Skupštini Srbije stigao je Predlog zakona o političkim strankama, kojim se pooštravaju uslovi za osnivanje stranaka. Meho Omerović poslanik Socijaldemokratske partije, koja je dostavila Predlog, rekao je da je ideja predlagača bila "da se konačno na političkoj sceni Srbije raščisti sa fantomskim i nepostojećim političkim strankama". Predlog SDP-a predviđa da je za osnivanje stranke potrebno 3000 overenih potpisa, kao i prateća dokumentacija, statut i organi stranke. Prema njegovim rečima, po usvajanju zakona broj stranaka u Srbiji bio bi sveden na nekoliko desetina, što je ocenio kao realan broj. Trenutno je u registar političkih stranaka Srbije upisano 312 partija. Prema važećem zakonu partije se u registar upisuju "po režimu prijave", što znači da stranku može osnovati 100 punoletnih građana koji podnesu prijavu za upis i akt o osnivanju, koji sadrži imena osnivača, naziv, sedište, osnovne ciljeve stranke i ime ovlašćenog lica. Za to je potrebna izjava osnivača sa 100 potpisa, izvod iz matične knjige rođenih, fotokopija lične karte osnivača i taksa od 6560 dinara. Ako nadležni državni organ u roku od 30 dana od dana podnošenja prijave ne donese rešenje o upisu političke organizacije u registar, ili rešenjem ne odbaci prijavu, smatraće se da je politička organizacija upisana u registar.

Da najmanje polovina registrovanih stranaka ne postoji, može se zaključiti na osnovu mnogo činjenica. Jedna od najpreciznijih je evidencija o imovini. Krajem prošle godine, kada su partije dostavljale izveštaje o imovini i poslovanju, njih 12 je, na zahtev da naknadno dostave izveštaje, obavestilo skupštinski odbor da su u postupku gašenja, a 94 dopisa Odbora su vraćena Skupštini, jer su stranke bile registrovane na nepostojećim adresama.

Stara je priča o pooštravanju kriterijuma za registraciju stranaka. Počela je još u oktobru 2002. godine pričama o izmenama Zakona o političkim organizacijama kojim će se pooštriti. U junu 2003. godine vlada Zorana Živkovića dostavila je Skupštini Predlog zakona po kojem 3000 građana može da osnuje partiju. Predlogom zakona bilo je predviđeno da političke organizacije koje su već upisane u registar nastavljaju da rade, ali su dužne da, u roku od šest meseci, podnesu najmanje 3000 overenih izjava o članstvu, ili će u suprotnom biti brisane iz registra. Zakon nije stigao na dnevni red parlamenta. I sadašnji premijer Vojislav Koštunica je u martu, u ekspozeu prilikom izbora vlade, rekao da je usvajanje Zakona o političkim organizacijama jedan od prioriteta njegovog kabineta.

Registar koji se vodi u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu krajnje je zapušten i neažuran. U njemu se kao "lice ovlašćeno da zastupa i predstavlja" stranku može naći i pokojnik. Prema pisanju lista "Glas javnosti", Sinan Hudović, koji zastupa Jugoslovensku radničku klasu "Josip Broz Tito", umro je pre tri godine, a pokojnik je i zastupnik Reformske demokratske stranke Sandžaka Izudin Šušević.

Svojevrsni je kuriozitet da se jedna ličnost javlja kao zastupnik više partija. Na primer, Marijan Rističević je čuvar partijskog pečata čak u tri slučaja: jedne partije – Narodna seljačka stranka, i dve koalicije – Vojvodina, Pokret za Vojvodinu. Njegov kolega Nenad Čanak zastupa Ligu socijaldemokrata Vojvodine i koaliciju Vojvodina. Budimir Babić i Srđan Šajn su takođe upisani kao zastupnici dve stranke.

