Prošlog meseca se premijer Aljbin Kurti upisao na spisak kosovskih lidera koji su se pojavili na Paradi ponosa. Prisustvovanje prištinskim događajima u vezi sa Prajdom neizostavno je za političke elite – to je način da se, ako ništa drugo, signal o verodostojnosti svojih liberalnih stavova pošalje prijateljima Kosova u Evropi i SAD. Ali Kurtiju se nije žurilo da se priključi povorci – ovogodišnja parada bila mu je prva kao premijeru. Njegovo odsustvo sa prethodnih Parada primetili su LGBT aktivisti pitajući se da li je im je on zaista saveznik kao što tvrdi da jeste. Pridruživši se šetačima 10. juna ove godine, premijer je pokušao da odagna te sumnje i izjavio da učestvuje u ovogodišnjem maršu zato što podržava zahteve aktivista za “jednakošću i slobodom”.

Mesec ponosa se ove godine podudario sa neobičnim zatišjem u odnosima Kosova i prijatelja sa Zapada. Kurtijeva vlada je dobila opomenu od EU i sankcije od SAD nakon nasilnog obračuna između međunarodnih mirotvoraca i demonstranata iz redova srpske manjine sa Kosova. Kurti je optužen da je izazvao krizu: protesti su se razbuktali nakon što je ugurao gradonačelnike Albance u opštine na severu u kojima su Srbi većina. Inače, zbog stava prema Srbiji, na ovu se partiju gleda kao na nacionalističku, budući da istrajava u konfrontirajućem pristupu, koji je odraz frustracija mnogih kosovskih Albanaca.

Parada ponosa u Prištini donela je Kurtiju priliku da se fotografiše sa manje problematičnom manjinom, budući da se i na tom polju suočava sa nekom vrstom ćorsokaka. Ustav Kosova, usvojen kada je proglašena nezavisnost 2008. godine, razmatra zakonsko priznavanje istopolnih brakova. Ali taj zakon ne može da prođe zato što Skupština Kosova nije usvojila novi Građanski zakonik, deo zakonskog sistema koji se odnosi na nekrivična pitanja kao što su brak, razvod i sporovi oko imovine i nasledstva. U izjavi prilikom pojavljivanja na Paradi, Kurti je uveravao LGBT aktiviste da će “dati sve od sebe” da progura taj zakonik kroz skupštinu.

Usvajanje Građanskog zakonika Kosova od 997 strana u Skupštini zapelo je na dve rečenice: “Registrovane građanske zajednice između osoba istog pola dozvoljene su. Uslovi i procedure regulisani su posebnim zakonom.” Sažeta klauzula, tačka 2 člana 1138, održava obećanje o zakonskom priznavanju istopolnih brakova ostavljajući sve detalje – “uslove i procedure” – za kasnije.

Šta stanje LGBT prava na Kosovu može reći o dinamici moći u zemlji? Kako tačno EU promoviše ta prava? I kako je te dve rečenice u upotrebu uvela kosovska politička klasa, dok istovremeno nisu ni od kakve koristi građanima Kosova?

GRAĐANI

Tokom čitavog “rata protiv terorizma” Kosovo je bilo jedna od najređih stvari – većinski muslimanska zemlja koja je nagonski proamerička. Dok su se u glavnim gradovima od Londona do Džakarte održavali masovni protesti protiv američke invazije na Irak, Priština je imala kip Bila Klintona, bistu njegove ministarke spoljnih poslova Medlin Olbrajt i generaciju dečaka koji se zovu “Tonibler”.

Ustav je odraz uverenja da se konzervativno društvo osiromašeno ratom, korupcijom i emigracijom može preobraziti u nešto liberalnije. Između ostalog, ustav predviđa da Kosovo postane prva većinski muslimanska zemlja koja će zabraniti diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije. U stvari, ova odredba je jemčila istopolnim parovima pravo da se venčavaju.

