Tri godine nakon pojavljivanja televizije Al Džazira, prve globalne medijske kuće koja je došla na prostor Balkana, u oktobru 2014. godine počeo je sa radom još jedan nadnacionalni medij koji deluje u čitavom regionu – N1 – regionalni informativni partner CNN-a, kablovska televizija koja posluje u sistemu Junajted grupe, najmoćnije telekomunikacione kompanije na prostoru bivše Jugoslavije. Istog meseca, međunarodna informativna agencija Rosija sivodnja pokrenula je novi projekat – Sputnjik – novinsku agenciju koja će emitovati program na 30 jezika u 34 zemlje sveta. U januaru 2015. godine Sputnjik je u Beogradu počeo sa emitovanjem radijskog programa na srpskom jeziku. Pojavljivanje i rad američke televizije N1 i ruske novinske agencije Sputnjik biće tema ovog članka.

Države proistekle iz bivše Jugoslavije su usled jezičke kompatibilnosti i zajedničkog kulturnog prostora, po svemu sudeći, (p)ostale plodno tlo za formiranje novog-starog medijskog tržišta i uspostavljanje nove-stare regionalne publike.

Da li je posredi ekonomski interes ili težnja za političkim i kulturološkim uticajem? Na koji način dolazak ovih globalnih medija, u okolnostima ekonomske krize i političkih nestabilnosti, utiče na medijski sistem zemalja u regionu? Kako i zašto je zakonska regulativa doprinela pozicioniranju ovih medija? Da li i kako oni doprinose profesionalnim standardima?

Upitana da prokomentariše kontekst koji je doprineo dolasku velikih stranih medija u Srbiju i region, profesorka na Fakultetu političkih nauka Snježana Milivojević kaže: "Kad bih bila cinična, rekla bih da kao što su jednom ideološki mediji okrenuti prema vlastima svojih država pomogli da se zajednička država raspadne, tako će sad ovi novi ‘neideološki’ mediji pomoći da se ta nova tvorevina – region – poveže na novi način."

ŠTA JE VAŽNO KAD DOLAZIŠ: Odnosi sa vlastima

Postoje kontroverze u vezi sa regulativnim okvirima koji definišu status ispostava ovih globalnih medija, i za njihove odnose sa političkim akterima, što ukazuje na prisustvo različitih interesa povezanih sa njihovim delovanjem u Srbiji i regionu.

Pokretanju televizije N1 prethodilo je donošenje novih medijskih zakona u Srbiji, o čemu je Medijska opservatorija pisala u članku objavljenom u decembru 2014. godine. Tom prilikom smo saznali da je promena odredbi medijskih zakona (Narodna skupština Srbije je 2. avgusta 2014. godine usvojila Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom informisanju i medijima), koji u konačno usvojenoj verziji dozvoljavaju distributerima/operaterima da budu pružaoci sadržaja, direktna posledica aktivnog lobiranja Junajted grupe i KKR u Briselu i Beogradu.

Prema rečima Jugoslava Ćosića, direktora programa N1 u Srbiji, pokretanje ove televizije je rezultat želje njenog investitora, Junajted grupe (Junajted grupa je vodeća "pay TV" platforma u jugoistočnoj Evropi, koja obuhvata i SBB, najvećeg kablovskog operatora u Srbiji, Telemach Slovenija i Telemach BiH, najveće kablovske operatore u Sloveniji i Bosni i Hercegovini, Telemach Montenegro kao i Total TV, najveću satelitsku platformu u regionu jugoistočne Evrope. Takođe, Junajted Grupa u svom vlasništvu, između ostalog, ima Grand produkciju, kompaniju koja se bavi muzičkom i televizijskom produkcijom, kao i Sport Klub kanale, koji su najgledaniji sportski programi u regionu), koja je u većinskom vlasništvu američkog investicionog fonda KKR, da u svojoj ponudi ima i "jedan snažan, profesionalni i respektabilan news kanal". N1 je televizijski kanal koji je registrovan u Luksemburgu, u vlasništvu kompanije Adrija njuz, dok je Adrija njuz d.o.o. produkciona grupa u Srbiji koja proizvodi program za poslodavca u Luksemburgu, odakle se taj program i emituje.

