Zvaničnici EU na sve veće probleme u sistemu bezbednosti nisu reagovali i kad je postalo jasno da u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) postoje delovi koji deluju mimo formalnog komandnog sistema na čijem je čelu ministar policije i predsednik Vlade Ivica Dačić. Sagovornici intervjuisani za potrebe ovog izveštaja smatraju da u MUP-u rade i ljudi koji ne poštuju formalni lanac subordinacije i vrlo verovatno deluju po nalozima iz BIA i/ili kabineta ministra odbrane Aleksandra Vučića, zbog čega Vlada Srbije, između ostalog, mesecima nije mogla da imenuje novog generalnog direktora (glavnog operativca) policije.

PARTIJSKA TRVENJA: U MUP-u su i tokom mandata prethodne vlade bila očita ogromna partijska trvenja oko suštinske kontrole nad policijom, što je dovelo do toga da je tek nedavno reizabrani direktor policije Milorad Veljović više od godinu dana bio na funkciji vršioca dužnosti direktora policije, jer nije postojala saglasnost o njegovom reizboru, ili smeni. Ista partijska trvenja, umesto institucionalnog jačanja MUP-a, rezultirala su time da Niš i Novi Sad, veliki gradovi u Srbiji, tri godine nisu imali načelnika policije. Niš je tek u martu 2013. godine dobio načelnika policije, Novi Sad ga još uvek nema. Nivo kriminala je u oba grada u tom periodu porastao. Postoje ozbiljne indicije da u Nišu i Vranju povećan broj nerasvetljenih teških incidenata ima direktne veze sa pripadnicima MUP-a.

Ceo izveštaj (pdf)

IZVOR: Izveštaj "Ljudska prava u Srbiji 2012 – Populizam: urušavanje demokratskih vrednosti, odeljak ‘Glavni izazovi u Ministarstvu unutrašnjih poslova i u policiji’", Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, jun 2013.

Krajem 2012. godine predsednik Srbije Tomislav Nikolić i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić sami su pokrenuli aferu navodnog neovlašćenog praćenja listinga njihovih telefonskih razgovora, Uprave kriminalističke policije MUP-a. Oni su sami aferu kasnije i sasvim zatvorili iako nikad nije dobila jasan epilog. Ostaje, naime, nejasno da li je kriminalistička policija, i ko tačno, radila nešto protivzakonito i, ako jeste, da li je neko za to kažnjen ili je afera zaustavljena zato što se eventualno ušlo u trag nezakonitim aktivnostima nekoga od njih dvojice.

Zakon o osnovama uređenja vojnih službi bezbednosti menjan je ponovo u zimu 2013. godine, tek pošto je Ustavni sud Srbije proglasio neustavnim neke odredbe Krivičnog zakona. Na te su odredbe već više od godinu i po dana ukazivali poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i zaštitnik građana, koji su tim povodom i predali zahtev za ocenu ustavnosti određenih odredbi KZ.

Bez obzira na gorenavedeno, sveobuhvatno rešenje popravljanja stanja u oblasti nadzora elektronskih komunikacija, koje su Janković i Šabić izneli u 14 tačaka u leto 2012. godine, ni vladajuća većina ni opozicija nikad nisu ozbiljnije razmatrale.

Premijer, ministar unutrašnjih poslova Srbije i predsednik SPS-a Ivica Daćić, glavni pregovarač u Briselu, pod istragom je zbog sumnjivih susreta sa Rodoljubom Radulovićem, protiv koga je dosta kasnije podignuta optužnica za šverc narkotika, a koji je trenutno u bekstvu. Ova afera otvorena je u februaru 2013. godine u dnevnim novinama "Informer", za koje se smatra da ih kontroliše deo vrha Srpske napredne stranke (SNS) i deo vrha BIA.

