Da li su nove gazde fabrike mineralne vode "Knjaz Miloš" iz Aranđelovca Vlade Divac i francuska kompanija Danone. Odgovor bi mogao da bude: Mož’ da bidne, ne mora da znači. Tipično, srpski što se može videti iz teksta koji sledi.

U ponedeljak uveče na to pitanje potvrdno je odgovorio Slavko Carić, konsultant firme Apurna, koju su zajednički osnovali, da bi kupili "Knjaza", naš poznati košarkaš i još poznatiji svetski proizvođač hrane. Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, do 20.30 sati na račun Apurne deponovano je oko 200.000 akcija, odnosno više od 54 odsto akcija "Knjaza Miloša", saopšteno je iz Apurne u ponedeljak uveče.

Prema ustaljenom novinarskom klišeu posle ovakve slavljeničke vesti obično bi išla još jedna polurečenica u stilu "…i tako je na ovaj slučaj konačno stavljena tačka…". Slučaj privatizacije "Knjaza Miloša", međutim, takav je da za njega klišei ne važe, te se uopšte ne može govoriti o "stavljanju tačke".

Da je do "tačke" još daleko svedočila je i vest agencije Beta da se zvanično saopštenje Centralnog registra o uspešnosti ponuda za preuzimanje akcija "Knjaza Miloša" očekuje u utorak (23. novembra), ali i objašnjenje Komisije za hartije od vrednosti zašto je u ponedeljak, iznenada, 15 minuta pre održavanja, otkazala konferenciju za novinare.

KIBICOVANjE: Odmah pada u oči činjenica da se u ponedeljak u 12.01 sati nije oglasio (a mogao je) Centralni registar hartija od vrednosti, jedina nadležna institucija koja može zvanično da potvrdi ko je novi vlasnik "Knjaza Miloša" jer u svojim kompjuterima ima precizne podatke o svakoj prodatoj akciji. Veoma je indikativno da se Centralni registar nije oglasio ni sutradan, u utorak 23. novembra, do kasnih popodnevnih sati.

Još veću sumnju da se ipak nešto krupno krije iza prodaje akcija "Knjaza Miloša" izazvalo je saznanje da je Komisija za hartije od vrednosti u ponedeljak (22. novembar) diskvalifikovala firmu Apurna (Danone&Divac), koja se samo nekoliko sati kasnije samoproglasila za novog vlasnika "Knjaza Miloša". Dodatno ulje na vatru "prosuli" su beogradski mediji računicom da je Vlada trgujući akcijama "Knjaza Miloša" oštetila državni budžet za 12 miliona evra i pitanjem da li je neko od državnih činovnika taj novac stavio u svoj džep.

Dokaza i dokumenata da je neko od visokih državnih činovnika korumpiran naravno da nema, ali postupci, odluke i procedure vladinih institucija i pojedinaca u slučaju prodaje akcija "Knjaza Miloša" izazivaju sumnju da se iza ove privatizacije krije krupna korupcionaška afera u koju bi mogao biti upleten neko iz Koštuničinog ministarskog kabineta.

Da će do konačnog vlasništva nad "Knjazom" proteći još mnogo vode kroz Aranđelovac, svedoči i najava drugog zainteresovanog kupca, investicionog fonda "FPP Balkan limiteda" da će podneti krivične prijave protiv kompanija Apurna i Danone i "njima bliskih interesnih grupa" zbog, kako navodi, kršenja zakona u preuzimanju akcija "Knjaza Miloša". "FPP" tvrdi da će o načinu prodaje akcija aranđelovačke fabrike mineralne vode obavestiti međunarodnu javnost i poslati žalbe međunarodnim finasijskim institucijama jer se obećanja Danonea, Apurne i njima bliskih interesnih grupa malim akcionarima "Knjaza Miloša" u Evropi tretiraju kao kriminalne radnje.

Branko Pavlović, konsultant malih akcionara "Knjaza Miloša" i bivši direktor Agencije za privatizaciju, kaže da "’FPP Balkan limited’ ima čistu situaciju za sud", jer je u postupku prodaje zaista bilo mnogo nelogičnih poteza vlasti.

