Otkako je pre šest decenija, odmah iza Drugog svetskog rata, ukinuta prestižna strukovna organizacija Lekarska komora, verovatno kao balast "nenarodnog režima", a sve ingerencije lekarske struke, etike, odgovornosti prešle u Ministarstvo zdravlja, medicinska struka je prepuštena sama sebi, bez pravog stručnog nadzora i stručne kontrole, procene i ocene rada lekara, ali i njihove zaštite. Ako se ispune planovi Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije, zakon o komori zdravstvenih radnika mogao bi se naći u Skupštini Srbije već ovog meseca. Kako stvari sada stoje, blagonaklonost prema ponuđenim rešenjima ne pokazuju privatni lekari, sindikati ali i deo lekara državnih zdravstvenih ustanova.

A u srpskom zdravstvu, kome velike reforme tek predstoje, spolja gledano, trenutno su dominantne dve stvari: renoviranje bolnica, nabavka novih aparata i afere. Upristojavanje zdravstvenih ustanova (krečenje, rekonstrukcija, zamena prozora) uglavnom je rezultat evropskih kredita i donacija, a izbijanje u javnost korupcijskih bruka i lekarskih nehata uglavnom je posledica demokratizacije društva i spremnosti građana da otvoreno govore o nesavesnom lečenju, o podmićivanju pojedinih lekara i drugog medicinskog osoblja ili o drugim ozbiljnim problemima koji potresaju zdravstvo. Neki od njih su se i zaneli pa se uključuju u klanovske lekarske borbe kao što je bio slučaj u događajima oko Insituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici gde je bivši pacijent pod punim imenom i prezimenom tvrdio da je za operaciju dao novac bez priznanice. Iz Instituta je to demantovano zvaničnom profakturom o plaćanju upućenom dotičnom pacijentu.

BRUKA: Glavni učesnici poslednje velike afere otkrivene u penzionom fondu Smedereva jesu l9 lekara uključujući i predsednicu Opštine ovog grada (takođe lekar). Optužnica ih tereti da su lažnim zdravstvenim uverenjima za određenu sumu novca omogućavali ljudima odlazak u invalidske penzije. Prema poslednjem istraživanju o korupciji na Beogradskom univerzitetu, fakulteti medicinske struke zauzimaju prva mesta. Budući lekari se na samom startu spremaju za korupciju plaćajući svojim profesorima prolaznost na ispitima. Korupcionaške afere u zdravstvu se, kao i sve ostale, brzo zaboravljaju a praksa podmićivanja doktora u državnim bolnicama se verovatno nastavlja. Tek pojedini krivci uhvaćeni na delu završavaju na sudu. Po okončanju sudskog procesa ili eventualne zatvorske kazne, doktori nastavljaju da rade kao da se ništa nije dogodilo. Slučajevi nesavesnog lečenja uglavnom se završavaju isto kao i korupcijske afere, samo što se cena plaća životom.

Doktor medicinskog prava i generalni sekretar Udruženja za medicinsko pravo Hajrija Mujović-Zornić kaže da siromaštvo ne može biti alibi za nezakonit rad: "Zna se tačno kako se radi savesno i po propisima u skladu sa medicinskim standardima i verujem da to 80 odsto naših lekara i poštuje. Svaki razgovor o svojoj odgovornosti lekari tumače kao napad na sebe, što naravno nije tačno." Ona smatra da je osnivanje komore neophodno i da će lekarski stalež imati mnogo više koristi od komore: "Sada se u aferama blati čitavo zdravstvo a onda će odgovornost biti lična i selektivna. Razvijene zemlje imaju posebne organe koji se bave korupcijom u zdravstvu. Kod nas se na terenu niko ozbiljno time ne bavi iako u svakoj zdravstvenoj ustanovi znaju po kojim šemama se uzima novac. Svaki razgovor o tome lekari doživljavaju kao napad na profesiju i pokušavaju da ga zataškaju ili sakriju. To mora da se promeni. U zdravstvu je reč o najvišim ljudskim vrednostima, o životu, i to nema cenu. Naše zdravstvo je bolesno, a niko ne postavlja pitanje kako funkcioniše praksa, šta se tu dešava i čemu je bolestan čovek sve izložen. Pacijente niko i ne pominje. Oni nemaju kome ni da se požale, da provere da li su dobro lečeni. Naši ljudi su i demotivisani i nemaju nadu da će uspeti u pokušajima da zaštite svoja zdravstvena i ljudska prava. Nemaju poverenja ni u sudske ni van sudske sisteme zaštite. Mi smo došli do podatka da je sudski proces koji su pokrenuli roditelji deteta koje je umrlo zbog neadekvatnog lečenja trajao sedam godina."

