Rekordi – Komercijalna banka, Beograd

Na štednji pola milijarde evra

Devizna štednja u najjačoj srpskoj banci za dve i po godine je udvostručena, a predsednik Ivica Smolić smatra da ni okrugla brojka od milijardu evra na štednim knjižicama građana nije nedostižna

SLAVLJENICI: Predsednik i potpredsednik banke Ivica Smolić i Predrag Mihajlović

Komercijalna banka slavila je 20 juna – brojku: 500.000 evra devizne štednje. Davni san da se na štednim ulozima građana u ovoj banci zaokruži milijarda, tada u nemačkim markama, vrednosno je ostvaren u novoj evropskoj valuti. Ni sledeća granica – milijardu evra, izgleda da nije nedostižna za ubedljivo najjaču finansijsku instituciju u Srbiji. "Radimo na tome, biće", kaže za "Vreme" predsednik Komercijalne banke Ivica Smolić. Ova izjava, sudeći po tome da je banka za dve i po godine udvostručila vrednost devizne štednje, nije bila izraz slavljeničkog raspoloženja. Smolić uspeh banke pripisuje strategiji konstantnog rasta deviznih uloga, a ne jakim skokovima. Tih pola milijarde evra predstavlja četvrtinu ukupne devizne štednje u Srbiji. Sledeća na rang-listi banaka po visini štednje knjiži nešto manje od 400 miliona evra, dok treća ima oko 200 miliona evra. O poverenju građana u Komercijalnu banku svedoči i podatak da je 2004. godine udeo oročenih štednih uloga u ukupnim ulozima iznosio 47 odsto, danas 59 odsto, a Smolić očekuje da će to učešće do kraja ove godine premašiti 60 odsto. On deo zasluga za dvogodišnju lidersku poziciju Komercijalne banke u deviznoj štednji pripisuje snazi poslovne mreže: 23 filijale i 252 ekspoziture. Ova banka je, prema rečima njenog potpredsednika Predraga Mihajlovića, ubedljivo najjača u Srbiji sa kapitalom od 200 miliona evra. On najavljuje da će se do kraja septembra banka naći na listingu Beogradske berze i očekuje da će se njene akcije dobro kotirati.

Struktura deviznih uloga građana

Od oko 700.000 klijenata Komercijalne banke, 610.000 su građani, a veći deo njih su štediše. Najveći broj štednih partija: 185.713 ili 70 odsto odnosi se na štednju do 500 evra. Ovako velik broj malih štediša učestvuje sa svojih 17.740.087 evra samo sa 3,65 odsto u ukupnoj vrednosti štednje u Komercijalnoj banci. Štednja od 500 do 10.000 evra ostvarena je kroz 68.986 partija (26 odsto ukupnih) u vrednosti od 211.021.121 evra i njen udeo u strukturi ukupne štednje u Komercijalnoj banci je najveći, 43,4 odsto. Ulozi od 10.000 do 50.000 evra položeni su kroz 9817 partija (3,7 odsto ukupnih), zajedno vrede 182.110.724 evra, što je 37,5 odsto ukupne štednje. Preko 50.000 evra uknjiženo je na 725 partija (0,3 odsto ukupnih), vrednost uloga iznosi 75.092.092 evra i čini 15,5 odsto ukupne štednje Komercijalne banke.

Iz istog broja

Zoran Đinđić, etika i odgovornost

U tunelu, usred mraka…

Zoran Karajlović

Intervju – Veroslav Janković

Biodizel iz Šida

Ž. Pantić

Energetska budućnost Balkana – jednačina sa mnogo nepoznanica

Nuklearni rat ili pakt

Sijka Pištolova

Mešetarenje sa pšenicom

Dva dinara druže

Zoran Majdin

Intervju – Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje

Sindrom „trulog paradajza“

Branka Kaljević

Veterani posle rata

Život koji čeka da počne

Jelena Grujić

Srbija i Hag

Akcioni blam

Dejan Anastasijević

Šta Bagzi zna

Pun kofer trgovačkog putnika

Miloš Vasić

Biznis i golf – akcija stranih kompanija u Srbiji

Sportski duh korporativne kulture

Stevan Kostić

O Beogradskoj berzi

Apatija traje

Nenad Gujaničić, nenad.gujanicic@ac-broker.co.yu

Brendovi i novinari – Prva međunarodna konferencija "Kako graditi novi identitet i imidž države Srbije"

Konsenzus o boljoj zemlji

Investicije – Sportski centar "11. april", Novi Beograd

Srpski Menhetn nema bazen

Tržište informacija – Agencija Executive Group

Servis vodećih kompanija

Bojan Pantić

Vreme uspeha

Biznis

Tranziciona pravda

Izazovi i predrasude

Ključni koncepti u operativnim oblastima tranzicione pravde

Suočavanje i razumevanje

Tranziciona pravda

Tranziciona pravda i razvoj

Lens Klark

Tranziciona pravda - regionalne inicijative i saradnja

Nasleđe prošlosti

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu