Vanserijski uspeh teniskog šampiona Novaka Đokovića još jednom je potvrdio onu staru englesku "Ništa ne uspeva kao uspeh". Nakon osvajanja Vimbldona, u Beogradu ga je dočekalo nekoliko desetina hiljada obožavalaca, u tabloidima su ga poredili sa Teslom, a predsednik Srbije mu je velikodušno ustupao svoje mesto. Dok su Boris Tadić i Vuk Jeremić bodrili Đokovića iz loža vimbldonskog centralnog terena, šampiona je u Skupštini, u svom kabinetu dočekala predsednica Slavica Đukić Dejanović. I tako su se prvaci iz dve stranke iz glomazne vladajuće koalicije "ogrebale" o Novakov uspeh. No nije samo slikanje političara sa šampionima u okviru permanentne predizborne kampanje jedini, niti najneobičniji primer upliva politike u sport. Prisustvo političara u upravama velikih klubova već je tradicija.

Aktuelni potpredsednik Partizana je funkcioner SPS-a i poslanik u parlamentu Branko Ružić, a Rasim Ljajić je do decembra 2009. bio predsednik ovog kluba. Na njegovo zalaganje Novi Pazar će od naredne sezone postati srpski fudbalski prvoligaš, što je bilo jedno od predizbornih obećanja iz 2008. Na ulazak Novopazaraca u Superligu gradonačelnik Inđije Goran Ješić (DS) pitao se zašto njegov tim, koji je završio kao pretposlednji u elitnom rangu takmičenja, nije zamenio BASK, koji je odustao od učešća u najvišem rangu, i dodao da je nejasan kriterijum kojim se Izvršni odbor FSS-a rukovodi prilikom donošenja ove odluke. "Mislim da bi u tom slučaju bilo posla i za finansijsku policiju, koja bi morala da proveri priče o tome da je za mesto u Ligi potrošeno više od milion evra", izjavio je on. Pošto su plavo-beli 11. jula definitivno ušli u Superligu, dotadašnji predsednik kluba Rasim Ljajić funkciju je ustupio Bojanu Radovanoviću, doskorašnjem finansijeru BASK-a.

Ni Crvena zvezda nije pošteđena političkog uticaja, u njenom upravnom odboru je ministar za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje Oliver Dulić. Opozicija je takođe prisutna u sportskim aktivnostima, pa je tako Andreja Mladenović iz DSS-a potpredsednik KK Partizana. Nebojša Čović, nekadašnji šef koordinacionog tima za Kosmet, dugogodišnji je vlasnik košarkaškog tima FMP "Železnik", a na narednoj sednici KK Crvene zvezde znaće se da li će postati direktori i ovog prvoligaša, budući da se jedino on kandidovao za ovu funkciju. Mogli bismo da nabrajamo do sutra i ne bismo dobili odgovor na pitanje šta je to što privlači političare, gotovo bez izuzetka, da učestvuju u vođenju velikih sportskih timova. Dobro je poznat stav vicepremijera Ivice Dačića, koji je upitao novinare na pres konferenciji: "Šta je veća šteta, da klubove vode političari ili ljudi iz belih knjiga organizovanog kriminala?" Iz perspektive sociologije sporta, Stjepan Gredelj objašnjava da su motivi političara višestruki. "U pitanju je nematerijalna korist, koja se ne može izmeriti. Nisu u srpskom sportu u opticaju sredstva kao u NBA ligi ili Ligi šampiona. Ono što privlači srpsku političku elitu jeste sedenje u ložama i uživanje u sitnim benefitima. Mada, u određenoj meri je i opravdano učešće političara u sportskom društvu, ukoliko se prethodno bavio sportom." Na srpskoj političkoj sceni nema previše sportista. Predsednik Srbije je bio vaterpolista, dok je zamenik premijera Ivica Dačić bio rukometaš, a inače je bio i predsednik RK Partizana.

GROBARI I DELIJE: Ponekad se ulazak političara u neki klub ili savez tretira kao mesijanski dolazak. Naime, kada je tokom februara postojala dilema da li će Dušan Duda Ivković ostati trener košarkaške reprezentacije, kao i to ko bi bio pogodan kandidat za mesto predsednika KSS-a, dotadašnji čelnik Saveza, Dragan Kapičić izjavljivao je da bi gradonačelnik Beograda Dragan Đilas bio "idealno rešenje" i da bi mogao da ubedi Ivkovića da ostane na mestu trenera nacionalnog tima. Istini za volju, Đilas je na početku mandata imao uspešne pregovore sa iskusnim stručnjakom i srpska reprezentacija nije promenila trenera. Gradonačelnik je izabrao proveren tim, pa je na mesto potpredsednika KSS-a postavio Dejana Bodirogu, koji je takođe zadužen za muške selekcije, Ana Joković brine o ženskim selekcijama, dok su resor Dejana Tomaševića takmičenja, a Vuka Mitrovića finansije i marketing. Dragan Đilas je obrazložio da mu nije glavni motiv bio da okupi zvučna imena, već ljude koji su spremni da rade. Izbori za predsednika Crvene zvezde u priličnoj meri ponavljaju pomenuti scenario: ako političar, u ovom slučaju penzionisani, dođe na poziciju u klubu, to garantuje stabilnost i dolazak viđenijeg stručnjaka. Reč je o Nebojši Čoviću, kao jedinom kandidatu za predsednika KK Crvene zvezde i, u slučaju njegovog predsednikovanja, Svetislavu Pešiću, kao treneru crveno-belih. Naime, pošto je Zvezda u višemilionskim dugovanjima, Sportsko društvo sa socijalistom Petrom Škundrićem na čelu, bivšim ministrom za energetiku, odlučilo je da zbog nepostojanja uprave i stručnog štaba raspiše izbore za predsednika kluba, pa ako krajem jula na njima bude izabran Čović, trener bi bio Svetislav Pešić, koji je od vlasnika FMP-a tražio finansijske garancije zbog situacije u kojoj se klub trenutno nalazi. Za rasplet oko izbora i formiranja stručnog štaba KK Crvene zvezde moraćemo da sačekamo poslednju nedelju jula. Nadamo se da će se na kraju sve završiti kao u maju sa fudbalskim timom crveno-belih. Prema pisanju hrvatskog internet portala Index.hr, glavnu ulogu u dovođenju Telekoma u tim Zvezdinih sponzora imao je lično predsednik Srbije Boris Tadić. No nisu političari uvek "faktor stabilnosti" u međuklupskim odnosima. Nedavni komentar Vuka Jeremića, ministra spoljnih poslova i predsednika Unije teniskih profesionalaca Srbije, da "Partizan sledeće sezone ne sme osvojiti titulu" poprilično je uzburkao javnost. On je to rekao fudbalerima Zvezde koje je obišao na pripremama u Austriji. Na ovu provokaciju "grobari" nisu ostali dužni, pa je Branko Ružić odgovorio u sličnom maniru. "Crvenoj zvezdi ne mogu da pomognu ni politički pritisak ni agresivan marketing, nego igrački i stručni kadar u koji rukovodioci veruju. Želim im da večito budu drugi, a politički pritisak je nedopustiv manir u državi koja pretenduje da bude član Evropske unije", izjavio je Ružić za "Novosti Sport". Ni sportski direktor Partizana Mladen Krstajić nije ostao uzdržan, pa je poručio ministru neka misli o ulasku Srbije u EU, a da će se na terenu rešiti ko će biti šampion. Uporni ministar je na ovo imao kratak i nediplomatski odgovor: "Poručujem Partizanu da gleda svoja posla." Ovakvo prepucavanje i komentare ministra Jeremića sociolog Stjepan Gredelj okarakterisao je kao zloupotrebu moći: "Izjava Vuka Jeremića o fudbalskim timovima je apsolutno neadekvatna. Takve komentare ministar sebi ne bi smeo da dozvoli, jer je to zloupotreba moći i bezobrazluk." Ulogu otreznitelja u ovom natezanju imao je stranački drug potpredsednika Partizana Branka Ružića, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. On je izjavio da ministar Vuk Jeremić i poslanik Branko Ružić treba da povedu računa šta govore jer samo "raspaljuju strasti", te da će na kraju on morati da gasi vatru koju su oni zapalili.

NAVIJANJE I SLOBODA KRETANJA: Kada ovaj broj "Vremena" bude u čitaočevim rukama, rezultat druge utakmice Partizan–Škendija biće poznat, kao i eventualni bilans eventualnih sukoba eventualnih navijača, pošto su UEFA i srpska policija na sastanku sa timovima bile jasne, timovi ne smeju da organizuju svoje navijače za putovanje u Beograd 13. jula, odnosno u Skoplje 19. jula. Gostujuća, severna tribina stadiona JNA bila je prazna, a domaćin je ubedljivo trijumfovao sa 4:0. Mada su utakmice proglašene visokorizičnim, odluka policija dveju zemalja, fudbalskih saveza i UEFA deluje kao ograničavanje slobode kretanja, iako je glavni cilj ove mere prevencija nasilja. Ovakvu predostrožnost Stjepan Gredelj karakteriše kao "neprimeren način mešanja politike u sport. Bez obzira na cilj takve odredbe, niko ne sme da vam ograničava slobodu kretanja." Dakle, gostujućih navijača neće biti na oba meča, te "grobarima" ostaje da drugi meč prate preko malih ekrana. Očigledno da je prisustvo političara i politike u savezima i upravnim odborima dijagnoza srpskog sporta. Zabrinjava to što iako bi morali da postoje mehanizmi i institucije, koje bi sprečile nepredviđene događaje, političari kao preventivu za nasilje koriste ograničavanje, pa i zabranu slobode kretanja.