Sarajevo, Beograd, Zagreb, Priština, Skoplje

"Ti ljudi su bili teroristi – Gavrilo Princip i ostali", kaže Salih Mehmedović dok stoji pored Latinske ćuprije u Sarajevu, gde je mladi bosanski Srbin pre tačno 100 godina ubio austrougarskog nadvojvodu Franca Ferdinanda. Taj atentat je postao povod za četiri godine razornog sukoba.

Mehmedović, inače Bošnjak, kaže da ne sumnja u to da je Srbija bila odgovorna za ubistvo. "Oni su uradili to što su uradili po naređenjima Srbije. Za rat treba da krivimo Srbiju", ističe on.

I dok se države regiona spremaju za obeležavanje stote godišnjice od izbijanja Prvog svetskog rata ovog leta, svaka od zemalja uči svoju decu drugačijem tumačenju atentata koji je pokrenuo sukob.

Princip je u udžbenicima istorije u različitim zemljama bivše Jugoslavije prikazan ili kao terorista ili kao buntovnik s razlogom – percepcije koje odražavaju savremene podele u regionu, koji se još oporavlja od sukoba devedesetih.

Dok su bili deo Jugoslavije, deca u svim tadašnjim republikama učila su istu istoriju. Sada sve one imaju svoju verziju istine, koja je oblikovana poslednjim ratovima, i to prenose budućim generacijama.

"Nekada je postojao samo jedan diskurs o Prvom svetskom ratu, dok je još postojala Jugoslavija. Ta zemlja je prestala da postoji pre 23 godine i diskurs je nestao sa njom, zato što nove zemlje koje su nastale iz bivše Jugoslavije imaju različite percepcije prošlosti", objašnjava Nenad Šebek, izvršni direktor Centra za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi, koji je analizirao udžbenike u regionu.

"Sada se prošlost prilagođava da odgovara bilo kom diskursu, koji vladajuće elite u tim zemljama žele u sadašnjem trenutku", kaže Šebek.

NASTAVA U BIH ODRAŽAVA ETNIČKE PODELE: U etnički podeljenoj Bosni i Hercegovini ne postoji opšteprihvaćeno stanovište o Principu i o uzrocima Prvog svetskog rata.

Srpska deca uče drugačije tumačenje istorije u odnosu na svoje vršnjake Bošnjake i Hrvate. Za Bošnjake i Hrvate Princip je bio politički atentator, koji je imao podršku Beograda. Za Srbe u BiH atentat je služio samo kao izgovor za Austrougarsku i Nemačku da izvrši vojnu agresiju na Srbiju.

Ove podele se, takođe, ogledaju u postojanju odvojenih svečanosti za obeležavanje predstojeće stogodišnjice u BiH.

Niz događaja biće organizovan u Sarajevu, uključujući izložbe, koncerte i susrete mladih mirovnih aktivista iz čitavog sveta.

Međutim, srpski predstavnici će, sa rediteljem Emirom Kusturicom na čelu, organizovati različite događaje u Višegradu, dok će spomenik Principu biti postavljen u Istočnom Sarajevu.

U sredinama u kojima pretežno žive Bošnjaci, kao što su Sarajevo, područje Bihaća i Zeničko-dobojski kanton, u udžbenicima se naglašavaju Principove veze sa Srbijom.

U udžbeniku iz koga se uči u Sarajevu kaže se da su Principovu Mladu Bosnu "podržavale tajne organizacije iz Srbije", dok udžbenik u Bihaću navodi još direktnije da je zaverenike "podržavala Srbija". Knjiga iz istorije u Zenici opisuje Mladu Bosnu kao "terorističku organizaciju".

Udžbenik istorije koga koriste hrvatski učenici u BiH, takođe, opisuje Mladu Bosnu kao "terorističku" grupu.

Međutim, u Republici Srpskoj, Mlada Bosna je jednostavno opisana kao "organizacija", a u udžbenicima se naglašava da je Austrougarska "iskoristila" atentat na Franca Ferdinanda "da bi okrivila Srbiju" i proglasila rat.

