Sala valjevskog Doma kulture beše puna, "Vredi se boriti" zastave, crveni, žuti, plavi baloni, i bina puna, dva "Vredi se boriti" video-bima, baloni, načisto providna takoreći mikrofiber govornica. Jedan sa bine uze da obavi probu, digoše se baloni, svi se digoše, viknuše, Vuče, Vuče…

Za govornicu stade voditelj sa TV iskustvom, Okupili smo se da pokažemo da Srbija nije zaspala… pozva da na binu izađu oni koji nisu posustali, izađoše poslanički kandidati, članovi mesnih odbora, viđeni članovi, žene, podmladak, koalicioni partneri, Marijan Rističević iz Narodne seljačke stranke, Ivan Bogdanović, Srpska liga za povraćaj imovine, Radivoje Lazarević, predsednik Liberala Srbije. Kad se bina napuni, voditelj mu ga dade, Dame i gospodo, Danica Drašković i Vuk Drašković, sve se diže, Danica i Vuk stadoše da stižu do prvog reda, sedoše, pa ustadoše, kad se to obavi za mikrofon stade pomoćnik ministra turizma Radivoje Pirgić, pa kad se reče, Gospodine predsedniče Draškoviću… Srce nek ostane dole na travi, svi u napad sokolovi plavi…

Pa se mikrofona primi koalicioni Marijan, pa se i te kako napamet reče, Živ je Sloba, umro nije, sad se zove Koštunije… Javi se i onaj iz Lige, pa iz sale, do mikrofona dođe ministar kulture Kojadinović, Gospodine predsedniče, dame i gospodo, objavi se i liberal, netom ambasador u Brazilu, Lazarević, kad je on bio u Briselu, na sastanku liberalnih partija, svi ga pitali za Vuka, i svi pozdravili ideju liberala da budu sa njim na listi…

Voditelj najavi čoveka koga svi znaju, neumornog borca za pravdu, sve se jopet diže, Vuk stade da izlazi, da odlazi, da se vraća, odma’ bi konkretan, kol’ko će dolara dobiju Bugari, kol’ko Rumuni, a Srbija ništa, i još konkretniji, prevara je glavna roba u kampanji, podela plena jedini zadatak, zato je Srbiji SPO potrebniji nego 1990, zato ako Srbija bude glasala trezveno njena Prva armija, a SPO je uvek bio Prva armija, biće najveće iznenađenje. Onda ispriča jednu priču sa poentom, davne zime jedne Poćorek je štampao letke da Srpska vojska više ne postoji, vojvoda Mišić ništa nije demantov’o nego ga je saček’o i porazio na Kolubari. Mnogi srpski poćoreci u ovoj kampanji objavljuju da u Srbiji neće biti Srpskog pokreta obnove, ali sačekaće ih 21, i ućutkati, zato će specijalno u Valjevu to proslaviti, i to uz poklič, U Valjevu, vika, dreka, Mišić tera Poćoreka…

PRAVI LJUDI: Za razliku od ostali’ Karići sve rade otvoreno. Na gradski trg u Valjevu prvo stig’o kamion sa opremom, bina, sa sve, reflektori, zvučnici, veliku Bogoljub sliku, govornicu ko što priliči, cveće veliko i belo, sve rekordno postavljeno. I odma’ pušten Bogoljub, Došlo vreme da se Srbija okrene sebi… Dolaze pravi ljudi… Kad je bilo vreme trg je bio popunjen sve samim Valjevcima, toliko da je slučajni prolaznik, kad je uspeo da ugleda sugrađanina, uz’o da ga pozdravlja ko da ga nikad i više neće videti. Pa odakle sav taj svet i svijet, odasvud, Šabac, Loznica, Kraljevo, Kragujevac… Uto pristiže autobus kruševačke registracije, putnici kako izađoše namakoše Bogoljub kape, staviše Bogoljub šalove, razviše Bogoljub zastave, pravac tamo odakle se čuo Svilen konac, i one Bogoljub ćerke, Srbijo naša bajko, Srbijo oče i majko… Pitamo, oklen, od Kruševca, dva autobusa, većina sa Kosova, dobrovoljno, sve sređeno, bili svuda, Majdanpek, Požarevac, svuda u srpskim gradovima, oni vole njega, i to je sve.

Priđoše bini, pa se rasporediše sa sve plakati i transparenti, a ima razni, a najbolji i nekako najlevši Bogoljub i Milanka na crvenoj tepih stazi. Bi kolce, bi Op žica žica, neki se do’vatiše, bi i Bogoljub koji sve i uzastopce preko taj razglas poručivaše, Došlo vreme da se Srbija okrene sebi, iza bine se zbiše beli Bogoljub šalovi, sa bine se javi voditeljka, u slobodno vreme novinarka javne i lokalne televizije koja je na kvoti Karića, pa kad se ta reče, Pozdravimo pobednički tim, odvrnuše Bogoljuba, Dolaze pravi ljudi, na binu stadoše da izlaze beli Bogoljub šalovi. Prva, kako je red i kako je ostalo i kako je najavljeno, reč dobi šef medijskog tima Blagica Za evropsku Srbiju Kostić, pa kad se reče, Zapržićemo im čorbu…

Pa se desi predsednik beogradskog odbora Nebojša, pa kad je taj uz’o da iznosi plan i program, kad je stao da viče, Bogoljub, Bogoljub, a prisutni da uzvraćaju, kad je taj stao da razrađuje stvar, sve po tačkama, Mara, Bogoljub, Mara, Bogoljub, tome nije bilo kraja. Ali odvrnuše Bogoljuba, Dolaze pravi ljudi, pred govornicu stade niko do Dragomir sa belim Bogoljub šalom, prvo što reče bi da mu drago što su se okupili u ovako velikom broju, onda pit’o, zašto Zdravko Čolić nije mog’o da peva za Mobtel, a sad može za Telekom, i plus da se slika sa premijerom i sa njim razgovara. Onda malo opomenuo prisutne da budu glasniji, ko da im je prebacio, Šta je, da niste doručkovali, i uz’o da pita, za koji broj glasaju, i pit’o tako šest puta, i šest puta mu ovi odgovoriše, ko da su doručkovali, glasaće za broj Šest.

Jopet odvrnuše Bogoljuba, Nema više gospodara nad Srbijom, pa bi lično, sve sa brunclik kosom Madam Piano, ta bi načisto energična, načisto ubedljivo nabroja sve Bogoljubove vrednosti, izuzetno ceni i poštuje svoje roditelje, izuzetno ceni, voli i poštuje svoju suprugu Maru, veoma poštuje i ceni svoju braću i svoju sestru, i u toj slozi je uspeo sve da izgradi. Javi se jedan skroz i načisto krupan, dok je iš’o ‘vamo dobio poverljivu informaciju, ‘oće hapse Dragomira, to je nemoguće, nema više gospodara nad Srbijom, PSS je budućnost Srbije, Dragomir je jedini Srbin koji je prisustvov’o inauguraciji Putina, i ko bre da ga hapsi, nema više gospodara nad Srbijom… Za kraj penzionisani general u Bogoljub kapi svima salutira, svi raširiše Bogoljub šalove, do pobede, odvrnuše Bogoljuba, Dolaze pravi ljudi, sve stade da se povlači u pristigle autobuse.