U okviru stalnog kursa istraživačkog novinarstva redakcije "Vremena", deo polaznika osmog ciklusa bavio se akcijom legalizacije bespravno podignutih objekata u Srbiji, njenim tokom i očekivanim efektima. Informacije koje objavljujemo možda mogu pomoći onima koji su, po dobrom starom običaju, odložili odluku za poslednji trenutak.

Građani Srbije imaju još nedelju dana da svoje bespravno sagrađene krovove nad glavom ozakone. Iako zvanični izvori tvrde da je odziv zadovoljavajući, broj prispelih prijava to ne dokazuje. Ministarstvo za urbanizam i građevinarstvo, naime, raspolaže evidencijom prema kojoj se procenjuje da je broj nelegalno sagrađenih objekata na teritoriji Republike Srbije oko milion; samo na teritoriji Beograda ima ih, po istoj proceni, oko 100.000. Ministarstvo je izdvojilo 20 najvećih opština i gradova u kojima prati faze procesa legalizacije. Broj bespravno podignutih objekata u njima procenjuje se na 220.000; na primer, procene kažu da u Novom Sadu ima oko 30.000 nelegalno podignutih objekata, u Nišu oko 7000, Somboru oko 1000, Užicu 8000, dok ih u Kragujevcu ima više od 10.000. Do sredine oktobra podneto je oko 65.000 prijava za legalizaciju.

U Beogradu najviše objekata bez dozvole sagrađeno je na teritoriji opštine Grocka, u naseljima Kaluđerica, Leštane i Vinča. Na Zvezdari je situacija znatno bolja: do 13. maja, kada je stupio na snagu novi zakon o planiranju i izgradnji, podneto je 6500 prijava, a od tada do danas samo 720. Na području opštine Novi Beograd ima oko 3000 "divljih" objekata. S druge strane, u centralnoj gradskoj opštini, na Vračaru, ima ih najmanje, svega 750 i za sve je do sada podneta prijava. Na opštini Stari grad rušenja svih bespravno podignutih objekata zaustavljena su do 13. novembra, kada ističe rok za predaju zahteva za legalizaciju. Na opštini Voždovac postoji oko 10.000 nelegalno sagrađenih objekata.

Na jugu Srbije vlada urbanistički haos. Poznato je da su u Jablaničkom okrugu, na primer, pojedini objekti rušeni pa iznova građeni i po nekoliko puta, pa je problem da li će ovaj problem biti rešen akcijom legalizacije. Kako navodi YU-Build, internet magazin za građevinska pitanja, u Opštinskoj upravi za građevinske i stambeno-komunalne poslove Leskovca početkom oktobra bilo je manje od 500 zahteva za legalizaciju. Dodatan problem u ovom kraju jeste to što je većina bespravno sagrađenih objekata namenjena za proizvodnju.

OKLEVANjE I AKCIJA: U protekle tri godine u Srbiji je bilo nekoliko pokušaja da se utvrdi vlasništvo. I u najnovijoj akciji legalizacije naoružanja u posedu građana, u vreme akcije Sablja, građani su se izgleda dvoumili da li je bolje u tajnosti ga posedovati ili legalizovati. Iza neuspeha i obustavljanja (?) naplate poreza na ekstraprofit verovatno stoje drugi razlozi – jer su liste "osumnjičenih" naširoko objavljivane, kao i iznosi poreza, odnosno poreske osnovice. Izgleda da i najnovija ponuda za legalizaciju nije umanjila neodlučnost građana. O odzivu je još rano govoriti, poručuju iz Ministarstva za urbanizam i građevinarstvo. Rok za podnošenje dokumentacije je, naime, četvrtak 13. novembar, a poznato je da su ljudi skloni tome da izvršenje svake obaveze odlažu do poslednjeg dana.

U međuvremenu, čulo se i pitanje da li je ova akcija ustupak kriminalu. Građani Kaluđerice, na primer, mada ne veruju da je legalizacija znak "plemenitih pobuda" vlasti, na brzinu grade dodatnu kvadraturu kako bi, ukoliko je legalizacija zaista "svemoćna", mogli i tu novosagrađenu kvadraturu da učine legalnom – po znatno nižim cenama od onih koje će važiti nakon 13. novembra. Preko noći se zastakljuju terase i podižu novi spratovi; graditelji se nadaju najboljem verujući da rušenja neće biti. Upoznati sa dovitljivošću stanovništva, u Ministarstvu su računali i na to. Dragoslav Šumarac, republički ministar za urbanizam i građevinarstvo, kaže za "Vreme" da su rezultati rada inspektora bili upoređeni sa prispelim prijavama. On objašnjava da cilj akcije legalizovanja bespravno sagrađenih objekata nije puko ubiranje sredstava, već zaštita imovine građana koja faktički postoji. Nelegalni objekti nisu pravno osigurani jer nisu registrovani, dodaje Šumarac. Prema njegovim rečima legalizacija omogućava vlasnicima da uzimaju hipotekarne kredite za objekte i mogućnost prenošenja nekretnina na naslednike.

