Kakve veze ima dramatičan skok vrednosti nekretnina, odnosno nedavna vest da se naša siromašna zemlja po ceni stambenog prostora plasirala na četvrto mesto u svetu, sa nabubrelim kineskim investicijama u Srbiji? Čovek bi rekao: nikakve. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da uzročno-posledična kopča ipak postoji, to jest da je uspon cena nekretnina više povezan sa netransparentnim kineskim finansijskim inputima nego sa rusko-ukrajinskim pridošlicama koje su iz raznoraznih razloga završile u Srbiji od početka agresije na Ukrajinu naovamo (vidi tekst na strani 34).

Naime, dobar postotak predimenzioniranih kineskih investicija, vrednih stotine miliona evra, koje u sebi po difoltu zadrže koruptivni bagaž, završavaju na ofšor računima raznih naprednjačkih trudbenika, koji ih potom vraćaju u Srbiju, na tržište nekretnina. Narodski rečeno – peru novac, obezbeđujući svojih nekoliko narednih generacija. Nisu Kinezi to izmislili, naravno, ali su sada najmoćniji baštinici doktrine po kojoj se višak svog novca izbacuje napolje, korumpira vlast u stranoj zemlji, zadužuje ta zemlju za dug period, ostvaruju se profit i snažan politički uticaj. Naravno, i drugi nelegalno stečen novac u Srbiji završava dobrim delom na tržištu nekretnina, da ne ispadne da su Kinezi krivi za to.

Vlasti od kineskih investicija i kredita ostvaruju dvostruku dobit. Osim što im se pune džepovi i ostvaruju dečački snovi, dobre su to stvari i za investicionu propagandu, koju Vučićev režim uspešno gura već godina. Građani, sa druge strane, ostaju kratkih rukava. Nemaju nikakve informacije o međudržavnim dilovima, koji se čuvaju u strogoj tajnosti, ali to pogoduje investitorima mnogo više nego što to ima smisla, krše se zakoni, uništava životna sredina, ugrožavaju ionako niski standardi radničkih prava, zavlači im se ruka u buđelar…

Gromoglasno najavljena, “istorijska” kineska investicija, fabrika guma u nastajanju pod imenom Linglong, nadomak Zrenjanina, trebalo bi da zaposli najmanje 1200 radnika i, kako kažu, oživi region Srednjeg Banata. Početak probnog rada fabrike je planiran za mart ove godine, ali će se na to sačekati jer, kako kažu, postoji problem sa “otežanom isporukom građevinskog materijala” usled pandemije i rata u Ukrajini. Prema nekim procenama, Srbija je ovu investiciju pomogla do sada, što u kešu, što u besplatnom zemljištu, sa čak 85 miliona evra. To znači da je po jednom radnom mestu platila više od 70 hiljada evra. Stručnjaci upozoravaju da bi fabrika morala da radi 20 godina da bi se Srbiji vratilo ono što je uložila.

I ČARLS DIKENS BI ZANEMEO

Daleko od toga da je ovo jedini problem sa Linglongom. To je tek vrh ledenog brega. Sa koje god strane priđete budućem džinu, koji će navodno proizvoditi 13 miliona automobilskih guma godišnje, naiđete na neku bedastoću. Kritička javnost se, recimo, već mesecima bavi ponižavajućim, ropskim položajem vijetnamskih (i kineskih) radnika koji rade na izgradnji fabrike.

U novembru prošle godine, novinarka novosadskog portala “Voice” Ivana Gordić otkrila je jezive podatke o smeštaju importovanih uposlenika u do tada napuštenim horor-barakama, koji žive okruženi gomilama smeća, bez struje i grejanja, obuće, odeće, hrane, pitke i tople vode, sa neuređenom kanalizacijom. Posle toga su se u nerežimskim medijima pojavile i druge informacije, svedočenja i snimci, koji govore da “linglonžani” i rade u užasnim uslovima, da su izloženi svakovrsnom mobingu i da im se zarade ne isplaćuju zbog čega su u nekoliko navrata i protestovali.

