Slovački parlamentarac iz redova vladajuće Evropske narodne partije Vladimir Bilčik imenovan je 21. oktobra za novog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, zamenivši na toj poziciji Nemca škotskog porekla Dejvida Mekalistera. U narednih pet godina zadatak Bilčika će biti da pomogne Srbiji da napreduje na evropskom putu.

U jednom od prvih intervjua koji je dao srpskim medijima, Vladimir Bilčik za "Vreme" govori o svojoj novoj poziciji, evropskoj perspektivi Srbije i ulozi Slovačke i Višegradske grupe u tom procesu, ali i o očitom zastoju u evrointegracijama i obavezama koje Srbija mora da ispuni kako bi postala članica EU.

Bilčik planira da već u narednim nedeljama dođe u prvu radnu posetu Srbiji. Kaže da se veoma "raduje novim kontaktima" koje će uspostaviti u Beogradu. Srpski mediji spekulišu da bi mogao da dođe 14. i 15. novembra, kada je planirana druga runda razgovora izaslanika EP sa predstavnicima parlamentarnih i vanparlamentarnih političkih stranaka u Skupštini Srbije.

"VREME": Posmatrano iz ugla Srbije, ali i čitavog Zapadnog Balkana, Evropska unija je na duži period digla ruke od proširenja. Koje su to unutrašnje reforme kroz koje treba da prođe Unija, kako bi se pitanje proširenja vratilo na dnevni red?

VLADIMIR BILČIK: Odluka Samita lidera EU doneta u oktobru da se ne otvore pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom poljuljala je dugoročni politički konsenzus da je proširenje najbolji instrument spoljne politike EU. Lično se ne slažem sa stavom da Unija mora proći kroz velike reforme pre daljeg proširenja. Uostalom, evropska istorija od kraja hladnog rata jasan je dokaz da se Unija može istovremeno i reformisati i proširiti. A za uspešnu budućnost evropskog projekta u celini izuzetno je važno biti pouzdan i odgovoran partner i ispuniti obećanja koja smo ranije dali zemljama Zapadnog Balkana.

Želeo bih da naglasim da su i brojni evropski lideri poput Donalda Tuska i Žan-Kloda Junkera opisali rezultate samita u oktobru kao "istorijsku grešku". U potpunosti se slažem sa takvim stavom. Želeo bih stoga da budem snažan glas Evropskog parlamenta u korist budućeg proširenja. Unija treba taj proces ponovo da pokrene uz jasan pozitivni signal onim zemljama koje su spremne da otpočnu pregovore o njihovom pridruživanju EU. Istovremeno, da bismo zaista uspeli sa projektom proširenja na Zapadnom Balkanu, takođe je potreban vidljiv napredak u reformskim naporima u Srbiji i Crnoj Gori.

Evropske integracije i pokretni datumi za potencijalni ulazak novih zemalja u EU postali su gotovo komični procesi u koje većina građana Srbije i Zapadnog Balkana više nema poverenje. Šta EU treba da uradi kako bi se u regionu povratilo poverenje u politiku proširenja?

Potrudiću se da pristupni proces stavim među političke prioritete nove Evropske komisije, ali i među prioritete samih država članica. Posebno mi je drago što je proširenje Unije prioritet i za novu predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen. Kada smo razgovarali o Zapadnom Balkanu i podršci našim partnerima, slušala je veoma pažljivo. Kao šef Delegacije za Crnu Goru i stalni izvestilac za Srbiju, takođe sam odgovoran i za usmeravanje politike Evropskog parlamenta.

Uveren sam da će EP i dalje biti najjači zagovornik politike proširenja, čak i u svom novom sastavu. To se odražava i u rezoluciji parlamenta usvojenoj u Strazburu u četvrtak 24. oktobra 2019. godine, kada je velika većina evroposlanika osudila kao stratešku grešku odluku da se ne otpočnu pregovori o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Kao Slovak koji je pomno pratio proces pristupanja svoje zemlje Uniji, znam da diskusija o datumima nepotrebno odvlači energiju od suštinske stvari, a to su stvarni rezultati pregovora o pristupanju. Ključna je, dakle, politička spremnost zemlje da se pridruži EU i ona će u konačnici odlučivati o kalendaru budućeg proširenja.

