Drugog dana protesta zbog nepriznavanja rezultata izbora u Srbiji, koji su održani u nedelju 17. decembra 2023. godine, opoziciona lista “Srbija protiv nasilja” javno je zatražila ispred zgrade u kojoj je Republička izborna komisija, da im se omogući da govore u Dnevniku RTS-a i objasne Srbiji šta se to dešava. Tako se zatvorio jedan krug srpskog višepartizma, koji je još 9. marta 1991. godine otpočeo demonstracijama protiv TV Bastilje, nastavio se 5. oktobra protiv TV Bastilje i pokradenih izbora i sada, iznova, posle najnovijeg ishoda izbora za Beograd, Srbiju i pokrajinu.

Iako opozicija nije bila na uglu ulica Takovske kod broja 10 i Aberdareve kod broja 1, sve se nekako slilo u te zgrade u kojima se i danas nalazi Radio televizija Srbije, najtvrđa brana svake vlasti, a posebno one autoritarne, naučili smo u poslednje tri decenije. Zato se i dan ranije, u ponedeljak 18. decembra, Aleksandar Vučić obreo u Dnevniku, gde je ekskluzivni gost od kada je došao na vlast 2012. godine, a sada baš i u trenucima kada je narod u hiljadama bio ispred RIK-a i zgrade Predsedništva tražeći da se ponište izbori i organizuju novi.

U svakom slučaju, Vučić je ko gospodar i inicijator svake krize, otišao na RTS da priča kako su izbori bili baš kako treba, kako je opozicija bila glupa i kako će on narodu da da ono što je tražio – sigurnost i stabilnost. I on nije lagao. Jer kada on misli na političku sigurnost i stabilnost, zapravo poručuje – tu sam, ne brinite, sve odluke ja donosim, evo me u punoj formi, biće sve u redu.

Na drugoj strani je deo Srbije koji ne odustaje od toga da od institucija traži da rade svoj zakonom propisani posao i da preuzimaju odgovornost za ono što im je zakonom određeno: REM da uredi medijski prostor, RTS da bude javni servis, sud da bude sud države a ne partije, kao i tužilaštvo, i policija i tako dalje.

NESTOROVIĆ KAO KINGMAKER

Ponedeljak uveče, tipična scena iz Srbije poslednjih 11 godina: deo naroda na ulici, Vučić na televizoru. On priča svoju staru i izanđalu priču. Videlo se na izborima da više toliko ne pali, ali, on je se drži i dalje. Narod, opet, ponovo na ulici kao i veći deo ove godine, ali samo deo naroda i samo u Beogradu – ostatak kao da je davno digao ruke, predao se, pomirio se sa “stanjem” i gleda kako da pregura ono što je od života ostalo.

Na protestu pred RIK-om pojavili su se i “mlađi”, i videće se u danima pred nama da li je to imalo neku poentu ili je sve bilo samo za jedno veče. Srbija nije imala proteste studenata dugo, još od 2017. godine, a i tada su bili popodnevni, posle nastave, kao neka vrsta vežbe iz “građanske neposlušnosti”. Studenti Beogradskog univerziteta koji su u nekoliko navrata u prošlosti imali važnu ulogu u društvu, sada i dalje gledaju manje-više svoja posla i kao da ni njih ne zanima previše u kakvom će društvu sutra da žive. U četvrtak, kada ovi redovi budu pred vama, možda se pokaže da je procena bila loša i možda se dogodi čudo pa BU bude prekinuo sa nastavom, a studenti stajali na čelu protesta. Autor ovog teksta u to ne veruje iako je i sam bio učesnik dva velika studentska protesta – onog 1996/97. kao i 1998/99. godine.

