Ovakav uspeh nije slučajnost: otkako se mađarski premijer Viktor Orban vratio na vlast 2010. godine, razvijanje sportskih klubova i infrastrukture u okviru mađarskih zajednica širom Balkana postalo je jedna od ključnih strategija politike njegove vlade.

Prema podacima koje je 2022. prikupio Atlatso, 49,5 miliona evra poreskih obveznika preusmereno je na teritorije u Slovačkoj, Rumuniji i Srbiji naseljene etničkim Mađarima.

“Sport je naš zajednički jezik, sport nas ujedinjuje. Mađarska vlada će stoga podržati osnivanje sportskih akademija širom karpatskog basena”, izjavio je Orban 2018, tokom otvaranja MOL Fudbalske akademije u Dunajskoj Stredi u Slovačkoj.

DOBRO PODMAZANI SLOVAČKI KLUB

Dunajska Streda je mali, neobičan grad od samo 23.000 stanovnika, u oblasti Žitni ostrov na jugozapadu Slovačke sa 72 odsto etničkih Mađara i dalje se oseća jednako mađarski. I nema mesta na kojem se to oseća više nego u FK DAC, kulturnom epicentru Dunajske Strede.

“Dunajska Streda je znatno napredovala otkako se Oskar Vilagi pridružio klubu 2014. godine”, kaže za BIRN Jan Jasenka, fudbalski komentator za Sport.sk. “Izgradili su jednu od najboljih infrastruktura u Slovačkoj.”

Vilagi je zamenik direktora u MOL grupi – mađarskoj multinacionalnoj naftnoj i gasnoj kompaniji koja je delimično finansirala izgradnju novog klupskog stadiona, MOL Arene – i direktor MOL-ove slovačke podružnice, Slovnafta. MOL je u poslednjih 18 meseci na udaru kritika zbog toga što i dalje posluje u Rusiji i zbog javne podrške njihovog izvršnog direktora Žolta Hernadija Orbanovom protivljenju planovima EU da zaustavi uvoz nafte i gasa iz Rusije. Vilagi je Orbanov prijatelj od 1990, međutim, insistira da “nije Orbanov čovek”.

“Da, na ‘ti’ smo; poznajemo se od 1990, kada smo obojica počinjali kao liberalni političari”, rekao je Vilagi 2018. Ali “DAC nije politička organizacije, nema političke aktivnosti”.

Uprkos tome, taj fudbalski klub je dobio milione evra od mađarske vlade i Fudbalske federacije Mađarske, MLS-a, koja je sa 6,5 miliona evra doprinela osnivanju MOL Fudbalske akademije 2018. godine, i dala još četiri miliona evra za operacije te akademije.

“Naravno, pomogao je i Orbanov novac, ali DAC je u fudbalskom smislu znatno napredovao”, kaže novinar Jasenka. “Bio je jedan od klubova sa dna tabele, a sada je glavni kandidat za titulu, uz Slovan iz Bratislave.”

Čak i pre Vilagijeve i Orbanove intervencije, DAC je bio klub koji je pomogao da se ponovo raspali mađarski žar u gradu, što je dovelo do jačanja etničkih tenzija između mađarske i slovačke zajednice. Na utakmici DAC-a i Slovana 2008. godine povređeno je više od 60 ljudi u sukobima između policije i dve grupe navijača nakon što su navijači DAC-a napali navijače Slovana zbog paljenja mađarske zastave.

“Možda otvorena podrška Mađarske ljuti neke ljude, ali mislim da će tim etničke manjine – svuda u svetu – imati metu na leđima, naročito ako prigrli to što je tim etničke manjine”, kaže za BIRN Gergelj Maroši, koji predaje sportsko novinarstvo na Metropoliten univerzitetu u Budimpešti.

DAC-ovi navijači navijaju na mađarskom, pevaju mađarsku himnu i mašu mađarskom zastavom na utakmicama. Zbog toga je slovačka vlada 2019. progurala kroz parlament zakon po kome je pevanje stranih himni prestup. To je izazvalo snažnu reakciju navijača DAC-a. “Pevaćemo i plaćati kazne”, rekao je Vilagi u to vreme.

Tenzije su prisutne i danas. “Nemamo dobre odnose sa slovačkim klubovima”, priznaje Vladimir Vladimirovic, navijač DAC-a. “Sve navijačke grupe iz Slovačke mrze nas zato što smo Mađari.”

“Poseban je osećaj navijati za klub koji je uvek imao mađarsku bazu navijača i ponosan sam na to”, kaže Mate Kovač, navijač DAC-a koji trenutno studira u Bratislavi. “Ali, nažalost, moramo prihvatiti to da će nas na važnim utakmicama protivnički navijači vređati zato što za svoj tim navijamo na drugom jeziku.”

Kulturni rat između DAC-a i suparničkih klubova neprestano traje, a kritičari kažu da je za raspirivanje vatre delimično kriva i investiciona politika mađarske vlade.