Kakav je stav Slovačke i Višegradske grupe po pitanju daljeg širenja EU? Čini se da tih nekoliko zemalja CIEZ jedine insistiraju na ovom procesu i da li Srbija i dalje može da očekuje pomoć i podršku EU u pregovaračkom procesu?

Uoči samita EU u oktobru šefovi diplomatije zemalja Višegradske grupe (V4) preuzeli su na sebe otvorenu i nedvosmislenu obavezu da zajedničkom izjavom podrže proširenje EU. Time su poslali važan signal da centralna Evropa veoma dobro razume geopolitički prostor jugoistočne Evrope i političku snagu koju perspektiva članstva u EU nudi našim susedima. Uostalom, danas se istočno od Slovačke i Poljske već vodi hibridni rat. A političko "usidrenje" svake zemlje u EU daje im snažnu garanciju političke stabilnosti, prosperiteta i, pre svega, mira. Probleme na Zapadnom Balkanu mi u zemljama V4 razumemo ne samo zato što smo i sami prošli kroz proces pridruživanja EU, već i zato što se takođe nalazimo na granici između političkog Istoka i Zapada.

Pre dvadesetak godina doneli smo jasnu stratešku odluku da ćemo učiniti sve što možemo da postanemo deo zajedničkog evropskog projekta. Sada se nadamo da ćete i vi, naši partneri iz jugoistočne Evrope, doneti iste strateške odluke. I baš kao što su nama zapadni saveznici pomogli na putu ka EU, sada smo mi spremni da pomognemo Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana u vašim naporima za pridruživanje Uniji.

Da li ste na osnovu prethodnog godišnjeg izveštaja koji je Evropskom parlamentu predočio vaš prethodnik Dejvid Mekalister upoznati sa kritikama na račun Srbije, koje se odnose na reformu pravosuđa, suzbijanje korupcije i slobodu medija?

Pažljivo sam proučio sve zvanične izveštaje o napretku. Izveštaj Dejvida Mekalistera iz prošle godine konstatuje da su napori u reformama i, naročito, njihova primena ključni za dalji napredak u procesu evropskih integracija. Pravosuđe mora delovati efikasno i biti nezavisno od izvršne vlasti kako bi se osiguralo funkcionisanje vladavine prava. Slično smatra i Evropska komisija kada govori o potrebi da se promeni sistem imenovanja i ocenjivanja sudija i tužilaca. Napredak u borbi protiv korupcije i sloboda medija takođe spadaju među glavne preduslove za napredak u pregovorima o članstvu u EU.

Kao izvestilac EP želim da sve činjenice do kojih dođem prenesem zemlji kandidatu otvoreno i pošteno. Jasno se sećam kako je argumentovana kritika Evropskog parlamenta situacije u Slovačkoj devedesetih godina prošlog veka bitno inspirisala naše reforme na putu ka EU. Uvek treba imati na umu da postupak proširenja nije automatski proces. Njegov pomak može biti samo rezultat stvarnih unutrašnjih reformi.

Koji su to ključni kriterijumi koje Srbija danas mora da ispuni da bi napredovala ka punopravnom članstvu u Uniji i koliko su medijske slobode, u vremenima tzv. postistine i rasta sveopšteg populizma u Evropi i svetu, važne u tom procesu?

Najvažniji je napredak u oblasti funkcionisanja pravne države i osnovnih prava i sloboda definisanim u pristupnim poglavljima 23 i 24. Takođe bih želeo da podsetim i na značaj "Kopenhaških kriterijuma" koji su 1993. postali "zlatni standard" za ulazak novih članica u EU.

Prvi kriterijum iz Kopenhagena, politički kriterijum, govori o stabilnim demokratskim institucijama, vladavini zakona, ljudskim pravima i zaštiti manjina. Naravno, demokratske institucije podrazumevaju i funkcionalan parlament.

I drago mi je što govorimo o slobodi medija i borbi protiv dezinformacija. Evropska komisija je konstatovala da se sloboda izražavanja u Srbiji nije poboljšala u proteklom periodu i da to predstavlja ozbiljan problem. Takođe je i Evropski parlament u svom poslednjem izveštaju snažno podstaknuo vlasti u Srbiji da poboljšaju situaciju u vezi sa slobodom medija i izražavanja. Tim pre što se danas suočavamo sa rastućim kampanjama dezinformacija širom Evrope.

