Tako se dogodilo, razgovarali smo sa Radom Trajković, predsednicom Evropskog pokreta Srba sa Kosova, između dve čestitke upućene Aleksandru Vučiću. Jedna čestitka predsedniku Srbije došla je spolja, od predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, na "hladnokrvnoj i mudroj reakciji povodom napada koji su prištinske vlasti izvele na severu KiM". Druga je iznutra, od patrijarha SPC Irineja, ponovljena ali ne zato i manje važna čestitka "na lavovskoj i junačkoj borbi za naš narod i našu državu na KiM". Rada Trajković je u intervjuu za "Vreme" stigla da prokomentariše Erdoganovu čestitku, u svetlu uloge predsednika Turske na Kosovu. O drugoj ništa nije kazala, čestitka patrijarha Irineja predsedniku Srbije stigla je posle našeg intervjua. Ali je Rada Trajković govorila o tome šta Srbi sa Kosova misle o Aleksandru Vučiću: "Najbolja je ilustracija jedva 20 ljudi koji su se one večeri 26. marta okupili ispred video-bima s kojeg se građanima Mitrovice obratio predsednik Srbije posle Saveta za nacionalnu bezbednost. A verujte mi da oni imaju načine kako da ‚izvedu’ narod na ulicu kad je važno. Ljudi su očigledno bili revoltirani zato što je Milan Radojičić, na međunarodnom nivou označen kao šef mafije na severu Kosova, tog dana kada su pripadnici ROSU brutalno prekinuli skup u Mitrovačkom dvoru i uhapsili Marka Đurića, bio u društvu predstavnika Vlade Srbije i predstavnika Srpske liste. To je nas iznenadilo, a kod Srba u severnoj Mitrovici je izazvalo ogorčenost i bes, pa su građani Mitrovice bojkotovali Vučićevo obraćanje. Strašna je javna demonstracija Radojičića za koga svi znaju da je lider mafije, koji vedri i oblači na severu, a nažalost, svi mi znamo da je Oliver Ivanović pao kao žrtva iskrene borbe da politiku izvuče iz kontrole mafije", kategorična je Rada Trajković.

"VREME": Isticali ste da je sever Kosova najnebezbedniji deo Kosova na kojem žive Srbi i da mafija tamo nije ni srpska ni albanska, nego da je "zajednička"?

RADA TRAJKOVIĆ: To odlično znaju svi. Nakon povlačenja institucija države Srbije koje su doživljavane kao paralelne, suštinski su bile zaista institucije čije je funkcionisanje zadovoljavalo potrebe Srba sa severa. Imale su i one određenih propusta, ali ih nije vodila mafija. Kada su institucije države Srbije povučene sa severa Kosova, mafija kao da se prelila sa juga Kosova na sever. Sada premijer Kosova Ramuš Haradinaj govori da ima redovne kontakte sa Milanom Radojičićem jer je on jak čovek koji obezbeđuje sigurnost implementacije dogovora i integracije severa Kosova u ustavno-pravni sistem Kosova.

Nije se samo u Beogradu i Prištini govorilo da je demonstracija sile tog ponedeljka bila izrežirana i da je odgovarala svima?

Angela Merkel je dobila obećanje da će pravno obavezujući sporazum biti uskoro potpisan, a to javno mnjenje u Beogradu ne prihvata. Treba napraviti strategiju kako da se to u Srbiji "proguta". Svako odlaganje je dobrodošlo. S druge strane, i Tačiju odgovara, kao i ratnoj garnituri koja se nalazi na vlasti u Prištini. Oni u kontinuitetu kreiraju koncepte koji suštinski treba da dovedu do destabilizacije kako bi rezultat bio kašnjenje početka rada specijalnog suda, u smislu podizanja i obznanjivanja prvih optužnica. S obzirom da se na tim optužnicama nalaze prvo lideri institucija u Prištini, njima svakako ide u prilog destabilizacija. Kosovo već ima novu aferu, jer su uhapšeni građani Turske, Gulenovi sledbenici, i izručeni Erdoganu, uz veliki revolt međunarodne zajednice. Normalizacija odnosa, sigurno, nikome ne odgovara.