Dr Mujović-Zorinć podseća da u evropskim zemljama postoje posebni zakoni o pravima pacijenata. Austrija čak ima i posebnog ombudsmana za zdravstvo: "Komora će morati da uradi dobar kodeks lekarske etike. Još je na snazi kodeks iz 1964 godine."

LICENCE: Nacrtom zakona o komori zdravstvenih radnika predviđeno je osnivanje lekarske, stomatološke, farmaceutske, komore biohemičara i medicinskih sestara i tehničara. Članstvo u komori je obavezno za sve koji rade sa pacijentima u državnim i privatnim zdravstvenim ustanovama. Iako komora ne bi imala samostalnost ni uticaj na zdravstvenu politiku (nadzor nad njenim radom i odlukama pripada Ministarstvu zdravlja), njeno osnivanje moglo bi da podstakne uvođenje reda u zdravstvo, veću odgovornost lekara, medicinskog osoblja, stomatologa i farmaceuta, koji bi zbog povrede etike, nesavesnog lečenja ili nedaj bože korupcije mogli ostati čak i trajno bez dozvole za rad.

Glavna zaduženja komore bila bi donošenje kodeksa profesionalne etike, izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence za samostalnu delatnost. Ona bi organizovala i sudove časti radi utvrđivanja povrede profesionalne dužnosti. U slučaju postojanja povrede dužnosti, imala bi pravo i da izriče odgovarajuće sankcije.

Pomoćnik ministra zdravlja dr Vasilije Antić smatra da će osnivanje komore umnogome suzbiti negativne pojave u zdravstvu: "Nisam siguran da dolazi dobro vreme za rizik. Kad doktor bude znao da će izgubiti dozvolu za samostalan rad mislim da će se zamisliti da li će i dalje nastaviti po starom. Sad je imao mogućnost da prevari pacijenta i ode na sud, plati eventualno novčanu kaznu, ili da odleži u zatvoru i da se vrati na posao.Ova kazna je mnogo drastičnija. Ako se utvrdi, na primer, da je neko nemarom ubio pacijenta, trajno mu se oduzima dozvola za samostalni rad. Doktor će moći da se vrati u bolnicu, privatnu ili državnu, ali će morati da radi uvek sa nekim drugim ko će biti odgovoran za lečenje. To je mera zaštite pacijenata. Ponašanje koje nije u skladu sa medicinskom etikom može da bude razlog privremenog gubitka licence. Na primer, ako neko zavarava pacijenta da će ga, ako plati izlečiti od raka ili ako dovede na bilo koji način pacijenta koji mu veruje u zabludu, doktor gubi privremeno licencu za rad. Komora će štititi dobre i savesne lekare."

Naš sagovornik pominje i buduću obavezu lekara da se usavršavaju u struci: "Doktori se plaše da će neko da im proverava znanje. To nije tačno. Ali svakih sedam godina lekar će morati da podnese dokaze o svom usavršavanju. Tačno se propisuje na koliko seminara i kongresa treba da učestvuje da bi obnovio licencu. To su propisale sve zemlje u okruženju koje imaju komore. Ko ne bude išao na kongrese, polagaće testove. Ako ih ne uradi dobro, ima pravo da se godinu dana usavršava na klinici. Tek ako i to ne uradi, neće moći da produži licencu." Dr Antić kaže da je izdavanje dozvola za rad u isključivoj nadležnosti Ministarstva za zdravstvo, ali će ono to svoje pravo preneti na lekarsku komoru, koja treba da uvede više reda u struku: da zaštiti profesiju od bezrazložnih napada, ali i da sankcioniše rad koji nije u skladu sa medicinskom etikom i medicinskom strukom.