“Da, južna Slovačka je diskriminisana, ali rešenje tog problema nije nekontrolisani priliv novca koji se deli na osnovu ideologije, a ne kvaliteta, izvitoperujući ne samo ekonomsko nego i kulturno nadmetanje”, kaže za Hungarianmoney.eu Kalman Petoč, mađarski politikolog. “Sa stanovišta mađarske zajednice u Slovačkoj, to je nezdravo i počinje da deformiše procese.” Strategija se delimično sastoji u tome da se prijatelji zadrže na svojoj strani. Ljudi bliski Vilagiju sa uticajem u MOL-u i šire u poslovnom svetu ključni su Orbanovi saveznici. Ali sastoji se i u tome da se mađarska zajednica održi u životu te regije.

“Vlada je uvek bila prilično otvorena kada je reč o podršci mađarskoj manjini, a to uključuje i podršku fudbalskim klubovima”, kaže Maroši. “Mislim da se ‘zašto’ javlja zato što vlada misli da je sport od strateškog značaja i ključ za održavanje zajednice u životu. Sport je vezan i za koncept patriotizma i smatra se nečim veoma značajnim za obrazovanje identiteta.

Etnički mađarski klubovi sarađuju i povezani su sa mađarskim klubovima, tako da igrači – naročito mladi – često odlaze preko granice”, dodaje.

PODRŠKA BAČKOJ TOPOLI

“Živimo u Evropi, gde ima mesta samo za one koji se zalažu za jedinstvo, a ne za one koji seju seme razdora”, objavio je Viktor Orban na otvaranju akademije FK TSC u Bačkoj Topoli 2019. godine.

Danas većinu stanovništva, 58 odsto, u opštini Bačka Topola od 33.000 stanovnika, i dalje čine etnički Mađari, a fudbalski klub je u poslednjih 75 godina igrao ključnu ulogu u održavanju mađarske kulture u životu.

Osnovan 1913. kao Sportski klub Topola, doživeo je osam promena imena u poslednjih 100 godina, što srpskih što mađarskih.

“Kako bi proslavio stogodišnjicu 2013. i označio novi početak, klub se vratio svom izvornom imenu”, kaže za BIRN Vladimir Novaković, novinar srpskog TV kanala Sport klub. “Novi početak je praćen znatnim usponom – TSC-u je bilo potrebno šest sezona da iz treće lige uđe u srpsku Superligu, prvi put u istoriji. To nije neuobičajeno za klubove iz Vojvodine, ali TSC se po ambicijama izdvaja od ostalih.”

Otkako se klub oporavio, 30 miliona evra je uloženo samo u klupsku infrastrukturu, što je ogromna suma za bilo koji klub u srpskom fudbalu, računajući i tradicionalne gigante Crvenu zvezdu i Partizan. Ali za razliku od Slovačke, gde su takvo ulaganje i klub doživeli žestok otpor, u Srbiji gotovo da nije bilo protivljenja, delimično zahvaljujući srdačnim odnosima Mađarske sa njenim južnim susedom.

Mađarska je jedina susedna zemlja sa kojom je Srbija potpisala sporazum o strateškoj saradnji, ratifikovan u decembru. Sporazum je prilično obiman, budući da se odnosi na više od 20 sektora, uključujući infrastrukturu i ekonomiju. Dve zemlje su našle zajednički jezik i povodom nepoverenja u EU, a u vezi sa ruskim sankcijama i energentima, a obema je drag i koncept Evroazije. “Danas Mađari smatraju Srbe svojom braćom”, rekao je u maju Peter Sijarto, mađarski ministar spoljnih poslova, i nastavio sa pohvalama Srbiji za ophođenje prema mađarskoj manjini. “Pod vođstvom vašeg predsednika, Srbija se prema mađarskoj zajednici u Vojvodini ophodi tako da može poslužiti kao uzor celom svetu.”

“U Slovačkoj i Rumuniji videli smo mnogo etničkih tenzija na utakmicama njihovih klubova povezanih sa Orbanom”, kaže Novaković. “Ali ono što se dogodilo u Topoli zaista je izuzetno. Na početku projekta održan je sastanak ključnih ljudi iz kluba i TSC-ovih organizovanih navijača. Iznesen je zahtev da se mađarski jezik koristi što ređe da bi se izbegle tenzije. Za četiri godine njihovog superligaškog iskustva nikada nisam naišao ni na koga ko bi imao bilo kakav problem sa činjenicom da u ligi postoji mađarski klub, što je više nego fascinantno kada znamo kakva je inače atmosfera u Srbiji.”

Umesto toga, ljudi u Srbiji na TSC gledaju kao na osvežavajuću promenu i, zbog novca koji ima na raspolaganju, kao na klub koji bi mogao da se nosi sa duopolom Crvene zvezde i Partizana, koji dominiraju srpskim fudbalom od raspada Jugoslavije.

NAVIJAČI SFANTUA

“Napred, Sepsi! Čestitam, Laslo! Razvalio si!”, napisao je Viktor Orban na Fejsbuku nakon što je OSK Sepsi osvojio rumunski kup 24. maja.

