Najavljeni delimični povratak u školske klupe zbunjuje mnoge roditelje jer pravih informacija nema. Iz nedorečenih izjava ministra saznajemo da će se nastava uživo održavati u tri smene sa po 15 učenika u svakoj učionici, sa pauzom od 20 minuta za dezinfekciju prostorija (videti okvir "Raspored časova"), a posle podne će se održavati onlajn časovi. Tako nekako i otprilike.

Ministar Mladen Šarčević je izjavio da će nastavnici pre podne raditi u školi, a popodne onlajn od kuće, sa učenicima koji su se opredelili za ovakav koncept učenja, ocenio da je to "i te kako moguće" i da je u pripremi nekoliko modela koji kombinuju redovnu i onlajn nastavu, ali da se čeka odluka Kriznog štaba. Prednost u nastavi uživo imaće niži razredi osnovne škole zbog prilagođavanja školskoj sredini. Roditelji će biti u prilici da odaberu opciju po kojoj bi njihova deca nastavu pratila onlajn, od kuće, s tim što bi jedino imali obavezu da odgovaraju uživo, u školi. Ako ostane na pojedinačnim odlukama, balast za roditelje biće preveliki kako god da prelome. Ako prevagne kombinovani model, najavljene su stroge kazne ukoliko đaci skidaju maske tokom nastave uživo: opomena, ukor i suspendovanje sa nastave. Da li će to biti kazna ili izazov za đake starijih razreda, možemo samo da naslutimo.

Ali, ništa se sigurno ne zna, jer je predsednik države Aleksandar Vučić rekao da "ne isključuje mogućnost kompletne onlajn nastave, te da je zdravlje na prvom mestu".

Nedeljnik "Vreme" se obratio Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sa nizom pitanja koja smo pokrenuli u ovom tekstu. Dobili smo odgovor da se čeka sednica Kriznog štaba na kojoj će biti razmotreni svi predlozi modela, pa će nam onda sve objasniti.

Haotično, kao po običaju. Raspodela vlasti je bio mnogo važniji posao nego planiranje školske kovid 20/21. godine, ništa se još ne zna, može biti ovako ili onako. Stiče se utisak da je reč o kupovini vremena u svakom smislu: političkom, epidemiološkom, marketinškom.

PRIPREMA ZA SVE SITUACIJE

Ostatak sveta ima svoje modele školstva u vreme korone. Šveđani nisu ni raspuštali vrtiće i osnovne škole. U Holandiji i Hrvatskoj, prvi su se u klupe vratili učenici od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, već u maju, Austrija već godinama svake nedelje ima jedan onlajn nastavni dan. Englezi su obavestili javnost da je zbog psihičkog zdravlja dece neophodno da budu u učionici.

"Svet se snalazi. Tako ćemo nekako morati i mi", reči su Jasne Janković, predsednice Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. "Najpre, niko od nas ne zna šta tačno znači kombinovani model. Od ministra smo do sada čuli mnogo toga, ali odgovor na jednostavno pitanje kako će nastava izgledati od 1. septembra on nije dao. Krizni štab koji treba da se izjasni o modelu nastave?! Skoro bizarno. Niko, pa ni lekari ne znaju šta će biti nadalje sa ovim opakim virusom. Naš posao je trebalo da bude priprema za sve moguće situacije, tradicionalni model, onlajn nastavu ili taj famozni, kombinovani. Ni naš ni ministrov posao nije predviđanje budućnosti. Ovako, kako smo mogli da čujemo u medijima, malo idemo, malo ne idemo u školu, malo smo onlajn, malo nismo."

Prema njenim rečima, u prosveti ni za šta ne postoji nikakav standard – negde je u odeljenju 40 učenika, a negde

četiri, negde deca imaju kompjutere i laptopove, a negde nemaju ni televizor, mreža škola nikada nije urađena i kasni 17 godina. "Teško je zato govoriti o tome da bilo šta jednako može da se sprovede na teritoriji cele Srbije. Srednje ime našeg obrazovanja jeste reforma, ali nikuda sa njom nismo stigli, pa tako ni sada nećemo daleko odmaći. Šta je rešenje? Rešenje je zadati okvir u kome će škola naći najbolji model nastave. Škola je ta koja najbolje zna prilike učenika, roditelja, nastavnika. Zadati okvir je ono što će biti medicinska procena."

Za pohvalu je brzina kojom su školske ustanove prešle na potpuno neuvežbani način odvijanja nastave, kaže predsednica Unije. Ipak, treba objasniti da nastavni časovi koji se gledaju preko televizijskih kanala nisu onlajn nastava. Zabunu oko toga je, namerno ili nenamerno, uneo sam ministar Šarčević svojim izjavama. Nastava mora biti dvosmerni, interaktivni proces. Dakle, samo oni koji su preko internet platformi držali časove, u stvari su imali onlajn nastavu.

