo, nego šta ćemo učiniti da bi izbori bili zaista bojkotovani a vlast nakon toga delegitimizovana. To je ono što nas odvaja u ovom trenutku od konačne odluke."

Bojkot jeste najgore rešenje, uveren je Voštinić, za bojkot je potrebno mnogo energije, novca, to nije za pristalice bojkota samo ostati kod kuće i čekati rezultate u izbornoj noći. Za bojkot, dalje, neće biti pristupa medijima. Za bojkot ljude treba pripremiti i objasniti im zašto ne treba da se plaše da tog dana ostanu kod kuće, posebno u manjim mestima gde se odmah zna ko nije prošetao do biračkog mesta. "Opozicija nije u stanju da iznedri zajedničku politiku koja bi se suprotstavila sadašnjoj vlasti niti je to u budućnosti moguće. Možemo se ujediniti jedino u borbi protiv kriminala. S obzirom da sem oko te tačke ne postoji mogućnost za zajedničku politiku, bojkot bi mogao da bude surogat zajedničke politike. Kao takav bi možda mogao da bude uspešan."

U tim neslaganjima opozicije oko izlaska na izbore i bojkota, ni jedna ni druga strana nije pokazala ni trunku suzdržanosti u napadima na one druge, koji su, ako hoće da izađu na izbore, odmah kritikovani kao saradnici Vučićevog režima, a ako smatraju da je bojkot jedino rešenje, optuženi su da zemlju vraćaju u devedesete. Na kraju se završilo tako da je Kosovo ponovo – jabuka opozicionog razdora.

KOSOVO, BEOGRAD I UNUTRAŠNJOST

Olenik (GDF) podseća da je Boško Obradović (Dveri) rekao kako je jedan od ciljeva bojkota da se spreči donošenje legitimne odluke u Skupštini o sporazumu za Kosovo.

"U GDF-u smatramo da je to civilizacijski katastrofalno loše po društvo i državu jer blokiranje sporazuma o Kosovu jeste direktno na štetu svih građana i građanki Srbije i predstavlja nastavak fašističkog orgijanja iz devedesetih koje su sprovodili Milošević, Šešelj, Vučić i na taj način se ta politika devedesetih produžava. Vučić bi, naše je mišljenje, trebalo odmah da nastavi s pregovorima, da se ne sakriva iza taksi i da što pre dođe do sporazuma, i da taj sporazum što pre prođe Skupštinu i referendum ako treba, i ne samo kod nas nego i u Prištini, na Kosovu." Građanski demokratski forum, dakle, podržava Vučića da što pre potpiše konačni pravno-obavezujući sporazum o Kosovu, da bi celo društvo i država mogli da nastave putem evroatlantskih integracija. "Ako se Srbija opredeli za zamrznuti konflikt? Srbija sa Evroazijskom unijom potpisuje ugovor 25. oktobra. Svaki korak bliže Evroazijskoj uniji jeste tri koraka dalje od Evropske unije i evroatlantskih integracija. Pa i popovi odlaze iz Srbije, ostavljaju svoje parohije i odlaze u EU da zarade kao vozači i obezbede porodicu. Ako želimo da preživimo kao društvo i država, moraćemo da doslovno preslikamo EU vrednosti. Ali, zbog Kosova nam sve stoji – i ljudska prava i sloboda izražavanja, neslobodni mediji, korupcija, kriminal, ekonomija. A šta je politika dela opozicije koja želi da bojkotuje izbore? Zamrznuti konflikt. Ko će ostati u Srbiji dok bude trajao zamrznuti konflikt? Niko", uveren je Olenik i zato bojkot izbora na proleće 2020. smatra najgorim mogućim rešenjem.

S druge strane, Voštinić insistira da tačka okupljanja može biti samo sveopšta borba protiv korupcije i kriminala, i to na najvišem mogućem stupnju: mi ili oni. "Sve ostalo spada u kandidovanje politike, a to ćemo moći kad budemo imali priliku da kandidujemo svoje politike", uveren je on. "Ne može neko iz beogradskog kruga reći bilo kome u Vranjskom (o)krugu kad je trenutak za izbore jer on za svoje lokalne izbore nije u prilici ni da se bori, jer u tom Vranjskom okrugu neki ljudi žive u takvim uslovima kakve taj beogradski krug nije nikad video uživo. I nije u redu, zato, da beogradski krug ima konačan stav u vezi sa izborima i onima koji se odlučuju na bojkot zbog neslobode i nemogućnosti da učestvuju na izborima, a ne zbog svojih nemoći i političkih nezrelosti kako se o tome obično govori", kaže Voštinić.

