Permanentno praćenje i poređenje mesečnih troškova pretpostavljene prosečne porodice i prosečne neto zarade, naročito kretanje odnosa tih veličina tokom vremena pokazuje, izraženo brojevima, standard građana koji se oslikava odnosom plata–troškovi: ako je količnik veći od jedan – dobro je, ako je manji – ne valja. Svaka vlada koja drži do sebe statističke rezultate povremeno saopštava javnosti trudeći se da pokaže da, ako stanje nije baš cvetno, onda nije ni mnogo strašno, naročito ako se uporedi sa nekim ranijim rezultatima iz težih vremena.

Prema izveštaju Ministarstva trgovine, turizma i usluga, u julu 2006. godine zabeleženo je povećanje kupovne moći zaposlenih u Srbiji. Porast kupovne moći tumači se rastom zarada, ali i sniženjem cena hrane na pijaci. Ostvarena mesečna neto zarada u julu 2006. godine u celosti je pokrila minimalnu potrošačku korpu, a za onu "prosečnu" bilo je potrebna 1,21 prosečna zarada. Ako se ovogodišnji zvanični podaci uporede sa onima iz 2002. godine, kada je minimalna korpa vredela 9838,38 dinara odnosno 0,99 prosečne zarade, a prosečna potrošačka 15.849,66 dinara ili 1,59 prosečne zarade, može se zaključiti da je standard u porastu. Prema statistici, najsiromašnija domaćinstva u 2003. godini trošila su 7400 dinara mesečno, a u 2005 – 8700 din. S druge strane, najbogatija domaćinstva 2003. mesečno su trošila 49.300 dinara, a prošle godine 66.000 dinara.

" Permanentno statističko praćenje pomaže nam da sagledamo gde smo i u svakom slučaju je bolje nego što je bilo, i biće sve bolje i bolje. Ali, ako me pitate da li smo zadovoljni rezultatima, odgovor je jednostavan: nismo. Niko, naime, nije zadovoljan svojim standardom, svi bi želeli da im bude bolje, i to odmah. Međutim, to ne biva", kaže za "Vreme" Mladen Radović, načelnik za cene i zaštitu potrošača u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga.

SVE MOŽE, ALI: Međutim, statistika je fleksibilna nauka: zaključci izvedeni na osnovu statističkih podataka mogu se znatno razlikovati u zavisnosti od metode obrade parametara ali i odabira ulaznih podataka, što zavisi od toga šta ko želi da pokaže, postigne ili, možda, prikrije. Prava je enigma, recimo, šta je u stvari prosek: da li kupus u jednom i meso u drugom tanjiru čine sarmu u proseku, da li je količnik isplaćenih plata i broja onih koji imaju tu privilegiju da je dobiju zaista prosečna plata, kao i koje su stvarne potrebe prosečnog domaćinstva. Na kraju, koliko je uopšte "prosečno domaćinstvo", da li živi u selu ili gradu, da li na severu ili jugu zemlje…?

"Statistika jeste takva nauka koja može da učini sve: da vodu prikaže kao vino i obrnuto", objašnjava Radović. "Može se statističkim metodama stvarnost izokrenuti i prikazati onakvom kakva nije i mogu se pomoću nje prikupiti neki politički poeni na kratak rok, ali – na duže gledano – to se ne isplati. Kredibilitet statističara se gradi godinama, a gubi se u danu." Naime, razne agencije koje se bave sličnim istraživanjima, mada nemaju resurse kojima raspolaže Republički zavod za statistiku, zvanične rezultate lako mogu kompromitovati.

Tako, prema istraživanju agencije Medijum galup, rezultati su znatno drugačiji od državnih: kupovna moć stanovništva Srbije u prvoj polovini ove godine bila je za tri odsto manja nego u drugoj polovini 2005; prosečna porodica je za robu i usluge potrošila sedam odsto više novca nego u drugoj polovini prošle – ali 1,7 odsto manje za prehrambene proizvode i čak šest odsto manje za sredstva za higijenu. Pad potrošnje sredstava za higijenu pokazatelj je pogoršanja materijalne situacije i pada kupovne moći stanovništva, koji je najviše izražen u južnoj Srbiji. U Srbiji, kazuje ovo istraživanje, ispod granice siromaštva živi više od 800.000 građana, a onih koji su samo malo iznad te linije ima dvostruko više.

RASTEGLJIV POJAM: Potrošačka korpa, iako jedinica mere, nije standardizovana i može sadržati samo hranu, ali u nju mogu stati i odeća, obuća, komunalne usluge… sve ono što se može smatrati neophodnim potrebama za život. Sadržaj korpe je svojevrstan reprezent razvijenosti društva i visine opšteg standarda i svedoči šta o potrebama građana misli onaj ko je zadužen za vođenje ekonomije države; u korpi može biti samo hleba i s hleba, ali mogu stati i kozmetičke i frizerske usluge, račun za mobilni telefon, sto litara goriva ili godišnji odmor. U zavisnosti od toga šta su statističari prihvatili kao neophodno, potrebno ili dovoljno, vrednost potrošačke korpe varira od 16.500 do bezmalo 35.000 dinara.