Upitan o eventualnim poteškoćama i otporima prilikom pokretanja ove televizije, Jugoslav Ćosić kaže: "Postojala je jedna vrsta intencije da se onemogući pojavljivanje N1 u Srbiji. Predlozi nekih zakonskih rešenja išli su u tom pravcu." On ističe da je od samog početka rada, od strane dela vlasti i medija na koje vlast ima snažan uticaj, N1 dočekan neprijateljski. "Etiketiran je kao proamerički, antivladin, proopozicioni, pa i CIA kanal", dodaje Ćosić.

Novinari televizije N1 su se nekoliko puta našli na direktnom udaru predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića. Takva situacija se desila tokom konferencije za novinare održane 11. maja 2016. godine, kada se Vučić po imenu obraćao novinaru ovog medija i koristio odrednice: "vi sa N1", "vi grešite često, ja ponekad" i sl., tj. javno etiketirao ovu kuću i njene novinare.

Premijer Vučić se samo nekoliko dana pre ove konferencije sastao sa predsednikom Globalnog instituta KKR Dejvidom Petreusom, bivšim direktorom CIA, sa kojim se sretao i u aprilu 2014. godine, u vreme kada su menjani "problematični" članovi medijskih zakona. Tema poslednjeg sastanka su bila eventualna nova ulaganja ovog američkog investicionog fonda u Srbiji.

Komunikacija predsednika Vlade sa novinarima N1 ne prolazi u prijateljskom tonu kao kada su u pitanju uspešni poslovni odnosi i važni interesi koje Vučić ima sa jednim od čelnika KKR-a. "Tu postoji jedan paradoks. Po njemu možemo da zaključimo da su interesi višeslojni i da ono što se na površini čuje kao neslaganje i kritike na račun novinara ili programa N1 u stvari služi kao jedan instrument uticaja u komercijalnim i širim političkim pregovorima sa njenim vlasnicima, u kojima je N1 jedan od zaloga", kaže profesorka Snježana Milivojević.

Za razliku od N1, koji je privatni kanal, Sputnjik je zvanični radio države Rusije. On u Srbiji pravno funkcioniše kao predstavništvo krovne kuće Rosija sivodnja, koja radi kao državni medij u Moskvi. "Mi smo se prosto prilagodili onome što postoji ovde kao zakonski okvir i mislim da su ovdašnji zakoni, u principu, dosta dobri", kaže Ljubinka Milinčić, glavna i odgovorna urednica Sputnjika.

Prema njenim rečima, Sputnjik pri pokretanju u Srbiji nije naišao ni na jednu prepreku od strane vlasti, radi bez poteškoća, u odnosu na brojne probleme u normalnom funkcionisanju (zabrana rada, problemi u akreditovanju i sl.) koje Sputnjik ima u drugim zemljama, pogotovo u EU. "Ako ne računamo probleme koje nam pravi Evropska komisija, mi ovde nemamo nikakvih problema", dodaje urednica Milinčić.

Postoji jasno saznanje o angažmanu Evropske unije oko toga kako reagovati na pojačane medijske aktivnosti Rusije u državama sa kojima se EU graniči na istoku ili u državama koje su kandidati za članstvo. Između ostalog, Poljski institut za međunarodne poslove, koji se u više analiza navodi kao jedna od najuticajnijih "think-tank" organizacija u EU, izradio je Priručnik, koji analizira "rusku propagandu" i preporučuje načine za suprotstavljanje istoj.

Tema ruskog uticaja podstiče slične rasprave u Srbiji. Tokom ovog istraživanja, u Beogradu, Nišu i Novom Sadu je održana serija javnih debata pod naslovom "Srbija u geostrateškom pozicioniranju Rusije", u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava, dok je Centar za evroatlantske studije objavio opširnu studiju pod nazivom "Širom zatvorenih očiju: Jačanje ruske meke moći u Srbiji – ciljevi, instrumenti i efekti". Jedan od najvećih finansijera ove nevladine organizacije je Evropska komisija.

Političko-ideološke orijentacije Sputnjika i N1 su vrlo izražene, kako po pitanjima međunarodnih odnosa tako i kada je reč o unutrašnjoj politici u Srbiji.

Novinar i predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu Zoran Ćirjaković ističe kao ključni problem pitanje "ideološkog disbalansa", koji je bio izražen u prethodnom sazivu Skupštine Srbije i u medijskoj sferi: "Ovde jedva da ima proruskih medija, koji nude kakvu-takvu alternativu onome što se kod nas naziva ‘evroatlantske integracije’, koje se predstavljaju kao obavezna, zdravorazumska i jedina normalna politika."

