Za razliku od prošle, ove godine opasnost od zaraze kukuruza aflatoksinom je minimalna: prosto, vremenske prilike ne pogoduju razvitku buđi, bar ne u onolikoj meri kao što je lane bilo. Sa druge strane, lako je moguće da se zaraza prenese, preko skladišta recimo.

Prošlogodišnja brljoka sa aflatoksinom koštala nas je najmanje 135 miliona evra, a narušena je i reputacija Srbije kao jedne od deset najvećih izvoznica kukuruza – otprilike polovina (prosečnog) roda završi napolju: bar pola miliona tona obično bude prodato unapred, dok je kukuruz još na njivama, ama ove godine kupci su podozrivi pa je ugovorena prodaja jedva desetina uobičajenih količina. To je, između ostalog, razlog što je inače redovan i rutinski posao Fitosanitarne inspekcije – kontrola skladištenja žitarica – dobio popriličan medijski prostor.

MONITORING: Dve nedelje pred početak berbe kukuruza, Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede podsetila je skladištare da "pod obavezno" urade ono što bi i inače morali da urade: da magacine "mehanički počiste", da ih dezinfikuju, "dezinsektuju" i "deratizuju", da preostale količine prošlogodišnjeg roda nipošto ne mešaju sa ovogodišnjim, uz upozorenje da će inspektori kontrolisati da li je sve po propisu urađeno. Ko ne uradi šta je rečeno, može da očekuje "zakonom propisane mere" – zabranu prometa i korišćenja merkantilnog kukuruza kao hrane ili kao hrane za životinje, piše u saopštenju za javnost.

Istini za volju, te "zakonom predviđene mere" primenjivane su i u vreme kad je afera sa aflatoksinom bila na vrhuncu, ali nema odjeka tih mera: najmanje 200.000 tona kukuruza je stavljeno van prometa, ali se ne zna šta je sa njim i gde je završio. Navodno, od prošlogodišnjeg roda preteklo je oko 100.000 tona kukuruza za koji skladištari tvrde da nije zaražen. Međutim, koliko kukuruza u skladištima ima i u kakvoj je kondiciji niko pouzdano ne može da kaže: jednostavno, nema evidencije koliko je čega u magacine ušlo, a koliko čega je izašlo.

U Republičkoj direkciji za robne rezerve kažu da više ni zrna prošlogodišnjeg kukuruza u magacinima nemaju. Sve je podeljeno kao beskamatna pozajmica proizvođačima stočne hrane u paritetu tona zaraženog prošlogodišnjeg za 800 kilograma zdravog ovogodišnjeg kukuruza, ukupno 25.000 tona.

Fitosanitarna inspekcija će ove godine, za razliku od prethodnih, "vršiti monitoring" ovogodišnje berbe kukuruza: kažu, najmanje 200 uzoraka nakon berbe, a pre skladištenja, dakle u samoj berbi, kao i najmanje 400 uzoraka u fazi skladištenja, dakle na istovaru u silose i o rezultatima će, kažu, obavestiti javnost. Dobra vest, nema šta: zaposleni u Fitosanitarnoj inspekciji rade ono za šta primaju platu.

(NE)RED NA TRŽIŠTU: Kao što i inače biva, cene žitarica na tržištu naglo su pale. Čini se da logike u tome ima: u žetvi je najveća ponuda, samim tim cena mora da "ide dole". Ove godine naročito: pšenica je prošle godine u ovo doba koštala (čak) 28, a ove (svega) 15,3 dinara, kukuruz 27, a ove (tek) 12,5 dinara za kilogram.

Ovaj pad cena objašnjava se prinosom znatno većim od uobičajenih, ali i zbog povećanja zasejanih površina, naročito kad je o pšenici reč: umesto uobičajenih 500.000 hektara, jesenas je zasejano više od 600.000 hektara, setva je obavljena u optimalnom roku – između 5. i 20 oktobra i zahvaljujući tome lepo i ponela: prosečni ovogodišnji prinos pšenice je negde oko/preko pet tona po hektaru, što čini ukupan rod od preko tri miliona tona, što će reći da skoro milion i po tona može da se izveze.

Međutim, pšenica je rodila i drugde, tako da baš i nema interesovanja prekograničnih kupaca, ali opet je pšenica kod nas (bitno) jeftinija nego "preko". Navodno, mlinari nemaju dovoljno novca da ponuđeno otkupe, a izvoz košta. Pitanje je, međutim, kako je, tačnije, da li je mlinarska kasa zaista presušila: prošle godine u žetvi plaćali su pšenicu 18 dinara i kako su magacine napunili, pšenica je naprasno poskupela skoro deset dinara po kilogramu, a cena brašna formirana prema toj bezobrazno visokoj ceni pšenice. I sad – nemaju para. Ma nemoj.

