Poznati hirurg prihvatio je da u jednoj od beogradskih bolnica ugradi veštački kuk pacijentkinji N.N. ali pod uslovom da kuk kupi u određenoj apoteci. Cena je bila astronomska – 3000 maraka. Srećom, porodica je imala prijatelje u Nemačkoj gde je, ispostavilo se, veštački kuk istog proizvođača bio daleko jeftiniji: 800 maraka. Dragocena pošiljka stigla je iz Nemačke i pacijentkinja je mislila da je sve spremno da se podvrgne operaciji; međutim, hirurg nije bio zadovoljan: "Niste kupili kuk u apoteci u kojoj sam vam rekao! Dok to ne uradite, od operacije nema ništa!" Uzalud su pacijentkinja i njena porodica ubeđivale doktora da je nabavljen kuk istog proizvođača, da je sve kao što je ispisao na ceduljici… Ne, operacija je usledila tek kad je kuk kupljen po ceni od 3000 maraka u propisanoj apoteci?! Ali tu nije kraj ove jedinstvene operacije: apoteka je beskrupulozno navalila na porodicu da joj ova proda kuk nabavljen u Nemačkoj". Naravno, po nemačkoj ceni od 800 maraka.

Čelnici VMA ugovorili su krajem 2000. godine kupovinu 16 operacionih sala: cena oko 1,5 miliona maraka. Već posle uplate avansa trebalo je uplatiti još 2,5 miliona maraka, a onda su napravljena još dva aneksa koja su dodatno "dogradila" cenu.

Srbija ima oko 540.000 starosnih penzionera, a invalidsku penziju prima još 415.000 građana. Javna je tajna da je i ovde tarifa skočila: navodno je nekada za uslugu invalidskoj komisiji trebalo platiti 2000-3000 DM, sada su cene oko 4500-5000 maraka. Eksperti upozoravaju da je čitav sistem penzionog osiguranja doveden u pitanje zbog epidemije invalidskih penzija.

Ovo su samo neki od primera koji su se čuli na skupu Korupcija u zdravstvu koji su ovog vikenda u Beogradu organizovali Fondacija Fridrih Ebert i "Trasparency International Serbia".

Jugoslavija je po nekim međunarodnim istraživanjima među najkorumpiranijim zemljama u svetu: prema jednom istraživanju Transparency International iza nas je samo – Nigerija. To je bilo pre godinu-dve. Da li se sada, posle promena, nešto promenilo? Hirurg dr Milena Jauković kaže da su se neposredno posle 5. oktobra zaista dogodile promene, bar u zdravstvu: "Verovatno iz straha da će biti raskrinkani pojedini lekari za koje se zna da nelegalno primaju novac, bili su se primirili. Međutim, kada su ocenili da sve ide po starom, i oni su nastavili ‘posao’. Posle oktobarske ‘kratke stanke’ korupcija se čak razgranala, što je samo logična posledica zbivanja u zdravstvu: i danas se na direktorskim funkcijama nekih zdravstvenih ustanova nalaze lekari za koje se zna da su korumpirani. Dosadašnje Ministarstvo zdravlja je samo licemereno ukazivalo na problem korupcije, a nije ni pokušavalo da reši problem. Korupcija nije samo uzimanje novca, nego i kako se dolazi do titula doktora nauka, primarijusa, direktorske funkcije ili Upravnog odbora."

Ceo problem uveliko drugačije sagledava dr Stevan Đorđević, predstavnik Nezavisnog sindikata zdravstva. Po njegovom mišljenju korupcija bi u zdravstvu bila zaustavljenja ako bi se uskladio odnos između novca i prava: "Ceo sistem napravljen je po meri dvadesetomilionske Jugoslavije, nije bilo smanjenja ni broja službi, ni ustanova. Presahli su inostrani krediti. Od 1996. sve nadležne institucije su saglasne da od zarade u zdravstvu ne može da se živi. Od čega će da se živi? Primao sam u znak zahvalnosti za ono što sam učinio i 100 grama kafe, i tri jabuke, i novac… čista srca i lake ruke, što narod kaže. Da ne primim, uvredio bih onoga ko daje! Ako odbijem, to bi značilo – malo je."

ANAMNEZA: Sažetu i tačnu analizu fenomena korupcije u zdravstvu dao je sociolog dr Srećko Mihailović: "Ovaj sistem se nije pokazao ništa boljim od prethodnog. Jednostavno, ljudi dobijaju rukovodeće funkcije kao nagradu, protivuslugu vladajućim partijama. Tako je bilo u prošlom sistemu i to je činjenica i u ovom sistemu. Dakle, bilo bi naopako ako ne bi pošli od te činjenice, već da prvo optužujemo lekare, medicinsko osoblje, pa i same pacijente. Suština je u prirodi političkog sistema."

Po njegovom mišljenju u zdravstvu se tek uslovno može govoriti o korupciji. Reč je o – iznuđivanju. Ako lekar ili bilo ko od medicinskog osoblja traži novac za zdravstvenu uslugu koju treba da pruži, onda je to iznuđivanje. Moglo bi se govoriti o korupciji ako pacijent daje novac, a nije mu tražen. Dr Mihailović smatra da treba praviti ovu razliku.

Po mišljenju ovog poznatog istraživača javnog mnjenja precenjuje se u oceni raširenosti korupcije u zdravstvu: "Kao da svima odgovara da se tvrdi da je korupcija raširenija nego što jeste: izgleda da odgovara i onima koji primaju i onima koji daju; time neutrališu moralnu osudu."