Osim toga, u registru još postoje partije koje su poodavno postale deo prošlosti. Tako se u njemu mogu naći i partije koje su prestale da postoje još početkom devedesetih godina kao što su UJDI (Udruženje za jugoslovensku demokratsku inicijativu) i Republikanski klub. Kao lice koje zastupa i predstavlja ovaj klub upisan je Ratomir Tanić, koji sada živi u inostranstvu a u našoj javnosti se poslednji put pojavio kao svedok Haškog tribunala u procesu protiv Slobodana Miloševića. Inače, obe ove stranke su osnivači Građanskog saveza Srbije. GSS je osnovan 28. februara 1992. godine ujedinjenjem Reformske stranke za Srbiju, koja je bila naslednik Saveza reformskih snaga Jugoslavije (SRSJ) i Republikanskog kluba, stranke koja je nastala iz Ujedinjene jugoslovenske demokratske inicijative (UJDI).

Prema registru još postoje izborne koalicije Depos (Demokratski pokret Srbije) a zastupnici su Vladeta Janković i Milenko Radić. Upisana je i koalicija Zajedno, koju zastupaju Milan Božić, Dragor Hiber i Zvezdana Popović kao i Savez za promene, koji zastupa Ljubomir Anđelković.

Osnovano se može pretpostaviti da više ne postoje "Jugoslovenske" partije, kojih ima čak 18 upisanih.

Kako stranke svojim nazivom jasno iskazuju ideološko i političko opredeljenje to znači da nam analiza imena stranaka upisanih u registar može pokazati političku mapu Srbije.

Srpstvo je ultimativni deo imena naših partija, takvih je skoro trećina, njih 109. Najviše je partija koje u svom nazivu imaju pojam Srbije (77) i srpski (32). Evropejstvo je daleko iza Srbije. Ima osam partija koje u svom nazivu imaju pojam Evropa.

Registar je i svedočanstvo o regionalnoj podeljenosti Srbije. Tako imamo 31 stranku koja se poziva na Vojvodinu, osam je sa teritorije Sandžaka, i tri sa Kosova. Osim toga i Šumadija ima svoje partije, njih četiri, a tu je i Moravska liga, Negotinska i Timočka Krajina sa dve stranke, kao i Toplička stranka.

Popularne su i lokalne stranke, kao opštinske i gradske upisano je ukupno 18 partija.

Skoro sve nacionalne manjine imaju svoje stranke – romskih je čak 14, albanskih šest, Mađari i Vlasi imaju tri partije, a svoje stranke imaju i Bošnjaci i Muslimani, vojvođanski Hrvati, Bunjevci, Šokci, Turci, Bugari, Rumuni, Slovaci, Makedonci, pa čak i kosovski Hrvati.

Prema obliku organizovanja u registru je najviše upisano stranaka (121) i partija (36), tu je i 47 pokreta, 26 saveza, 22 organizacije, 15 unija. A najmanje je liga (sedam) i udruuženja (pet).

Što se ideološkog opredeljnja tiče, najviše je narodnih – 29, zatim demokratskih – 25 i socijaldemokratskih – 20. Radničkih i seljačkih stranaka ima 20, pri čemu je više seljačkih nego radničkih. Radikalnih je 12, liberala je šest. Komunističkih partija je pet a socijalističkih četiri, dok su četiri partije četničke. Sada kada je došlo do izjednačavanja četnika i partizana, možda ćemo dobiti i partiju koja će se izraziti za pomirenje. Republikanskih je pet, naspram tri monarhističke stranke.

Osim toga, upisano je 11 ekoloških stranaka, hrišćanskih je pet, tri ženske, čak jedna Internacionalna partija.

Tu je i 14 univerzalističkih stranaka, kao što su Partija prirodnog zakona

Stranka višepartijskog socijalizma, Univerzalistički pokret, Afirmativna stranka, ili Narodna računarska stranka Srbije, Novo doba. Penzioneri su upisali čak sedam partija.

Neki tvrde da su Srbi patrijarhalni, ali začudo u registru nema nijedne konzervativne partije, drugi tvrde da su Srbi narod hajdučkog mentaliteta (anarhoidni), ali uprkos tome u registru takođe nema potvrde za takav sud jer nema nijedne anarhističke stranke.