S druge strane, najnoviji saziv Skupštine Srbije doneo je prisustvo nekoliko stranaka koje se deklarišu kao "proruske". Jačanje ili slabljenje određenih političkih opcija uvek, na neki način, utiče na situaciju u medijima. Pitanje je samo da li se odnosi snaga između političkih grupa direktno odražavaju na rad medija. Profesorka Snježana Milivojević upravo u tome vidi problem, jer su "demokratija" i novi medijski kontekst doneli samo jednu vrstu pluralizma, a to je, kako kaže, pluralizam zasnovan na političkom paralelizmu. "Pluralizam u zemljama regiona, otprilike, u gramima odgovara pluralizmu u politici i u parlamentu. Pazi se samo da broj predstavnika u Skupštini znači i odgovarajući broj članova u upravim odborima ili minuta u medijima", ističe prof. Milivojević i zaključuje da je to "jedno prilično vulgarno parcelisanje javnog prostora" i pokazatelj dominacije politike nad medijima.

KONTEKST: U pravo vreme na pravom mestu

Dolazak globalnih medija predstavlja izazov ne samo za tržišta i političke odnose snaga, nego i za regulativne okvire država u regionu. Upitali smo Regulatorno telo za elektronske medije u Srbiji (REM) pod kojim uslovima je izdalo dozvolu za emitovanje N1 i Sputnjiku i ustanovili da ni za jedan od ovih medija dozvola za emitovanje nije izdata u Srbiji, tj. da to prema važećim domaćim zakonima nije bilo potrebno. "Regulatorno telo za audio-vizuelne usluge Luksemburga (ALIA) izdalo je dozvolu za emitovanje programa N1 pružaoca medijske usluge Junajted medija s.à.r.l., na teritoriji Republike Srbije", stoji u prvom delu odgovora koji se odnosi na N1, a u vezi sa Sputnjikom REM odgovara: "Reč je o pružaocu koji pruža usluge putem globalne informatičke mreže, pa samim tim ne podleže obavezi prethodnog pribavljanja odobrenja za pružanje medijske usluge od strane Regulatora." Moglo bi se reći da ovakva pravna situacija govori dovoljno o važnosti preispitivanja regulacije rada ispostava globalnih medija. Pokazuje se da prekogranična, globalna dimenzija medija i nove tehnološke platforme njihovog delovanja dovode u iskušenje ne samo sposobnost regulacije, nego i kompletan nacionalni medijski sistem.

"Takvi mediji su još jedan dokaz nespremnosti i neznanja domaće političke elite o tome kako se mediji menjaju. Medijski zakoni, oko kojih se iscrpljivala cela država u periodu od 2010. do 2014. godine, i koji su proglašeni kao ‘nikada bolji’ i kao ‘potpuno usaglašeni sa Evropskom unijom’, u trenutku usvajanja jasno su pokazali da, u stvari, nisu uspostavili red, niti će kvalitetno regulisati nove mogućnosti razvoja i pojavu novih platformi", konstatuje prof. Milivojević.

Medijski producent i teoretičar Stanko Crnobrnja takođe ističe da je poslednji talas dolaska stranih medija direktna posledica najnovijih medijskih zakona iz 2014. godine. "Ti zakoni su omogućili i totalnu netransparentnost vlasništva kao i potpunu tajnost poslovanja za inostrana medijska preduzeća u Srbiji", dodaje Crnobrnja.

Ovo je drugi talas dolaska stranih medija u Srbiju i region, podseća prof. Milivojević. Prvi talas se odvio uglavnom kroz kupovinu štampanih medija. "U Srbiji su tek nakon toga usledile regulativne promene i privatizacija, pa sada ovi regionalni informativni mediji dolaze u drugačijim uslovima", kaže prof. Milivojević i izdvaja četiri faktora koji su omogućili takav "drugi talas dolaska stranih medija u Srbiju".

Prvi je, već navedena, tehnološka mogućnost koja otvara prostor za funkcionisanje medija koji su vrlo uticajni u nacionalnim medijskim sistemima, a ni na koji način ne zavise od njih.