Pre nego se sve to dogodi ili ne dogodi, dogodili su se izbori u klimi kakva je bila očekivana. Vlast se potrudila da u predizbornim radnjama obezbedi sebi sigurnu pobedu na svim nivoima, pa je i u četvrtak uveče, pred početak predizborne tišine, vlast plasirala svoju izbornu prognozu preko agencije Ipsos. U subotu je Vučić na sastanku sa parlamentarcima EU isto to i njima izdiktirao. Pokazalo se da je imao dobu računicu.

Pobeda liste sa njegovom imenom je apsolutna, on je u nedelju uveče poslao Anu Brnabić da to saopšti, a za svoje “obraćanje” ostavio je svoje najvažnije izbore, izbore u Beogradu i pre opozicije saopštio izbornu projekciju koja se docnije pokazala saglasna sa nalazima Gradske izborne komisije.

Nije Vučić slučajno sačekao da nam kaže šta se u Beogradu dogodilo, posebno nakon ovako sprovedenih izbora u kojima je registrovano i dokumentovano više nepravilnosti nego ranije. On je najmanje tri puta ranije gubio na izborima u Beogradu (2004, 2008. i 2012. godine), a sada mu je bilo posebno važno da u glavnom gradu pokaže svom mitskom protivniku Đilasu da je nepobediv. Prema Vučićevim podacima, njegova lista ima 49 odbornika, “Srbija protiv nasilja” 42, SPS i lista doktora Branimira Nestorovića po 6 i koalicija NADA 7 odborničkih mesta.

Ovakav raspored u gradskom parlamentu čini listu dr Nestovorića “kingmejkerima”, odnosno, oni su ključni za buduće formiranje Vlade Beograda, ko god bude hteo da tu vlast formira – Vučić ili SPN.

OKLEVANJE, KALKULISANJE, ČEKANJE

Dok je Vučić slavio sa svojim partijskim drugovima i javnim ličnostima koje su mu u međuvremenu postale partijski drugovi, onaj deo Srbije koji ga ne podržava čekao je da čuje od predstavnika opozicije neko obraćanje, neku informaciju o toma kakvi su rezultati izbora.

Najveća i najjača opoziciona lista “Srbija protv nasilja” pojavila se pred novinarima i kamerama tek posle 23.30 i to sve nije izgledalo dobro; lista koja je uspela da okupi raznorodne stranke i pokrete a sa ciljem promene vlasti u Srbiji i koja je uprkos svemu zabeležila, pokazaće se, odličan rezultat, nije izgledala kao da se nešto dobro dogodilo. I sami zbunjeni količinom prijavljenih i registrovanih nepravilnosti – od duplih spiskova, lažnih birača, plaćanja glasova, do transporta celih grupa unutar Srbije i dodatno iz Republike Srpske u Beograd, uspeli su da poruče kako nastavljaju da broje glasove.

Raspoloženje onih koji su verovali u promenu makar u Beogradu dramatično je opalo jer je bilo teško poverovati kako Vučić i posle godinu i po ima više glasova uprkos svemu što se u Beogradu dešavalo – i u vezi sa samom gradskom vladom Aleksandra Šapića, i u vezi sa tragedijom u OŠ “Vladislav Ribnikar”, i nakon ubistava u selima Dubona i Malo Orašje. Lideri republičke liste SPN Marinika Tepić i Miroslav Aleksić pozvaće kasnije na proteste građane ispred RIK-a u ponedeljak u 18 sati, ali je to izgledalo neubedljivo i više kao pokušaj da se nešto uradi kad već nije moglo da se pobedi. Ova opoziciona lista je tvrdila da zabeležene nepravilnosti u izbornom procesu, sa posebnim akcentom na dovođenje birača iz Republike Srpske, jesu dovoljan uslov da se proces poništi i da se raspišu novi, ponovljeni izbori.

Tako se u ponedeljak u Ulicu kralja Milana slio veoma ljut i besan svet koji je tražio da mu niko ne krade glasove. Okupilo se i više ljudi nego što je bilo ko očekivao, što dosta govori o tome koliko ljudi iz politike mogu da procene stanje među građanima. Na protestu koji je trajao do kasno uveče nisu došli stranački aktivisti, nego se bukvalno skupio narod koji je hteo da poruči da mu je svega dosta i da neće da trpi ovakvu krađu izborne volje.