Dokoni kibiceri sa finansijskih tržišta lakonski bi primetili na sve ovo da "onaj koji gubi ima pravo da se ljuti i da se tuži".

PRETNjE: I tu bi, zaista, mogla da se stavi tačka na "slučaj Knjaza", da nije bilo već spomenutog zagonetnog otkazivanja konferencije za novinare Komisije za hartije od vrednosti. Nezvanične informacije govorile su da je tom prilikom trebalo da bude saopšteno kako je diskvalifikovana Apurna, jedan od ponuđača za preuzimanje akcija "Knjaza Miloša", zbog nezakonitog poboljšanja ponude usred postupka i kršenja pravila igre. Agencija Beta javila je, pozivajući se na svoj izvor, da je Komisija za hartije od vrednosti nameravala novinarima da saopšti da je doneta odluka o poništavanju postupka za preuzimanje akcija, a odluka bi bila obrazložena neregularnostima u sprovođenju tog postupka. Beta je izvestila da je navodno, uoči početka konferencije za novinare, Komisija dobila upozorenja od predstavnika vlasti da se ishitreno ne donosi takva odluka.

Izvori "Vremena" potvrdili su da je u ponedeljak održan sastanak Komisije za hartije od vrednosti i da je doneta samo jedna odluka – da iz postupka bude diskvalifikovana firma Apurna (Divac&Danone) zbog kršenja zakona. Član Komisije, koji je tražio anonimnost, potvrdio je za "Vreme" da je takva odluka doneta jednoglasno 4:0, a da je peti član Komisije zakasnio pa nije ni glasao. Odluka o diskvalifikaciji doneta je na osnovu Zakona o upravnom postupku, jer u Zakonu o hartijama od vrednosti takva mogućnost nije zapisana.

Taj detalj veoma je važan jer su posle donošenja odluke a pre održavanja konferencije za novinare usledili strahoviti pritisak i pretnje iz Vlade Srbije na predsednika Komisije Milka Štimca da poništi odluku. Štimcu je savetovano da se "pospe pepelom" i izjavi kako je Komisija donela odluku koja nema pravno utemeljenje (Zakon o upravnom postupku – Zakon o hartijama od vrednosti) a zatim i zaprećeno da će ako to ne uradi, biti "predmet interesovanja" nadležnih službi bezbednosti i da će biti raspuštena Komisija za hartije od vrednosti. Inače, Štimac se dolepotpisanom novinaru poverio u sredu 17. novembra na prijemu povodom 110 godina Beogradske berze da ga pojedini ministri "dobronamerno" savetuju da pazi šta radi jer ga prati BIA. Pritisci i pretnje bili su tako uverljivi da je Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, u ponedeljak uveče posle nekoliko popijenih "bensedina" kolabirao izlazeći iz zgrade Vlade Srbije i zatim hitno prebačen u Urgentni centar.

Dva sata kasnije Divac&Danone su se samoproglasili pobednikom u trci za vlasništvo nad "Knjazom Milošem".

Štimac je po izlasku iz bolnice objasnio prijateljima da će prvo poništiti odluku Komisije o diskvalifikaciji Apurne i zatim podneti ostavku, a oni su ga savetovali da odmah podnese ostavku i nekom drugom prepusti poništavanje odluke. Ishod do utorka po podne nije bio poznat. (A prema informacijama Bete, zdravstveno stanje Milka Štimca je u utorak bilo bolje, ali on nije dolazio u prostorije Komisije za hartije od vrednosti zbog toga što je obavljao dodatne preglede.)

Šta je, međutim, navelo Komisiju za hartije od vrednosti da diskvalifikuje zvučni tandem Divac&Danone i tako sebi navuče na vrat bes moćnih ministara u srpskoj vladi?