Ne iznenađuje to što je ovakav opis početka sukoba sličan onom koji se nalazi u udžbenicima u Srbiji.

Profesor istorije iz Banjaluke Željko Vujadinović kaže da u Bosni "vidimo kako se sadašnja politička shvatanja projektuju na prošlost".

Tvrdnje da je Mlada Bosna bila "predratna Al Kaida" rezultat su sukoba devedesetih, naglašava on.

"Određivanje Mlade Bosne i Principa kao teroriste jeste pokušaj da se odgovornost za važne svetske događaje prebaci na ‘srpsku politiku teritorijalne ekspanzije’, koja je očito pogrešna", kaže Vujadinović.

Profesor istorije iz Sarajeva Zijad Šehić slaže se da se kao rezultat sukoba u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine prekraja prošlost.

Tek nakon raspada Jugoslavije Princip se opisuje kao srpski nacionalista, a ne kao borac za ujedinjenje Jugoslavije, navodi on.

"Sada kada više nema Jugoslavije, njegova dela se gledaju mnogo uže i on je ponovo rođen kao srpski junak", kaže Šehić.

SRBIJA ISTIČE AUSTROUGARSKE "RATNE ZLOČINE": Novi spomenik Gavrilu Principu biće podignut i u Beogradu, gde đaci uče da se on borio za ispravan cilj.

Srbija će u sklopu obeležavanja stote godišnjice iskovati srebrni novčić sa likom Principa, a vlada će organizovati i nekoliko spomen-izložbi.

Srpska pravoslavna crkva, istovremeno, za Principa kaže da je nacionalni heroj. "Gavrilo Princip je samo branio slobodu i svoj narod", nedavno je izjavio mitropolit Amfilohije.

"U Srbiji još postoji stari narativ iz bivše Jugoslavije, koji kaže da se Prvi svetski rat dogodio, zato što je postojao ovaj veliki heroj zvani Gavrilo Princip", kaže Šebek.

"On je ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda, koji je bio oličenje okupacionih snaga Austrougarske, a onda su Austrougarska i Nemačko carstvo napali Srbiju, i hrabri Srbi su se borili i patili tokom rata, ali su bili na pravoj strani", rekao je on.

Građani u Ulici Gavrila Principa u Beogradu uglavnom smatraju da Srbija nije izazvala Prvi svetski rat.

"Srbija je bila iscrpljena nakon dva balkanska rata, 1912. i 1913. godine, i nije želela rat 1914. Veliki rat je bio rezultat imperijalističkih težnji Austrougarske i Nemačke", kaže urednik na sajtu Aleksandar Dašić.

"Krivica za Prvi svetski rat treba da bude na Austrougarskoj i njenoj imperijalističkoj težnji da zauzme čitav Balkan. Srbija ne bi trebalo da ima bilo kakvu odgovornost za Principa", kaže prodavačica Jelena Čebić.

U udžbenicima u Srbiji tvrdi se da je uzrok Prvog svetskog rata bila "borba velikih sila za ekonomsku kontrolu i dominaciju nad Evropom".

U knjizi za istoriju navodi se da je Austrougarska "iskoristila" sarajevski atentat kao izgovor za "dugo željeni" rat protiv Srbije, "iako srpska vlada nije bila odgovorna za atentat".

Gavrilo Princip je jednostavno opisan kao "mladi Srbin iz Bosne".

"Princip je pripadao pokretu Mlada Bosna i verovao je da se atentatima i ličnom žrtvom može promeniti austrougarska politika prema Srbima i ostalim Južnim Slovenima", piše u knjizi.

U poglavlju o Prvom svetskom ratu istaknute su herojske pobede Srbije i Crne Gore tokom rata, a značajno mesto je dato i ratnim zločinima Austrougarske.

"Austrijska vojska je počinila stravične zločine nad srpskim civilima", piše u udžbeniku uz detaljne opise masovnog odvođenja u logore, spaljivanja sela, mučenja civila i zabrane srpskih nacionalnih simbola i ćiriličnog pisma.