Kao član LIBE – Komiteta za građanske slobode, pravdu i unutrašnje poslove Evropskog parlamenta – posvećen sam upravo evropskoj borbi protiv lažnih vesti. Koautor sam parlamentarne rezolucije o borbi protiv dezinformacija, koju su poslanici parlamenta usvojili u oktobru ove godine. Ova rezolucija posebno apostrofira ranjivost zemalja Zapadnog Balkana na kampanje dezinformacija. Smatram da je sloboda govora, zajedno sa društvenom odgovornošću u izveštavanju i širenju vesti osnovni preduslov za uspešan put Srbije u Evropsku uniju.

Jedan od razloga najavljenog bojkota budućih parlamentarnih izbora većine opozicionih stranaka je upravo odnos prema medijskim slobodama. Imajući u vidu da u Srbiji vladajuća stranka ima gotovo potpunu kontrolu nad medijskim prostorom, da li ćete vi pokušati da posredujete u dijalogu dveju strana?

Evropski parlament spreman je da se uključi u međustranački dijalog između opozicije i vladajućih stranaka u Srbiji. Moj zadatak kao stalnog izvestioca biće da pažljivo nadgledam ovaj dijalog. Kada je predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković zatražila da se započne sa ovim procesom u septembru ove godine, evropski poslanici su joj izašli u susret.

Prvi krug pregovora pod pokroviteljstvom predsedavajućeg Odbora za spoljne poslove EP Dejvida Mekalistera održan je sredinom oktobra. U dijalogu su učestvovali i bivši evroposlanici – balkanski "veterani" – Eduard Kukan i Knut Flekenštajn, koji imaju dugogodišnje iskustvo u političkoj medijaciji. Trenutno se planiraju naredne faze i krugovi dijaloga. Zaista je važno da ovaj proces donese pozitivne rezultate pre parlamentarnih izbora u aprilu. Bilo kakve reforme moraju imati podršku širokog političkog spektra u Srbiji i jedino na taj način bi mogle imati šansu za uspeh.

Da li mislite da će EU, ukoliko Srbija ispuni sve kriterijume za članstvo, na kraju zatražiti od nje da formalno prizna nezavisnost Kosova, imajući u vidu da Slovačka i još četiri zemlje EU to nisu uradile?

Mislim da će biti važan i sâm proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, koji bi trebalo da rezultira pravno obavezujućim dokumentom. Za sada je prioritet da se dijalog Beograda i Prištine ponovo uspostavi na najvišem političkom nivou i da obe strane u praksi primene stvari o kojima je već postignut dogovor. Kao poslaniku koji je na "javnom nadmetanju" dobio mandat od glasača, prirodno mi je stalo do praktičnih mera i funkcionisanja javnih službi za ljude koji danas žive na Kosovu.

Važno pitanje je i usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU. Da li bliska saradnja Srbije sa Rusijom, neuvođenje sankcija toj zemlji, ali i potpisivanje trgovinskog sporazuma sa Evroazijskom unijom mogu da uspore ionako spor proces pridruživanja Srbije u EU?

Harmonizacija sa evropskim zakonodavstvom je kontinuirani proces i, zapravo, suština pregovora o pristupanju. Očigledno je da se stopostotna harmonizacija sa pravom EU ne može ostvariti preko noći. Za takve stvari je potrebno vreme jer svaka država ima neku istorijsku predispoziciju za određene veze i odnose sa drugim zemljama. Srbija je, na primer, odgovoran partner u brojnim vojnim misijama i veoma cenim učešće Srbije u misijama EU u Maliju, Centralnoafričkoj Republici i Somaliji, u pomorskoj operaciji Atalanta.

Međutim, važan je i trend. Ako se radi o pozitivnom trendu, a to je da se Srbija približava zajedničkoj evropskoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, onda je to u redu. Problem nastaje kada dolazi do udaljavanja od pozicija Unije, što je sada slučaj. Trenutno, mera spoljnopolitičke usaglašenosti Srbije sa Evropskom unijom (alignment rate) iznosi svega 53 odsto. Ostaje upitno zašto se ovaj trend ne poboljšava i zbog čega Srbija šalje kontradiktorne signale svojim evropskim partnerima. Stoga i potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom vidim kroz ovu optiku kontradiktornih spoljnopolitičkih stavova Srbije.