Opozicija je otišla u RIK i Marinika Tepić i Miroslav Aleksić su započeli štrajk glađu, a od RIK-a se traži da donese odluku o poništavanju izbora zbog registrovanih nepravilnosti.

Stručnjaci koji su se pojavljivali da komentarišu ovu situaciju videli su dva nivoa zahteva: jedan nivo jeste politički – opozicija traži da vlast poništi ove i raspiše nove izbore pretpostavljajući da vlast na njima neće moći ovoliko da krade; drugi nivo je zakonski, pravi i tiče se procedura – odnosno, koje pravne radnje treba preduzeti da bi se poništili izbori i raspisali novi. Ocenjeno je da RIK nije mesto za ove zahteve jer to nije njegov mandat, ali, opozicija je izabrala simboličko mesto: centar izborne administracije, bez obzira što je za njihove pritužbe zaduženo tužilaštvo i policija.

Posebno se insistira na tome da je vlast organizovala konvoje birača iz druge države koji čak ni nemaju mogućnost i pravo da glasaju na lokalnim izborima ako nemaju prijavljeno boravište, ali se ispostavilo kako su ranije izneti podaci o masovnom upisivanju novih stanovnika Beograda bili ispravni, odnosno, da opozicija nije spinovala nego je govorila istinu. Na mnogim mestima u Beogradu, a bilo ih je i po Srbiji, vlast je izabrala pojedina biračka mesta na koja je dovodila birače sa strane i to su ljudi mogli da vide. Prevara se sastoji u tome što su ljudima koji ne žive u Srbiji dodeljene lične karte sa fiktivnim adresama da bi moglo da se kaže da su sve to ljudi koji su upisani u biračke spiskove.

Opozicija je na ovu prevaru upozoravala i pred prošle izbore 2022. godine, ali nije imala mehanizam da to spreči i da se sa tim izbori. U samoj kampanji, na takve slučajeve je upozorio Đorđe Miketić, koga je zbog toga najpre napala Ana Brnabić, a docnije izopšten iz procesa zbog porno snimka koji je emitovan na TV Pink u jutarnjem programu. Opozicija nije pokazala dovoljnu čvrstinu, ali nije ni imala mnogo saveznika – oni koji rade u institucijama nisu želeli da se suprotstave volji Aleksandra Vučića i njegovih pajtaša na čelu Srbije.

“Mi smo probali na sve načine da ovo sprečimo, da na ovo ukažemo i sada nam jedino preostaje da štrajkujemo glađu”, rekao je u utorak Miroslav Aleksić novinarima u zgradi RIK-a.

Štrajk glađu zbog izbora odmah u sećanje priziva sličan događaj koji je organizovao Tomislav Nikolić 2011. godine kada je tražio raspisivanje vanrednih izbora i kada je proveo nekoliko dana ležeći na komodi u prostorijama Doma Skupštne Srbije.

EPILOG I NJEGOVI AKTERI

U četvrtak 21. novembra ističe rok koji RIK ima da proglasi rezltate izbora u Srbiji i videćemo da li će protest opozicije dati neki rezultat. Za razliku od nekih ranijih izbornih ciklusa, ovaj je pratilo više od 5000 posmatrača, i misije OHDIR-a i saveta Evrope i Evropskog parlamenta, koji su konstatovali značajne prekšaje dobre izborne prakse koja ne priliči državi kandidatu za EU.

CRTA je pozvala da se ne prihvate ovi rezultati izbora zbog registrovanih nepravilnosti koje su dovele do suštinskog nepoštovanja volje birača. U ponedeljak je stigla ocena nemačkog Ministarstva spoljnih poslova da je za nemačku neprihvatljiv ovaj rezultat s obzirom na način na koji se do njega došlo, a nešto blaži su bili iz kabineta Žozepa Borelja koji je gotovo napisao da bi izbori trebalo da se ponove.