Dakle, potrebno je odazvati se, kažu nadležni iz Ministarstva, zarad sopstvenog dobra. Uz prijavu treba dostaviti i dokaz o pravu svojine ili zakupa zemljišta, kao i geodetski snimak parcele sa objektom koji se na njoj nalazi. Dozvolu ne mogu dobiti oni objekti koji se nalaze na nekom strateškom koridoru ili zemljištu na kojem iz nekih drugih razloga, bezbedonosnih na primer, nije predviđeno građenje. Zakonom je propisano da će vlasnici biti obavešteni može li se njihov objekat legalizovati ili ne dva meseca nakon isteka roka za prijavljivanje. Sve će, dakle, biti mnogo jasnije sredinom januara 2004.

NEJEDNAKOST: Ministarstvo je uzimalo u obzir razliku između onih građana koji su objekte podizali za potrebe stanovanja i investitora koji su izgradnjom želeli da uvećaju prethodno "sumnjivo" stečeno bogatstvo. "Velike vile zidali su kriminalci", dodaje Dragoslav Šumarac. "Za njih, naravno, neće biti nikakvih olakšica." Pitanjem porekla imovine baviće se institucije nadležne za to.

Imajući u vidu različite kategorije vlasnika bespravno sagrađenih objekata, Ministarstvo i Vlada Srbije preporučili su gradskim i opštinskim vlastima da cene legalizacije treba da budu minimalne za manje stambene objekte. To podrazumeva objekte do 100 kvadratnih metara (a odnosi sei i na ljude na ivici egzistencije i one koji su izdvajali za rešavanje stambenog pitanja, a nisu dobili stan, kao i izbeglice). Važno je pomenuti da su opštinski odbornici ti koji odlučuju o cenovniku legalizacije za objekte do 800 kvadratnih metara, dok je za gradnje veće kvadrature nadležna gradska vlast. Evidentna je i razlika stambenih i poslovnih objekata koji se, zbog namene, ne tretiraju isto (legalizacija poslovnih objekata je znatno skuplja).

Prema proceni nadležnih iz Ministarstva za urbanizam i građevinarstvo, u Beogradu će se, uz popust od 20 odsto za stambene površine do 20 kvadrata po članu domaćinstva, u 5A zoni za legalizaciju kuće do 100 kvadrata plaćati 450 dinara po kvadratnom metru, što će reći da cena legalizovanja čitavog objekta iznosi 45.000 dinara (što je manje od jednog procenta vrednosti objekta). Vlasnici u Čačku trebalo bi da izdvoje od 40 do 1400 dinara, u Subotici od 39,50 do 202 dinara, dok bi u Smederevu troškovi iznosili 152 do 380 dinara po kvadratnom metru, u zavisnosti od zone u kojoj se objekat nalazi.

"To je svakako povoljnije nego u vreme socijalizma, kada je briga o socijalnim slučajevima bila najizraženija. Na primer, 1970. godine je cena legalizacije iznosila 10 odsto od vrednosti objekta", ističe ministar Šumarac odgovarajući na brojne primedbe koje su upućene na račun sprovođenja i organizacije ovog posla. Prigovori su dolazili s različitih strana a, kako je početkom oktobra istakla Branka Bošnjak, predsednik Odbora stranke G17 plus, tačka najvećeg sporenja su "cenovnici koji se stalno koriguju, često premašujući vrednost troškova legalne gradnje u vreme kada su objekti izgrađeni".

INTENZIFIKACIJA: S približavanjem roka za podnošenje prijava nadležnima pristiže sve više zahteva za legalizaciju. "Realno je očekivati da najveći broj prijava pristigne u poslednjim danima roka, kao što je bio slučaj i s konkursom za kredit za 1000 stanova", kaže za "Vreme" Siniša Nikolić, direktor Direkcije za građevinsko zemljište u Beogradu. Mogućnosti plaćanja legalizacije su brojne, građani mogu platiti cenu odjednom, ali postoji i mogućnost otplaćivanja na rate. Ukoliko se legalizovanje objekata bude plaćalo odjednom, postoji i dodatni popust do 30 odsto za objekte bliže centru grada, a za one izgrađene na obodu i do 50 odsto. "Za ostale važi popust po članu domaćinstva i mogućnost otplate na 10 godina", dodaje Nikolić.

Problemi sa legalizacijom pokrenuli su i razna sporenja u javnosti. Izbijanje sukoba između stanara i investitora koji polažu pravo na prostorije u istim zgradama nije redak slučaj. Takav je spor više nedelja bio aktuelan na Konjarniku, gde je teškom mukom izbegnut fizički obračun stanara i investitora. Javne prostorije, vešernice, kotlarnice i slični prostori najčešći su predmet sukoba jer u njima žive bespravno nastanjene porodice koje najčešće nisu u mogućnosti da pronađu bolji prostor za život. "Građani su gospodari zajedničkih prostorija i oni odlučuju kako će njima raspolagati. Kad većina ustupi pravo na korišćenje trećem licu, to postaje osnov za dozvolu građevinskih službi te, ukoliko urbanistički plan dozvoljava, gradnja može da počne. Međutim, aktuelni su protesti protiv nekadašnjih odluka opština za investitore koji su tek sada nabavili i građevinsku dozvolu", kaže Nikolić, dodajući kako "stanari treba da razmisle da li im je to u interesu".