Profesorka Univerziteta u Beogradu Dubravka Stojanović, međutim, tvrdi da se istorija Prvog svetskog rata tumači "u kontekstu nacionalističkog mita i tumačenja sopstvene nacije kao one koja se žrtvovala".

Princip je zloupotrebljen kao sredstvo za promociju vladajuće ideologije, kaže Dubravka Stojanović.

"U Miloševićevo doba ispod njegove slike je prvi put pisalo – srpski junak", kaže ona.

"Toga više nema, ali se piše da je on bio srpski nacionalista, iako je on sam za sebe rekao da je jugoslovenski nacionalista", zaključuje profesorka Stojanović.

HRVATSKA KRIVI SRPSKI EKSPANZIONIZAM: U školama u Hrvatskoj se, međutim, uči da je Srbija kriva za izbijanje rata, zbog želje da proširi svoju teritoriju i podržavanjem teroriste. Udžbenici istorije u Hrvatskoj tvrde da je Srbija među odgovornima za izbijanje Prvog svetskog rata.

Dok potvrđuje da je Austrougarska želela da obezbedi kontrolu nad jugoistočnom Evropom, udžbenik istorije za četvrti razred srednje škole kaže da je Srbija "želela teritorijalnu ekspanziju nad područjima koja su bila pod otomanskom vlašću do balkanskih ratova i nije bila zadovoljna austrougarskom aneksijom Bosne i Hercegovine, zbog srpskih teritorijalnih pretenzija prema Bosni i Hercegovini".

Mlada Bosna je opisana kao grupa koja je sprovodila "nelegalne terorističke akcije" i koja je želela da Srbija preuzme kontrolu nad Bosnom i Hercegovinom kako bi stvorila "Veliku Srbiju".

"Tajna organizacija pod nazivom ‘Ujedinjenje ili smrt’ (poznata i pod imenom ‘Crna ruka’) osnovana je u Srbiji 1911. godine, sa misijom ostvarivanja velikosrpskih ciljeva kroz terorističke aktivnosti", navodi se u knjizi.

"Cilj organizacije, koji je definisan u njenom statutu, bilo je ‘ujedinjenje Srba’", stoji u knjizi.

Istoričar Martin Previšić tvrdi da se tema o planu za stvaranje "Velike Srbije" provlači kroz hrvatske udžbenike, počev od 19. veka, pa kroz oba svetska rata sve do istorije bivše Jugoslavije.

"Ta linija takođe vodi do 1991. godine i ‘Domovinskog rata’, protiv srpskih snaga od 1991. do 1995. godine", rekao je on.

Pojedini roditelji koji su se zatekli na Trgu kralja Tomislava u Zagrebu, međutim, nisu ubeđeni da je Srbija odgovorna.

"Ideja o oslobođenju od Austrougarske je bila legitimna, iako je i dalje teško posmatrati Gavrila Principa kao heroja", rekla je Draženka Kosić.

KOSOVO OSTAJE NEUTRALNO UPRKOS RATU 1999. GODINE: Roditelji u Prištini, međutim, koji imaju živa sećanja o nasilnoj represiji Beograda nad kosovskim Albancima, ističu da je srpska agresija definitivno uzrok izbijanja Prvog svetskog rata.

"Ceo svet je patio zbog Srbije", kaže Ajvaz Abazi, stanovnik Prištine.

"Srbija je povredila mnoge ljude, kao i one sa Kosova, tako da prirodno oni pridaju veliki značaj sopstvenim zločincima, kao što je Princip", kaže Dževdet Hodža.

Međutim, deca na Kosovu zapravo uče verziju istorije koja i dalje podseća na narativ iz udžbenika iz vremena stare Jugoslavije, u kojima je Srbija prikazana uz određene simpatije kao zemlja koja je pokušala da izbegne rat.

Odeljak o Prvom svetskom ratu, napisan nakon sukoba Oslobodilačke vojske Kosova i srpskih snaga 1998. i 1999. godine, opsuje Principa kao "srpskog nacionalistu" umesto jugoslovenskog, ali ne optužuje Srbiju da je kriva za početak rata.

Opisujući austrijski ultimatum upućen Srbiji nakon ubistva Franca Ferdinanda, udžbenik sugeriše da je Beograd imao valjan razlog za odbijanje ultimatuma.

"Za Srbiju bi prihvatanje takvog zahteva značilo gubitak nezavisnosti", piše u knjizi.

Arben Arifi, sa kosovskog Instituta za istoriju, kaže da postoji praktičan razlog za relativno blagonaklono tumačenje uloge Srbije.

"Autori koji su pisali udžbenike istorije pre i posle proglašenja nezavisnosti jesu manje više isti", kaže Arifi.

Međutim, Škelzen Gaši, politikolog sa specijalizacijom iz istorije, tvrdi da su udžbenici na Kosovu puni "netačnih podataka, laži i falsifikata, koji u mnogome stvaraju sumnju među učenicima kada je reč o Srbiji".

"Srbija nije direktno optužena za početak rata, ali jeste indirektno, navođenjem da je rat počeo zbog atentata na Franca Ferdinanda, koji je počinio pripadnik ove srpske organizacije, Gavrilo Princip", kaže Gaši.

MAKEDONIJA OPTUŽUJE VELIKE "IMPERIJALISTIČKE" SILE: Udžbenici u Makedoniji rat opisuju kao "prvi svetski imperijalistički rat" i fokusiraju se na podelu makedonske teritorije koja je usledila. Makedonci, inače, za ekspanzionizam krive susednu Bugarsku, a ne Srbiju.

Makedonski istoričar Novica Veljanovski takođe je spreman da Srbiju oslobodi krivice. "Nije dokazano da je srpska država imala nameru ili plan da ubije nadvojvodu Franca Ferdinanda", objasnio je on. "Srbija se ne može kriviti za početak rata."

U makedonskim udžbenicima navodi se da su Austrija, Italija i Nemačka bili podstrekači, a da su atentat koji je organizovala Principova "tajna revolucionarna organizacija" iskoristili kao izgovor.

"Austrougarska je iskoristila ovaj događaj da optuži Srbiju za organizovanje atentata, a Beogradu je poslala ultimatum sa gotovo neprihvatljivim uslovima", navodi se u knjizi.

Bugarska se optužuje za sprovođenje "ekspanzionističke politike" i ulazak u rat "kako bi osvojila čitavu Makedoniju".

Mnogi u glavnom gradu Makedonije, Skoplju, takođe ne krive Beograd za izbijanje Prvog svetskog rata.

"Zašto Srbija? Ne. Svi znaju da je atentat koji je izvršio Princip iskorišćen samo kao izgovor za početak rata", kaže Slavjan Radenski, stanovnik Skoplja. "Čitava zemlja se ne može kriviti za delo jednog čoveka", kaže Milanka Malinova.

NEMA NADE ZA ZAJEDNIČKU ISTINU: U Sarajevu, na mestu na kome je ubijen Franc Ferdinand pre 100 godina, obični građani kažu da ih ne brine to šta đaci uče o Prvom svetskom ratu.

"Ne znam i ne interesuje me", kaže Adnan Tepić. "Trebalo bi da zaboravimo tako daleku prošlost."

Drugi tvrde da bi trebalo učiti samo činjenice, bez ikakve pristrasnosti. "Trebalo bi da učimo decu da se desio atentat, ali bi trebalo da ostavimo svakom pojedincu da nađe sopstveno tumačenje", rekao je Atija Mašić.

Međutim, kako se približava godišnjica, gotovo da nema nade da će različite etničke i političke grupe na Balkanu pronaći zajedničko viđenje za uzroke Prvog svetskog rata, kaže profesor istorije Zijad Šehić.

"Nikada nećemo postići saglasnost po tom pitanju. Viđenja su suviše različita. Nikada neće biti zajedničke istine", zaključuje Šehić.