Za vreme uspona pandemije, obolelima od korone nije pružana zdravstvena zaštita. Nevladine organizacije, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – A11 i Akcija protiv trgovine ljudima Astra, podnele su i prijave zbog “moguće trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije”. Naime, državljani Vijetnama su plaćali za dolazak u Srbiju, dovedeni su u zabludu kada je reč o uslovima rada i boravka, nije im regulisan radni status, a poslodavac im je oduzeo pasoše da ne bi negde utekli. Kretanje im je, uopšte, bilo vrlo ograničeno. Prema nekim izvorima, platili su čak dve do četiri hiljade dolara da dođu u Banat, a prinuđeni su da rade ceo dan, osim nedelje, za skoro ništa. Sve u svemu, i Čarl Dikens bi, da je živ, zanemeo!

Iako generalno otupeli, građani Srbije su kanda ipak bili uznemireni ovim vestima. Možda su videli sebe u skoroj budućnosti? To se najbolje vidi po reakciji investitora i vlasti, koja svakodnevno, našim novcem, plaća istraživanje javnog mnjenja. Investitori su krenuli da pojačano zastrašuju radnike koji protestuju, traže svoja prava i obaveštavaju javnost o svojim mukama. Krenuli su i da onemogućavaju novinare i aktiviste da izveštavaju o stanju u ovoj fabrici u izgradnji i oko nje. Vlast, predsednik Vučić i premijerka Ana Brnabić, stvar su dakako relativizovali, rekli su da je u pitanju kampanja koja se vodi protiv kineske kompanije, ali i srpskih vlasti.

A kada se sve sabere i oduzme, zapravo su poslali zastrašujuću poruku da je robovski položaj uposlenika manje bitan od vrednosti investicije. “Šta hoćete, da uništimo investiciju od 900 miliona evra”, vikao je Vučić.

Inspekcija koja je uletela u Linglong i obilazila udžerice u kojima radnici žive – iako predsednik uopšte nije video razlog da se inspekcija aktivira – konstatovala je da je sve manje-više “kul”, te javila da su radnici navodno premešteni iz spornih objekata. Aktivirala se, u međuvremenu, i režimska medijska menažerija, sa Pinkom i “čuvenom” Gordanom Uzelac na čelu, i otkrila “pravu istinu o zaposlenima u Linglongu”. Otprilike, oni žive kao bubrezi u loju, imaju masne plate, prezadovoljni su, vole Srbiju i zahvaljuju predsedniku Vučiću što im je sve ovo obezbedio.

NIKAKAV POMAK, ZAPRAVO

U međuvremenu, međutim, stižu vesti da se položaj radnika nije promenio od tih događanja naovamo, već da su oni samo jače zastrašeni. Prete im, kao, da će im seći ruke ako naokolo budu “laprdali”. Novinari nemaju pristup niti mestima gde su smešteni radnici, niti fabričkom ataru, ali “robovi” i dalje – kažu – rade po ceo dan i noć, a za poslednjih šest meseci primili su samo po 50 evra zarade.

“Voice” je pre nekoliko dana objavio i snimak nasilja u Linglongu, odnosno video-zapis o fizičkom zlostavljanju radnika u izvedbi “kineskih šefova”. Objavio je i da su zaposleni ponovo štrajkovali, što je kompanija demantovala. Objavio je i da je jedan uposlenik umro na poslu.

Novinarka Ivana Gordić kaže da je situacija u fabrici i dalje “haotična”, da vlada robovski sistem, te da su ljudi prinuđeni da rade od jutra do sutra. U razgovoru za “Vreme” ona tvrdi da se u međuvremenu ispostavilo da ne samo vijetnamski nego i kineski radnici žive i rade u užasnim uslovima. Naime, dok su Vijetnamci onomad želeli da govore sa novinarima i aktivistima, Kinezi su ćutali, za njih je sve bilo “grejt”, “super”, jer su bili poplašeni, a očigledno je u pitanju i drugačiji mentalitet.

“U međuvremenu su Vijetnamci koji znaju engleski sklonjeni, ali su zato Kinezi počeli da se bune, jer šest meseci nisu plaćeni, odnosno dobili su samo 50 evra u ovom periodu, prema našim informacijama. Što se tiče države i institucija, teško da će oni rešiti problem, jer su svi međusobno uvezani kao svinjska creva. Kada inspekcija dođe na gradilište, prethodno bivaju sklonjeni svi oni koji nemaju radnu opremu ili radne dozvole. Šefovi radnicima najoštrije prete ukoliko ovi žele da se sindikalno udruže. Vlast i Linglong nas koji o svemu ovome izveštavamo optužuju da smo deo kampanje protive investicije, Kine i Srbije, a mi samo govorimo o elementarnim ljudskim pravima”, kaže ona.