Novi generalni urbanistički plan (GUP) Beograda usvojen je krajem septembra. Njegovi ciljevi su ukidanje divlje gradnje i stvaranje mogućnosti da se 95 odsto divljih delova grada uredi do kraja mandata, objasnio je tada Nenad Bogdanović, predsednik gradske vlade. Do sada je važio GUP iz 1972; novim se predviđa da će do 2021. godine 1,4 miliona stanovnika naseljavati prestonicu, što znači da se radi o gradu sa demografskom stagnacijom. Novim planom predviđeno je i da se današnje granice Beograda prošire za 255 hektara. Uz centralnu i rubnu uvedene su srednja i spoljnja gradska zona, u kojima se nalazi 57 manjih urbanih celina. Prema rečima Miodraga Ferenčaka, direktora Sektora za planiranje u Zavodu za urbanizam i šefa ekspertskog tima koji je učestvovao u izradi GUP-a, njime su detaljno utvrđene komercijalne zone, javne službe, poljoprivredne površine i saobraćajna mreža. Ali, i nedavno donet urbanistički plan postao je sporan. Miloš Aligrudić, predsednik odborničkg kluba DSS-a u Skupštini grada smatra da plan nije urađen dobro, jer "nisu urađene bazne studije", a i brzina donošenja i usvajanja dokumenta ne garantuje da je sve urađeno valjano. No, malo je verovatno da bi pridike mogle da promene trenutno stanje stvari, a GUP će se, prema rečima Siniše Nikolića, direktno primenjivati i tamo gde ne postoji detaljni urbanistički plan.

NEDOUMICE: Krajem septembra gradski odbornici su usvojili i kriterijume za utvrđivanje zakupnine i naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Po njihovoj odluci, vlasnici objekata će plaćati nadoknadu samo za magistralnu mrežu. "Uzeli smo u obzir i socijalni momenat, tako da će se građanima priznati ulaganja u deo infrastrukture koji su sami uradili gradeći sporne objekte, što u svari i čini najveću povoljnost novog zakona o legalizaciji", kaže za "Vreme" Ljubomir Anđelković, član IO Skupštine grada zadužen za urbanizam, imovinsko-pravne odnose i zemljišnu inspekciju. Prema njemu, postoji razlog za razmišljanje o tome da se gradu vrate u nadležnost katastarski poslovi, te da se i imovinsko-pravni sektor uskladi sa sektorom građevinske inspekcije. On objašnjava da će se javna komunalna preduzeća postepeno privatizovati i da nema logike da njihov vlasnik određuje gde će se šta u gradu nalaziti. Prema njegovim rečima, podrazumeva se da preduzeća poštuju odluke i planove Urbanističkog zavoda. Kad je reč o građevinskoj inspekciji, najbolje rešenje bila bi njena centralizacija s rotacijom ispektora kako bi se izbegla moguća korupcija.

Prema rečima Ljubomira Anđelkovića, novac od legalizacije – kojim će raspolagati gradovi i opštine – uložiće se u izgradnju infrastrukture u mestima legalizovanih objekata. Trošenje novca kontrolisaće opštinski odbornici. Prema podacima Srpske radikalne stranke, prosečna cena legalizacije jednog kvadratnog metra iznosi oko 6500 dinara. U Beogradu legalizacija jednog kvadratnog metra košta od 3510 do 38.220 dinara. Po mišljenju radikala, "poseban lopovluk" predstavlja ukupna cena podnošenja zahteva za legalizaciju, tj. više od 100 miliona evra. Građani plaćaju 6000 dinara snimanje objekta, 406 dinara kopiju plana katastarske parcele, taksa za podnošenje predmeta košta ih 100, dok je taksa za kopiju plana 200 dinara; kompletna prijava za legalizaciju – 6706 dinara. I tako, teorijski bar, milion puta. U SRS-u se pitaju gde taj novac odlazi, a kandidat za predsednika Tomislav Nikolić sa predizbornih tribina poručuje da je to "jedan od poslednjih načina na koji su se ovi dosetili da građanima isprazne novčanike".

U opštini Zemun pre nekoliko nedelja otvoren je telefon za sve one koji imaju pitanja u vezi sa legalizacijom. Mnoge od onih koji su okrenuli broj 041-150-012 neprijatno je iznenadio račun, jer minut razgovora na dotičnoj liniji košta 21,86 dinara. Do podataka ko su autori te "vruće linije" nismo uspeli da dođemo; u susednoj, novobeogradskoj opštini, cena razgovora o uslovima legalizacije na broju 3206-895 ne razlkuje se od uobičajene.