Teško je potceniti važnost poglavlja 29 i 30 koja se odnose na carinsku uniju i finansijske odnose sa inostranstvom. Oba ova poglavlja su neodvojiva od "četiri slobode" o kojima je bilo reči u prvom nastavku ove serije (sloboda kretanja ljudi, robe i kapitala), a koje čine osnovu jedinstvenog tržišta. To tržište ne bi moglo da opstane ako ne bi bilo zaštićeno spolja i slobodno iznutra, a upravo to je razlog postojanja zajedničke carinske politike i uklanjanja trgovinskih i fiskalnih barijera unutar EU.

Koliko su ove oblasti isprepletane vidi se iz situacije u kojoj se Britanija našla nakon referenduma o istupanju iz Evropske unije. Britanija će, kako je najavljeno, u pregovorima sa EU pokušati da sačuva pristup jedinstvenom tržištu, ali bi da ograniči slobodu nastanjivanja i azila za građane EU. To će joj, po svoj prilici, veoma teško poći za rukom, o čemu opširnije pišemo u posebnom tekstu u ovom broju.

Pre ulaska u Evropsku uniju, nova članica mora da ukloni carinske ispostave i u potpunosti prestane da naplaćuje carine, akcize i slične takse na robu koja dolazi iz drugih članica, dok sa druge strane mora da ojača graničnu i carinsku kontrolu prema nečlanicama kako bi se suzbio šverc i onemogućio ulazak proizvodima koji nisu u skladu sa evropskim standardima. Sem toga, potrebno je da u potpunosti uskladi svoje zakone koji se tiču carina, uvoza i izvoza, sa evropskim acquis (zakonima i pravilima EU), što je i tehnički i politički obiman posao, jer su ove oblasti u svim zemljama detaljno regulisane.

Sem toga, postoji i obaveza usvajanja jedinstvenog evropskog sistema carinskih tarifa prema trećim zemljama, tako da svi bilateralni trgovinski sporazumi sa trećim zemljama prestaju da važe od trenutka pristupanja. Srbija će, dakle, ulaskom u EU morati da istupi iz zone Centralnoevropskog spoljnotrgovinskog sporazuma (CEFTA), baš kao što su to svojevremeno učinile Slovenija i Hrvatska, a moraće da se odrekne i Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom i Turskom. Izgubiće, ali samo formalno, status najpovlašćenije nacije u trgovini sa SAD, ali će joj on odmah biti vraćen kroz kolektivni sporazum SAD sa EU.

Iako u delu javnog mnjenja postoji otpor zbog budućeg gubitka privilegovanog statusa na ruskom tržištu, obim trgovinske razmene sa Rusijom je već sada mnogo manji u odnosu na trgovinu koju Srbija ostvaruje sa EU u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), tako da o šteti, bar onoj ekonomske prirode, nema ni govora.

Ako pogledamo statističke podatke (poslednji dostupni su za prvi semestar 2015), vidi se da Srbija oko dve trećine razmene ostvaruje sa članicama EU, i da je ukupan obim te razmene prošle godine dostigao rekordan nivo. Veliku zaslugu za to ima pogon Fijta u Kragujevcu, čiji se automobili prodaju širom EU, čime se smanjuje spoljnotrgovinski deficit.

Od ostale dve trećine srpske trgovinske razmene dobar deo otpada na susedne zemlje koje nisu članice EU, tako da je ruski udeo svega oko deset odsto. Ne treba zaboraviti ni pristupne (IPA) fondove od oko 200 miliona evra godišnje ni bilateralnu bespovratnu pomoć koju Srbija dobija od individualnih zemalja članica, pa se vidi da je srpska privreda već neraskidivo vezana za EU.

Osim toga, treba imati u vidu da SSP omogućava Srbiji da izvozi na tržište EU bez ograničenja, a da do učlanjenja zadrži tarife na uvoz nekih roba iz EU (uglavnom poljoprivrednih proizvoda) i tako zaštiti svoje proizvođače.