Kancelarija visokog komesara za ljudska prava UN u Ženevi još uvek nije dobila izveštaj države Srbije (tražen krajem januara) o navodima vijetnamskih radnika o nehumanim uslovima tokom boravka i rada na gradilištu fabrike Linglong. Kancelarija je zahtev uputila nakon što je dobila izvešća o položaju zaposlenih od nevladinih organizacija, Inicijative A11 i Akcije protiv trgovine ljudima Astra. Inače, na izveštaje o položaju vijetnamskih i drugih radnika Linglonga reagovali su i neki evropski zvaničnici i institucije, tražeći od Srbije da slučaj detaljno istraži.

LINGLONG NIJE USAMLJEN SLUČAJ

Programski koordinator Inicijative A11 Danilo Ćurčić kaže za “Vreme” da protesti, prijave nadležnim inspekcijama, krivične prijave i celokupna medijska pažnja koja prati slučaj “Linglong” nisu imali apsolutno nikakav uticaj na rešavanje problema i utvrđivanje odgovornosti onih koji su uspostavili i omogućili da stotine vijetnamskih radnika budu žrtve trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije.

“Danas, potpuno očekivano, dobijamo informacije o očajnim uslovima rada i za domaće radnike, dok je većina onih koji su došli iz Vijetnama vraćena kući ili otišla na druga mesta, jednostavno su napustili Zrenjanin a da ih nijedna institucija nije ni saslušala o tome šta su sve bili problemi sa kojima su se suočavali”, kaže Ćurčić.

Ćurčić navodi da se sa ogromnom sigurnošću može reći da Linglong nije usamljen slučaj.

“Upravo je to ono što najviše uznemirava. Mi u ovom trenutku znamo da su uslovi rada u mnogim fabrikama u Srbiji izuzetno loši, radnici ne smeju sindikalno da se organizuju, niti da se obrate institucijama koje bi trebalo da štite njihova prava, zato što su te institucije odavno prestale da služe interesima građana. Uz činjenicu da kineski investitori i kineski kapital često imaju jedan ekstremniji odnos prema propisima u zemlji u kojoj posluju i da su politički zaštićeni jer sprovode za vlast strateški važne projekte, pitanje da li su fabrike kineske ili iz neke druge zemlje – ovde nije ključna stvar. Ključno je da Srbija nema politiku privlačenja stranih investicija, niti razvoja uopšte, koji su utemeljeni na poštovanju radničkih i ljudskih prava i ekoloških standarda”, kaže Ćurčić.

KRŠENJE ZAKONA, EKOLOGIJA I “GRAĐEVINSKI PODUHVATI” BEZ DOZVOLE

Sada je vreme da se sa radničkih prava prebacimo na staru dobru ekologiju. Očekivano, i u ovoj oblasti Linglong radi mimo zakona, naravno uz podršku države. Nikada nije izrađena zakonom predviđena Studija o proceni uticaja na životnu sredinu ove fabrike koja predstavlja eklatantan primer prljave industrije koja se gradi usred oranica. Otpadna voda iz fabrike će se neprečišćena izlivati u kanalizaciju, dodatno zagađivati ionako zatrovani Begej, koji se uliva u Tisu, a Tisa u Dunav, i to pre Beograda. Tako da će i Beograđani imati prilike da se napajaju izlučevinama kineskog mastodonta.

Za investitora koji pregovara direktno sa Vučićem – ne važe ni drugi zakoni. Fabrika se gradi bez građevinskih dozvola, čime je, pored Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, prekršen i Zakon o planiranju i izgradnji. Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i zrenjaninski Građanski preokret su zbog toga protiv kompanije podneli krivične prijave. RERI kaže da je i državna pomoć dodeljena Linglongu u neskladu sa Zakonom o kontroli državne pomoći i odgovarajućom Uredbom. Zbog kršenja zakona i ugrožavanja životne sredine u junu prošle godine je održan protestni skup ispred gradilišta Linglonga, koji je okupio građane, udruženja, ekološke pokrete i stranke. Zahtev je bio da se poštuju zakoni Srbije i očuva životna sredina. Skup je okupio raznorazne, “od Silvane do Nirvane”: proruski pokret “Oslobođenje” (koji se vodio i kao organizator), Narodnu stranku, Stranku slobode i pravde, demokrate, Dveri, udruženje “Zaštitimo Jadar i Rađevinu”, sveprisutni “Novi optimizam”…

U razgovoru za “Vreme” Duško Kokot iz Građanskog preokreta, agilne zrenjaninske organizacije, smatra da je ogroman problem sa Linglongom to što nije urađena celovita studija o proceni uticaja na životnu sredinu.

