Otvoreno pismo narodnog poslanika Slaviše Ristića predsedniku Rusije Vladimiru Putinu uzbudilo je režim bar zbog dve stvari. Prva je srpstvo, a druga sam Putin. Isuviše se, naime, opustila ovdašnja vlast u ideji da samo oni, predvođeni Aleksandrom Vučićem, imaju pravo, neku vrstu tapije takoreći, na 1) patriotizam i 2) Vladimira Vladimiroviča. Može i obrnuto, ali jedno bez drugog ne može. U ovom je društvu instalirana formula da je patriota jednako rusofil jednako Vučić jednako "posvećena borba za Kosovo". A onda se tamo neki Ristić drznuo em da piše Putinu, em da mu objasni da predsednik Srbije nije ni patriota ni rusofil, nego "izdajnik" koji mora da isporuči gazdama "obećano" – kosovsku nezavisnost. Razume se da nije prijatno, posebno ovih dana kada Vučić uporno traži što precizniju definiciju onog "ništa" koje Srbija ima na Kosovu. Toliko je veliko to "ništa", prema poslednjim uveravanjima našeg predsednika kada je otvori kilometar puta da bi "i metar" kosovske zemlje za nas – bio dobitak. I nikome nije jasno zašto mu onda treba referendum, da potpiše to ništa ili da potpiše taj metar?

Ukratko, Ristić je Vučiću, i to direktno kod Vladimira Vladimiroviča, pokušao da pomrsi konce baš u vreme Vučićeve kampanje o tome kako su Kosovo izdali, predali, izgubili etc. svi pre njega. A Vučić valjda, kao najveći patriota (među izdajnicima), "ne da na Srbiju" i pokušava da spase što se spasti dade. Možda će Vladimir Vladimirovič, inače počasni građanin Zubinog Potoka od 2011, na šta ga je podsetio Ristić u pismu, imati nešto da kaže o patriotama i izdajnicima kad dođe 1. novembra u Beograd na proslavu 100 godina od pobede u Velikom ratu. Najavio ga je Vučić lično, kaže da je Vladimir Vladimirovič potvrdio da dolazi.

Elem, nije nimalo neobična hajka na poslanika Ristića koja je usledila odmah posle tog pisma. Prorežimska tabloidna mašinerija danima melje o Ristićevom "pozivu na ubistvo Vučića", "pretnjama smrću predsedniku na Vidovdan", o "orkestriranoj akciji protiv predsednika, SNS-a i države", pozivani su i "nadležni organi" da reaguju na Ristićeve "pretnje". U odbranu Vučića i države, stali su po običaju Aleksandar Martinović, Vulin, Marko Đurić, Maja Gojković, Miloš Vučević… I svi kažu kako Slaviša Ristić poziva na ubistvo Vučića ako Vučić potpiše tzv. sveobuhvatni mirovni sporazum s Prištinom.

ŠTA PIŠE: U pismu, zapravo, takvih pretnji smrću i poziva na ubistvo – nema. Sporne rečenice u pismu odnose se na "preteranu kooperativnost" predsednika Srbije prema Zapadu kad je reč o priznanju, defakto i dejure, kosovske nezavisnosti, što je, kako Ristić navodi, "Vučić obećao Zapadu prilikom dolaska na vlast". Ristić u tom kontekstu nastavlja: "Tragična sudbina pokojnog premijera Srbije Zorana Đinđića jasno upozorava Aleksandra Vučića šta se dešava sa onima koji ne ispune obećanje." U pismu, dakle, stoji suprotno od onoga što poslednjih dana tvrde tabloidi i Vučićevi epigoni, stoji da ukoliko ne potpiše pravno-obavezujući sporazum sa Kosovom, Vučiću preti opasnost od onih koji su ga doveli na vlast, zato što ne bi ispunio obećanje koje im je tada dao – nezavisno Kosovo.