Dalje, da li je izrežirana brutalna intervencija 26. marta u Mitrovici i ko je za nju znao, razne su spekulacije pokrenute. Reći ću samo da je zamenik ministra kosovske policije, Milan Radojević, Srbin dakle, bio unutra sa predstavnicima institucija Prištine koji su dočekali Selakovića i Đurića. Kao drugi čovek policije Kosova morao je da zna da se priprema intervencija.

Srpska lista je izašla iz vlade, ali ne i iz Skupštine Kosova. Da li je to nastavak destabilizacije?

Da li je Srpska lista u vladi ili ne, da li je u Skupštini ili ne – ona je paravan za direktnu komunikaciju i dogovore između Beograda i Prištine. Ali tako da te dogovore obavlja Milan Radojičić sa Haradinajem. Njihov izlazak iz kosovske vlade suštinski neće ništa promeniti.

Šef poslaničke grupe Srpske liste Saša Milosavljević objašnjava da se o povlačenju Srpske liste iz kosovske vlade razmišljalo kad je ubijen Oliver Ivanović, ali je, kako reče, tada prevagnula "potreba za očuvanjem stabilnosti i mira". Kako to tumačite?

Mislim da je to najveći cinizam koji je izgovorio. Oni nisu poslali telegram saučešća porodici Olivera Ivanovića. Nisu ponudili da budu, niti su bili organizatori poslednje počasti Oliveru Ivanoviću, nisu dali opštinske prostorije da se održi komemorativna sednica i da na dostojanstven i civilizovan način isprate građanina, čoveka koji im je, ako hoćete, bio lider u smislu stvaranja uslova da opština Severna Mitrovica uopšte postoji od 1999. godine. Nakon povlačenja naših snaga 1999. otpočelo je proterivanje Srba sa prostora Kosova i Metohije. Oliver Ivanović je zahvaljujući svojim sposobnostima ali i u komunikaciji sa međunarodnom zajednicom uspeo da sačuva to parče asfalta u Severnoj Mitrovici. Narod je porazio Srpsku listu kada je onako masovno izašao da isprati kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima, izašli su i Albanci i skidali kape. A gde su oni tada bili? Možda je zavladao strah od neke akcije hapšenja. Sumnja je pala na njih zato što su Oliveru u kampanji crtali metu na čelu. Taj snimak, spot koji je emitovan na TV Pink, poručio je da je Oliver bio praćen na sofisticiran način. Sve je to bio deo pripreme za ubistvo Olivera Ivanovića.

Prekinuti skup je trebalo da bude treći takav u Kosovskoj Mitrovici. Jeste li dobili poziv da učestvujete u dijalogu o Kosovu bilo u Beogradu bilo u Mitrovici?

Nisam. A posle smrti Olivera Ivanovića ne bih ni otišla nigde da sedim sa predstavnicima Srpske liste. Sve ono što je Srpska lista radila ne zaslužuje da bude rehabilitovana kao predstavnik Srba sa Kosova i Metohije na način da učestvuje u tako važnim odlukama kao što su razgovori o budućnosti Srba. Na kraju krajeva, nisu ni relevantni kada Ramuš Haradinaj pravi dogovore s Milanom Radojičićem. Zašto uopšte pričati sa Srpskom listom?

Prema rečima Vuka Jeremića, navodno je Vučić na tajnim sastancima s Hašimom Tačijem pregovarao o razmeni teritorija, da za sever Kosova njegovi koalicioni partneri iz Prištine dobiju jug Srbije. Međutim, u Briselu i Vašingtonu ne postoji razumevanje za ovakav rasplet, kao ni za podelu Kosova. Šta vi kažete?

