Stave, ispod Medvednika, iskraj mesta, preko puta škole, ukrovljena bina sa betonskim podom, ispod, prema potoku, podašišano seosko igralište. Na čelu bine razapeta crvenkasta mušema sa grbom Valjeva, natpisom Grad Valjevo, a na ingliš piše CITY OF VALJEVO. U levom uglu naslagani pokloni, prskalice, jedan kotlić, roštilj, ranci za decu, zelene, žute i crne boje.

Na igralištu tezge sa tendama, na kojima piše Grad Valjevo, i piše Citi of Valjevo. Šta ima, ima lulice i lizaljke, brojanice, vunene kape i čarape, pokretni štand Ministarstva unutrašnjih poslova sa dve policajke plus jedan policajac, ima i staklići i burići, ima čuvarkuće, i ima vezena dečija obuća, vezena kokoška i vezeni i beli avion. Tu i med i slatko, vino od kupina, pa opet vez i duborez, još slatkog, soka od kupina, ima i liker od višanja, još meda, slatko od trešanja, sok od višanja, sapuni i tinkture, Reiši kapi, Čili kapi… vez i portikle, aparat sa kokicama, džemovi i sokovi, korpice i ogledalca, tezga sa šajkače, plus crveni kačket “Američki san”, kutije i korpice, sok od kajsija, rakija od dunje, orahovača…

DEDA I UNUK

Iza sve to niz spojenih stolova, na kojima izložene kupine u gajbicama, još iza, do potoka, nekoliko posada okreće prasiće na ražnju, dimi i čvari, živa muzika, Ubode me i ostavi bol na srcu mome… Reporter uze pita Miću iz Lopatnja, jesu zadovoljni otkupnom cenom, 200 dinara po kilogramu, Uze odgovori, nije 200, nego 190 dinara, prošle godine bila 350, jeste malina, organska, bila 700 dinara, ali za kupinu je malo, prema svemu. Trebo ima pet tona, neće imati ni dve, suša, sve izgore, nisu stavljali mreže, zalivali, nisu imali račun zbog male cene, i gde je tu računica, pita, i nepoverljivo dodaje, Je l snimaš, il ti mene zajebavaš…

Ispred sve tezge, do bine, štand Turističke organizacije Valjevo, gde predsedava čuvena direktorka, koja za ovu priliku imađaše naočare za sunce, raspuštenu kosu i ‘aljinicu sa cvetni motivi. I ulicu, put, kroz centar sela zauzele šatre i tezge, s leve strane bela i baš dugačka šatra, preko puta siva sa pečenje i roštilj, prodavnica “Žileks”, nekoliko kafana sa muzikom ispred objekta, preko puta kontejnera za smeće tezga sa crvena srceta, i mnogo crnih majica, ima Mladić, ima Draža, Putin, Miloš Obilić, pa opet Putin, i tako teraju junaci do cara Lazara.

Novinar se povrati do izložene gajbice kupine, stariji seljak drži banku, nije dolazio tri godine, što ga pitaju za cenu, o ceni neće da razgovara, svi ćute da je sve poskupilo 200 posto, i po stovarištima, i po prodavnicama, a kupina prošle godine bila 350 dinara, ove godine počeli sa 120, pa na šta to liči, uništili su srpsko voćarstvo, ljudi bacaju šljivu u potok, ne đubri se, ne pršće, tako će se uništiti i ovo. Busaju se sa cenom maline, nisu oni pretplatili ništa, malina to zaslužuje, a što se tiče kupine, o ceni neće da razgovara, litar nafte 230 dinara, pošto je đubrivo, ko je lud da proizvodi, i ovo malo seljaka po selu će pomreti, da vidi koga će posle zajebavati… Ne interesuje njega ko je na vlasti, ne interesuje ga politika, interesuje ga cena, kažu, tržište, a pogledajte tržište na stovarištu, koga oni zajebavaju, na grbavo drvo svi se penju…

Seljak iz Suvodanja nastavi ispovest u desetercu: Oni imaju žvake, napraviće veštačke seljake, bože, ljudi, bože dragi, šta se ovo u Srbiji radi, mladi ljudi uzeše svoje porodice, pa begaju širom preko granice, sastali se mladi pa govore, šta da rade da se dogovore, jedan veli, idem brate u svet beli, idem brate i ja u grad, da probam picu, da povratim osmeh na licu, ko se jednom okupa na moru, i pojede picu, taj se više ne vraća kravama i svinjcu… Kad završi, uze se predstavi, on je Pero Starčević iz Suvodanja, primače sebi dete sa šajkačom, a to mu je unuk, Nenad Kovačević, on ga odgajio…

Bini se primače gradonačelnik Valjeva Lazar, koji je od dodavača lopti u košarkaškom kampu Miloša Teodosića avanzovo u prvog čoveka grada, i koji je, kao nestranačka ličnost, uspeo da postane predsednik Gradskog odbora SNS. Sa njim se primače i SNS zamenik predsednika lokalne skupštine, sa crnom torbom o levo rame.