“Da bi se to pravo ostvarilo u praksi, mora biti regulisano zakonom, baš kao što zakon o porodici reguliše pravo na tradicionalne brakove”, rekao je Ehat Miftaraj, bivši zvaničnik Ministarstva pravde koji je danas na čelu pravnog analitičkog centra Kosovski institut za pravo. Bez Građanskog zakonika, parovi u istopolnim vezama imaju manja prava nego parovi u heteroseksualnim vezama. Mogu da žive zajedno kao da su venčani, ali kada dođe do spora o nasledstvu, nemaju zakonski status, ne mogu se obratiti sudu.

Dok su istopolnim parovima naprosto uskraćena ustavna prava, mnogo veća kategorija ljudi – od razvedenih supruga do braće i sestara koji se spore oko nasledstva – ostavljena je na pravnoj vetrometini. Umesto Građanskog zakonika, Kosovo ima privremeni zakonski sistem pun nedoslednosti i dvosmislenosti. Presude se donose na osnovu zakonodavnog pačvorka – nešto je preuzeto iz jugoslovenske ere, a nešto prekopirano iz godina protektorata UN.

Iako se na Građanski zakonik gleda kao na korak u pravom smeru za LGBT prava, on je na meti kritike i zato što ne ide dovoljno daleko. Vulnet Krasnići, aktivista i borac za LGBT prava, ističe da nacrt zakona “ne jemči ista prava u braku za svakoga”.

Umesto toga, kaže, stvara dvoslojni sistem u kojem je građanska zajednica “sekundarnog ranga” u odnosu na brak između heteroseksualaca.

Jon, marketinški stručnjak iz Prištine, koji je zamolio da ostane anoniman, takođe je kritikovao Skupštinu zbog toga što je zaustavila priznavanje brakova istopolnih parova. “To je taktička diskriminacija”, rekao je. “Štriklirana tačka za političare kako bi se dodvorili međunarodnoj zajednici, istovremeno uskraćujući prava LGBT osobama.”

Međutim, nije verovatno da će Jon, kao gej, tražiti ta prava za sebe. “Lično nisam pristalica braka”, rekao je. Pored toga, upitao se ima li smisla obezbediti pravo da se zasnuje porodica u društvu u kojem je bogomoljstvo i dalje veoma rašireno. “Kosovo ni izdaleka nije idealno mesto za istopolne parove koji bi da usvoje decu – možemo samo da zamišljamo koliko bi to dete bilo maltretirano”, rekao je navodeći da decu pripadnika romske ili aškalijske manjine često ostrakizuju njihovi školski drugovi.

Homofobični stavovi su opšte mesto na Kosovu, što se može utvrditi čak i ovlašnim pretraživanjem reakcija na društvenim mrežama na lokalne događaje u vezi sa Prajdom. Ali društvo se menja. Priština, koja je dom otprilike svakom desetom od 1,8 miliona građana Kosova, ima svoj gej bar, Bubble, koji vodi trans osoba. U ovaj lokal dolazi mešovita ekipa, uključujući dreg umetnike i međunarodne didžejeve. I mejnstrim kultura ima ulogu u ublažavanju tabua. U decembru prošle godine, u lokalnoj verziji rijaliti programa “Veliki brat” prvi put je učestvovala dreg kraljica, koja je postala neka vrsta slavne osobe.

Dok se LGBT osobama i dalje uskraćuju mnoga prava, aktivista Vulnet Krasnići kaže da toj zajednici nikad nije bolje išlo. “Ovo bi moglo da zazvuči utopijski”, izjavio je, “ali sećam se vremena kada se niko nije usuđivao da ovu temu pomene u javnosti. Zajednica je vidljivija i aktivnija u javnom životu nego ikada ranije.”

Jon kaže da su njegove kolege u Prištini svesne njegove seksualnosti i to nikada nije predstavljalo problem. “Život na Kosovu je svima težak”, rekao je Jon. Po njegovom mišljenju, seksualna orijentacija je samo jedan od njegovih identiteta, zajedno sa time što je građanin jedne od najsiromašnijih evropskih zemalja i vlasnik “bezvrednog pasoša”.