Kao sledeća dva faktora koji su uticali na dolazak ovih medija prof. Milivojević navodi promenu medijske i, pre svega, novinarske kulture. Evolucija medija i specijalizacija za informativnu produkciju donosi velike promene u svetu mainstream medija: "Ono što se tradicionalno smatralo za ‘watch dog’ žurnalizam, izlazi iz velikih medija i pomera se u specijalizovane, male organizacije za istraživačko novinarstvo. Time i klasično novinarstvo, ono koje ostaje u televizijskim kućama i u štampanim medijima, ostaje bez te funkcije", kaže prof. Milivojević i dodaje da sve ove društvene promene u medijskom svetu ističu značaj nezavisnih izvora finansiranja za opstanak medija sa integritetom.

Svi prethodno navedeni faktori doveli su do promene publike koja ima nove prohteve i načine za praćenje medija. "I novoj publici i novom senzibilitetu više odgovaraju ovi mediji koji dolaze sa novih platformi i sa drugačijom ponudom", zaključuje Milivojević.

MEDIJSKI NASTUP: Dvougao

Velikim stranim medijskim kućama zajedničko tržište i novi apetiti publike u regionu predstavljaju priliku za širenje programskog i političkog uticaja.

Upitan da istakne šta je to što N1 diferencira u odnosu na druge televizije, Jugoslav Ćosić kaže da je pored emitovanja programa iz tri različita centra u regionu, najveća prednost ove televizije to što je sposobna da ekstremno brzo reaguje na vanredne događaje i da njima prilagodi svoju programsku šemu. "Mislim, takođe, da je naš program supstancijalno povećao nivo kritičkih i istraživačkih sadržaja kada je u pitanju rad vlade", podvlači on. Lokalno-regionalno izveštavanje ističe se kao jedna od glavnih osobenosti N1. (Pogledati okvir "Lokalno i regionalno").

Ova kuća zapošljava nešto više od 200 medijskih radnika. "Zahvaljujući ozbiljnosti i snazi našeg investitora uslovi u kojima radimo su odlični. Novinari, produkcioni sektor i administracija potpuno su posvećeni samo svom osnovnom poslu, nisu opterećeni brojnim problemima koji prate rad većine medija", ističe Ćosić. Kao jedno od merila uspešnosti rada i poverenja publike, direktor N1 navodi da je višečasovni program koji je ova televizije emitovala na dan izbora u Srbiji (24. april 2016) bio drugi najgledaniji na kablu, uključujući i sve nacionalne kanale.

Ukupan broj poseta na sajtu rs.n1info.com u aprilu mesecu iznosi 2.282.464, dok portal rs.sputniknews.com po istom kriterijumu ima 510.360 poseta. Na društvenoj mreži Fejsbuk N1 okuplja publiku koja prati programe iz sva tri centra u regionu, i broji 119.630 pratilaca, dok nalog Sputnjik Srbija prati 27.394 korisnika. (Pogledati okvir "Sajtovi i društvene mreže").

Sputnjik u Beogradu trenutno zapošljava oko 40 ljudi. Upitana o načinu poslovanja Sputnjika, urednica Ljubinka Milinčić kaže da ovaj medij finansira ruska država, pa iz tog razloga njegovo funkcionisanje ne zavisi od komercijalnih prihoda. "Mi na taj način ne zavisimo ni od sponzora, ni od oglašivača, ni od države", podvlači ona i ističe da je to retka pozicija i privilegija u savremenom medijskom svetu. Urednica naglašava da je jedan od prvih ciljeva Sputnjika širenje u regionu.

"Trenutno je na čekanju za preuzimanje našeg programa 20 radio-stanica iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske", kaže urednica Sputnjika. Ona ističe da veličinu uticaja koju Sputnjik ima može da oceni prema čitanosti na sajtu i prema broju citiranja u drugim medijima, koji, kako kaže, dostiže između 200 i 350 na dnevnom nivou: "Nema dana da na RTS-u, kao i na brojnim drugim medijima, ne čujete da je nešto stiglo sa Sputnjika", ističe Milinčić. Spoljnopolitičke teme su pretežno u fokusu izveštavanja Sputnjika u Srbiji. (Pogledati okvir "Proizvodnja i preuzimanje").

"Rusija je prosto imala potrebu da osnuje medij u kojem će reći šta misli o određenim problemima", kaže Ljubinka Milinčić i naglašava da Sputnjik od ostalih medija odvaja drugačiji ugao posmatranja. Razliku između Glasa Rusije i Sputnjika Ljubinka Milinčić poredi sa razlikom između Sovjetskog Saveza i Rusije: "Glas Rusije je predstavljao viđenje Moskve, to je pogled iznutra. Mi živimo u Srbiji, mi znamo šta su teme koje Srbe zanimaju. Niko nam iz Moskve ne šalje tekstove", izričita je urednica Sputnjika.