U svetu diplomatije ovo su jasne i nedvosmislene poruke vladi u Beogradu, ovo je diplomatska sramota za državu Srbiju, ali, kako izgleda, to neće previše uzbuditi Vučića i njegov PR tim. On će kao i do sada stvar gurati do krajnjih granica jer zna da u rukama ima jednu kartu koja je svima sa strane potrebna: karta priznanja nezavisnog Kosova i dokle god Evropska unija i Sjedinjene Američke Države budu zanemarivale stanje u Srbiji nauštrb stanja u odnosima Prištine i Beograda, moći će da radi šta mu je volja.

Kampanja i rezultat opozicije i mobilizacija građana podstaknuta akcijom ad hok projekta ProGlas pokazali su da u Srbiji ima veliki broj ljudi koji se ne slažu sa ovakvim stanjem i sa vladom koja vlada strahom i manipulacijama. Da je pored SPN postojala i “desna koalicija”, kao što je predlagao profesor Milo Lompar, a bili nesposobni da urade lideri Dveri, Zavetnika, Narodne stranke, Novog DSS-a – sada bi scena možda izgledala drugačije, a u Beogradu naprednjaci ni uz izborni inženjering ne bi mogli da sakupe dovoljno odbornika da formiraju većinu.

Pokazalo se da “Nacionalno okupljanje” i Narodna stranka nemaju šta da traže na izborima i sada je ostalo da Koalicija NADA, koju čine POKS i Novi DSS, okupi sve birače desnog centra. Vučić je svojim projektom ojadio ne samo desnicu nego i partnerski SPS, a iznedrio je novi fenomen, pokret “Mi dolazimo” doktora Nestorovića. Njega čine osobe koje su poslednje dve godine svakoga dana učesnici proruske emisije “Aktuelnosti” na TV Hepi, gde se opravdava ruska agresija na Ukrajinu i objašnjavaju drugi fenomeni poznati samo tim osobama.

U Beogradu i republici videli smo takođe propast ad hok cenzus koalicije Dosta je bilo i Socijaldemokratske stranke “Dobro jutro, Srbijo”, koja je zajedno sa Narodnom strankom i “Nacionalnim okupljanjem” samo potrošila glasove Beograđana i poklonila ih naprednjacima, a znalo se i pre izbora da nemaju mnogo šanse da preskoče cenzus.

Ukoliko “Srbija protiv nasilja” opstane, ima mogućnost da bude dominantna koalicija, u opoziciji ili na vlasti, ali za sada ne izgleda kao da su njeni lideri spremni za takav angažman. Oni izgledaju kao da veruju da bi mogli da upravljaju Beogradom, a za ostalo o tom-potom. Ta koalicija nema jedna glas, nema izgrađeno vođstvo i akcije im ne izgledaju kao deo nekog strateškog promišljanja. Više je reakcija na ono što se dešava oko nas, a manje kao pokušaj da se predvide događaji i da se neki društveni procesi usmeravaju novim politikama i pristupima. Ono što je sigurno – Srbija će imati još izbora ove godine i trend je iz ugla opozicije dobar ako uspe da ostane na kursu i izgradi samopouzdanje i samopoštovanje.

Vučić je razumljivo na nizbrdici. Uprkos dobrim savetnicima u kampanji i dominaciji u medijima, on je dosegao svoj limit i svestan je toga. U danima pred nama njegova vlast će zavisiti i od toga kako će partneri sa Zapada da ocene ove izbore i još mnogo više od spremnost građana da ne pristanu na prekrajanje izborne volje. On je svakoga dana na televiziji, ubeđuje koliko može, ostalo mu je još da TV stanice nazove po sebi i da bukvalno ne silazi sa ekrana.

Samo još to nismo videli.