Dan pošto se ovaj broj “Vremena” nađe pred publikom, u Srbiji će početi nova školska godina. Ovaj 1. septembar je, međutim, sasvim drugačiji od prethodnih. Učenici u Srbiji nastavljaju školovanje nakon što je prethodna školska godina naglo okončana početkom juna. Odluku o tome Vlada Srbije donela je naprasno, posle masovnih ubistava u maju, od kojih se jedno dogodilo u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu. Pre toga, Vlada je nedeljama ćutala na apele i zahteve da to i uradi, da bi onda odluku o završetku školske godine donela iznenada, ostavivši ponovo i prosvetne radnike i decu i roditelje – zbunjenima i sluđenima. Gde su stali, tu će i produžiti: svega 12 dana pred početak ove školske godine, 18. avgusta, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja izdalo je smernice školama o tome kako da započnu ovu školsku godinu.

Te smernice su sledeće:

• Prvi nastavni dan organizovati kroz razgovor sa učenicima kako bi se upoznali sa planom rada, kao i pokrenuti zajedničke razgovore sa svim akterima školskog života, u cilju pravljenja obrazovne strategije kojom se odnosi u školi zasnivaju na poštovanju, uvažavanju, saradnji i solidarnosti;

• Tokom prve nastavne nedelje (4–8. septembra 2023) organizuje se tematska nastava, sa radionicama i drugim aktivnostima usmerenim ka negovanju empatije, vrednostima međusobnog poštovanja, saradnje i solidarnosti, uz uvažavanje različitosti;

• U drugoj nastavnoj nedelji (11–15. septembra 2023) nastavnici sprovode inicijalno procenjivanje u okviru pojedinačnih predmeta, programa nastave i učenja i vrše dalje planiranje obrazovno-vaspitnog rada u skladu sa rezultatima inicijalnog procenjivanja;

• Škole su u obavezi da godišnjim planom rada predvide samovrednovanje rada škole u oblastima kvaliteta – Podrška učenicima i etos (opšta atmosfera u školi – tolerancija, osećaj zajedništva, dobri međuljudski odnosi, osećaj bezbednosti, briga o učenicima, partnerstvo sa roditeljima, dobra komunikacija i slično)*. Samovrednovanje će realizovati u prvom polugodištu kako bi sprovođenje akcionog plana unapređivanja Podrške učenicima i etosa realizovali početkom i tokom drugog polugodišta;

• Tokom septembra sprovešće se i procena adaptacije za učenike petog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole na novu sredinu i planiraće se mere podrške sa nastavnicima i učenicima;

• Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja je u skladu sa ciljevima obrazovno-vaspitnog rada u školskoj 2023/2024. godini kreirao novu slobodnu nastavnu aktivnost za učenike od petog do osmog razreda osnovne škole – Vrline i vrednosti kao životni kompas;

U srednjim školama posebna pažnja usmeriće se na izborne programe kojima će se podržati razvoj pozitivnih ljudskih vrednosti;

• Do kraja prvog polugodišta, škole će zajedno sa učenicima i roditeljima kreirati identitet (moto) škole tako što će definisati zajedničke vrednosti, očekivana ponašanja i ishode ponašanja u okviru škole i društva u celini, koje su u skladu sa utvrđenim identitetom. Tokom školske godine propagiraće se i ohrabrivati ponašanja učenika, nastavnika i roditelja u skladu sa definisanim identitetom škole, a on će se kontinuirano obogaćivati i promovisati kako u nastavi tako i izvan škole.

SVE JE TO LEPO, ALI…

Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Aleksandar Baucal kaže u razgovoru za “Vreme” da je dobra strana Smernica koje je Ministarstvo prosvete uputilo školama to što usmeravaju pažnju na neke od najvažnijih potreba u našem obrazovanju.

“Škole su u velikom broju slučajeva postale mesta gde odnosi između učenika, nastavnika i roditelja nisu na nivou na kom bi trebalo da budu”, kaže Baucal i dodaje da je u tom smislu sugestija da se u narednoj školskoj godini stavi naglasak na pitanja međusobnog poštovanja, pozitivnih odnosa, saradnje, vrednost, etosa škole i zajedničkog formiranja školske zajednice dobra odluka. On, međutim, dodaje: “Ako Ministarstvo ne obezbedi uslove i odgovarajuću podršku školama, mislim da će stanje u mnogim školama ostati isto kao da se ništa nije desilo.”