ŠETALA JE SAMA

U ćošak bine s poklonima metuše zlatne pehare, preko mikrofona se uvodno javi pevač u bermude, Selo moje kraj Morave, volim tvoje običaje… U sve stiže mesni pop, pevač najavi pesmu za organizatore, specijalnu pesmu, hvala lepo, Šetala je sama, imala je tužan pogled… Nemoguću misiju mi smo započeli, iskreno i ludo mi se zavoleli… Jopet opravi najavu, specijalno za predsednicu, Imala je ona trideset i neku, šetala je sama, nizvodno niz reku… predsednica sela u bele rade ‘aljini naže pivo iz plastične čaše, pored velike i stilizovane kupine staviše dve gajbe, pevač se nije smirivo, Nikad nisi čula kako svira frula…

Predsednica pozva na binu gradonačelnika, pop stavi epitrahilj. Dan za historiju, prvi put pop na manifestaciji, jer je prethodni, čuveni otac Marjan, odbij’o ta đavolja posla, jerbo kupina nije pravoslavna biljka. Pop reče, U ime Oca, i Sina, i Svetoga duha… slava Ocu i Sinu… i vo vjeka vjekova… Gospode pomiluj, Gospode pomiluj, Gospode pomiluj… Uze bosiljak iz posude sa vodom, manu po gajbicama, Osveštavam ove kupine, blagoslovi Bože sve kupinjake i šljivike, manu bosiljkom još jedared, pa još jedared, blagoslovi narod, neka je blagosloven ovaj skup, da se u zdravlju sabiramo i da naša Srbija bude napredna…

Pop se izmače od mikrofona, nastupi predsednica sela, Dobar dan, uvaženi gosti, dobrodošli na manifestaciju Dani kupine na Stavama, pod pokroviteljstvom grada Valjeva i velikih sponzora, pripremili smo velike nagrade, imamo sportski program, kulturni program, čast mi je i zadovoljstvo da predstavim našeg gradonačelnika, koji će otvoriti 14. po redu manifestaciju, molim aplauz za našeg gradonačelnika. Predsednici se primače gradonačelnik, pa iz podašišane i ofarbate glave reče, Poštovani prijatelji, danas nas je okupila kupina, voćka koju ne treba potcenjivati, jer ona ima zaista veliki potencijal, osim toga što je zdrava i veoma ukusna, ona je značajna za razvoj ovog kraja, zaista mi je drago što prisustvujem ovoj manifestaciji, i otvaram ovu manifestaciju.

Predsednica dade aplauz, i zamoli gradonačelnika da ostane, pa mu dade kesu sa poklonima. Reč dobi stručnjak za poljoprivredu, otvori beležnicu, pa uze čita, najveću proizvodnju ima domaćin iz Stanine reke, još jedna nagrada ode u Staninu reku, za izložene proizvode nagradiše seljaka iz Pepeljevca, svi dobiše od gradonačelnika po prskalicu i po jedan zlatan pehar, domaćinstvo iz Beomuževića dobi pehar i crevo za zalivanje, unuku Nenadu, Pere iz Suvodanja, zapade bušilica, za kraj predsednica najavi iznenađenje, i pokloni gradonačelniku dve gajbe osveštane kupine.

Svi se prikupiše za slikanje, predsednica u bele rade ‘aljini zahvali Turističkoj organizaciji, koju predstavljaše direktorka koja je imala ‘aljinicu sa drugi cvetovi. Predsednica još jednom zamoli gradonačelnika da ostane na bini, javi se guslar Velja sa vrha Medvednika. poljubi gusle pa krenu, ništa ga nemo’š razumeš, Strašno čudo… sa nebesa javorovo drvo… reporter iskoristi pita popa, otkud on, kad kupina nije pravoslavna biljka, pop odgovori da, koliko on zna, kupine ima u Starom zavetu. Guslar nastavi, Srpske gusle ne znaju da lažu… završi, svi dadoše aplauz, poljubi gusle, i ode poljubi ruku popu…

Predsednica predstavi dečji folklor, pozdravi sve koji su tu i koji su ostali kući, nastupi i stariji folklor, jopet na red dođe pevač u bermudama koji najavi specijalnu pesmu za predsednicu, od potoka, gde pristigo guslar Velja, je tuklo, Ovce čuvam, pesmu pevam, javore, javore… Moj dragane, što te nema, zlato moje…