Da bi se odgovorilo na ovo pitanje potrebno je vratiti se samo nekoliko dana unazad. Naime, u utorak (16. novembar) Agencija za privatizaciju saopštila je da nijedna od prispelih ponuda ("FPP Balkan limiteda", Apurne i Pivovarne Laško) ne ispunjava uslove Javne ponude za zajedničku prodaju akcija fabrike "Knjaz Miloš" i da zato ona i Akcijski fond Srbije predlažu pojedinačnim akcionarima da razdruže pridruženi paket akcija za zajedničku prodaju i da svako od akcionara sam donese odluku koja je ponuda za njega najbolja.

"ZAKUCAVANjE": Dva dana kasnije (četvrtak, 18. novembar) Agencija za privatizaciju i Akcijski fond doneli su odluku da državni paket akcija (41,7 odsto) u "Knjazu Milošu" deponuju na račun Apurne koja je ponudila 17.500 dinara po akciji, mada su mesec dana ranije u Javnoj ponudi (objavljenoj u listu "Politika") tražili najmanje 20.000 dinara po akciji. Za Javnog tužioca bi bilo veoma interesantno da direktore Agencije i Fonda priupita zašto su prekršili član 14. Zakona o Akcijskom fondu koji kaže da je: "Akcijski fond dužan da posluje sa pažnjom dobrog stručnjaka vodeći računa o prihodima koje ostvaruje Republika prodajom akcija i prilivu novih investicija u pravna lica čije akcije se prodaju." Računice nekih eskperata i medija pokazuju da je budžet države na takav način ostao "kraći" za 12 miliona evra.

Da bi ponuda Danonea i Divca bila uspešna trebalo je da se državnom paketu pridruži nešto više od osam odsto malih akcionara za koje je, zbog ponuđene cene, najprihvatljivija ipak bila ponuda "FPP Balkan limiteda" (23.000 dinara po akciji).

Dva dana kasnije (subota, 20. novembra) Snežana Divac, supruga poznatog košarkaša, izjavila je, za sada se ne zna na osnovu kojih informacija, da su Danone i Vlade Divac najverovatnije već obezbedili većinski paket akcija "Knjaza Miloša".

A zatim je usledio skandal koji samo potvrđuje sumnje u korupcionašku aferu i nanosi Srbiji nesagledive posledice. Kobajagi niotkuda, kao da je pao s neba, mesec i po dana pre roka (Nove godine) u Aranđelovcu se među lakomislenim građanima pojavio Deda Mraz u liku nekadašnjeg košarkaškog reprezentativca – Predrag Danilović i saopštio da je spreman da pokloni 3500 dinara po akciji svakom malom akcionaru kompanije "Knjaz Miloš" ukoliko se taj odluči da prihvati ponudu kompanije Danonea i Vlade Divca. Danilović je izrazio nadu da će njegov "mali poklon doprineti da se mali akcionari opredele za pobedničku ponudu kompanije Apurna, kojoj treba da deponuju akcije do ponedeljka 22. novembra.

Obraz i reputaciju Srbije u tom trenutku odbranila je jedino nezavisna Komisija za hartije od vrednosti koja je Danilovićev "mali poklon" shvatila kao "veliko mešetarenje" i kršenje pravila igre i tim povodom na vanrednoj sednici zaključila da svako uplitanje u proces preuzimanja akcija za vreme njegovog trajanja trajno šteti regularnosti finansijskog tržišta i ugledu zemlje u svetu. Po proceni Komisije u ovom slučaju radi se o mnogo težim prekršajima, pa se u saopštenju, između ostalog, kaže da će "ono što nije u neposrednoj nadležnosti Komisije, a predstavlja narušavanje ili kršenje utvrđenih procedura na finansijskom tržištu, biti prosleđeno drugim državnim organima". Drugi državni organi (valjda, tužilaštvo i policija) nisu se do danas tim povodom oglasili.

Zatim je savetnik malih akcionara Branko Pavlović ocenio da je Danilovićeva ponuda nezakonita jer predstavlja pokušaj da se ponuda poboljša posle zvaničnog otvaranja ponuda za kupovinu akcija "Knjaza Miloša".