Ovaj sagovornik kaže da bi Ministarstvo prosvete trebalo da primeni i na sebe svoj poziv školama da 1. septembar bude dan dijaloga: “Kad Ministarstvo poziva škole da praktikuju i neguju kulturu dijaloga, to neće biti moguće ako i samo Ministarstvo ne bude poštovalo to isto. Zato bi bilo dobro ako bi Ministarstvo, na isti način koji predlaže školama, organizovalo 1. septembra sastanak sa sindikatima i drugim organizacijama i da kroz dijalog sa njima definišu najbolji način šta i kako treba da se menja u obrazovanju.”

Sa druge strane, o primeni smernica u praksi za Radio-televiziju Srbije opširno je govorila ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović. Gostujući u Dnevniku 2, ona je izjavila da su smernice koje su poslali rezultat vrlo ozbiljnog multisektorskog rada: “Ministarstvo prosvete je bilo koordinator, ali čitava vlada, sugestije predsednika države, roditelja, učenika, stručnjaka, Filozofskog fakulteta, Instituta za mentalno zdravlje, sve je vrlo uticalo na sadržaj tih smernica koje smo poslali 18. avgusta da bi nastavnička veća, pre svega profesori i nastavnici u osnovnim i srednjim školama mogli da se pripreme”, rekla je ministarka Đukić Dejanović.

Prema njenim rečima, obrazovno-vaspitni rad će u ovoj školskoj godini biti prožet obavezom svih nas da bezbednost dece, ali i “negovanje onih vrednosti koje znače prave ljudske vrednosti za učenike, negovanje relacija u kojima ima poštovanja, poštovanje različitosti u saradnji, to će biti neka tendencija koja će se odvijati na različite načine i u školskim i u vanškolskim aktivnostima, koje će biti praćene zajedništvom učenika, nastavnika i roditelja kao aktera učenja”.

Prema ministarkinim rečima, u prvoj nedelji školske godine biće tematskih razgovora, radionica, savetovališnog rada, nastavnici i učenici biće upućeni da u sklopu sopstvene kreativnosti, u zavisnosti od uzrasta deteta, od tipa škole, izaberu teme iz više oblasti za koje smatraju da su za njih prioritetne: “Dakle, jedna individualnost u sistemu obrazovanja koji mora ostvariti svoj plan i program i rutinu. U drugoj nedelji meriće se znanja, ali bez ocenjivanja”.

REALNOST DEMANTUJE VLADU

U praksi, međutim, stvari izgledaju znatno manje nežno i osećajno od onoga kako ih ministarka Đukić Dejanović predstavlja.

“U škole se vraćamo sa svim problemima sa kojima je i prethodna školska godina prekinuta, uz dodatnu administraciju i nepoštovanje države prema zaposlenima u prosveti”, kaže za “Vreme” profesorka jedne srednje stručne škole u Beogradu: “Nije trebalo pustiti učenike tri meseca ‘na ulicu’ već raditi sa njima tokom leta, kroz radionice, škole glume i slično, nezavisno od škola i obrazovnih programa”.

Ona svedoči da policajci u školama ne kontrolišu ko ulazi u školu, ne pretresaju, niti ulaze u učionice: “Uloga im je da budu viđeni u prostoru škole, što bi trebalo da odvrati nasilnike da učine nešto.”

Ova profesorka smatra da izmene pravilnika jesu pozitivan pomak, kao signal da država čuje prosvetne radnike: “Ali, te su izmene obično šminkanje i populizam da se kaže da Ministarstvo prosvete nešto radi. I dalje na 1000 učenika imamo jednog psihologa i jednog pedagoga.”

Sagovornica dodaje da su termini koje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja bira uvek loši: prvo, nastava nije obustavljena odmah nakon tragedije u “Ribnikaru”, zatim se dogodio nagli prekid nastave dve nedelje kasnije, usledili su pritisci da se pruži šansa za popravljanje ocena i učenicima koji to ne zaslužuju… Konačno, pred sam početak nove školske godine stižu smernice, a to, po rečima ove profesorke, nije sve: “Tu je i menjanje planova i programa opšteobrazovnih predmeta koji nisu prilagođeni mogućnostima učenika deset dana pred početak školske godine. Odluke donose oni koji nisu na terenu, u učionicama, niti se konsultuju sa nastavnicima”.

Na pitanje šta je moglo drugačije, odgovara: “Blagovremeno sve uraditi, ne danas za danas. Pružiti podršku ljudima u prosveti i uvažiti naše zahteve da se umanji administracija, smanji broj učenika po odeljenju, poveća broj stručnih saradnika, bar dva psihologa u školama sa 1000 učenika, povećanje nadoknade za razredne starešine.”