Sve te razmene i podele, suštinski, najviše idu u prilog zemljama koje žele da tamo gde je dominantno njihovo stanovništvo pripoje sebi te teritorije. Kao što je nezavisno Kosovo dalo povoda za stvaranje niza nedovršenih država, tako i cepanja država po etničkom principu jesu projekti koji mogu da destabilizuju ceo svet. Onoliko koliko sam imala prilike da saznam, a ponekad ponešto i saznam, gospodin Vučić nije imao kapacitet da u Americi, u privatnoj poseti Njujorku, otvori neka vrata američke administracije. Njegove izjave po povratku iz SAD, to njegovo naprasno razočaranje u Zapad zato što nema razumevanja za srpsku stranu u stvari je njegovo suočavanje sa činjenicom da on više nema međunarodnu podršku kakvu je doskoro imao. Reklo bi se da je iz Amerike poneo utisak da je on na putu odlaska što može da bude jako opasno za Srbe na Kosovu. Mogao bi da povede ljude u izazivanje nemira kako bi se predstavio kao spasilac. Zato se plašim njegovih budućih poteza, ali ne samo njegovih. Hašim Tači je prvi čovek na optužnici u vezi sa trgovinom organima. To je najbizarniji zločin u Evropi. Reč je, dakle, o kidnapovanju komšija Srba kojima su vađeni pa prodavani organi. Isprepleteni su interesi i zato se bojim komplikovanja situacije.

Na koji način?

Avni Arifi, šef kosovske delegacije u tehničkim pregovorima sa Srbijom i savetnik Ramuša Haradinaja, tražio je da se finalizuje sporazum o energetici u poslednjim pregovorima i naši se nisu složili. Plašim se da ovako naoružane snage u jednom trenutku mogu da zauzmu Gazivode. Ratna garnitura iz Prištine može da pošalje specijalne jedinice da zauzmu Gazivode i Valač na severu i da Srbe koji tamo rade suštinski proteraju sa svojih radnih mesta. To mogu biti nove komplikacije.

Da li će situacija nastaviti da se komplikuje, zavisi i od toga šta proceni Vučić. Možda će reći Srbima koji su u policijskim stanicama na severu, ili čak u svim policijskim stanicama – da skinu uniformu. To bi moglo da dovede do dalje destabilizacije severa Kosova i Kosova uopšte, naravno, uz odluku da se ne ide ka EU. Predstavnici međunarodne zajednice bi trebalo da ozbiljnije rade na stabilizaciji prostora. Na prostoru KiM su obaveštajne strukture NATO-a svih zemalja, ubačeni su turski obaveštajci, ovo sada sa kidnapovanjem Gulenovih ljudi sa Kosova, mimo EU i Amerike, prekršili su sopstveni ustav… Ni kosovske ni srpske vlasti ne vode politiku sistemski, nego postoje paralelni centri moći i to je realnost. Čujem sada i sa kosovske i sa srpske strane da će Erdogan biti neka nova adresa, novi uticajni faktor između Beograda i Prištine. Imali smo Putina, sad je vrlo aktivan Erdogan. Još jedan, dakle, faktor koji utiče na Balkan. Pomeramo se na istok. Ne bi me iznenadilo da se nastavi sa incidentima.

Kada zvanični Beograd saopšti da su specijalne jedinice kosovske policije htele da zauzmu sever Kosova, da li Srbi sa Kosova to razumeju kao upozorenje na pripravnost jer u slučaju "nove Oluje" treba da budu spakovani i pripremljeni na polazak?

Multietničnost Kosova je zadržao Beograd finansirajući Srbe. Inače bi Srbi otišli odavno s obzirom na uslove i na ponašanje Albanaca. Ono hapšenje je izgledalo tako kao da su albanski policajci najbolji učenici onih Miloševićevih policajaca o kojima i dan-danas pričaju i pišu, i o represijama koje su sprovodili nad njima. Kao da nisu policajci koje su edukovale i trenirale najrazvijenije evropske zemlje i Amerika. Kada uhapsite čoveka, pa ga sprovodite po Prištini na način da samo podgrevate nacionalističke strasti kod mase, šta je vaš cilj? Da izazovete nove tenzije između Srba i Albanaca? Poruka je vrlo opasna i za sve nas destabilizujuća. Srbi jesu, uvek su bili i uvek će biti vezani za Beograd. Mi opstajemo samo sa Beogradom.

