Nagoveštaj da nekoliko važnih menadžera iz upravljačkog borda Ine dolazi u Srbiju stigao je pre nekoliko dana posredstvom ambasade Republike Hrvatske u Beogradu, a poseta bi trebalo da predstavlja poslednji pokušaj hrvatske naftne kompanije da spase nešto od Beopetrola za koji još smatra da joj pripada. U beogradskim kuloarima šuškalo se da od prijema delegacije Ine nema ništa dok se ne izgladi veoma neprijatan spor, insceniran na talasima Radija B92 u koji je umešan izvesni Žužul Jelavić. Dotični gospodin tom se radiju predstavio kao savetnik predsednika Uprave kompanija Ina za poslove sa Srbijom i optužio ministra za privatizaciju Aleksandra Vlahovića da je uzeo novac od prodaje Beopetrola, te da je izbegao već dogovoreni sastanak sa predstavnicima hrvatske kompanije oko sporne imovine firme Ina u Srbiji.

U utorak (2. septembar) ministar Vlahović potvrdio je da su zvaničnici firme Ina zatražili sastanak u Ministarstvu za privatizaciju, da je ambasadi Hrvatske uputio oštar protest zbog optužbi kompanije Ina da je privatizacija Beopetrola nezakonito sprovedena.

"Spreman sam za sastanak sa ljudima iz Ine, ali prethodno mora da usledi javno izvinjenje preko medija i meni lično za sve optužbe koje je uputio izvesni gospodin Žužul Jelavić koga se Ina u međuvremenu odrekla. Javnim izvinjenjem bi se pokazalo šta znači odgovorno ponašanje za optužbe te vrste", izjavio je ministar Vlahović.

U razgovoru sa novinarima posle potpisivanja kupoprodajnog ugovora sa američkom multinacionalnom kompanijom "Filip Moris" koja je postala vlasnik Duvanske industrije Niš, ministar Vlahović samo je delimično otkrio pregovaračke adute koje čuva za susret sa menadžerima Ine. Prema informaciji koju je emitovala agencija Beta, "Vlahović je naglasio da imovina Beopetrola, koja će uskoro biti prodata, nije sporna jer se to preduzeće izdvojilo iz Ine pre raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije".

Prema informacijama koje su dostupne redakciji "Vremena", srpska strana će u pregovorima sa delegacijom firme Ina predočiti argument da se srpski deo ili OOUR (organizaciona forma po tada važećem Zakonu o udruženom radu) izdvojio iz tadašnjeg društvenog SOUR Ina. Naglasak je, dakle, na društvenoj svojini i nema ni govora o nekakvom državnom ili akcionarskom vlasništvu.

Uostalom, svako ko se iole razume u naftni (i ne samo taj) biznis shvatio je da ruski gigant nije dao onolike pare za nekoliko desetina Beopetrolovih straćara koje se još samo u Srbiji zovu benzinske pumpe. Rusi su kupili brat-bratu, četvrtinu srpskog tržišta naftnih derivata i to je "imovina" na koju Ina nema "tapiju", a tako bi želela da je ima. Ono što bi hrvatska naftna kompanija eventualno mogla da odnese iz Srbije jeste tri miliona evra, reklo bi se da toliko vrede zastareli objekti, odnosno benzinske pumpe i skladišta. Čini se da bi im Rusi bili zahvalni jer ne bi trošili novac na rasčišćavanje terena.

Ina je, u stvari, pokušavala da se uglavi na 25 odsto srpskog tržišta nafte i benzina. To pokazuje i ponuda Ine srpskim vlastima od pre godinu i po dana za ulazak u zajedničko ulaganje (joint venture) sa Beopetrolom. Ako Ina tvrdi da je nešto u Srbiji njeno vlasništvo, postavlja se pitanje zašto bi nudila zajedničko ulaganje nekome ko joj je oteo to vlasništvo?

Nedavno su i visoki zvaničnici Ine izjavili da spor nikako ne treba dizati na međudržavni nivo, što bi onda značilo uključivanje u proces sukcesije, nego da čitav posao oko navodnog vlasništva treba prepustiti privrednim "subjektima" da ga reše na toj ravni. U tom kontekstu spomenut je i Janaf, bivši jugoslovenski naftovod, u kome srpski NIS neće moći da računa ni na cent vlasništva ukoliko Ina ne dobije svoju imovinu u Beopetrolu.

Ministar Vlahović je na već spomenutoj konferenciji za novinare decidirano izjavio da će imovina Naftne industrije Srbije u Janafu, bivšem jugoslovenskom naftovodu, uvek biti imovina NIS-a i da su preostale pumpe Jugopetrola u Hrvatskoj i dalje u njegovom vlasništvu. Ne treba povezivati potraživanje tog vlasništva sa prodajom Beopetrola, rekao je ministar Vlahović i izrazio zaprepašćenje izjavama nekih čelnih ljudi Naftne industrije Srbije koji su prodajom Beopetrola ruskom Lukoilu doveli u pitanje imovinu NIS-a u Hrvatskoj.

Nema sumnje da će deo menadžmenta Ine ovih dana biti gost Beograda, a nesumnjivo je da će se iz Beograda vratiti praznih ruku. Privatizacija Beopetrola, tako omiljeni trač bulevarskih medija, završiće se tako što će ruska kompanija Lukoil izbrojati 205 miliona evra i na velika vrata ući na srpsko tržište. A posle, na žalost socnostalgičara i na sreću građana, ništa više neće biti kao do sada.