Ristić je samo još jednom ponovio ono što prorežimski tabloidi poslednjih šest godina gotovo svakodnevno objavljuju. U naprednjačkim tabloidima, paralelno sa zvaničnim naprednjačkim evrofanatičnim novostečenim manirima od 2012, vođene su izrazito rusofilske, ali pre svega antizapadne kampanje. Jedan dan na naslovnoj strani Vučić i Putin, parade, vojne vežbe i rusko oružje, drugi dan "Zapad preti Vučiću". I sam Vučić i njegovi trabanti mnogo puta su govorili kako se na Zapadu kuju planovi da se "oslabi Srbija" tako što će zapadne sile srušiti Vučića, kako je premijer, potonji predsednik pod strašnim pritiscima zbog Kosova, ali da on nikad neće ustuknuti i sve tako i tome slično.

Ristić je, dakle, napisao nešto što su gotovo svakodnevno objavljivali Vučićevi tabloidi, da bi Zapad mogao da se osveti Vučiću. Razlika je samo u odgovoru na pitanje – zašto. Tabloidi kažu da Zapad ne može da podnese jaku Srbiju, pa zato. Ristić tvrdi ukoliko Vučić ne ispuni ono što je obećao Zapadu kad je došao na vlast – nezavisno Kosovo. Ili diplomatski rečeno – potpunu normalizaciju odnosa sa Kosovom kroz pravno-obavezujući sporazum koji mora da potpiše.

KO JE SLAVIŠA RISTIĆ?: Rođen je 1961, u Zubinom Potoku, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija. Ekonomista je po obrazovanju, diplomu je stekao na Prištinskom univerzitetu. Bio je član DS-a od osnivanja stranke, a kada je Vojislav Koštunica istupio iz DS-a, zajedno sa njim je prešao u DSS, praktično je jedan od članova osnivača te stranke, da bi, posle promena koje su nastale u DSS-u, Ristić napustio stranku i u Skupštini se pridružio poslaničkom klubu "Za Novu Srbiju – Pokret za spas Srbije" u kojem je zajedno sa bivšom predsednicom DSS-a Sandom Rašković Ivić i političkim analitičarem Đorđem Vukadinovićem.

Devedesetih je slovio za jednog od malobrojnih srpskih političara sa KiM koji su se suprotstavljali politici zvaničnog Beograda, pre svega sprovođenju ideologije Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja u regionu. Bio je dva puta predsednik opštine Zubin Potok, posle rata. Kao narodni poslanik DSS-a u Skupštini Srbije kritikuje Briselski sporazum i pregovore o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. U javnim kritikama upućenim predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci, više puta je govorio kako "Severom Kosova upravljaju grupe ljudi koje neki nazivaju aktivistima SNS-a, ali je, u stvari, reč o kriminalcima". U intervjuu za "Vreme" (27. april 2017) on je otvoreno optužio ove neformalne snage sa Severa Kosova da su u aprilu 2016, u izbornoj noći, zapravo u isto vreme kada su NN lica pod fantomkama rušila u Savamali, nepoznati ljudi ispalili rafale na njegovu porodičnu kuću u Zubinom Potoku: "To je bio oružani napad na kuću u kojoj živim, dva sata nakon zatvaranja biračkih mesta na Kosovu. U kući je bila cela porodica, uključujući i mog brata, jer smo se svi okupili da pratimo rezultate. Odjednom smo čuli rafale, i prava je sreća što je sve ostalo na materijalnoj šteti na fasadi i prozorima. Iste večeri je bačena bomba, koja srećom nije eksplodirala, pa smo je našli u travi tek dva dana kasnije. Takve stvari se, nažalost, već godinama dešavaju na Kosovu, ali o tome javnost malo zna." Dalje, u februaru 2017, u požaru čiji uzrok nije nikada otkriven izgorele su prostorije Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije "Otadžbina" u Kosovskoj Mitrovici. Slaviša Ristić je u to vreme bio član, a danas je predsednik ovog pokreta. Marko Jakšić i Slaviša Ristić su optužili tadašnjeg predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da stoji iza ovog požara.