A onda su brže-bolje predstavnici Danone&Divac (Snežana Divac) u razgovoru sa radnicima "Knjaza Miloša" naglasili da poklon Danilovića nije sastavni deo njihove ponude. Bez obzira na ovakvo "pranje ruku" posle Danilovićevog obećanja, veliki broj akcionara, kako je javila agencija Beta, odlučio je da već deponovane akcije "FPP Balkan limitedu" premesti kod kompanije Danonea i Divca.

Taj podatak bio je dovoljan argument Komisiji za hartije od vrednosti da na sednici u ponedeljak (22. novembar) diskvalifikuje firmu Apurna iz kupovine akcija "Knjaza Miloša". A zatim je ta odluka Komisije zaustavljena nečijom naredbom iz Vlade Srbije.

Čijom?

Nije poznato da li je Komisija u donošenju ovakve odluke imala na umu iskustva na početku ruske tranzicije, po kojima je čitav taj proces (iz koga su kasnije nastali čuveni oligarsi) postao poznat po pojmu "tajkunizacija". A događaji oko "Knjaza Miloša" neodoljivo podsećaju na ruski model po kome su ponude za preuzimanje kompanija formirane nuđenjem niske cene malim akcionarima, uz istovremenu korupciju pojedinaca u državnoj upravi i menadžmentu preduzeća. Ukoliko srpska javnost, Vlada, parlament i drugi nadležni organi olako pređu preko slučaja privatizacije "Knjaza Miloša", već neka nova velika privatizacija mogla bi da se odigra po ruskom scenariju. To znači da bi akcionari bilo koje firme prodali svoje akcije po niskoj ceni, ali bi zato profitirali pojedini vladini funkcioneri i direktori.

SASLUŠANjE: Da se ruski sindrom iz "Knjaza Miloša" ne bi proširio na neke buduće privatizacije, Vlada i resorni ministri morali bi pod hitno da na nekoj vrsti anketnog odbora pred ovlašćenom parlamentarnom komisijom odgovore na nekoliko važnih pitanja i time otklone svaku sumnju u mogućnost korupcije.

Pre svega, da odgovore zašto se država uopšte umešala u proces privatizacije jedne firme i zašto je to učinila tako grubo? Zatim, zašto je Vlada neskriveno protežirala jednog od kupaca i prihvatila njegovu ponudu koja nije odgovarala uslovima koje je sama država propisala? Zašto su nadležni državni organi mirno posmatrali kako se usred procesa trgovanja akcijama "Knjaza Miloša" nezakonito menjaju pravila igre, unosi zabuna i sluđuju akcionari? Ne bi bilo na odmet da, recimo, ministar za privatizaciju Predrag Bubalo i potpredsednik Vlade Miroljub Labus (kao resorno nadležni) posle sprovedene istrage saopšte ko je iz srpske vlade i telefonom iz Pariza i s kakvim interesom sprečio održavanje konferencije za novinare Komisije za hartije od vrednosti, koja je inače nezavisna institucija, i ko je pretio njenom predsedniku Milku Štimcu? Vicepremijer Labus bi takođe mogao da odgovori (pošto je zadužen da prati svetska iskustva) da li bi firma Apurna prošla nekažnjeno u Francuskoj da se pri kupovini neke tamošnje firme ponašala kao sada u Srbiji? I na kraju, ako se već zalaže za izgradnju i poštovanje institucija i procedura, da li je srpska vlada spremna da od međunarodnih sudova i arbitraža zatraži zaštitu od jedne multinacionalne kompanije koja tako brutalno uništava tek stasalo finansijsko tržište u Srbiji?

U slučaju "Knjaza Miloša" ima tako mnogo posla i za naprasno uvenuli Savet za borbu protiv korupcije, kome se baš sad pružila jedinstvena i neponovljiva prilika da u jednom "in vivo" eksperimentu istraži sumnje o mogućoj korupciji državnih činovnika i tako odbrani ne samo klasne već i finansijske interese radničke klase u Aranđelovcu.