Nekako baš oko šeste godišnjice propalih pregovora u Rambujeu (Francuska 1999), politički direktor u Ministarstvu spoljnih poslova Velike Britanije Džon Sojers izazvao je šok kosovskih Srba kada im je u ponedeljak 6. februara rekao da je Kontakt grupa nedavno u Londonu odlučila da Kosovo dobije nezavisnost. Član beogradskog tima za pregovore o statusu Kosova Goran Bogdanović je posle jednosatnog neprijatnog sastanka u Prištini za Radio B92 izjavio da bi u tom slučaju on napustio pregovarački tim, pošto razgovori o konačnom statusu nisu ni potrebni, jer zašto bi Srbi igrali utakmicu ako se unapred zna rezultat. Tako nešto će dan kasnije reći i ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Nikolajevič Aleksejev.

Uz konstataciju da srpska strana mora promišljeno ići dalje, on je i naglasio da je takva odluka Kontakt grupe pogrešna jer legalizuje etničko čišćenje na Kosovu, kršenje ljudskih prava i slobode kretanja. Jedan od lidera kosovskih Srba, Marko Jakšić, izjavio je za Radio Novosti da se Srbi neće tako lako odreći Kosova i da to moraju jasno i glasno da pokažu Evropi i međunarodnoj zajednici, i da će to činiti na ulicama, trgovima i drumovima.

Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić ocenila je potom za Tanjug da je Sojersova izjava znak nervoze, ali da Beograd mora da preispita svoje učešće u bečkim pregovorima o statusu Kosova ukoliko je to zaista stav Kontakt grupe.

DEMARŠ: Potpredsednik srpske vlade Labus ocenio je Sojersovu izjavu kao neprimerenu, što neće doprineti bržem i boljem odvijanju razgovora. Posle susreta sa Sojersom u utorak 7. februara, premijer Koštunica je u pisanoj izjavi ocenio da su ti Sojersovi prištinski stavovi u punoj suprotnosti sa zvaničinim saopštenjem Kontakt grupe, kao i sa osnovnim principima koje je usvojio Savet bezbednost. Koštunica je naglasio da je krajnje neprihvatljivo zastupati jednostran i isključiv pristup pre nego što su razgovori o Kosovu i Metohiji i započeli. Pozvao je Veliku Britaniju da se pridržava principa koje je Kontakt grupa usvojila. Opomenuo je da nametanje rešenja demokratskoj državi predstavlja neprimeren pritisak, ali i kršenje temeljnih načela na kojima počivaju međunarodno pravo i međunarodni poredak. Sinod Srpske pravoslavne crkve objavio je načela za kosovske pregovore, komplementarna sa planom srpske vlade i planom predsednika Srbije, u kome se kaže da rešenje mora biti takvo da zadovolji interese svih građana koji na Kosovu žive i da ne destablizuje situaciju u regionu.

Beogradski pregovarački tim je u utorak dugo većao. Radikal Tomislav Nikolić najavio je da će tražiti da se sazove vanredna sednica Skupštine Srbije.

Činjenica da je ta poruka došla preko britanskog višeg činovnika, a ne preko nekog ko ima jače akreditive, pojedine ovdašnje političare može da navodi na zaključak da je ovde ipak pre reč o probnom balonu i britanskom lobiranju nego o konačnoj presudi. I pre ove detonacije Džona Sojersa britanski stručnjaci za Balkan objašnjavali su kako formulacija iz saopštenja Kontakt grupe da rešenje mora biti prihvatljivo za stanovnike Kosova predstavlja potvrdu da se zapravo traga za načinom kako da se ozvaniči faktička nezavisnost Kosova.

PUTIN: U Beogradu su inače zaključci sa londonskog sastanka Kontakt grupe o Kosovu pre nedelju dana primljeni sa opreznim optimizmom zbog toga što je pomenuta rezolucija 1244, zbog izražene rešenosti da se Kosovo decentralizuje, kao i zbog toga što je naglašena potreba da se dođe do kompromisa, a pre svega zbog izjave ruskog predsednika Putina da za Kosovo mora biti primenjen univezalan princip.

Uzgred rečeno, do sada su se u agencijskim vestima i raznim analizama vrtele pretpostavke da bi se Rusija mogla suprotstaviti kršenju principa o nepromenljivosti granica zbog Čečenije, kao i Kina zbog Tibeta. Putin je malo okrenuo i zapravo rekao da bi Rusija mogla da povuče neke poteze u "bližnjem zarubežu". Uoči sastanka šefova diplomatija zemalja članica Kontakt grupe o Kosovu, Putin je zatražio da se univerzalna načela primenjuju u odlukama o eventulanom priznavanju spornih teritorija i konstatovao da bi, ako nezavisnost Kosova bude međunarodno priznata, to isto moralo da važi i za dve sporne gruzijske oblasti, Abhaziju i Južnu Osetiju u Gruziji.

Uz konstataciju da je Turska priznala tursku republiku severni Kipar, Putin "neće da kaže" da će Rusija smesta priznati Abhaziju ili Južnu Osetiju kao nezavisne države, već je rekao da on procenjuje stanje u toj oblasti, a da bi se pravično postupilo u interesu stanovnika ove ili one oblasti, neophodni su opštepriznati, univerzalni principi za rešavanje te vrste problema.

Putin je tom prilikom retorički pitao i zašto se makedonski primer o zastupljenosti tamošnjih Albanaca u organima lokalne vlasti, te u policiji, u skladu sa procentualnim prisustvom u ukupnom stanovništvu, ne bi primenio i na Rigu u Letoniji, u kojoj živi 60 odsto Rusa. Na to je brzo reagovao gruzijski premijer Zurab Nogaideli, ocenivši da model za rešavanje kosovskog sukoba nije primenjiv u gruzijskom primeru, te da je rešenje gruzijskih sukoba moguće jedino u okvirima gruzijskog teritorijalnog integriteta.

Svako rešenje o budućem statusu Kosova nalaže novu rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a, a to znači da je nužan kompromis. Zvaničnici u Beogradu često priznaju da im je manevarski prostor mali ali, s druge strane, izgleda uviđaju da nisu bez problema ni međunarodni faktori koji pokušavaju da kao svršenu stvar nametnu kosovsku nezavisnost, jer zašto bi, inače, toliko pokušavali da slome Beograd da na to pristane.