"Problem vidim i u tome što Ministarstvo prosvete nije smoglo snage da kaže šta nije valjalo, jer kada ne priznate da je bilo propusta, onda ih i ne možete ispraviti. Mi nismo opremljeni za ovakav vid nastave i ODMAH treba izvršiti anketu i nabaviti laptopove, tablete, kako nastavnicima, tako i učenicima. Nedovoljno smo obučeni. ODMAH se moraju nastaviti svrsishodne obuke za nastavnike koji nisu savladali rad u, na primer, gugl učionicama ili drugim platformama. ODMAH se upustiti u pravljenje platforme našeg obrazovanja, dakle, obrazovne platforme koja će moći da podmiri mnoge potrebe naših učenika i nastavnika", smatra Jasna Janković.

ELEKTRONSKI UČITELJI I UDŽBENICI

Da li je moguće potpuno preći na onlajn nastavu, pogotovo kad je reč o predškolcima i nižim razredima osnovne škole? "Ne vidim način da se onlajn radi do petog razreda osnovne škole. To je moguće samo u strogo kontrolisanim uslovima, dakle, uz veliku podršku roditelja, pa i onda je pod znakom pitanja koliko će se i oni sami snaći, s obzirom na svoje obaveze i (ne)poznavanje materije", kaže naša sagovornica. "Svakako, ponoviću, snimani časove mogu biti i jesu neka vrsta školskog programa, ali bez direktne komunikacije na relaciji učitelj–učenik nema nikakve nastave. U prethodnom periodu, od marta do juna, imali smo veliki problem u sredinama koje nisu pokrivene internet konekcijama, u siromašnim porodicama koje nemaju ni televizor. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije je sprovela neko svoje istraživanje i došli smo do podatka da je u kategoriji siromašnih porodica bez televizora i interneta bilo čak 10 odsto učenika. Izraženo brojevima, ako imamo oko 850.000 đaka u osnovnoj i srednjoj školi, njih 8.500 nije moglo nikako na prati nastavu. To nije malo. Ministar je ovu našu statistiku demantovao, ali ne znam na osnovu čega. Dakle, imamo đake do kojih se skoro i ne može doći." Teoretski je moguće i na nivou predškolskog uzrasta raditi onlajn, opet uz veliku podršku roditelja, i nije poznato koji će model biti primenjivan u predškolskim ustanovama.

Takođe, postavlja se pitanje da li će udžbenici koje su roditelji već naručili i platili odgovarati novom vidu nastave. "Udžbenici su odavno naručeni i plaćani u ratama. Tako je svake godine jer su skupi, a pogotovu kada su u pitanju novi programi i novi udžbenici. Oni su nam svrsishodni samo u slučaju da deca idu u školu. Ako se to ne bude desilo, moramo imati elektronske udžbenike. Ovo je zaista veliki izazov za izdavače koji su u prethodnom periodu počeli da izdaju i elektronske udžbenike, a svakako treba videti dokle se s tim stiglo. Novi vid nastave traži i nova nastavna sredstva, to je jasno. Videćemo od septembra kako će se u svemu tome snaći naše škole, izdavačke kuće, učenici, nastavnici. Svakako treba insistirati na što kvalitetnijim elektronskim i svim drugim udžbenicima, ali to je proces u kome smo mi na početku puta."

Koje su institucije učestvovale, osim ministra i predsednika države, u izradi modela za predstojeću školsku 2020/21. godinu, da li su održane neke konsultacije, savetovanja, debate i na kom nivou, i da li je angažovan nevladin sektor koji se bavi pitanjima iz oblasti prosvete, javnosti nije poznato. Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika kaže da i nju zanima odgovor na ovo pitanje. U ministarstvu nisu žurili da nam odgovore, rečeno je da će sve biti poznato kad bude poznato, ali da su "sigurno neki zavodi učestvovali u pripremi modela".

Onlajn nastava je »etička«

"Nastava na daljinu je bila jedino moguća u vreme vanrednog stanja i kao takva, bila je dobra. Uz veliki trud svih aktera, na nju se prešlo za nepunih 48 sati. Roditelji su svakako bili naš oslonac, a deca su naučila šta su naučila. Pre toga nam je prošlo dve trećine školske godine, pa su mnogi mogli gradivo i da sažimaju i da ga obnavljaju. Onlajn nastava je tzv. ‘etička nastava’, jer koliko god pratili, nastavnici mogu da budu obmanuti ako je neko spretan u kopi-pejst aktivnostima. Dakle, bilo je svega, i uspeha i padova i grešaka. Međutim, ako vanredno hoćemo da pretočimo u redovno, onda moramo da unapređujemo ovaj vid nastave, a za to su potrebni, osim volje i znanje, resursi, vreme… Mislim da naši nastavnici imaju volju, ali podrška je slaba, direktori u Srbiji uglavnom su nesposobni partijski kadrovi, koji su na nastavnike svalili sav teret i časova i ocenjivanja. Ima sredina gde je to odlično funkcionisalo, ima onih koji su se odlično snašli. Kao i uvek, kao i pre, sve je u sistemu obrazovanja prepušteno pojedincu i njegovim sposobnostima. Organizovana podrška izostaje", objašnjava Jasna Janković, predsednica Unije prosvetnih radnika Srbije.