Tretiranje gej i lezbejske (GL) populacije u domaćoj štampi, sudeći prema većini objavljenih tekstova, odavno je otišlo ispod granice dobrog ukusa i gotovo da se svelo na međusobno utrkivanje pojedinih listova da zarad većeg tiraža što slikovitije i sočnije skrenu pažnju čitalaca na, kako u jednom tekstu piše – "pošast sa Zapada". "Visibabe u peder parkiću", "Borba za tople glasove", "Zbog homića srušili crkvu", "Švarceneger pumpao mišiće za pederske porniće", samo su neki od metaforičkih naslova, koji se mogu pročitati u ovdašnjim, ne samo revijalnim već i visoko tiražnim informativnim novinama koje se, međutim, malo ili gotovo uopšte ne bave GL tematikom. U cilju postizanja korektnijeg odnosa na relaciji GL – srpski mediji, grupa za lezbejska i ljudska prava Labris, organizovala je 2. oktobra seminar pod nazivom "Mediji i istopolna orijentacija". Prema zamisli aktivistkinja Labrisa, seminar je trebalo da uputi novinare u položaj GL populacije u Srbiji i da im predstavi rezultate istraživanja o pisanju domaće štampe kada su GL teme u pitanju. Međutim, da li zato što je seminar bio zakazan za subotu ili zbog kiše koja je padala čitav dan, skupu su od 14 pozvanih predstavnika domaćih medija prisustvovale – tri novinarke i jedan novinar.

ANALIZA: "Namera nam je bila da skrenemo pažnju javnosti na nekorektno izveštavanje i na krajnje senzacionalistički pristup GL temama, koje pojedini mediji izuzetno forsiraju poslednjih godina", kaže za "Vreme" jedna od aktivistkinja Labrisa. "U tom cilju, uradile smo uz pomoć dr Snježane Milivojević sa Fakulteta političkih nauka i analitičarke Ane Šolović u periodu između 1. jula i 31. decembra prošle godine istraživanje na temu – Gej i lezbejska populacija u dnevnoj štampi u Srbiji." Analizom je obuhvaćeno 147 tekstova, koji se dotiču GL tema, bilo da tekstovi u celini govore o temi, bilo da je u njima tema samo uzgred spomenuta, a u obzir je dolazilo čak i kategorisanje tipa – pederu, lezbejko. Za uzorak su odabrane dnevne novine različitih profila, koje reprezentuju medijsku ponudu na tržištu i u pogledu forme i u pogledu uređivačke koncepcije – "Danas", "Politika", "Večernje novosti", "Glas javnosti", "Blic", "Vreme", "Nin" i najnovija generacija tabloida – "Balkan" i "Kurir".

Rezultati istraživanja pokazuju da su tokom šest meseci GL populacija i teme koje se odnose na nju u našim najtiražnijim informativnim novinama zastupljene u proseku sa po jednim tekstom mesečno u nedeljnicima i u po pet tekstova objavljenim u dnevnim novinama. U oko 20 odsto tekstova GL populacija pominjana je u eksplicitno negativnom kontekstu, dok je trećina tekstova pisana u pozitivnom tonu. Gej i lezbejskom populacijom najviše se bavio "Balkan", koji je objavio 47 tekstova odnosno skoro 21 odsto od ukupnog broja, i to najčešće u formi kratkih vesti. O GL temama u konkretnom smislu najviše su pisale "Večernje novosti" – 32 teksta, u "Balkanu" ih je objavljeno 30, u "Blicu" i "Danasu" po 25, u "Glasu javnosti" 18, u "Kuriru" šest, u "Vremenu" i "Ninu" po četiri, dok je "Politika" objavila tri teksta. Prema rečima jedne od aktivistkinja Labrisa, domaća štampa GL populaciju simptomatično smešta najčešće u rubrike kao što su svet, zabava, zanimljivosti (preko 70 odsto tekstova), dok se u rubrikama koje se tiču, recimo, ekonomije i sporta, GL teme pojavljuju u jedva četiri odsto slučajeva. Ove teme se ozbiljno razmatraju u velikim tekstovima u deset odsto slučajeva, a većina takvih tekstova bavi se odnosom GL populacije i religije, njihovim konfliktima sa određenim društvenim grupama (navijačima i Obrazom, na primer) i, u izvesnim slučajevima, političkim, pravnim i društvenim inicijativama koje GL populacija pokreće. U oko 25 odsto slučajeva piše se o pojedincima i to kada su u pitanju javne ličnosti i estradne zvezde, pri čemu se akcenat stavlja na njihovu zanimljivost. Najsvežiji primer je razgolićena pevačica Vesna Vukelić Vendi, koja na naslovnoj strani "Kurira", odmah ispod naslova "Dragi Džordž", (pismo predsednika Tadića Džordžu Bušu), ekskluzivno otkriva da je – lezbejka. Pa, ipak, iako je "Kurir" naveden kao paradigma nekorektnog pisanja i još nekorektnijih uredničkih intervencija, poziv redakciji ovog najmlađeg tabloida za prisustvovanje seminaru izostao je. "Sigurni smo da bi se iz ‘Kurira’, pa i ‘Balkana’, koji takođe nije pozvan, neko sigurno pojavio, ali nismo ih zvali, jer je cilj seminara da informacije koje iznosimo rezultiraju pozitivnim efektom. Mislimo da ‘Kurir’ i ‘Balkan’ mogu biti prisutni i na pet seminara, ali oni imaju svoj stil i tekstovi će im uvek biti u istom tonu. To bi bilo samo uzaludno trošenje energije", tvrdi Zorica iz Labrisa. Posle skandaloznih naslova, skaradnog rečnika i "čistunskih" stavova pojedinih medijskih poslenika, čini se da ona klauzula u Zakonu o javnom informisanju koja se odnosi na zabranu govora mržnje, uključujući i homofobiju, u većini slučajeva predstavlja samo mrtvo slovo na papiru. U praksi, očigledno, stvari stoje malo drugačije.