Pretposlednjeg dana oktobra širom sveta premijerno je prikazan dokumentarni film Leonarda Dikaprija Pre potopa (Before The Flood). Kroz scene snimane na najrazličitijim delovima sveta, od Grenlanda do Indonezije, prikazani su vizuelni dokazi poremećajâ u prirodi koji nanose bespovratnu štetu, menjajući klimatski balans planete i izazivajući nestanak mnogih vrsta. Prema podacima Svetskog fonda za zaštitu divljih životinja (World Wildlife Fund) predstavljenim u Indeksu žive planete (Living Planet Index, LPI), svetske populacije riba, ptica, sisara, vodozemaca i gmizavaca smanjile su se za 58 odsto u razdoblju od 1970. do 2012. godine, a u razdoblju od 1970. do 2020. godine mogli bismo da budemo svedoci smanjenja od dve trećine. Glavni krivac za ovakvo stanje je – čovek.

Da li je kasno za promene, pitanje je na koje ne možemo da damo odgovor sa sigurnošću, ali možemo da se potrudimo da smanjimo negativan uticaj. Evropska unija (EU) nizom svojih politika pokušava da smanji štetu od zagađenja, koje je uzrok problema. Srbija je na svom putu ka članstvu u ovoj zajednici dužna da prihvati i implementira niz politika, a u pristupnim pregovorima one su najvećim delom obuhvaćene poglavljem 27 – Životna sredina. Zbog loše infrastrukture, nedostataka administrativnih kapaciteta i primene propisa, ovo poglavlje smatra se jednim od najskupljih i najzahtevnijih na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. S obzirom na globalno stanje i odnos prema životnoj sredini, ono svakako jeste najskuplje, ne samo novčano.

PARISKI SPORAZUM: U oblasti životne sredine i klimatskih promena, obuhvaćenoj pregovaračkim poglavljem 27 u pristupnim pregovorima sa EU, Srbija je postigla izvestan nivo pripremljenosti, navedeno je u Izveštaju o napretku Srbije za tekuću godinu koji je prošle nedelje dobijen od Evropske komisije. Prema ovom izveštaju, ostvaren je izvestan napredak u daljem usklađivanju politika i zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti otpada, zaštite prirode i klimatskih promena, a Srbija je poboljšala strateško planiranje i osnovala Zeleni fond, što su bile ključne preporuke u 2015. godini. Prva od preporuka za naredni period odnosi se na povećavanje administrativnih i finansijskih kapaciteta jačanjem monitoringa i izveštavanja koje sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine. Na taj način trebalo bi da se obezbede adekvatna sredstva za novi instrument za finansiranje delovanja u oblasti životne sredine i da se poboljša međuinstitucionalna koordinacija na centralnom i lokalnom nivou. Drugo što Evropska komisija očekuje jeste da Srbija pojača napore u sprovođenju i izvršavanju, uključujući tu i zatvaranje deponija koje nisu u skladu sa pravnim propisima, ulaganje u razvrstavanje i reciklažu otpada, poboljšanje praćenja kvaliteta vazduha i postizanje napretka u upravljanju rečnim slivovima. Treća, ali podjednako važna preporuka glasi da Srbija treba što pre da ratifikuje Pariski sporazum o klimatskim promenama i počne sa njegovim sprovođenjem. Takođe, to bi trebalo da uključi i razvoj sveobuhvatne strategije za klimatske promene koja će biti u skladu sa Okvirom EU za period do 2030. za klimatsku i energetsku politiku i dobro integrisana u sve relevantne sektore.

Neke od scena gorepomenutog dokumentarca snimane su na Svetskom klimatskom samitu u Parizu, kada se prisutnima obratio i Leonardo Dikaprio, zahtevajući hitno delovanje. Da podsetimo, prošlog decembra u Parizu više od 190 zemalja, uključujući i Srbiju, obavezalo se da će smanjivati emisije gasova staklene bašte, do nultog nivoa emisija u drugoj polovini ovog veka. Sporazum je stupio na snagu 4. novembra ove godine, dok je tri dana kasnije, 7. novembra, počela 22. konferencija UN o klimatskim promenama. Na dvonedeljnoj konferenciji, koja se ove godine održava u Marakešu, jednom od četiri "kraljevska grada" Maroka, biće reči o primeni Pariskog sporazuma, a očekuje se da konferencija doprinese formulisanju ključnih dokumenata za to. Do sada je 100 država ratifikovalo Sporazum iz Pariza. Srbija nije među njima. Za ispunjavanje ove preporuke do narednog izveštaja o napretku, Srbija ima više vremena jer će umesto godišnjeg, naredni izveštaj biti dvogodišnji i biće dobijen tek 2018. godine. U postizanju standarda iz ovog pregovaračkog poglavlja i usklađivanju sa propisima EU, jedna od najvećih prepreka je novac.

