Dan po Svetom Savi iz Vlade Srbije je saopšteno da je general u penziji Vladimir Lazarević, optužen pred Haškim tribunalom sa još trojicom generala vojske i policije, odlučio da se preda i da će otići u Hag krajem ove nedelje. Kako je rečeno, odluku je doneo u petak, tokom razgovora s premijerom Vojislavom Koštunicom uz obrazloženje da je odbrana državnih i nacionalnih interesa za njega uvek bila najveća zapovest i da je celog života časno i odano služio otadžbini i svom narodu. "Danas se naša država bori da sačuva Kosovo i Metohiju. Zbog toga sam doneo jedinu moguću odluku, a to je da do kraja služim otadžbini."

Vojni analitičar i predavač na Fakultetu odbrane i civilne zaštite Zoran Dragišić za generala Lazarevića kaže da je "vrhunski profesionalac, koji ni na koji način nije bio uvučen u politiku" i da je "pokrenuo više prekršajnih i krivičnih postupaka zbog kršenja međunarodnog prava tokom sukoba na Kosmetu", te da to dokazuju i mnogi albanski svedoci u Hagu koji potvrđuju da srpska vojska nije činila zločine.

Sve do 1998. godine, kada je postavljen na mesto načelnika štaba Prištinskog korpusa, general Vladimir Lazarević je bio tek jedan od mnogih oficira Vojske Jugoslavije. Od tada pa do danas neprestano je prisutan u javnosti. Između ostalog, ostaće upamćen kao ratni komandant Prištinskog korpusa koji je vešto "igrao žmurke" sa NATO avijacijom tokom bombardovanja, ali i po izjavama da je "Vojska Jugoslavije nepobediva" i da je "NATO agresoru nanela ogromne gubitke", kao i po aktivnom učešću u višemesečnom slavljenju pobede nakon potpisivanja kapitulacije u Kumanovu.

NAROČITO ISTICANjE: Rođen je 23. marta 1949. godine u selu Gručar, opština Babušnica. Završio je Vojnu akademiju kopnene vojske 1972. godine sa odličnim ocenama i službovao po mnogim garnizonima JNA širom ondašnje Jugoslavije. Tokom cele karijere starešine su njegov rad ocenjivale sa "ističe se" i "naročito se ističe". Komandno-štabnu akademiju kopnene vojske završio je 1983. kao prvi u rangu i posle toga službovao u Nišu kao komandant puka veze. Krajem devedesetih završio je Školu nacionalne odbrane, najvišu vojnu školu koja je uslov za dobijanje generalskog čina. Dužnost načelnika štaba Prištinskog korpusa obavlja od 1998. godine, dok je komandant bio general Nebojša Pavković. Pola godine kasnije, kada je general Pavković postao načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general Lazarević preuzima komandu Prištinskog korpusa kojim je komandovao i u vreme NATO bombardovanja 1999.

Četiri puta je vanredno unapređen od bivšeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, a u jeku bombardovanja u aprilu 1999. odlikovan je ordenom Ratne zvezde prvog stepena. U čin general-pukovnika unapređen je u martu 2000. godine. Posle reorganizacije vojske kojom su ukinute armijske oblasti, u aprilu 2002. godine je ukazom predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice postavljen na položaj zamenika načelnika Generalštaba za kopnenu vojsku. Na maratonskoj sednici Vrhovnog saveta odbrane održanoj u Meljinama u avgustu 2003. doneta je odluka o njegovom razrešenju i "stavljanju na raspolaganje". Tadašnji ministar vojni Boris Tadić obrazložio je ovu odluku mogućnošću podizanja optužnice protiv generala Lazarevića pred Haškim tribunalom i da "u Generalštabu Vojske SCG ne bi trebalo da bude bilo ko optužen ili osumnjičen za ratne zločine".

Krajem te godine tužilaštvo Haškog tribunala dostavilo je ovdašnjim vlastima optužnice protiv njega i generala Nebojše Pavkovića, kao i generala policije Sretena Lukića i Vlastimira Đorđevića. General Lazarević je penzionisan tek u septembru 2004. godine. Nezvanično, kao penzioner rukovodio je jedno vreme ekspertskim timom za reformu vojske.