POLICIJA I TUŽILAC: Državni sekretar MUP-a Srbije Vladimir Božović, kadar SNS-a, izjavio je krajem marta 2013. godine da se u vezi sa ovom okolnošću radi "vrlo intenzivno bez obzira na ime, prezime, funkciju i položaj i da niko neće biti zaštićen od istrage". Tokom ove afere ponovo je počelo da se spominje i ime Branka Lazarevića, bivšeg šefa kabineta i najbližeg saradnika tadašnjeg i sadašnjeg ministra policije Ivice Dačića, koji je 2010. godine prešao u Ministarstvo spoljnih poslova (MSP). Navodno, Dačić je raskinuo saradnju sa Lazarevićem zbog njegovih, navodnih ranijih prijateljskih veza sa nekim ljudima koji su došli u sukob sa zakonom, a Lazarevićev prelazak u MSP je organizovan da bi se zataškale neprijatne indicije. Tužilaštvo za organizovani kriminal najavilo je u februaru 2013. godine pokretanje pretkrivičnog postupka protiv Branka Lazarevića, kao i protiv još najmanje pet visokih rukovodilaca MUP-a Srbije, koji su imali kontakte sa Rodoljubom Radulovićem, pripadnikom kriminalne grupe narko-bosa Darka Šarića.

Kredibilitet ministra unutrašnjih poslova, ali i celog MUP-a Srbije, dodatno je doveden u pitanje mogućnošću da budu sprovedene adekvatne istrage protiv pripadnika Žandarmerije, posle optužbi koje su došle iz delova samog MUP-a, a opet putem dnevnih novina "Informer", da su njeni pripadnici činili kriminalne radnje, pre svega na jugu Srbije. Interesantno je da je tokom ove afere onlajn portal "Pravda", blizak delu SNS-a, objavio seriju tekstova u kojima se kritikuje rad policajaca koji su optužili pripadnike Žandarmerije i brani njen komandant. Inače, komandant Žandarmerije Bratislav Dikić, od ranije poznat javnosti po vrlo autoritarnom i samovoljnom ponašanju, oglašavao se i na svom Fejsbuk profilu vrlo problematičnim izjavama, koje niko od zvaničnika nije imao hrabrosti da osudi.

Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije Vladimir Božović izjavio je krajem marta 2013. godine da se uskoro mogu očekivati prvi rezultati istrage o zloupotrebama u Žandarmeriji. Neposredno pre objavljivanja ovog izveštaja "Informer" je pokrenuo još jednu aferu u kojoj se tvrdi da vrh policije traži smenu specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića.

Do kraja maja 2013, ozbiljne indicije o kriminalnim radnjama pripadnika Žandarmerije još nisu istražene. Čelnici MUP-a Srbije nisu reagovali na oštre optužbe pripadnika Žandarmerije o njihovom radu, iznošene u intervjuima i na socijalnim mrežama. Poverenik za dostupnost informacija od javnog značaja i zaštitnik građana ukazuju na to da su, do sredine 2013. godine, upravo prislušne mogućnosti u Upravi kriminalističke policije i Žandarmerije ostale široko izvan zakonske regulative…

OPASNO STANJE: Iz praktičnih poteza Vlade Srbije ne vidi se namera reformisanja sektora bezbednosti, već pre svega njegovo dalje stavljanje pod partijsku kontrolu.

Primetno je i odsustvo namere da se formiraju stalne institucije i mehanizmi za borbu protiv korupcije, koja se, pre svega, preko medija koje kontrolišu delovi ili cele službe bezbednosti, koristi za političke obračune i eliminaciju poslovne konkurencije. Nereformisani sektor bezbednosti, pre svega zbog nedovršenog i pravno neusaglašenog sistema demokratske kontrole i kompromitovanih kadrova, koji je i sam zahvaćen korupcijom, neće biti u stanju da ostvari ambiciozne zadatke koji su mu navodno dati.

Isti je slučaj i sa pravosuđem.

Međunarodna zajednica bi morala imati objektivniju sliku u odnosu na dešavanja u Srbiji, a pre svega o haotičnom i opasnom stanju u sistemu bezbednosti. Tim pre što je za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije neophodna neodrživost sporazuma. Potrebno je mnogo više i drugačije od aktuelnog pristupa, koji ne garantuje održivost, a već uveliko se urušavaju ranije postignuta demokratska procedura i prakse u Srbiji.