Deo stručne javnosti koji inače podržava osnivanje komore uz obrazloženje "bolje išta nego ništa" upozorava da bi komora mogla biti pod snažnim uticajem Ministarstva, bez odgovarajuće samostalnosti i mogućnosti da utiče na zdravstvenu politiku, a da bi se njena funkcija mogla svesti na udruženje koje vodi računa o spiskovima članova i drugim administrativnim poslovima, sa minimalnim uticajem na oblikovanje zdravstvenog sistema. Zbog međusobne surevnjivosti, koja preti da ugrozi timski rad u bolnicama, obezvređivanju buduće komore mogli bi doprineti i sami zdravstveni radnici. To, naravno, najbolje osećaju pacijenti, koji uglavnom nadrljaju i pri najbanalnijem pokušaju da pored svog, kod drugog lekara zatraže i savet ili proveru lekarske dijagnoze. Razlog podela se, opet svodi, otprilike, na novac. Neko uzima mito neko ne, neko pored klinike radi i na fakultetu neko ne. Neko radi i u privatnoj i državnoj bolnici, drugi samo u državnoj, neko profitira iz bliskosti sa vladajućom strukturom u zdravstvu. Lekari su ipak solidarni. O svojim neslaganjima i nezadovoljstvima ne govore javno, dok ne pođe po zlu i ne iskrsne afera.

NEZADOVOljSTVO: Naš sagovornik dr Antić ne negira da bi moglo doći do mešetarenja pri izboru rukovodstva komore: "Može se dogoditi da bude izabrano rukovodstvo koje odražava određene političke strukture ili jake interesne grupe. To se desilo i u Sloveniji i ne verujem da bi mi mogli biti izuzetak." Ali negira sumnju u samostalnost komore: "Ministarstvo neće postavljati ljude u komoru. Ona mora biti samostalna u izboru svojih tela. Komora će propisivati i uslove za licence. Ministarstvo, naravno, daje saglasnost. Sva dokumenta ovog profesionalnog i strukovnog udruženja od kodeksa, dobre medicinske prakse, pravilnika o produžavanju, privremenom ili trajnom oduzimanju licenci moraju biti javna i potpuno jasna bez mogućnosti da neko daje ili uzima licence zato što mu se neko sviđa ili ne sviđa. To bi bio apsurd."

Najžešći protivnici ponuđenih rešenja o osnivanju lekarske komore jesu lekari koji rade samo u privatnim klinikama i ordinacijama. Oni su na startu zatražili da imaju svoju komoru i da nemaju nikakve veze sa tzv. državnim doktorima. Žestoko su se suprotstavili i zakonu o komori i rešenjima u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, posebno onim koji lekarima zaposlenim u državnim bolnicama dozvoljavaju rad i u privatnoj praksi.

Vlasnik internacionalne Bolnice za srce "Hadžitanović" dr Višeslav Hadžitanović, koji je među prvima napustio državnu službu i osnovao privatnu ordinaciju, kaže za "Vreme" da ovi zakoni nemaju šanse da budu usvojeni i da su, kako tvrdi, odbijeni i na Odboru za zdravstvo Skupštine Srbije. Komora privatnih lekara je i sama zatražila povlačenje iz procedure zakona, koji su po njihovoj oceni doživeli debakl u javnoj raspravi u svim većim gradovima Srbije: "Tražimo da se primene evropski standardi prema kojima su privatni sektor i privatnost iznad svega. Strukovne organizacije poput komore i Srpskog lekarskog društva trebalo bi da budu nezavisne i autonomne a ne poltronske organizacije pod kapom Ministarstva, koje nemaju svoje ja i podržavaju svaki ministrov predlog." Iz privatne lekarske komore poručuju da u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti postoji jasna diskriminacija privatnog sektora i sukob interesa i da rešenje po kome doktori iz državnih bolnica mogu raditi i na privatnim klinikama legalizuje korupcija. "Privatni lekari ovoj državi plaćaju porez i ne žele da sede u istoj komori sa korumpiranim državnim doktorima. To nije naše otkriće. Mi se samo pozivamo na ispitivanja OEBS-a i Svetske banke za razvoj, koje su saopštile da je ‘državni sektor zdravstva najkorumpiraniji deo društva’", kaže dr Hadžitanović. U Ministarstvu zdravlja za sada ostaju pri stavu da se komora koja upravlja jednom strukom ne može deliti. Kao moguće rešenje pominje se formiranje veća privatnih lekara, ali u okviru buduće jedinstvene lekarske komore.

Po najoptimističkijim procenama komora bi mogla stvarno profunkcionisati tek za dve godine. Dotle će u zdravstvu ostati sve po starom: spolja afere a iznutra nezadovoljni lekari i nezaštićeni pacijenti. I jedni i drugi se bore sa nedaćama zdravstva u siromašnoj i neuređenoj zemlji.