Suverenitet Kosova trenutno priznaje više od 100 zemalja. Međutim, nije ga priznalo pet od 27 članica EU, a Španija čak ne priznaje ni kosovski pasoš. Pregovori sa Srbijom pokrenuti su 2011. godine, tri godine nakon proglašenja nezavisnosti. Napredak u pregovorima mogao bi dovesti do šireg priznavanja suvereniteta Kosova, kao i do podrške pristupanju Beograda i Prištine EU. Ali budući da dogovor, čini se, nije ni blizu, ekonomija stagnira, obrazovni i zdravstveni sistemi balansiraju na ivici, a ambasade članica EU u Prištini svakog meseca obrade na desetine hiljada zahteva za vize frustriranih mladih žitelja Kosova. Na ulici se rukovodstva iz Brisela, Prištine i Beograda podjednako krive za takvu situaciju. “Političari na Kosovu i u Srbiji potrebni su jedni drugima”, kaže Artan Behrami, nekadašnji savetnik bivšeg predsednika Hašima Tačija, koji sada radi kao ekspert na televiziji. “Sve dok postoji kriza, oni će ostati na vlasti.”

EVROPA

Kancelarije Evropske unije rutinski razvijaju zastave Prajda, ali same institucije imaju maglovitu, neformalnu predstavu o tome šta LGBT prava podrazumevaju. “Evropska unija nema načina da definiše šta su ta prava”, rekao je Koen Slotmakers sa Sitija, Univerzitet u Londonu. “Da bi stvorila ono što se shvata kao LGBT prava, oslanja se na druge standarde, poput onih koje je uspostavio Evropski sud za ljudska prava”, kaže. Obaveza da se priznaju istopolni brakovi je, na primer, pojačana višestrukim presudama tog suda pre nego bilo kojim specifičnim zakonom EU.

U teoriji, građani država članica Saveta koji su razočarani sudovima u svojoj zemlji mogu da iznesu svoj slučaj pred Evropski sud za ljudska prava. Dok Kosovo ne postane član Saveta, njegovi građani nemaju takvu zaštitu. Njegov pravosudni sistem mora biti pažljivo ispitan pre nego što Kosovo uđe u Savet, kažu stručnjaci, inače bi Evropski sud za ljudska prava mogao biti zatrpan predmetima sa Kosova. Funkcionalan Građanski zakonik smatra se preduslovom za zahtev Kosova za prijem u Savet.

Kosovo može mnogo da dobije od tog članstva, po rečima Demuša Šaše, bivšeg generalnog sekretara u kosovskom Ministarstvu za evropske integracije i trenutnog šefa Instituta EPIK, analitičkog centra fokusiranog na proces integracije. Ulazak u Savet bi, rekao je, pomogao Kosovu da dobije šire međunarodno priznanje – “bio bi to najveći napredak u tom procesu godinama unazad”. Prava građana Kosova bila bi bolje zaštićena, dodao je, dok bi napori u borbi protiv korupcije i jačanju slobode medija dobili dodatnu podršku.

Evropska unija pak daje Kosovu milione evra da reformiše svoj škripavi pravosudni sistem. Međutim, ona nema neposredan način da promoviše LGBT prava, baš kao što nema mehanizam da ih definiše. Po Slotmakersu, njena podrška LGBT pravima više se ostvaruje u okviru većih doznaka za guranje zakona protiv diskriminacije. Ali ne može da primora članice ili kandidate za članstvo da usvoje specifične zakone u cilju zaštite LGBT osoba, kaže. “Evropska unija nema nadležnost kada je reč o zakonu o porodici… Nema na osnovu čega da zahteva Parade ponosa i istopolne brakove kao uslov za članstvo.”

POLITIČKA KLASA

Mogućnost legalizovanja istopolnih brakova dovela je do neobičnog jedinstva kosovskih verskih vođa. Neposredno pred glasanje o Građanskom zakoniku, vrhovne islamske vođe zemlje objavile su zajedničko saopštenje zajedno sa visokim predstavnicima katoličke i evangelističke crke, kao i jevrejske zajednice. U tom saopštenju je istaknuto protivljenje svih vođa ideji da dvema osobama istog pola bude dozvoljeno da se venčaju i zasnuju porodicu. Srpska pravoslavna crkva, druga po veličini verska zajednica na Kosovu, nije podržala to saopštenje. Međutim, njeno odsustvo više je odraz njene otuđenosti od Prištine nego nekakvog razilaženja sa ostalim verskim zajednicama, čija su gledišta o LGBT pravima imala odjeka u ovoj Crkvi.