Ona zaključuje ono što svi, čak i oni koji ni na koji način nisu u obrazovnom sistemu, odavno naslućuju: “Škole opstaju zahvaljujući entuzijazmu zaposlenih koji vole svoj posao i decu, ali koliko to dugo može da traje kad nas država tretira kao trošak, a ne kao ulaganje.”

Opet, ministarka prosvete tvrdi drugačije: da je od maja postojala kontinuirana podrška roditeljima, nastavnicima, kroz radionice, savetovanje, kroz stručnu pomoć psihologa, psihijatara gde je to potrebno, učešće pedagoga u tim vrstama različitih stručnih intervencija, te da će biti intenzivirani čitavog septembra, posebno za one učenike koji prelaze u peti razred ili upisuju prvi razred srednje škole “jer će tu adaptacija na novu sredinu biti svojevrsta trauma, pa će ti učenici biti posebno analizirani da se vidi šta u pomoći za adaptaciju te dece treba činiti”.

Istine radi, ova vrsta podrške postojala je samo u “Ribnikaru”. Sve druge škole naprosto su naglo raspuštene, a sada treba na brzinu da omoguće sprovođenje smernica.

NOVI PREDMET I POLICIJA U ŠKOLAMA

Još jedna mera koja bi trebalo da učini da se učenici i nastavnici osećaju bezbednije jeste i to što će policijski službenici biti prisutni pre, za vreme trajanja nastave i nakon okončanja časova u obe smene. Ovo je dogovoreno na sastanku predstavnika Ministarstva prosvete i Ministarstva unutrašnjih poslova, održanom 22. avgusta, devet dana pre početka školske godine. Na sastanku je dogovoreno i da će osim u školskim dvorištima, policijske patrole biti pojačane u blizini škola, kao i da će kontrolisati i regulisati bezbednost saobraćaja, saopštilo je Ministarstvo prosvete.

“Načelnici policijskih i školskih uprava, kao i direktori škola i načelnici policijskih stanica intenzivno rade na analizi stanja bezbednosti, kako bi sagledali situaciju i preduzeli zajedničke mere da bi se bezbednost učenika i zaposlenih podigla na najviši mogući nivo”, stoji u saopštenju.

Kako i koliko ovi ljudi mogu da analiziraju i procene bezbednost jedva nedelju dana pre početka školske godine, kao i zašto nisu bili uključeni u dogovore Ministarstva prosvete i MUP-a, niti je jasno, niti se iko potrudio da odgovori na to pitanje.

Samo dva dana posle ovog saopštenja, 24. avgusta, stiglo je još jedno: u škole se uvodi nov izborni predmet – Vrline i vrednosti kao životni kompas. Deca su iznenađena jer su se u junu već opredelila za izborni predmet, a iznenađeni su i nastavnici i direktori škola koji o predmetu, osim da se radi o slobodnoj nastavnoj aktivnosti predviđenoj za učenike od petog do osmog razreda, ne znaju apsolutno ništa.

Eleonora Vlahović iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, čiji su stručnjaci osmislili pomenuti predmet, rekla je u Beogradskoj hronici na RTS-u da je to slobodna nastavna aktivnost, predviđena za učenike od petog do osmog razreda: “Ona je slobodna u tom smislu što je učenici biraju i mogu je izabrati u jednom od ta četiri razreda. Programa ima dva. Jedan je za peti i šesti, a drugi je za sedmi i osmi razred.”

Eleonora Vlahović je dodala i da će učenici “imati priliku da se na jedan aktivan način bave životnim vrednostima, ljudskim vrlinama, zatim socijalnim veštinama potrebnim da se živi u skladu sa vrednostima i vrlinama. Jedan tematski blok je posvećen ustanovama koje se bave opštim dobrom, pomaganjem drugima, volontiranjem, solidarnošću, kao i Crvenim krstom”.

Za to vreme, prosvetni radnici koji u Beogradu ovih dana imaju zadatak da rade i na prijemu besplatnih udžbenika (profesorka s kojom je “Vreme” razgovaralo lično je ovih dana sama prenela i prepakovala 5000 školskih knjiga) – najavljuju protest. Najave protesta prosvetnih radnika nešto su na šta je javnost navikla svake godine u ovo vreme. Ovog puta je, međutim, drugačije. Ovog puta dobro je da su uopšte u stanju da organizuju i nastavu i protest, s obzirom na sve što im je država natovarila na vrat. Za platu manju od republičkog proseka.