ODBRANA…: Zbog nagoveštaja da bi tužilaštvo Međunarodnog tribunala u Hagu moglo podići optužnicu protiv njega, Lazarević je još 2001. tražio da nadležni državni organi ispitaju sve okolnosti o navodnim ratnim zločinima. Početkom decembra 2001. izjavio je da je kao ratni komandant Prištinskog korpusa spreman da "stane pred sve nadležne vojne i državne organe i odgovara za eventualno kršenje normi ratnog i humanitarnog prava", ali i objasnio da epilog ne zavisi mnogo od njegovog stava: "Saradnju naše zemlje s Haškim tribunalom smatramo državnom obavezom i političkim činom i normalno je da se mi tu mnogo ne pitamo. To je u interesu čitave države", rekao je tada general Lazarević i dodao: "Nadležni državni organi i MUP i dobar deo političara oglasili su se povodom najava pokretanja istrage protiv pripadnika policije ali nisam video da se neko oglašavao povodom VJ’a, osim predsednika SRJ Vojislava Koštunice u Velikoj Britaniji." Naglasio je da "u našim zakonima" ne postoji komandna odgovornost i da je više od 200 pripadnika Treće armije pred vojnim ratnim sudovima odgovaralo za sva kršenja zakona i ratnog prava i da su "naši ratni sudovi formirani još tokom rata 1999. godine, što je retkost za armije u svetu".

Krajem istog meseca, malo je revidirao svoj stav: "Iza pokretanja haške istrage protiv ratnog komandanta Treće armije generala Pavkovića krije se, ili bolje rečeno, otvorena je optužba da je ta armija činila zločine, što nije tačno. Anatema haške odgovornosti najviše opterećuje starešine na jugu Srbije, koje izvršavaju zadatke na prvoj liniji odbrane i nisu spremne sutradan za neki ‘Hag dva’ ako država ne stane iza njih." Tada je i komanda Treće armije VJ’a izdala saopštenje da pokretanje istrage protiv načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojše Pavkovića doživljava kao optužbu protiv sebe i zatražila od države i naroda da "stanu iza svojih boraca".

… I POSLEDNjI DANI: Prema izjavi ministra odbrane Prvoslava Davinića u oktobru prošle godine, penzionisani general Vladimir Lazarević je "aktivno razmatrao" dobrovoljnu predaju Tribunalu i dodao da vlasti u Beogradu pokušavaju da privole preostale optužene generale da se dobrovoljno predaju, ali da će general Nebojša Pavković, koji dobrovoljnu predaju odlučno odbija, najverovatnije biti uhapšen.

"Vreme" neformalno saznaje da je general Lazarević bio spreman da optužnicu preuzme još kada je objavljena i da se suoči s Haškim tribunalom, ali da je intervencijom iz državnog aparata od takvog nauma odvraćen uz obrazloženje da je "u pitanju najviši državni interes" te da "samo premijer lično može da donese takvu odluku". Upitan da li o tome nešto zna, penzionisani general Ninoslav Krstić je za "Vreme" rekao da je to "vrlo verovatno" jer je "general Lazarević častan čovek, odan vojsci, državi i narodu", da je bio ubeđen da će "Laza, kao častan oficir, biti prvi koji će se odazvati pozivu Međunarodnog tribunala", ali i da je bio iznenađen što to ipak nije učinio. Da o predaji optuženih Haškom tribunalu ne odlučuju oni sami nego neko drugi govori i podatak da je i general Pavković naprasno odlučio da razgovara s Koštunicom o svojoj sudbini, iako je sve do sada tvrdio da o predaji "ne razmišlja" i da "živ u Hag neće".

U utorak je patrijarh Pavle pozvao u Patrijaršiju premijera Koštunicu i generala Lazarevića. U toku razgovora rekao je da "u našoj istoriji imamo primere časnih oficira koji su hrabro do kraja zastupali interese naroda i branili istinu" i da "Srpska pravoslavna crkva poštuje i visoko ceni odluku generala Lazarevića da sledi ovaj težak put u interesu otadžbine". Lazarević je, kako prenosi Pravoslavlje pres, zamolio patrijarha da ga pominje u svojim molitvama.

Time je uklonjena i poslednja prepreka na putu ovog generala u Hag. Neka se pripreme Lukić i Pavković.