A DA NIJE ĐILAS PIS’O: Ovo je pismo koje potpisuje Ristić samo pokušaj jednog doslednog političara da ukaže na neistine i poluistine kojima se ovaj režim služi, i da objasni, svakako ne samo Putinu nego pre svega zainteresovanoj srpskoj javnosti, posebno onoj na Kosovu, da nisu prethodnici Vučićevi oni koji su "sve izgubili" na Kosovu, i ostavili Vučiću ništa, kako on to uporno tvrdi: "Voljom predsednika Republike Srbije pogašene su institucije srpske države na Kosovu i Metohiji. Separatistima su ustupljeni srpski pravosudni sistem, policija, civilna zaštita… Prištini je dozvolom Beograda omogućen poseban telefonski kod, kao i prijem u Međunarodni olimpijski komitet. Srpske sudije polažu zakletvu kod predsednika samoproglašene republike Kosovo Hašima Tačija, koji se opravdano sumnjiči za trgovinu ljudskim organima Srba. U ruskoj ravni to bi izgledalo kao da ruske sudije u Čečeniji voljom Kremlja polažu zakletvu ispred Šamila Basajeva ili Doke Umarova. Ili možda da Ruska Federacija dozvoli Dagestanu da ima poseban telefonski kod a Tatarstanu prijem u Međunarodni olimpijski komitet. Granica između Kosova i Metohije i ostatka Srbije, postavljena uz saglasnost Beograda, tvrđa je i od one između Rusije i Ukrajine.

Sada se predsednik Republike Srbije sprema da potpiše sveobuhvatni mirovni sporazum sa separatistima iz Prištine što bi, i defakto i dejure, značilo odvajanje Kosova i Metohije od Srbije", piše Ristić.

Razume se da je Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, u Ristićevom pismu Putinu video "najbljutaviji klevetnički pamflet, adresiran na inostranstvo, ali namenjen domaćoj publici čijim najplemenitijim rodoljubivim osećanjima su na Vidovdan on i njegovi malobrojni istomišljenici pokušali da manipulišu". (…)

"Nejasno je u ime kojih to Srba sa KiM on javno nastupa, osim u svoje i ime svog prijatelja Marka Jakšića, koji se ovih dana sastajao sa Draganom Đilasom u Bogutovcu, gde je verovatno začet i koncept ovog suludog i zlikovačkog pisma", pitao se Đurić, uveren da samo SNS valjda ima pravo na Srbe na Severu Kosova, što ponovo nije daleko od onog što govori Ristić. U pomenutom intervjuu "Vremenu" govoreći o kriminalcima koji upravljaju Severom Kosova, Slaviša Ristić kaže: "Oni su instruisani da zastrašuju svakog onog za koga se oceni da smetaju Vučiću ili njegovoj stranci. I ne rade samo to nego na neki način upravljaju životima ljudi u sve četiri opštine na severu Kosova. Od njih zavisi ko će dobiti posao, stan, ko će dobiti ugovor na tenderu… Postoji lokalna vlast koja je izabrana u okviru kosovskih lokalnih izbora 2013, ali ti ljudi samo figuriraju. Oni od tih kriminalaca i polukriminalaca dobijaju instrukcije za svaku odluku koju treba da donesu."

U Narodnom pokretu Srba na KiM "Otadžbina" sigurno su u pravu kada kažu da Ristićevo pismo razobličuje i očitu prevaru srpskih vlasti koje rusofilskim glasačima sprovode politiku LDP-a Čedomira Jovanovića. To još nikome pre Vučića nije pošlo za rukom. Jer Aleksandar Vučić, koji danas govori da od Kosova nije ostalo ništa, pre šest godina kad je dolazio na vlast, u predizbornoj kampanji aprila 2012, ispred hotela "Jugoslavija" rekao je ovako:

"Mi od teme Kosova ne bežimo. Mi ćemo se našem narodu obratiti i poslati poruku da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije. Srbija se mora pridržavati Ustava."