“Verske zajednice na Kosovu koriste govor mržnje jedne protiv drugih zato što se glože oko imenā svojih proroka ili načina na koji se obraćaju Bogu, ali se snažno ujedine u suprotstavljanju istopolnim brakovima”, rekao je Vulnet Krasnići, aktivista. “Religije se nisu mnogo promenile – i dalje su kolevke nazadnosti društva.”

Kosovski muslimani su tradicionalno sitni igrači na političkoj sceni. Sekularnost je ugrađena u Ustav, a nacionalizam koji je oblikovao današnje Kosovo više je usredsređen na jezik i kulturu većine koja govori albanski nego na islam. Iako postoji verska dimenzija u animozitetu između albanskog i srpskog stanovništva Kosova, ona nije njegov pokretač.

Sadašnja vlada je prva koja može da progura zakone kroz skupštinu a da ne zavisi od koalicionih partnera ili elemenata iz opozicije. Većina poslanika u skupštini od 120 mesta povezana je Samoopredeljenjem ili mu pripada. Glasanje o Građanskom zakoniku u martu 2022. godine prva je i za sada jedina prilika kada je skupštinska većina zakazala. Međutim, nije bilo većine da Zakonik prođe.

Među poslanicima koji su glasali protiv Zakonika, 14 je bilo iz Samoopredeljenja. Svih 14 je poznato po religioznim stavovima. Jedna od njih, Labinote Demi Murtezi, izjavila je da moral zahteva da se brak ograniči na heteroseksualne parove. “Bilo kakva veza izvan ove kombinacije za mene je razvratna i izopačena”, rekla je u Skupštini.

Kosovske vladajuće partije, računajući i Samoopredeljenje, neprestano ponavljaju da su privržene liberalnim vrednostima do kojih drže saveznici Kosova na Zapadu. Međutim, izborni sistem daje poslaniku određen stupanj autonomije u Skupštini, što mu omogućava da ustvrdi kako su mu interesi onih koje predstavlja iznad interesa partije.

“Ne mislim da mogu promeniti ičije mišljenje i naterati ga da veruje u koncept istopolnih brakova ili građanskih zajednica”, rekla je Mimoza Kušari Ljilja, šefica poslaničke grupe Samoopredeljenja. “Mogu samo pokušati da ih ubedim da ne bismo smeli nikome uskraćivati njegova prava.” Zaleđe Kušari Ljilje donosi nagoveštaj ideološke raznovrsnosti unutar Samoopredeljenja. Pre nego što je ušla u vlast, bila je gradonačelnica Đakovice, prva žena na Kosovu na toj funkciji. Njen brat je poznat kao pionir na području LGBT prava: emigrirao je u Kanadu i tamo zasnovao porodicu sa svojim mužem.

Protivljenje Zakoniku ujedinilo je istomišljenike iz Samoopredeljenja i drugih partija. Po mišljenju Abita Hodže, asistenta na Univerzitetu u Agderu, u Norveškoj, ovaj neformalni savez može se shvatiti kao prekretnica za religiozne poslanike kao blok. “Moć tih neformalnih političkih grupacija izlazi iz okvira partijskih agendi i mogao bi povećati podele u Samoopredeljenju”, rekao je on.

Što se tiče EU, potreba da se spreči eskalacija sukoba na severu Kosova verovatno će, po rečima Koena Slotmakersa, odneti prevagu nad LGBT pravima. “Odavno smo videli da… ako postoje geopolitički problemi, temeljna prava nestanu iz priče”, rekao je.

Jon, marketinški stručnjak iz Prištine, tvrdi da će svaki napredak na polju LGBT prava biti ostvaren kao nuspojava širih političkih procesa. “Čak i ako postanemo član Saveta Evrope”, rekao je, “LGBT zajednica će pre biti sredstvo za ostvarenje nekog cilja nego cilj po sebi.”