Ima li nešto sa čim će se složiti svi Srbi na Kosovu, Vučićevi, Jakšićevi ili neki treći?

To je da Kosovo ne treba da bude nezavisno i da moraju da imaju institucionalne veze sa Beogradom. Niko od Srba ne može i ne sme da zamisli da će opstati i ostati tu bez tih veza, jer zna da ne može da ostane i opstane. A zašto? Pa, pogledajte samo odnos albanskih poslanika prema događajima od 26. marta. Nijedan albanski poslanik nije izašao da kaže: okej, uradili su nešto što je u suprotnosti sa našim Ustavom, poslanici, odbornici i ministri koji su tamo bili oni su položili zakletvu na Ustav, a zvaničnici iz Beograda su bili u sukobu sa administracijom. Zašto Marko Đurić, ako je uhapšen, nije civilizovano sproveden do Prištine? Niko, dakle, od albanskih poslanika nije rekao: niste smeli na taj način da vodite čoveka kroz glavnu ulicu u Prištini!

Nije ni meni bilo lako da nakon ubistva Olivera Ivanovića odmah izađem i kažem: ovo su uradili Srbi. Ali, plašeći se da može da se manipuliše, da se napravi sukob, izađete, skupite hrabrosti, prihvatite ogorčenje nekih Srba koji bi voleli da se to prebaci na Albance i da se pravi kampanja. I nije to prvi put, dešavalo se više puta da sprečimo nešto što može da preraste u veći sukob ako smo znali da iza toga stoje Srbi. Dakle, prosto nećete da izazivate i potpaljujete antagonizaciju Srba protiv Albanaca ako već oni nisu krivi za nešto. A u ovom slučaju nije postojao nijedan poslanik koji nije imao dovoljno ljudske svesti i savesti da kaže: izvinite, trebalo je da Marko Đurić bude uhapšen, administracija nije poštovana, ali je sve ovo ostalo sramota i katastrofa.

Haradinaj je kazao da nije bilo demonstracije sile, nego je to normalna intervencija tih jedinica koje je nazvao antiprotestnim jer one ne umeju drugačije da se ponašaju.

Ramuš Haradinaj verovatno misli na vreme dok je bio u šumi. On se još nije prilagodio institucionalnom radu. Njemu je i dalje blisko samo vaninstitucionalno delovanje jer je iz takvog miljea došao. Zato mu i imponuje da se dogovara sa Milanom Radojičićem o svemu, i to kao predsednik kosovske vlade, dakle da vaninstitucionalnim sredstvima priprema institucionalno funkcionisanje Srba. To su, znate, teški apsurdi. Čak i da ga je Beograd poslao, Haradinaj je trebalo da odbije bilo kakvu saradnju sa njim, taj čovek nije izabran na izborima, nije legalni predstavnik Srba na severu Kosova. Ovako, Haradinaj traži poštovanje administrativnih regularnosti, legalnost, a ovamo pregovara sa čovekom koji nije zakonit predstavnik Srba.

Je li i odluka da Srpska lista sama formira ZSO još jedna predstava?

Velika. Kako neko može da razmišlja da struktura prvog stepena kao što su lokalne samouprave može da formira strukturu drugog stepena, a da ona ne proističe i nije usaglašena sa Ustavom Kosova. Ili misle da struktura prvog stepena bude usaglašena sa kosovskim Ustavom, a struktura drugog stepena sa državom Srbijom, tačnije da iznad strukture drugog stepena budu institucije države Srbije?

Vučić tvrdi da će sačekati do 20. aprila, kako je rekao – želi da vidi "jesu li manji ili veći lažovi" jer su to na kraju opet obećali da će učiniti.