Tako, minimalna potrošačka korpa ima 59 pozicija od kojih 44 za hranu i piće i 15 za komunalne, zanatske i druge neprehrambene troškove. U julu je vredela 16.599 dinara, a svako deseto domaćinstvo u Srbiji mesečno potroši svega 8000 dinara, što je dvostruko manje od minimalne korpe. Ona druga, prosečna, ima ukupno 82 stavke, 56 prehrambenih i 25 drugih troškova i nešto više od 26.000 dinara: za mesec dana pojede se i popije 16.500 dinara, na higijenu, obrazovanje, kulturu, lečenje i još poneke sitnice potroši se 4900 dinara, za komunalije i prevoz 5700… Potrošačka korpa koju je "napunio" Savez samostalnih sindikata Srbije, pak, ima 86 pozicija: 46 su hrana i piće, 40 sve ostalo. Ona je ujedno i najskuplja, a sindikalci tvrde da je u nju stalo samo ono što je četvoročlanom domaćinstvu neophodno za život dostojan čoveka: troškovi ishrane su 19.588,55; higijene 1549,40; odevanje 3600,90; stanovanje 4860,42; prevoz i telefoniranje 2592,00 dinara, obrazovanje i kultura 2363,60 dinara. .

ČUDNA KATEGORIJA: Podaci o prihodima i potrošnji domaćinstva pribavljaju se anketom, na uzorku od 2220 domaćinstava širom Srbije. Na osnovu njih se formiraju potrošačke korpe – skup roba i usluga koje su konstanta u porodičnom budžetu: minimalna korpa, – koja je, u biti, linija siromaštva, i prosečna – koja, kao što sam naziv kaže, predstavlja prosek potrošnje prosečnog četvoročlanog domaćinstva, koje živi "negde u Srbiji" u stanu od 55 "kvadrata", koristi gradski prevoz, povremeno čita novine, itd.

Prikupljanje podataka anketiranjem ima svojih mana: nešto se zaboravi, nešto preskoči. Neverovatno zvuči potrošnja samo četiri flaše piva po porodici jer, kad bi srpsko tržište snabdevala samo Apatinska pivara, po statističkoj potrošnji Srbija bi morala imati bar 60 miliona stanovnika. Na spisku potrepština nema uložaka, tampona i sličnih higijenskih sredstava koja su ženama neophodna svakog meseca i pritom nisu nimalo jeftina: konstantan su izdatak. Zanimljivo: ova nasušna potreba "preskočena" je u sve tri korpe. O deset pakovanja toaletnog papira, koliko je takođe predviđeno u sve tri korpe, izlišno je trošiti reči.

"Prosek je čudna kategorija", objašnjava Radović. "Ljubitelji piva verovatno tu mesečnu količinu popiju za jedno prepodne, ali ima mnogo onih koji ga uopšte ne piju." Što se "ženskih mesečnih potreba" tiče, kaže da je reč o propustu koji će biti ispravljen.

KORENITE PROMENE: Metod prikupljanja i obrade podataka ubuduće će biti drugačiji, u skladu sa standardima evropske statistike – (EUROSTAT): prosečno domaćinstvo ima tri člana, a uzorak će biti udvostručen. Novina je i da se podaci više neće prikupljati anketom, već će svako odabrano domaćinstvo voditi dnevnik potrošnje, ali i pristizanja prihoda. Potrošačka korpa će sadržati čak 400 vrsta robe i usluga i očekuje se da će se obradom tih podataka dobiti tačnija slika standarda stanovništva.

Standard evropske statistike i Svetske banke u merenju linije siromaštva podrazumeva i ponderisanje – ustanovljavanje etalona, a osnov je neophodne količine kalorija koje odrastao čovek mora dnevno uneti u organizam. Po tome, u tročlanom domaćinstvu koje se sastoji od muškarca, žene i deteta, muškarac ima ponder 1, žena 0,7 a dete 0,5. Kada se to pomnoži sa minimalnim brojem kalorija neophodnim za prostu reprodukciju, dobija se minimalna, odnosno egzistencijalna potrošačka korpa. Po preliminarnoj računici, minimalna egzistencijalna korpa košta između 10.000 i 13.000 dinara.

U Savezu samostalnih sindikata kažu da su svoju potrošačku korpu kreirali rukovođeni baš neophodnom količinom kalorija: po njima, za četvoročlanu porodicu neophodno je 8200 kalorija, a za tročlanu 6500. Tako računajući, za tročlano domaćinstvo korpa bi koštala približno 29.000 dinara.

"Do sada smo napravili tri varijante egzistencijalne korpe. U svakom slučaju, odlučićemo sa za jednu od njih kao standard za praćenje trendova." Ona će se i dalje upoređivati sa prosečnom platom, ali i sa prosečnim ukupnim prihodima domaćinstva: od rada "na crno", preko sopstvene proizvodnje do pomoći rođaka iz inostranstva.

Rezultati će, između ostalog, biti podeljeni u "decile", socijalne grupe od po deset odsto stanovništva: od bogatih, preko prosečnih do najsiromašnijih. Najzad, rezultati će biti grupisani i po regionima. "To je instrumentarij koji pruža neslućene mogućnosti. Samo još treba da definišemo šta s tim hoćemo: dobro je kad ima dosta podataka, ali ne valja ako ih ima previše jer, ako rezultat bude zbir netačnih podataka, džabe smo sve radili." Važno je, kaže Radović, da imamo pokazatelje koji su bliski stvarnom stanju i da će rezultati biti vodič za vođenje socijalne politike. "Ne možemo dozvoliti da neko u seljačkoj zemlji kakva je Srbija, – umre od gladi".