Suđenja
Ko se pravi mutav
Zašto se razlikuje ovogodišnja lekarska dijagnoza Miladina Suvajdžića od onih iz 2000. i 2001
Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala, po svemu sudeći, nije imalo uvid u sudske spise svojevremeno okončanog procesa protiv Miladina Suvajdžića zvanog Đura Mutavi u novosadskom sudu osuđenog prvostepenom presudom na četiri godine zatvora zbog trgovine drogama i nedozvoljenog posedovanja oružja. Da je to bilo učinjeno, veliko je pitanje da li bi Suvajdžić dobio status svedoka-saradnika, jer se u pomenutim spisima nalaze dijagnoze lekara specijalista o Suvajdžićevom zdravstvenom stanju koje se bitno razlikuju od nalaza takođe specijalista koji su ga prošle godine pregledali po nalogu sudije zaduženog da vodi istragu o ubistvu premijera Đinđića.
Suvajdžić, inače, trenutno izdržava kaznu izrečenu u novosadskom sudu, ali znatno smanjenu. Nije nezanimljivo kako mu je to uspelo: prvo mu je Vrhovni sud Srbije, po žalbi, kaznu smanjio na tri godine, a potom mu je, takođe Vrhovni sud, na njegov zahtev za vanredno ublažavanje, kaznu smanjio na godinu i po. Ovu odluku je Vrhovni sud doneo isključivo iz dva razloga: zbog toga što je Suvajdžić podneo dokaze da je ovisnik koji se leči od narkomanije i dokaze Kliničko-bolničkog centra (KBC) u Beogradu da boluje od epilepsije, da ima psihomotorne napade te bolesti, te da je došlo do pogoršavanja njegovog neurološkog statusa i znakova temporalne epilepsije. To je potkrepljeno, navodi Vrhovni sud Srbije, izveštajima lekara specijalista KBC Srbije od 24. novembra 2000, 9. januara i 5. februara 2001. godine.
Epilepsija, posebno temporalna, trajna je i neizlečiva bolest čije su karakteristike, kažu specijalisti, povremeni prekidi svesti, teškoće pri pamćenju, nemogućnost koncentracije i pogrešne predstave o događajima koji su se zbili, kako u bliskoj tako još više u dalekoj prošlosti. Međutim, u sudskim spisima (ubistvo premijera Đinđića) postoji izveštaj lekara specijalista kao i lekara opšte prakse u kojima piše da Suvajdžić ne boluje ni od kakve bolesti, epilepsija se uopšte ne pominje. Drugim rečima, ili su nalazi nepotpuni ili neistiniti. Budući da predstoji Suvajdžićevo svedočenje u procesu protiv Nenada Opačića i ostalih pripadnika takozvane veterničke grupe, sud je prošle nedelje prihvatio predlog advokata Vladimira Horovica i Biljane Desnice-Petrović i pribavio nalaze KBC-a o Suvajdžićevoj epilepsiji. Istovremeno je sud odbio predlog da Suvajdžić bude ponovo veštačen. Sudu inače predstoje dve varijante povodom kontradiktornih nalaza lekara specijalista: da ih pred sudom sučeli i raščisti ko je u pravu, možda će neko priznati da je njegov nalaz lažan, dat pod pritiskom, pretnjom ili preporukom "s vrha" ili će zatražiti da se obavi superveštačenje, odnosno angažuje neka treća ekipa specijalista.
Podnesak ustavnom sudu: Uskraćeno pravo
"Samim predlogom Vlade i skupštinskim usvajanjem izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku – odredbama člana 504. d, đ, e, ž, z, i, država je suštinski priznala svoju slabost i nedovoljnu sposobnost u borbi sa organizovanim kriminalom jer je predlaganjem ovih zakonskih odredaba – normi uvela institut potpunog oprosta od gonjenja licima koja su izvršioci ili saučesnici u izvršenju teških krivičnih dela", piše u podnesku advokata Vladimira Horovica i Biljane Desnice-Petrović upućenog Ustavnom sudu radi ocene ustavnosti i zakonitosti odredaba Zakona o krivičnom postupku, odredaba člana 504. (…)
"Odredbe Zakonika o krivičnom postupku čl. 504. d, đ, e, ž, z, i, predviđaju po mišljenju predlagača protivno Ustavu i zakonu da: ‘Sud izriče presudu kojom se optužba protiv svedoka-saradnika odbija’. Na ovaj način nema ni utvrđivanja krivične odgovornosti izvršioca krivičnog dela i krivično delo iako je otkriveno, zna se ko je njegov izvršilac, ostaje zauvek kao rešeno da je stvarni izvršilac krivičnog dela oslobođen od optužbe. Ovakvo rešenje protivi se osnovnim načelima ZKP-a koja kažu: ‘Da ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija’.
Ovakvim rešenjem usvojene odredbe Zakonika o krivičnom postupku uskratile su i oduzele osnovna prava oštećenima da preduzimaju ili preuzimaju gonjenje u slučajevima kada to državni tužilac ne želi ili je, kako je to osporenim odredbama predviđeno, odustao od gonjenja prema okrivljenom – svedoku-saradniku – koji je sam u celosti priznao svoju krivičnu odgovornost za krivična dela učinjena prema oštećenima. Dakle, oštećeni nema kog da goni jer mu je to pravo uskraćeno i nema od koga da zahteva naknadu štete i na taj način sazna u zakonitom postupku utvrđenom pravosnažnom presudom koje je lice učinilac krivičnog dela prema njemu ili njegovom srodniku i onemogućen je da od istog lica zahteva i naknadu štete. Na ovaj način osporene odredbe uskraćuju oštećenima Ustavom i zakonom zagarantovana im prava.
Skorašnja sudska praksa, pa tako konkretno i u predmetu Okružnog suda u Beogradu – posebno odeljenje br. K.P. 7/03, postupanjem specijalnog tužilaštva uvodi i, po mišljenju podnosilaca inicijative, potpuno nezakonito postupanje u odnosu na lica koja svojim priznanjem potvrđuju da su izvršioci krivičnih dela. Naime, i pored takvog priznanja svedoka (napominjemo da se ne radi o svedoku-saradniku) specijalno tužilaštvo ne pokreće nikakav krivični postupak protiv ovog lica a vodi ga i podiže optužnicu protiv, kako to svedok u svom iskazu navodi, saizvršilaca i saučesnika. Državni tužilac, pa tako ni specijalni tužilac, nemaju zakonska ovlašćenja da ne preduzimaju gonjenje u ovakvoj pravnoj i činjeničnoj situaciji. Iza ovakvog nepravnog postupanja kriju se mnoge moguće opasnosti po pravni poredak i to su mogućnosti neformalnog sporazumevanja i dogovaranja koje nije u zakonitom postupku i pred sudom u kontradiktornom postupku izvedeno. Tada se nalazimo u oblasti potpune anarhije i nepostojanja primene zakona jer takve dogovore, odluke specijalnog tužioca, koje nemaju zakonsku formu, nema ko da kontroliše, pa ni sud."
