Jedno od pregovaračkih poglavlja sa kojima će Srbija svakako imati teškoća je poglavlje 21, koje se tiče transportnih mreža. Ovo poglavlje obuhvata kako transportne mreže (puteve, pruge, aerodrome, morski i rečni saobraćaj), tako i energetsku mrežu, gasnu i električnu. Međutim, kako su pitanja u vezi sa energetikom već obrađena u ranijem nastavku ovog feljtona, usredsredićemo se na saobraćaj.

O tome koliko su saobraćajne veze važne za funkcionisanje Evropske unije jedva treba trošiti reči. Ne samo da se stanje na tom polju odražava na život gotovo svakog građanina, nego je direktno povezano sa četiri osnovne slobode (kretanja ljudi, robe, novca i usluga) koje čine osnovu EU. Zbog toga je povezivanje evropskih saobraćajnica u jedinstvenu celinu bilo prioritetno pitanje na kome se intenzivno radilo i pre nego što je EU poprimila sadašnji oblik, a revizije planova i pravila se rade konstantno. Međutim, zbog spleta istorijskih okolnosti, Srbija i najveći deo Zapadnog Balkana ostali su po strani.

ZAOBILAŽENJE BALKANA: Planovi za zajedničku evropsku transportnu mrežu (Trans European Network, skr. TEN T) počeli su da se prave još osamdesetih godina prošlog veka, u vreme Evropske ekonomske zajednice, a smernice su zvanično usvojene 1996. Tada je definisano devet glavnih koridora čija je izgradnja još u toku i planirano da se jezgro TEN T završi do 2030. godine, a dodatni infrastrukturni projekti tek 2050. Međutim, kako je tokom planiranja Jugoslavija bila razorena ratom, to područje je tada jednostavno zaobiđeno. Naknadne revizije su kao prioritet imale povezivanje novih članica EU sa ostatkom Unije, najpre teritorije bivše Istočne Nemačke, a zatim baltičkih država i nekadašnjih članica Varšavskog pakta koje su u EU primljene tokom "velikog praska" 2007. Poslednja revizija urađena je u septembru 2014, ali Zapadni Balkan je i tom prilikom zaobiđen.

Od devet koridora koji čine jezgro TEN T (Skandinavsko-mediteranski, Severnomorsko-baltički, Severnomorsko-mediteranski, Baltičko-jadranski, Rajnsko-alpski, Rajnsko-dunavski, Mediteranski, Atlantski i Orijentalno-istočnomediteranski) za Srbiju je najvažniji ovaj poslednji, jer najkraći put od Bliskog istoka do Zapadne Evrope vodi preko teritorije bivše Jugoslavije. Međutim, ovaj koridor prema planovima ide od Grčke i Bugarske preko Rumunije i Mađarske, a zatim Austrije i Italije sve do Hamburga u severnoj Nemačkoj, tako da se Srbija, ali i Hrvatska, našla izvan mreže. U Briselu su uočili ovaj problem i pokušavaju da ga premoste razvojem regionalne mreže, sa naročitim naglaskom na stari Koridor 10, koji prolazi kroz Grčku, Makedoniju, Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju, a završava se u austrijskom Gracu.

VIA MILITARIS: Koridor 10 je zaista prastar, jer je postojao još u vreme Rimskog carstva, sa svrhom da povezuje rimske garnizone od Grčke do sadašnje Austrije, zbog čega je nazvan via militaris – vojni put. Moderan auto-put Niš–Beograd–Zagreb duž koridora 10 izgrađen je još u vreme SFRJ, ali su delovi prema bugarskoj i makedonskoj granici ostali nedovršeni. Trenutno su u toku intenzivni radovi na deonici Caričina Dolina – Vladičin Han, što predstavlja izazov zbog izuzetno teškog terena. Na toj deonici, dugačkoj svega sedam kilometara, neophodno je probiti nekoliko tunela, uključujući gotovo dva kilometra dug tunel "Manojlo", koji je ovih dana trebalo da bude završen, ali se ispostavilo da je zbog viška betona krov tunela za oko 30 santimetara niži nego što je neophodno. Ovo je izazvalo popriličnu kontroverzu, ali je premijer Aleksandar Vučić najavio da će svi radovi biti okončani krajem sledeće godine. Inače, izgradnja ove deonice koštala je vrtoglavih 81 milion evra, odnosno više od deset miliona po kilometru, a sredstva su, osim od države, obezbeđena i preko Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke (EIB) i Svetske banke.

Do kraja 2017. Trebalo bi da se završi i ostatak koridora 10, što uključuje ogranke prema Grčkoj, Bugarskoj i Makedoniji. Vredno rade i u Bugarskoj, gde bi novi auto-put Kalotina uskoro trebalo da zameni stari put Sofija-Dimitrovgrad, a ceo koridor će biti dovršen izgradnjom zaobilaznice oko bugarske prestonice.

VOZOVI PUTUJU: Kada stari via militaris bude modernizovan i kompletiran, on će konačno povezati Zapadni Balkan sa EU. Auto-putevi su, međutim, samo jedna komponenta ovog koridora, dok na železničkoj komponenti ima još mnogo posla, ne samo u Srbiji nego i u susednim zemljama.

Srbija još nije otvorila ovo važno pregovaračko poglavlje, ali su bilateralni i eksplanatorni skrininzi uspešno okončani u februaru 2015. U izveštaju Evropske komisije iz prošle godine se navodi da Srbija aktivno učestvuje u Opservatoriji transporta u Jugoistočnoj Evropi (SEETO), koja prati razvoj regionalne saobraćajne mreže u regionu, sa ciljem da je uveže u TEN T. Strateški okvir za razvoj infrastrukture na ovom polju urađen je 2009, i obuhvata sve komponente – drumsku, železničku i rečnu – a definisan je kao nacionalni projekat od naročitog značaja.

Kako je Srbija u vreme SFRJ već imala relativno dobru saobraćajnu mrežu, koja je tokom ratova i sankcija oštećena ili zapuštena, plan ne predviđa izgradnju potpuno novih saobraćajnica, nego modernizaciju postojećih, uz proširenje kapaciteta.

Železnička mreža je u naročito teškom stanju jer su šine dotrajale, a na mnogim deonicama treba postaviti još jedan kolosek. Primera radi, vozovi između Beograda i Niša danas saobraćaju sporije nego pre Drugog svetskog rata.

Sa druge strane, situacija će biti znatno poboljšana nakon završetka brze pruge Beograd–Budimpešta, koja se gradi zahvaljujući kineskim investitorima, a deonica do Novog Sada bi trebalo da proradi već za dve godine. Evropska komisija, međutim, upozorava da ta pruga mora da bude u skladu sa evropskim standardima o interoperabilnosti (što se odnosi na parametre kao što su predviđena brzina, nosivost i elektrifikacija).

Na kraju, treba reći i to da su u EU procenili da Srbija nema finansijskih kapaciteta da svoju transportnu mrežu potpuno dovede u sklad sa evropskim standardima do pristupanja Uniji, tako da će tokom pregovora verovatno doći do odlaganja ispunjenja nekih kriterijuma. Uostalom, u 2030. godini, do kada jezgro TEN T treba da bude gotovo, Srbija bi trebalo da je već uveliko članica.