Za potrebe ovog članka smo na malom uzorku programskih sadržaja pratili izveštavanje Sputnjika i N1, kako bismo stekli indikativni uvid u urednički pristup. Analizirani sadržaji su pokazali da ova dva medija imaju izraženo različit kriterijum za izbor tema, sagovornika, a isto tako, različit je pristup u odnosima prema vlasti, lokalno-društvenim i spoljnopolitičkim pitanjima. (Pogledati okvir "Tri teme u tri dana"). Istovremeno smo dobili na uvid rezultate istraživanja Novosadske novinarske škole, koja je u okviru projekta "Monitoring medija u Srbiji za vreme predizborne kampanje 2016" došla do podataka koji govore o načinu izveštavanja N1. "Na osnovu ovih analiza možemo reći da je N1 bio balansiraniji nego ostali mediji, ali kada grupišete i subjekte, objekte i vrednovanje objekata u Dnevnicima N1, vidite da je odnos pozicija-opozicija otprilike ujednačen, što je opet znatno veći balans nego što je u nekim drugim medijima, pogotovo u odnosu na RTS", komentariše Dubravka Valić Nedeljković, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Upoređujući programsku politiku Sputnjika i N1, urednik časopisa "Nova srpska politička misao" (NSPM) Đorđe Vukadinović (Đorđe Vukadinović je izabran za narodnog poslanika u najnovijem sazivu Skupštine Srbije koji je konstituisan 3. juna 2016. godine, kao član poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije) konstatuje da je Sputnjik zatvoreniji za kritiku vlasti u odnosu na N1, ali razlog za to objašnjava kao "nasleđe političke kulture", odnosno "različito shvatanje uloge medija i njihovog odnosa prema vlasti". On navodi da se na Sputnjiku, više nego na zvaničnim srpskim medijima, može čuti kritika režima, ali, kako kaže, "pogotovo kada je to vezano za politiku evroatlantskih integracija, u odnosu prema NATO-u i Evropskoj uniji", i podvlači da su oba medija, generalno, na liniji spoljne politike zemalja iz kojih potiču: "Kod Sputnjika je ta veza jasna i neposrednija, dok je u slučaju N1 lanac nešto duži, što ne znači i da ne postoji."

Đorđe Vukadinović takođe smatra da oba medija, u osnovi, igraju pozitivnu ulogu u srpskom medijskom prostoru i navodi da je N1, sveukupno posmatramo, doprineo objektivnijem informisanju građana jer je potpuno otvoren za kritiku vlasti. "Pošto je srpsko medijsko nebo, pogotovo elektronsko, televizijsko, potpuno zatvoreno za kritiku režima, posebno Aleksandra Vučića, onda oni koji imaju balansiranu uređivačku politiku ‘deluju’ kao oaza slobode i objektivnosti", kaže Vukadinović.

N1 na svom kanalu okuplja emisije Glasa Amerike (VOA), Radija Slobodna Evropa (RFE) i Dojče Vele (DW). Emisija Insajder bez ograničenja, u zajedničkoj produkciji Insajder grupe i Radija Slobodna Evropa takođe se emituje na ovoj televiziji. Profesorka Snježana Milivojević ističe da tradicionalni mediji imaju sve manju informativnu produkciju, tj. sve više klize u infotainment, što ove nove informativne (news media) kanale dovodi u poziciju da okupe različite tzv. nezavisne produkcije na jednoj platformi. "To doprinosi sadržinskom bogatstvu i razvija interni pluralizam, što je jedna vrlo važna ideja u medijima."

Istovremeno, mediji koji su donirani sredstvima iz inostranstva, ili oni koji su osnovani od strane velikih globalnih medijskih kuća, otvaraju pitanja koja se ne otvaraju u domaćim medijima. Na to je ukazao glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu Radija Slobodna Evropa, Miloš Teodorović, koji kaže: "To je sasvim sigurno porazno. Domaći mediji većinom nemaju ni kapacitet ni slobodu da otvaraju pitanja koja su sudbinski značajna za društvo. Tim pitanjima se domaći mediji praktično ne bave ili se bave vrlo površno. Tako da, na kraju, ključna pitanja postavlja neko ko dolazi sa strane."