Za očekivati je bilo, kad je već pšenica toliko pojeftinila, da će da pojeftine i proizvodi od brašna, hleb recimo. Jeste, samo ako neće: prva pekarska reakcija na pad cene pšenice bila je da "nema razloga da hleb poskupi", potom su ipak prihvatili sugestiju/uredbu Ministarstva trgovine da hleb "Sava", iz nekog razloga proglašen za standard, bude jeftiniji za 2,5 dinara, odnosno celih 5,3 odsto.

(NE)FER: Koliko god da je kuknjava poljoprivrednika na otkupne cene standardna pojava, ipak je ono što mlinari nude zaista malo: na prinos od pet tona, što (ipak) nipošto ne treba tretirati kao rekord, već kao standard, ovih 15,3 dinara za kilogram pšenice jedva da pokriva troškove zasnivanja proizvodnje, održavanja useva i žetve, što jednostavno nije fer prema proizvođačima. Radili su, ne može da se kaže da nisu, a rad valja da se (is)plati.

Jedan od mehanizama održavanja fer cene je i otkup žitarica za robne rezerve: prema zakonu, robne rezerve moraju da imaju zalihe ekvivalentne tromesečnoj potrošnji, što je u našem slučaju, kad je o pšenici reč "cirka" 300.000 tona. Negde početkom jula, kontrolom skladišta utvrđeno je da u robnim rezervama nedostaje ukupno 80.000 tona žitarica, od toga 50.000 tona pšenice.

Sve u svemu, pravo stanje u Robnim rezervama je tada bilo 115.000 tona pšenice, što će reći da ima prostora za skoro 200.000 tona (nove) pšenice. Ipak, od ovogodišnjeg roda, za robne rezerve otkupljeno je svega 50.000 tona, odnosno svega 1,7 odsto ovogodišnjeg roda. Nema para, kažu.

BOG I DOMAĆIN: Do pre mesec dana ovogodišnji rod kukuruza procenjivan je na sedam i više miliona tona, a sad su procene na oko 5,5 miliona tona. To je, kao, opet zbog suše: u avgustu je palo upola manje kiše "od višegodišnjeg proseka", pa eto.

Da je bilo manje kiše od onog "višegodišnjeg proseka" – jeste: izostali su oni inače redovni pljuskovi oko Ilindana, što u svakom slučaju ne valja, ali kako to da je na jednoj njivi kukuruz "ko devojčica", a na susednoj "ko baba"? Neće biti da prinos od neba zavisi, pre će biti da je ključ u domaćinu.

Kukuruz je, naime, tropska biljka koja dobro podnosi sušu, ako joj je sve dato koliko treba i kad treba: ako je njiva na vreme poorana i adekvatno pođubrena, ako je na vreme posejana, ako je ispravno i na vreme tretirana, kako hemijski tako i mehanički, rod "zbog neba" varira jedva deset odsto. Uostalom, prošle godine, koja je zaista u svemu za uzgoj kukuruza bila nepovoljna, bilo je prinosa od preko deset tona po hektaru.

TVRDO: Kako god bilo, prinos žitarica, koji je do pre 20 godina bio "osrednji", proglašava se "rekordnim", ratari su uobičajeno nezadovoljni ponuđenim otkupnim cenama, ali to nezadovoljstvo ne iskazuju blokadama puteva kao godinama i decenijama unazad. Nije da nisu probali: početkom avgusta predstavnici asocijacije poljoprivrednika "Banatski paori", inače organizatora mnogih dosadašnjih protesta sa naglaskom na blokadi saobraćajnica, okupili su se ispred zgrade u kojoj sedi vlada sa namerom da ispred ulaza prospu čak osam džakova žita kao upozorenje da "ovako više ne ide".

Od prosipanja žita su odustali posle upozorenja da će im komunalna policija "napisati kaznu", ali ne i od zahteva da ih primi niko drugi do potpredsednik vlade Aleksandar Vučić. Kao što dolikuje, Vučić ih je primio: šta je ko na tom sastanku/prijemu rekao, znaju samo oni koji su bili prisutni, tek koji dan kasnije isplaćene su zaostale subvencije, inače dvostruko manje nego što su bile prethodnih godina, produžen je rok za nabavku subvencionisanog goriva za traktore, a "Banatski paori" su odustali od radikalizacije protesta. Tada je cena pšenice bila 16 dinara, sada je 70 para jeftinija.