"Vreme" s ponosom obeležava jubilej tribinama po Srbiji, pokušavajući da spoji pokidan komunikacioni kanal između centralnih medija i ostatka Srbije", rekao je na početku razgovora Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Đorđe Vukadinović, jedan od učesnika tribine, smatra da je jubilej "Vremena" važan za Srbiju, srpsku kulturu i medije, a da je izložba naslovnih strana novija srpska istorija. Na tribini, koju je moderirao novinar "Vremena" Dragan Todorović, govorili su još i dr Radovan Marjanović, profesor valjevske gimnazije u penziji, i Teofil Pančić, novinar i kolumnista "Vremena".

Kao što je nazivom tribine nagovešteno, glavna tema ticala se politike i odnosa na lokalu i Republici. Marjanović smatra da je politika u velikoj krizi, ne samo u Valjevu i Srbiji, već u čitavom svetu, a da se ljudi politički angažuju tek pred izbore i zbog određenog interesa.

"Ja se plašim da u Srbiji ima još više razloga za brigu kada vidimo kakve su te mlade generacije", dodao je Vukadinović. "Malo znaju, a još ih manje zanima. Slabo obrazovani, još slabije zainteresovani da se obrazuju, a najviše razočarani, usmereni samo na sebe i svoj neposredni interes, bez svesti da taj interes neće moći da zadovolje u društvu koje ide u pravcu kojim Srbija ide."

WELCOME TO THE 90’S: Ono što se danas dešava na političkoj sceni Srbije, podseća na devedesete godine, složili su se sagovornici. Međutim, za takvu situaciju ne treba tražiti druge krivce, osim nas samih, smatra Teofil Pančić: "Demokratija je vrsta autoportreta svakog društva. Ljudi koje smo birali su na pozicijama jer je jedan bitan deo građana Srbije za njih glasao. Čini mi se da mi u poslednje tri godine imamo u velikoj meri povratak nekih stvari iz devedesetih. Između ostalog, uspostavljena je ideja tipična za autoritarno društvo, da postoji vertikala prema kojoj na svakom nivou vlasti mora da vlada ista stranka. Gde nije takav slučaj, vrše se pritisci da bude. Mi danas nemamo nijedan veći grad u Srbiji gde SNS nije okosnica vlasti. U većini od tih gradova takva vlast nije formirana 2012. godine, već je nastala prekomponovanjem. Dolazilo je i do fizičkih obračuna i uvek su akteri, oni koji biju, na neki način povezani sa SNS-om. Pitam se koga to iznenađuje i čemu se mi to čudimo i zgražavamo kada je SNS direktan kontinuitet sa SRS-om, strankom koja je devedesetih godina, a i kasnije, bila sinonim nasilja i svega najgoreg. Mi, kao građani, nemamo moralno pravo na zgražavanje jer smo dobili ono što smo aktivno ili pasivno tražili. Kao društvo, mi se demokratski vraćamo unazad. Višestranačje u Srbiji i nedeljnik ‘Vreme’ su doslovno vršnjaci, braća blizanci, ali ako poredimo, ‘Vreme’ je stariji brat koji je dosta bolje prošao od demokratije. To je dobro za ‘Vreme’, ali nije dobro za zemlju."

Na visok stepen apatije utiče odnos svakog pojedinca prema tim pitanjima, smatra Marjanović: "Da li neko izlazi na izbore zavisi, pre svega, od njega, pa onda od okolnosti. Pitanje je ko će zameniti aktuelnu vlast. Zameniće je neko od ranije vlasti koja je omogućila pobedu sadašnje. Vrtimo se sve dok se ne pojave ‘neki novi klinci’, a njih nema na vidiku. Masa građana zainteresovana je za vlastiti opstanak. Mnogi hoće da govore ako za to ne postoji nikakva sankcija. Oni koji govore, neka su vrsta elite, i sve zavisi od toga šta elita kaže. Ja ne očekujem nikakve radikalne promene, kao što ih nisam očekivao ni nakon 5. oktobra i, nažalost, bio sam u pravu."

ON JE VUČIĆ ALEKSANDAR: Premijer Srbije se trudi da bude personifikacija svakog oblika života, pa bi i građani trebalo javno da izražavaju svoje mišljenje o njemu, smatra Žarković, koji kaže da je "on jedan iskreni lažov, jer duboko veruje u ono što govori, a to što govori najčešće nema mnogo smisla". Žarković je dodao da ne možemo da govorimo o boljem životu kada se živi sve gore: "On svakog dana izmisli novu laž, tako da na onu od juče zaboravi. To je toliko gomilanje laži, da mi više ne pamtimo šta nam je sve obećano. S druge strane, svoje stranačke kolege i ministre u Vladi pretvara u, grubo ću reći, ‘ljudske krpe’. Plaše ga se, ćute, pasivni su, nemaju nikakvu autonomiju. Mi se nalazimo u opasnoj situaciji. Gubimo medijsku bitku. Lokalni mediji prelaze u ruke ljudi koji nisu stručni za to. Ko će vas da obaveštava o tome šta se dešava – RTS, Pink, druge televizije? Oni žive zahvaljujući Vučićevim parama i parama njegovih pajtaša koji ih kreditiraju oglasima. Nema tu reči o javnom servisu. Mene ovih dana pitaju kako ‘Vreme’ opstaje, jesmo li pod pritiscima. Pod pritiscima smo stalno, to je priroda našeg posla, ali opstajemo zato što smo sirotinja, nas nemaju čime da ucene."