“Znamo da je proizvodnja auto-guma prljava tehnologija, da je u pitanju gigantska fabrika i do sada u Srbiji neviđena količina proizvodnje, kao i da nam to sve dolazi iz industrijski najzagađenije zemlje na svetu. Ako je već prilikom izgradnje došlo do velikog kršenja propisa u pogledu preventivne zaštite životne sredine, a došlo je, jasno je da ništa dobro ne možemo očekivati kad počne proizvodnja, ni od Linglonga, ni od državnih organa koji štite tu kompaniju, a ne javni interes. Ključni problem je i što je blokirano pravosuđe, koje bi moralo da spreči rad te protivpravno izgrađene fabrike”, kaže Kokot.

PUNE SE ORTOPEDIJE, PUNIĆE SE ONKOLOGIJE

Kokot kaže da su netačni navodi vlasti da će od ove fabrike građani Srbije, posebno Srednjeg Banata, imati veliku korist.

“Hvalisanje vlasti u vezi s Linglongom je sve ređe i sve tiše jer realnost postaje očigledna. Od te fabrike dobili smo kršenje jednakosti aktera na tržištu, robovski rad, trgovinu ljudima, zlostavljanje životinja, pune ortopedije povređenih na gradilištu, a puniće se i onkologije kada počne proizvodnja. Cela Srbija ješće zagađenu hranu iz Banata. Nekoliko stotina obećanih radnih mesta nisu vredni tolike štete. Linglong je dobio na poklon od Srbije više od 85 miliona evra i potrebno je da radi više od 20 godina kako bi kroz poreze vratio državi toliku pomoć. Sve u svemu, katastrofalan aranžman”, kaže Kokot.

Ćurčić ističe da je u Srbiji uspostavljen kao jedini model razvoja – “agresivni, ekstraktivistički razvoj” koji do krajnjih granica iscrpljuje prirodne resurse i “ne mari ni za kakve standarde radničkih i ljudskih prava”.

“Tačno je, neki će se ljudi zaposliti u Linglongu, neki će se porez plaćati Srbiji, biće tu i rasta BDP-a, ali u pitanju je prevaziđeno shvatanje razvoja koje na duge staze ne donosi ništa dobro, i apsolutno je uznemiravajuće da Srbija u trećoj deceniji 21. veka pristaje na takav model. Ima kineskih kompanija i u zemljama Evropske unije, ali se one ponašaju po pravilima koja su uspostavljena u tim zemljama: tu je ključna razlika između Srbije danas i onoga što se dešava oko nas. Slučaj Linglonga je apostrofiran upravo zbog toga što on potvrđuje sve prethodno poznato – ekstremno kršenje ljudskih prava zbog kog niko neće odgovarati, nepostojanje institucija koje bi zaštite žrtve kršenja tih prava i potpunu podređenost institucija interesima kompanija koje nam ‘donose razvoj’”, kaže on.

Profesor Božo Drašković iz Skupštine slobodne Srbije kaže da ne posedujemo informacije o kratkoročnim, srednjoročnim i dugoročnim koristima i troškovima Linglonga da bismo sa sigurnošću mogli da kažemo da li je za Srbiju ova investicija dobra ili loša.

“Sumnju u korisnost imamo samim tim jer nam predstavnici vlasti pominju kako će biti zaposleno više od hiljadu radnika, ali nam ne kažu koje plate su u pitanju i kakvi su troškovi zagađenja životne sredine. Izgleda da naše vlasti ne izvlače nikakve pouke iz ranijih investicija. Investitori su pokupili subvencije, a kada su ove počele da se smanjuju, jednostavno su pokupili stvari i otišli, a radnici su ostali bez posla. To trenutno radi i Fijat u Kragujevcu. Ono što je poznato kada je reč o kineskim investicijama u svetu, njih karakterišu dva aspekta. Prvo, Kinezi ne nameću svoj politički i ekonomski sistem zemljama u koje investiraju, za razliku od nekih zapadnih država. Drugi aspekt je da Kinezi mnogo ne drže do radnog zakonodavstva, ne drže ni do zaštite životne sredine. Na kraju, ne smeta im ni visok nivo korupcije sve dotle dok su koruptivni troškovi ugrađeni u cenu kredita i investicija”, kaže Drašković.