Nažalost, ja se gotovo ni u čemu sa Vučićem ne slažem, ali da su lažovi – jesu, to je realnost. Izbegavaju sve što obećaju. Potpisali su Briselski sporazum, a po tom sporazumu vlada je trebalo da formira tim, a tim da radi statut za zajednicu srpskih opština po dogovoru i po planu koji je usvojen u Briselu. Oni su prvo kad su videli da su usvojili dokument koji je u suprotnosti sa Ustavom Kosova, poslali to na Ustavni sud da bi poništili svoj potpis. A nakon toga da formiraju tim za izradu statuta.

Ceo proces je trebalo da se radi u ustavnim zakonima, da se izmeni u parlamentu Ustav Kosova i nakon toga da se ide na Ustavni sud. A oni su namerno prvo poslali Ustavnom sudu sporazum da bi 22 tačke tog sporazuma proglasili suprotnim Ustavu i da nakon toga izvulgarizuju ZSO tako što će je predstaviti kao nevladinu organizaciju. Na kraju krajeva, potpiše se Briselski sporazum i podrazumeva se da će Ustav Srbije biti promenjen, a Ustav Kosova je, valjda, Sveto pismo. To ne ide. To onda nisu razgovori, nego prilagođavanje Srbije Ustavu Kosova. To nije kompromis.

Ovde postoje tumačenja da će ZSO, kad konačno bude formirana, biti promovisana kao srpska pobeda, biti predstavljena u prvoj sledećoj predizbornoj kampanji kao druga Republika Srpska, a sve to zato što će Beograd morati da potpiše pravno obavezujući sporazum i prihvati kosovsku stolicu u UN.

One medijske spekulacije kako je Ves Mičel doneo nekakav kosovski paket, plan u četiri tačke po kojem će ZSO imati veća ovlašćenja sa statutom i predstavnikom u vladi, to je zapravo isti sporazum koji je već potpisan između Ise Mustafe i Tačija s jedne i Dačića i Vučića s druge strane. Suštinski je dogovoren jedan vrlo jak nivo drugog stepena vlasti Srba na Kosovu i Metohiji, sa statutom. A znate, kad imate statut, to je bio veliki problem za mnoge pravnike na Kosovu, statut uvek može da pređe u ustav, a onda procesi mogu da idu i dalje, uvek mogu da se donesu odluke o referendumu, promeni ustava. Fakat je da Albanci ozbiljno rade na jačanju državnosti Kosova. Oni tu angažuju svoje eksperte, najbolje koje imaju ili daju novac za međunarodne eksperte koji im pomažu u tome i lobiraju za njih. S druge strane, mi nemamo ništa. Kapacitet ljudi koji rade sa srpske strane niti je homogen niti je elitni, niko i ništa ne može da se vidi, sem Vučića. Vučić i ništa. Ne može tako da se vodi država, on tako misli da sebe učvršćuje da vekuje, a ne shvata da suštinski sebe dovodi u poziciju potpune odgovornosti i slamanja, i nije što će on da padne, nego što će na taj način čitav sistem da se uruši. To je nezrelo za bilo koje društvo.

Narod treba da okupite i da mu struka objasni šta je šta i šta znači, a ne da političarite po okruglim stolovima.

Dakle, ukoliko bi se ZSO formirala na način na koji je to zamišljeno Briselskim sporazumom, kakvo bi to bilo rešenje za Srbe?

To bi bila organizacija Srba sa drugim stepenom vlasti, imali bi svog predsednika, svoj statut, svoje organe, to bi u punom kapacitetu moglo da funkcioniše na severu Kosova, sa ograničenim kapacitetima u opštinama gde su Srbi većina, i sa još ograničenijim kapacitetima u opštinama gde su Srbi opstali kao manjina. Tu bi mogli da funkcionišu zdravstvo i obrazovanje. Na severu Kosova bi bio najjači kapacitet te organizacije s obzirom na stanovništvo i strukturu.

A šta je sa imovinom?