Srbija će, dakle, ukloniti carinu i granične prelaze prema Hrvatskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Crnoj Gori (ukoliko CG pre Srbije uđe u EU), ali će granična kontrola prema Bosni i Hercegovini i Makedoniji biti ojačana. Kada je reč o Kosovu, problem je otklonjen sporazumom o integrisanim prelazima (IBM) na administrativnoj liniji, koji je sklopljen u okviru briselskog dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i već je u dobroj meri sproveden. Pored navedenog, Srbija će postati članica Evropske ekonomske zone (EEZ) i imaće obavezu da primenjuje sve njene međunarodne trgovinske sporazume. Okončanjem pregovora sa EU učvrstiće se mogućnost sklapanja različitih oblika strateških saveza i zajedničkih ulaganja srpskih partnera s partnerima iz ostalih država članica EU radi zajedničkog nastupa na trećim tržištima.

Sem toga, važna je i uloga Svetske trgovinske organizacije, čija će sva pravila i propise Srbija morati da počne da primenjuje (pristupni proces je počeo 2004, i još je u toku). Jedna od prepreka na tom putu je opšta zabrana uvoza i prometa genetski modifikovanih organizama (GMO), koja je još na snazi i čije ukidanje nailazi na priličan otpor u javnosti. Problem je u tome što STO ne dozvoljava takvu blanko zabranu za bilo koju robu koja već nije zabranjena međunarodnim konvencijama (npr. ilegalne droge i pojedine vrste oružja), mada su potpisnice slobodne da same odluče da li će na svojoj teritoriji dozvoliti prodaju te robe i pod kojim uslovima. Drugim rečima, izmena Zakona o GMO neće značiti da će tim proizvodima moći da se trguje na pijacama i u samoposlugama, ali otpor bilo kakvoj relaksaciji propisa je i dalje jak, uprkos nedostatku naučnih dokaza da su GMO proizvodi štetni po zdravlje.

Prema mišljenju Evropske komisije objavljenom ranije ovog meseca u okviru godišnjeg izveštaja o napretku, Srbija je kada je reč o poglavljima 29 i 30 već u velikoj meri uskladila svoje propise sa evropskim i u principu je spremna da otvori pregovore. Potrebno je, međutim, uneti izvesne izmene u Zakon o carinama, i obnoviti biznis strategiju za prikupljanje carina i dodatno opremiti carinske laboratorije za testiranje robe, pogotovo namirnica za ljudsku ishranu.

Kada je reč o poglavlju 30, Komisija je uočila već opisani problem sa GMO i ujedno kritikovala postojeća ograničenja za promet kvarljivim namirnicama (mleko, puter, svinjetina…) za koje se kaže da su u dobroj meri neopravdana i u neskladu sa SSP. Postoji i diskrepanca u odnosu na evropske propise o prometu robe dualne namene, kao i potreba da se osavremene elektronske baze podataka, kako bi se Srbija lakše uklopila u evropski sistem e-carine.

Kada će ova poglavlja biti otvorena zavisi, dakle, manje od tehničkih, a više od političkih pitanja, kao što su napredak u "superpoglavljima" 23, 24 i 35, kao i od tempa približavanja STO. A s obzirom na povezanost ovih poglavlja sa drugim poglavljima koja se tiču trgovine, finansija, zaštite potrošača i prirodne sredine, logično sledi da će i ona imati svoju ulogu na pregovorima. Recimo na kraju i to da je poglavlje 30 (zvanični naziv: spoljni trgovinski odnosi) neraskidivo vezano i za poglavlje 31 (zajednička bezbednosna i spoljna politika), gde je Srbija zbog odbijanja da uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom kada je reč o Rusiji, Kazahstanu, Iranu i još nekim zemljama u priličnom raskoraku sa EU. O tom će poglavlju, međutim, biti reči u nekom od sledećih nastavaka ove serije.