Olenik, međutim, podseća da smo imali u proteklih četvrt veka pokušaje bojkota i – nijedan nije bio uspešan. "Uvek se setim izbora 2000. godine kad su izborni uslovi bili mnogo lošiji nego danas, kad smo imali pred te izbore politička ubistva, atentate, ubijeni su Slavko Ćuruvija i Ivan Stambolić, bila su i dva pokušaja atentata na Vuka Draškovića, Vučić je tada bio ministar informisanja i lično zatvarao medije. U tom trenutku, u takvim uslovima, tadašnja opozicija donosi odluku i izlazi na izbore. Time što su izašli, naterali su režim da masovno krade, zbog te krađe su građani izašli 5. oktobra. Da su bojkotovali izbore, a imali su sve razloge za to, ne bi bilo 5. oktobra. Velika razlika jeste to što je tada opoziciju predvodio Zoran Đinđić, a sada je predvodi Boško Obradović."

Da je Kosovo podelilo srpsku opoziciju, uveren je i Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina, predsednik Zdrave Srbije i jedan od osnivača Saveza za Srbiju. Stamatović, koji je predložio da se Kosovo ustupi Rusiji na upravljanje, kaže da su i u samom SzS-u velike razlike ne samo u stavovima prema kosovskom pitanju nego i po pitanju ulaska u EU: "Kosovo jeste kod nas najvažnije pitanje. I teško da se oko toga različiti politički subjekti mogu složiti, mislim na građanski i patriotski blok. Tu dogovora nema. Vlast je to prepoznala i uredila tako da se opozicija sama posvađa u ovim razgovorima. O preporodu Srbije manje-više svi se slažemo šta i kako treba da se radi, ali tačke neslaganja su Kosovo, NATO, EU i na četvrtom mestu, decentralizacija. Ni oni koji pretenduju da dođu na vlast ni ovi koji su sad na vlasti nisu baš raspoloženi da se posvete decentralizaciji. A to je ključni uslov za oporavak Srbije."

Lider Zdrave Srbije upozorava da će promene, kao i uvek, doći iz unutrašnjosti Srbije. Mada je Zdrava Srbija članica Saveza za Srbiju, Stamatović kaže za "Vreme" da će na lokalne izbore izaći, a da će o parlamentarnim izborima odlučiti kad dođe vreme, i u zavisnosti od toga hoće li se steći elementarni uslovi za održavanje poštenih izbora, da se u SzS-u pasivizirao jer su mu na prvom mestu lokalni poslovi i obaveze koje ima prema svojim biračima, te da u SzS-u nije bilo zanimanja za njegove probleme na lokalu: "Recimo, za problem vodosnabdevanja u opštini, ili kad su tukli naše pristalice u Čajetini, to Beogradu nije važno. Mi nismo pozvani na razgovore, valjda male partije iz unutrašnjosti nisu mnogo značajne tim velikim organizatorima razgovora. Ne znam, dalje, ko je tu kompetentan da kaže ko je dostojan da učestvuje u pregovorima a ko nije? Ovo uključivanje stranog faktora deluje mi dosta neozbiljno, izborni uslovi interes su srpskog naroda a ne međunarodne zajednice i stranih posmatrača koji treba da nam propišu ili odrede pravila, da posreduju, da disciplinuju bilo vlast bilo opoziciju. Na prethodnim predsedničkim i gradskim izborima sam pozivao opoziciju da ne izađe na izbore, da se izbori bojkotuju, ali sam ostao u manjini, svi su izašli na izbore. Rezultat je bio katastrofalan. Tada je bila prilika da se nešto reši, ali nije bilo volje. Ili nije bilo razumevanja."

POUKA IZ MEDVEĐE

Lokalni izbori u Medveđi nisu pokazali da vladajuća koalicija ima volju da nešto zaista promeni u izbornim uslovima. Zato je ovde pitanje svih pitanja da li bi trebalo zbog pravno-obavezujućeg sporazuma o Kosovu, za koji je potrebna demokratski izabrana Skupština u Srbiji, suspendovati demokratiju na neko vreme, dok se to Kosovo jednom konačno ne reši, pa ćemo se posle baviti milionima slupanim u rekonstrukciju rekonstrukcije Trga republike u Beogradu, pakovanjem reka u cevi bilo na Šari, bilo na Staroj planini, ministarskim plagijatima, izvršiteljima, otpuštanjima radnika i partijskim zapošljavanjima. I, ukoliko je odgovor ne, imaju li stranke koje su proglasile bojkot snage da zaštite birače po najzabitijim delovima Srbije od neregistrovanih džipova?