POGLAVLJE 27: Proces pristupanja EU u oblasti zaštite životne sredine odvija se kroz harmonizaciju propisa, izgradnju administrativnih kapaciteta i kapaciteta institucija u oblasti zaštite životne sredine, kao i kroz obezbeđivanje finansijskih resursa. Samim tim, ovo poglavlje je izuzetno zahtevno u finansijskom i administrativnom smislu, posebno u pogledu dobro opremljene i obučene sudske i upravne strukture. Za primenu i sprovođenje pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine potrebna su znatna ulaganja, kao i snažna i dobro opremljena administracija na nacionalnom i lokalnom nivou. Politika borbe protiv klimatskih promena praćena je i unapređenjem standarda koji se odnose na rad industrije, posebno u sektorima koji predstavljaju značajan izvor zagađenja. Takođe, EU ima takozvanu politiku "20-20-20", o kojoj je bilo reči u nastavku ovog feljtona o pregovaračkom poglavlju 15 – Energetika ("Vreme" 1344) i koja se odnosi i na oblast životne sredine. U postizanju ovih globalnih ciljeva, svaki pojedinačni činilac, u ovom slučaju država članica i svaka država koja to želi da postane, mora da dâ svoj doprinos. Krajnji cilj ovde nije članstvo u EU, već opstanak života.

Osnovni ciljevi politike životne sredine EU su očuvanje prirodnih vrednosti, promocija resursno-efikasne ekonomije i briga o javnom zdravlju. Oko petine budžeta EU izdvaja se za borbu protiv klimatskih promena za period od 2014. do 2020. Novi okvir za klimatsku i energetsku politiku EU do 2030. godine predviđa smanjenje emisije gasova staklene bašte za 40 odsto u odnosu na 1990. Za ostvarivanje ovih ciljeva predviđeni su instrumenti poput dekarbonizacije, smanjenja korišćenja fosilnih goriva, povećanja energetske nezavisnosti Unije, povećanja upotrebe obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti… Dugoročni cilj EU je smanjenje emisije gasova staklene bašte za 80 do 95 odsto do 2050. u odnosu na 1990. godinu.

ZDRAVLJE JE SKUPO: Da bi Srbija postala društvo sa niskim emisijama štetnih gasova, treba da investira u inovacije, čistije tehnologije i proizvodnju energije sa niskim emisijama ili bez emisija. Privreda zasnovana na niskim emisijama ima mnogo veću potrebu za obnovljivim izvorima energije, energetski efikasnim građevinskim materijalima, hibridnim električnim vozilima, opremom za pametne mreže, proizvodnjom struje sa niskim sadržajem ugljenika i razvojem tehnologija za hvatanje i skladištenje ugljenika. Srbija trenutno na životnu sredinu troši 0,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a planirano je da do 2021. ulaganja u tu oblast dostignu tri odsto BDP-a. Za rešavanje problema otpada i otpadnih voda, država treba da obezbedi oko 11 milijardi evra; i to u sektoru voda biće potrebno 5,6 milijardi evra, u segmentu otpada 2,8 milijardi, a za smanjenje industrijskog zagađenja i buke još 1,3 milijarde evra. Ovde treba reći da samo na neprikupljenom optadu država godišnje gubi 100 miliona evra.

Veći dao novca Srbija će morati da obezbedi iz sopstvenog budžeta. Predviđena je i pomoć Švedske kroz projekat vredan 2,8 miliona evra za finansiranje priprema Srbije u pregovorima o članstvu u EU u oblasti životne sredine, kako je krajem prošlog meseca najavio ambasador ove kraljevine u Srbiji Jan Lundin.

Srbiju najveći posao očekuje u primeni Direktive o vodama i planirano je da se naredne godine sredstva obezbede iz pretpristupnih fondova EU (IPA). Prilikom susreta sa ambasadorom Švedske, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović najavila je da su u toku pregovori da Srbija naredne godine iz IPA dobije preko 100 miliona bespovratnih sredstava za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ona je dodala da je u narednih 25 godina potrebno uložiti 25 milijardi evra u vodosnabdevanje, upravljanje otpadom, prečišćavanje vode i industrijsko zagađenje. U tom periodu, tačnije do 2041. godine, Srbija će morati da izgradi 320 postrojenja za preradu otpadnih voda. Od postojeća 44 postrojenja, samo pet radi u skladu sa standardima EU. Srbija sada prečišćava oko osam odsto otpadnih voda i ima obavezu da dostigne cilj od 99 do 100 odsto. Krajnji rok za postizanje standarda u oblasti vodosnabdevanja upravo je 2041. godina, i ukoliko se on ispoštuje, znači da ćemo tek tada piti potpuno ispravnu vodu. Bar oni koje taj rok ne nadživi.