Problem u zdravlju jednog društva je kada kritičari ne mogu da se pojavljuju u medijima, smatra Teofil Pančić, i dodaje da iz takvog odnosa prema medijima proizilazi da su mediji sa nacionalnom frekvencijom nedostupni bilo kome ko želi da kaže nešto što bi bilo protiv vlasti. Takva medijska izolacija nas vraća u devedesete, kaže Pančić: "Nije pitanje šta ko hoće da kaže u ‘Utisku nedelje’, pitanje je to da ‘Utiska nedelje’ nema, a nema ga zbog političkog pritiska. Žare ili ja ćemo ovde reći nešto protiv Vučića ili ćemo napisati u svojim kolumnama. Ali, Vučić nas neće pustiti da govorimo tamo gde bi mogli da nas gledaju milioni ljudi. Zato nema ‘Utiska nedelje’. Nije nikakva tajna, a o teme je pričala i Olja Bećković i neki drugi, da je on lično zvao besan zašto je neko govorio, dok nije sve rasterao, manirom autokrate."

Da premijer vrši direktan pritisak na medije potvrdio je Žarković navodeći kao primer svoje poslednje gostovanju u "Utisku nedelje", kada su gosti bili i Đorđe Vukadinović i analitičar Dragomir Anđelković. Žarković je rekao da je u toj emisiji u odgovoru na pitanje koji mu je glavni utisak, naveo nešto čega nije bilo na spisku – Vučićev razvod i ponovnu ženidbu. Nakon emisije, dok je vozila kući Vukadinovića, Olji Bećković je zvonio telefon. Sa spikerfona se čula Vučićeva vika. To je potvrdio i Vukadinović i dodao da situacija nikada nije bila dobra, ali da su se mogla čuti različita mišljenja. "Sada toga nema. Nema drugačijeg mišljenja. Ima drugačijeg mišljenja o temama koje vođi nisu bitne. Moraš da voliš vođu, a drugo je fakultativno. Problem je dublji i grđi od Vučića. On je posledica, a ne uzrok problema. Ponovo je došlo vreme kada neka imena ne smeju glasno da se izgovore. To je naša stvarnost, ono što je nama naša borba dala, krupni korak unazad koji smo napravili prethodnih nekoliko godina", kaže Vukadinović. On je, komentarišući pojavu novih analitičara, poput pomenutog Dragomira Anđelkovića, kazao da svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, ali i analitičare kakve zaslužuje i pitanje je šta to spaja ljude koji su nekad bili na suprotstavljenim ideološkim i političkim polovima.

Kada je o predstojećim izborima reč, sagovornici ne očekuju bitnije promene.

"Mislim da Vučićevu vlast čeka još ciklus i po. On je razbio čitavu scenu, veštačko ukrupnjavanje u kratkim rokovima nije moguće", rekao je Žarković

Pančićeve tekstove iz 2012. godine o tome da je vlast SNS-a projektovana na desetak godina, u međuvremenu ništa nije demantovalo: "Nikada nisam krio da bih voleo da vidim leđa ovoj vlasti i nadam se da ni na koji način nisam doprineo njenom dolasku. Nedavno sam pisao da je ideja vanrednih izbora u ovom trenutku ‘političko banditstvo’. Nema racionalnih razloga za raspisivanje izbora kada imate apsolutnu većinu. Jedina ideja je iskorišćavanje popularnosti za dobijanje novog, četvorogodišnjeg mandata."

Vukadinović smatra da procene idu u pravcu pomenute desetogodišnje vladavine SNS-a. "Po toj analogiji, mi smo na početku devedesetih – okupljanja po tribinama, razbijanje opozicije, uz dodatni hendikep u potrošenom vremenu, energiji, veri i ljudi, što stradalih, što raseljenih. Ipak, pomalo verujem u čuda, ali ne zbog opozicije, već zato što se ovakvim načinom ne može dugo vladati."

"Mi ne možemo da znamo šta će biti. Moguće su svakakve okolnosti, a nama, kao ozbiljnim ljudima kojima je stalo do zajednice, preostaje samo prastaro načelo – čini ono što misliš da možeš učiniti da se desi ono što može da se desi", zaključio je Marjanović.

Naredna tribina u ciklusu obeležavanja jubileja nedeljnika "Vreme" biće održana u petak, 18. septembra u Kragujevcu.