Ukoliko bi ozbiljna državna komisija napravila registar imovine, tu bi se došlo do svega i svačega: mnogi direktori su tu državnu imovinu prodavali kao privatnu svojinu, u suštini je otuđivali. Jedan od naših prioriteta bio bi upravo taj registar jer bismo onda znali gde smo po tom pitanju. Imamo, dalje, privatnu imovinu Srba koja je neverovatno uzurpirana. Tači ode kod Srba i odnese im traktore, pa se slika, a oni sa tim traktorima ne mogu ni da izađu na svoje njive, mogu samo da ih voze oko tih kuća gde žive. To je realnost. Mi, međutim, ne insistiramo na povraćaju privatne imovine ili bar materijalnoj nadoknadi od institucija kosovske vlasti ili onih koji su tu imovinu uzurpirali. Oni bi morali da plate nadoknadu, ali to je trebalo utvrditi pregovorima. Srbi će sada izgubiti pravo na imovinu koju 20 godina obrađuju, biće legalizovana otimačina. A tu je opet Evropska unija i njeni zakoni. Sloboda se stiče poštovanjem zakona i mi bismo svi bili slobodni da se zakoni poštuju.

I u ovom razgovoru insistirate na tome da u pregovorima o Kosovu zapravo učestvuju oni koji zakone ne poštuju. Hoće li biti kakvog boljitka za Kosovo i ceo region kada bude potpisan pravno obavezujući sporazum između Srbije i Kosova?

U Briselu, a kada se kaže Brisel, misli se na Nemačku, kao najsnažniju ekonomski i politički u EU; Nemačka, dakle, želi što pre da reši status Kosova i posledice je uopšte ne interesuju, niti postoji odgovornost za multietničnost Kosova, da budem krajnje i brutalno iskrena. Imam prava to da kažem jer se uvek setim 17. marta kada su njihove službe, ne mogu da kažem politika, ali njihove službe učestvovale u organizaciji tog 17. marta u najmanju ruku pasivno posmatrajući, a postojale su i neke direktne akcije.

Potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma neće Kosovo ništa dobiti niti će ono biti manji problem za region nego što je danas.

Neće Albanac imati boljeg direktora nego što ga sada ima, niti će imati bolje zdravstvene uslove od onih koje danas ima, niti će u bilo kom smislu u svom životu osetiti boljitak posle pravno obavezujućeg sporazuma, a Srbiji tek sledi unutrašnja destabilizacija. Oni koji misle da će Srbija imati brži put ka Evropskoj uniji, greše. Javno mnjenje Srbije je anestezirano tabloidnim informisanjem, a kada se to jednom konačno raščisti, destabilizacija Srbije povodom Kosova će biti realnost, u to sam uverena. Sve je to velika nepoznanica za nas zato što Vučić sve što radi, radi netransparentno.

Prozivajući ga da se tajno sastajao sa Hašimom Tačijem, Vuk Jeremić je kazao i da je Vučić u Americi pokušao da napravi dogovor sa lobističkom kompanijom bliskom Trampu. Pitao ga je o kojoj je kompaniji reč, kolika je cena njihovog eventualnog angažovanja i ko će to platiti? Vučić je odmah demantovao da je imao takve razgovore u Njujorku. Šta vi kažete?

Zavisi šta hoće sa tom kompanijom, da li da lobira za Srbiju ili za sebe? Samim tim za mene je problem za šta je spreman da daje novac. Ambasadorka ove takozvane kosovske nezavisnosti Vljora Čitaku je veoma aktivna u Americi. I te kako se vidi šta i kako radi, lobira, ulazi u novu američku administraciju. Sa naše strane aktivnost je takva da mi i ne znamo ko nam je ambasador, pitamo se kako izgleda taj čovek. Ta njegova pasivnost je odgovor na ono šta Beograd hoće. Taj ambasador se ne čuje, ne vidi, ne buni, ne traži, ne znamo ga. To samo govori da je sadašnja politika Srbije nešto prihvatila. Ako Vučić hoće da unajmi lobiste i to za veliki novac, to i ne mora da bude novac srpskih građana, može i Erdogan da mu ga da kako bi ga zadržao za neku svoju strategiju. Zato je transparentnost važna, šta nam je cilj? I da se da za državu, zašto da ne, lobiranje je legalna stvar.