PERSPEKTIVA: Ekonomska osnova autonomije

Postavlja se pitanje da li domaći mediji na bilo koji način mogu da pariraju globalnim kućama. Faktor finansijske nestabilnosti izdvaja se kao ključni problem. Autonomija medija nije moguća bez ekonomske osnove te autonomije. Al Džazira, N1, Sputnjik, Radio Slobodna Evropa i ostali mediji koje su stabilno finansirani iz inostranstva svoju "nezavisnost" temelje upravo na rasterećenosti u odnosu na lokalne ekonomske i političke faktore. Ta finansijska stabilnost im, sa druge strane, omogućava mrežu dopisništava i savremeniju tehnologiju, dok veća uređivačka nezavisnost može biti preduslov za kvalitetnije i objektivnije informisanje javnosti.

Ako uzmemo u obzir nedostatak kritičkog pristupa i tema od javnog interesa u domaćim medijima, jasno je da će uticaj koji imaju ispostave stranih medija u regionu nastaviti da raste. Takav razvoj situacije donosi i neke opasnosti po lokalne medijske zajednice. "Imamo situaciju da se medijski vlasnici globalizuju, a da se novinarska profesionalna radna snaga i udruženja fragmentizuju, pa samim tim i marginalizuju", konstatuje profesorka Snježana Milivojević. Ona dodaje: "Globalni medijski vlasnici su u prilici čak da i tu novinarsku i profesionalnu ponudu u zemljama u kojima su jezici slični dovedu u odnos međusobne konkurencije, u kojima oni jedni drugima konkurišu, ali tako da snižavaju nivo i radnih prava i sloboda i zarada."

Stanko Crnobrnja smatra da dominacija SBB sistema u kablovskoj, satelitskoj, internet i telefonskoj distribuciji predstavlja ozbiljnu opasnost za održivost medija u Srbiji, tj. da nedostatak zakonske zaštite za domaću produkciju ozbiljno ugrožava opstanak nezavisnog, domaćeg, medijskog stvaralaštva, pa čak i opstanak javnih servisa. "Ako, i kada, Arapi i Rusi odluče da se iz sve snage uključe u komercijalnu, tržišnu, utakmicu u Srbiji, oni će biti u ozbiljnom zaostatku za Amerikancima. Ali, kada se i oni uključe, za domaće medije, pogotovo elektronsko/digitalne, to će biti put u nestajanje", prognozira on.

"N1 i Sputnjik imaju i značajnu ambiciju i značajni uticaj, koji će verovatno da raste. Sputnjik je sada samo portal i radio, on, realno govoreći, ima manji domet od N1 koji je televizija, kablovska televizija na najuticajnijem kablovskom operateru. To nije ekvivalentno. N1 je jači i uticajniji, ali je Sputnjik krupnim koracima napravio prvu ozbiljniju rusku medijsku inicijativu u regionu", kaže za Medijsku opservatoriju urednik NSPM-a Đorđe Vukadinović.

Ne postoje zvanične najave za uspostavljanje neke ruske televizije u regionu, a eventualni dolazak RT Vukadinović uslovljava brojnim faktorima: "Neka šira penetracija RT, odnosno Rusije, značila bi mnogo pretpostavki, u smislu infrastrukture, logistike, zakonodavnog prostora za širi upliv ruskog uticaja. Od institucija, tehnologije, kablovskih operatera itd. Oni su prisutni, biće malo veći, ali ako pričamo o nekom ozbiljnom uticaju, on bi bio iznenađenje."

U sadašnjim dispozicijama je neposredni komercijalni interes, po svemu sudeći, u istoj meri nevažan, kako za ispostavu državnog ruskog medija Sputnjik u Srbiji tako i za privatni američki televizijski kanal N1 čiji vlasnici svoje finansijske ciljeve u regionu zadovoljavaju kroz ostalu infrastrukturu sa kojom raspolažu. Privilegovanost ovih medija se ogleda u boljim uslovima za rad novinara, većoj nezavisnosti u odnosu na unutrašnje komercijalne i političke faktore, ali pre svega omogućava ključnu misiju koja im je zajednička. To je širenje kulturološkog i političkog uticaja, koji posredno ili neposredno uvek služi ekonomskim interesima koje imaju vlasnici ili matične države iz kojih ovi mediji potiču.