Istraživanja javnog mnjenja rađena krajem prošle i početkom ove godine u zemljama Jugoistočne Evrope otkrivaju da lekare najviše optužuju za korupciju u Albaniji (72 odsto ispitanika) i Srbiji (63 odsto), dok u Bugarskoj, Makedoniji, BiH, Rumuniji i Hrvatskoj 44-54 odsto ispitanika smatra da su lekari podmitljiva sorta. Na ovom "testu časti" najbolje su ocenjeni lekari u Crnoj Gori: samo 22 odsto ispitanika smatra da su lekari podmitljivi. Dr Mihailović smatra da su ova istraživanja relevantna. Vrlo je rašireno uverenje da su lekari podmitljivi, međutim, lično iskustvo ispitanika govori nešto drugo: samo sedam odsto tvrdi da su lekari ili drugi zdravstveni radnici od njih tražili novac ili neku drugu uslugu za ono što bi trebalo da urade bez toga. Dakle, za pošast "plavih koverata" krivi su i lekari, ali i sami pacijenti. Naime, 29 odsto ispitanika misli da nema ničeg lošeg u davanju mita, 53 odsto je spremno da za lekarsku uslugu dâ "plavi koverat", a petina ispitanika kaže da bi primila mito ili nije sasvim sigurna kako bi reagovala da im mito bude ponuđen. "To su brojke koje zaprepašćuju i koje govore o moralnoj anomiji iz koje će se ovo društvo teško izvući", kaže dr Srećko Mihailović.

TERAPIJA: Umesto pukog opisivanja užasnog stanja u kome se nalazi zdravstvo, neki od učesnika su ukazivali da problem može da se reši: prof. dr Nada Kostić smatra da bi zavođenju reda doprinelo osnivanje lekarske komore: konačno bi, prvi put, kroz sudove časti, disciplinske komisije i pravno-sudske odbore bile sankcionisane pojave korupcije. Zakon o lekarskoj komori trebalo bi za nekoliko nedelja da se nađe pred Skupštinom.

Dr Nenad Dikić, savetnik u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", smatra da bi brana krupnoj korupciji bio zakon o javnim nabavkama. O primerima korupcije verovatno svi znaju sve, uostalom, neka zvučna imena sede i u istražnim zatvorima, ali javnost ne zna kako je, na primer, nabavljen ultrazvučni aparat za KBC "Dragiša Mišović": Bolnica je javno oglasila da namerava da kupi aparat, na okruglom stolu u bolnici su se našli svi relevantni proizvođači, dojučerašnji zakulisni protivnici sedeli su jedan preko puta drugog i javno se trudili da izbore što bolje uslove za sebe. Izbor aparata je javno saopšten: KBC "Dragiša Mišović" dobio je prvoklasan aparat čija je cena bila za trećinu niža od prvobitne. Stručnjaci kažu da nikada u Jugoslaviji ultrazvučni aparat te klase nije nabavljen po tako povoljnoj ceni.

"Poslovanje direktno sa proizvođačem sprečilo je najrazličitije posrednike sa Kipra, Kajmanskih ostrva i ko zna sve odakle", komentariše dr Nenad Dikić, internista-kardiolog.

Prof. dr Nada Kostić, direktor Kliničko-bolničkog centra "Dragiša Mišović", smatra da je rešenje i u reformama: na VMA-u i u KBC-u "Dragiša Mišović" već su uveli neke novine: pacijent može i bez uputa da obavi celokupnu dijagnostičku proceduru i da bude pregledan brzo i od najpoznatijih stručnjaka, ako plati bolnici. Cene su nešto više od postojećih koje propisuje Republički zavod za socijalno osiguranje, ali su još relativno niske. U KBC-u "Dragiša Mišović" više se ne dešava da pacijenti donose gaze, konce, lekove, ogromna sredstva više se ne daju za potrošni materijal, a i broj pacijenata "preko veze" mnogo je manji. Prihod nije tako velik, ali će sredstava biti dovoljno za redovno snabdevanje reagensima, a i svima će plate biti nešto veće. Bilo je u bolnici i otpora ovoj novini, nekima je haos očigledno odgovarao.

U raspravi koja je vođena u Institutu "Fridrih Ebert" učestvovao je i jedan broj ekonomista: po mišljenju prof. dr Božidara Cerovića iz ove situacije u zdravstvu nema izlaza bez bolnog restrukturiranja čitavog sistema. Njegov kolega dr Danilo Šuković kaže da je država prvi i osnovni uzročnik korupcije: bezakonje je, po njemu, prvi uslov korupcije, a zakoni su neadekvatni, loši, netransparentni, sa mnogo diskrecionih ovlašćenja što je sve odlična podloga za korupciju: gde god treba mnogo dozvola i potvrda da se nešto uveze tu buja korupcija. I prof. dr Danijel Cvetićanin smatra da je poštovanje zakona i jačanje pravnog poretka jedan od boljih načina borbe protiv korupcije.

Naravno, kako reče prof. dr Nada Kostić, korupcija u zdravstvu je samo deo opšte društvene bolesti: korupcije ima u svim ključnim segmentima društva: sudstvu, policiji, carini, prosveti i svi ovi mutni tokovi su isprepleteni. Ostaje konstatacija da je najbolja brana korupciji moralni integritet pojedinca. Ali, izgleda da baš u ovoj disciplini nema mnogo jakih.