KAKO SMO POSTALI KOLONIJALNA PROVINCIJA

Drašković dodaje da je ključni problem sa stranim investicijama u Srbiji netransparentnost, i upozorava da to nije odlika samo naprednjačke vlasti. Srbija ima obeležja “kolonijalne provincije” naročito sa stanovišta eksploatacije prirodnih resursa, bankarskog i finansijskog sektora, ali i slobodnog, ničim nekontrolisanog tržišta.

“Kineska kompanija Ziđing je za preuzimanje dugova Rudarsko-topioničarskog basena Bor od oko 350 milina dolara stekla većinski vlasnički paket. Ta kompanija koristi prirodne resurse i velike profite transferiše u svoju zemlju. Pritom ne poštuje ni minimalne standarde Srbije u vezi sa očuvanjem i zaštitom životne sredine. Istu logiku, uz prećutnu saglasnost države Srbije, primenjuje i novi kineski investitor Linglong. Država je poklonila kineskoj kompaniji 97 hektara zemlje i ugovorila državnu pomoć u iznosu od 75 miliona evra. Ova pomoć je de facto poklon stranoj kompaniji. Koji su interesi kineske države i njihovih kompanija? Osvajanje tržišta, stvaranje i transfer profita. Da bi maksimizirali profit, pogoduju im subvencije države Srbije, niske zarade u Srbiji, fleksibilno radno zakonodavstvo i izbegavanja troškova za zaštitu životne sredine. U vezi sa ovim ciljevima stranih kompanija ne postoje razlike između kineskih, ruskih, američkih, nemačkih i bilo kojih drugih kompanija. Maksimiziranje profita je svima zajednički cilj. Naša ekonomska politika u ovom sektoru je apsolutno pogrešna u poslednje tri decenije”, kaže Drašković.

I ekonomista Dušan Dobromirov ukazuje da kršenje Zakona o radu, nepoštovanje ekoloških standarda i, uopšte, nepoštovanje domaćih propisa i netransparentni ugovori nisu karakteristika poslovanja samo u slučaju kineskih investitora. “Isti problemi se javljaju i sa investitorima iz nekih evropskih zemalja, arapskim investitorima i sa domaćim investitorima. Očigledno je da je osnovni problem Srbije – korupcija”, kaže on.

GRAĐANI ĆE PROĆI KAO ZRENJANINSKI MAČAK

Dobromirov podseća da je početkom ovog milenijuma Kina donela strategiju za investicije u inostranstvu, i da su joj u fokusu zemlje koje kombinuju velike prirodne resurse i loše institucije. Tokom 2020. godine, Kina postaje globalni lider sa 153,71 milijardom dolara godišnje stranih direktnih investicija. Ukupne kineske strane direktne investicije tako dostižu kumulativno 2,58 biliona dolara, uz skoro 2,2 miliona radnika zaposlenih u kineskim kompanijama u 80 posto zemalja i teritorija širom sveta. Kina izbija na treće mesto na listi najvećih stranih investitora, iza SAD i Holandije, sa tendencijom da uskoro prestigne Holandiju i dođe na drugo mesto.

“Kineske kompanije su u 2020. godini uplatile 44,5 milijardi dolara poreza i drugih dažbina državama u kojima posluju. Pored uplata u budžet, postoji i niz drugih pozitivnih efekata na zemlju domaćina, pa je iz navedenih podataka jasno da se ovde radi o značajnom potencijalu za Srbiju.

Kako će se kod nas realizovati strane investicije, zavisi najviše od naših institucija. Ako se odnos prema ovoj oblasti ne promeni i nastavi se maligna korupcija, pojedinci iz sveta srpske politike će se i dalje bogatiti, a građani Srbije će proći kao nesrećna zrenjaninska mačka”, kaže Dobromirov.

Dobromirov aludira na uznemirujući snimak objavljen na društvenim mrežama i u pojedinim medijima na kojem se vidi nekakva životinja koja visi na gredi unutar Linglong gradilišta. Jedan je čovek nožem dere, a drugi kraj njega posmatra proces, oslonjen na ašov. Ispostavilo se da je u pitanju mačka.