Danas Mađari čine 74 odsto stanovništva Sfantu Georgea. Sličan procenat važi i za okrug Kovasna, koji ima 210.000 stanovnika. Međutim, za razliku od Dunajske Strede i Bačke Topole, Sfantu George nema razvijenu fudbalsku kulturu. Do 2011. godine grad nije čak ni imao fudbalski tim nakon što su se prethodni raspali. Ali kada je postignut uspeh, navijači su se sjatili oko njega. “Pre ulaska fudbalskog tima u prvu ligu, navijačka baza Sfantu Georgea bila je uglavnom usredsređena na ženski košarkaški tim – SIC Sepsi”, kaže za BIRN Razvan Lutak, rumunski fudbalski komentator iz “Gazete Sporturilor”. “Pokrivao sam nekoliko košarkaških utakmica i atmosfera je bila vatrena. Tako da su posle ulaska u prvu ligu – i nakon što je Sepsi završio novi stadion – navijači pohrlili na utakmice u velikom broju.”

Sepsijev uspon na vrh bio je brz – iz četvrte lige do samog vrha za samo četiri sezone. Nakon ulaska u rumunsku Ligu 1, odmah su doživeli žestok otpor – otpor koji daleko nadilazi ono što je viđeno u Slovačkoj.

“Čim Sepsi bude došao blizu vrha, potrošiću sav novac na fudbal”, rekao je 2022. zloglasni vlasnik rumunskog najvećeg kluba FCSB Điđi Bekali. “Uništićemo sve što ima veze s njima. Neću im dozvoliti da osvoje titulu; držaćemo Orbana na uzici. Spreman sam da potrošim 10 miliona evra na to da Mađari ne budu bolji od mog FCSB-a.”

Bekalijevih 10 miliona evra su za milion manji iznos od Sepsijevih primanja samo za 2022, nakon što je mađarska vlada uložila šest miliona evra u klub. Tako je Sepsi doveo dva rumunska i dva mađarska internacionalca, pa je postao pretnja za tradicionalne rumunske elitne timove.

Uprkos tome što je u poslednje dve sezone završio na sredini tabele, Sepsi je osvajao rumunske kupove i predstavljao Rumuniju u evropskim takmičenjima u dva navrata.

“Svaki poen koji osvojimo u Evropi ide Rumuniji, a ne Mađarskoj”, naglasio je vlasnik Laslo Diosegi, čovek koga je Orban veličao u postovima na Fejsbuku 2022. “Igramo za Rumuniju i bilo bi lepo da svet to shvati i prihvati. Sport bi morao da ujedinjuje, a ne da deli ljude.”

Ali samo Sepsijevo prisustvo u rumunskom fudbalu podelilo je mnoge. A Orbanova retorika samo je uvećala tenzije. Tako je u julu 2022. održao sraman govor na Letnjem slobodnom univerzitetu i studentskom kampu Balvanjosa, u banji Baile Tušnad u Rumuniji. “Mi (Mađari) nismo mešana rasa… I ne želimo da postanemo mešana rasa. U teškom periodu koji je pred nama moramo ostati ujedinjeni kako bismo sačuvali nacionalne ambicije. Matična zemlja mora ostati ujedinjena, a Transilvanija i ostale oblasti naseljene Mađarima u karpatskom basenu moraju ostati ujedinjene”, rekao je.

Orban je uvek tvrdio da su njegovi ciljevi u Rumuniji bezazleni, da prekogranični kulturni i politički sistem koji je uspostavio treba da menja razmišljanje, a ne granice. To bi moglo biti tačno, ali nacionalistički žar koji to podstiče delovao je destabilizujuće, naročito u Rumuniji – a povratne reakcije na fudbalskim utakmicama ne prestaju.

“Budući da je tim za koji navija mađarska manjina, Sepsi je često bio meta ksenofobičnih parola koje izvikuju ti pojedinci. Ako ih pitate zašto uzvikuju parole kao što je ‘Isterajte Mađare iz naše zemlje’, odgovaraju da su izazvani, kažu ‘Oni nam prkose zastavom Sekelja’, neprestano uzvikuju ‘Ria, Ria, Hungaria’ da nas nerviraju i tako dalje”, kaže Lutak.

Fudbal je širom sveta uvek bio rasadnik te nasilne desnice, nacionalnih osećanja, ali situacija u Rumuniji, Slovačkoj i u manjoj meri Srbiji praktično je jedinstvena, naročito kada ta suverena zemlja ima takav nacionalistički i izolacionistički stav.

“Demokratija u Mađarskoj propada pod Orbanovim režimom, tako da je ulaganje miliona evra u profesionalni fudbal izvan zemlje upitno i ima samo populistički učinak”, kaže Lutak. “Ali isto tako možete kritikovati neke od klubova iz Premijer lige zato što su u vlasništvu investicionih fondova i autoritarnih država. Ali mislim da je projekat Sepsi moralno upitan zbog Orbanove umešanosti, a ne zbog navijača”, kaže.

A s tim dolazi i teška komunikacija. U Slovačkoj i Rumuniji, i to naročito, Mađari su bili istorijski marginalizovani u vlastitim domovima, tako da su za te ljude i njihove zajednice fudbalski klubovi postali važni stubovi društva. Ali politička zaleđina je problematična i samo uvećava tenzije.