Ja tu ne bih ništa dirao, ali me ništa ne sprečava da ne iskažem svoje protivljenje. Ovo je rečenica koju bi danas potpisao najveći deo aktivnih učesnika crnogorske političke scene, naravno samo pod uslovom da to niko ne vidi. Međutim, količina strasti koja je preplavila javni diskurs u potpunom je nesaglasju sa stvarnom političkom akcijom. U galimatijasu političkih izjava na temu opstanka Vlade Crne Gore prilično su jasni politički ciljevi pojedinačnih partija i grupacija, ali se politička akcija iscrpljuje na verbalnom nivou. To je pozicija u kojoj loptu stalno gurate u tuđe dvorište, pokušavate da nekog drugog naterate da prihvati rizik, a rezultate prigrabite bez političkih gubitaka.

Takva taktika je rezultat onog razmišljanja koje smatra da u politici nije uvek najvažnije imati pravu percepciju stvarnosti. Pogotovu ukoliko javnosti konstantno namećete iskrivljenu predstavu o vlastitoj ulozi. U tom kontekstu gotovo se aksiomom nameće umeće manipulacije i oportunost upotrebe laži. Tako danas politika nije umeće mogućeg, već noćna dama naše stvarnosti.

"KLOPKA ZA MITROPOLITA"

Dakle, oni koji su izabrali crnogorsku vladu danas imaju podeljena mišljenja o tome da li ona može i nadalje funkcionisati i ne samo to. Podeljenost u vladajućoj koaliciji je takva da se čini da ne postoji saglasnost ni po jednom pitanju koje se pojavljuje kao tema u vrelom crnogorskom letu. Društvene mreže kipte od neodmerenih komentara koji, kako se čini, nikoga ne obavezuju i traju poput Fejsbukovih "priča" par dana dok trajno ne budu izbrisane.

Medijski sukob Demokrata Alekse Bečića i predstavnika Demokratskog fronta na prvi pogled izgleda kao prekopavanje ratišta haubicama. Čak je i svečanosti koju je upriličio predsednik Skupštine prigodom obeležavanja 13. jula, Dana državnosti, i ustanka 1941. godine poslanik DF-a Slaven Radunović nazvao "skandaloznom klopkom za mitropolita", opisujući je kao "sramni pir Brozovih sljedbenika, koji nije primjeren danas nijednoj evropskoj zemlji, već samo možda Severnoj Koreji! Samo je slet falio. Ovo ni Milo Đukanović ne bi napravio mitropolitu, kad bi ga već pozvao. Užas."

Uprkos oštrim rečima, nije sve zatihnulo u traženju izlaska iz crnogorske krize vlasti. Pregovori sa različitim temama započeli su na dva fronta. Prvi na relaciji parlamentarna većina – Vlada na kojoj nije učestvovala ova potonja, a drugi na relaciji vlast–opozicija kojima nisu prisustvovale sve stranke koje čine većinsku postizbornu koaliciju u Skupštini Crne Gore. Partije koje su bile na zajedničkoj listi koalicije Za budućnost Crne Gore, nisu se odazvale Bečićevom pozivu smatrajući da prvo treba da se reše odnosi između parlamentarne većine i Vlade, dok je Prava Crna Gora saopštila da ne želi za isti sto sa predstavnicima Đukanovićevog DPS-a. Naravno, razgovori vlasti i opozicije su neophodni jer bez kompromisa nemoguće je u parlamentu usvojiti odluke za koje je neophodna kvalifikovana većina. Svakako da je tu gotovo urgentan izbor vrhovnog državnog tužioca koji mora da dobije dvotrećinsku podršku poslanika, odnosno podršku tri petine poslanika ukoliko ne bude saglasnosti u prvom krugu glasanja. Bez njegovog izbora staje strateški važna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, a samim tim se dovodi u pitanje i status pregovora za pridruživanje EU.

Nakon sastanka parlamentarne većine jedan od lidera DF-a, Andrija Mandić, izjavio je da je Front "obavestio kolege da je najbolje da se formira nova vlada". Oni su, navodno, pokazali spremnost da reše krizu tako što bi mesto premijera moglo da pripadne nekom iz koalicije "Mir je naša nacija", a da bi funkciju predsednika parlamenta preuzeo neko iz Fronta. Mandić je potencirao da parlamentarna većina nije zadovoljna dosadašnjim postupcima Vlade i njenim rezultatima. Lider Nove je kazao da očekuje da će Krivokapić možda postaviti pitanje sopstvenog poverenja ili podneti ostavku. Oni su ranije označili Miodraga Lekića, lidera DEMOS-a, kao prihvatljivu ličnost za novog mandatara.

Odgovor premijera na ove konstatacije dogodio se u intervjuu RTCG-u kada je rekao da bi "voleo da neko od tih 27 poslanika stavi na dnevni red pitanje poverenja vladi… Tačno je da bi se na taj način pokazala možda jedna neprincipijelna koalicija DF-a sa opozicijom." Krivokapić je tom prilikom ponovio da je njegovo opredeljenje ekspertska vlada i da ne pristaje na ucene. Zanimljivo je međutim i njegovo mišljenje da bi bilo dobro "da svi izbori budu u jednom danu… Smatram da bi prve izbore – predsjedničke trebalo spojiti sa parlamentarnim i na taj način uštediti vrijeme i dobiti presjek stanja."

Aleksa Bečić se u obraćanju novinarima nakon nepotpunog sastanka vlasti i opozicije osvrnuo i na pitanje odnosa parlamentarne većine i Vlade rekavši da je dao formulu za razrešenje složene političke situacije: "Razrješenje je u rekonstrukciji Vlade, kao plodu saglasnosti parlamentarne većine i Vlade, da osnažimo tu Vladu i da krenemo naprijed još brže i jednostavnije." Sudeći po ovome niko se nije pomerio sa polaznih pozicije u trenutku eskalacije sukoba, ali su uočljiva određena popuštanja kada je u pitanju rekonstrukcija Vlade, ali ne i njen obim i metodologija.

RECI, PORECI, PA OPET RECI

Prevremeni izbori za crnogorski parlament su opcija koja nikome ne odgovara i otuda je priča o proveri izborne volje građana tek prazna pretnja, alat za održavanje tenzija i zaoštravanje hladnog rata u vrelom crnogorskom letu. Zašto je gotovo sigurno da je priča o izborima samo prazna priča? Pre svega, iole ozbiljnom političaru je jasno da oni u ovom trenutku ne bi značajno promenili sadašnji odnos snaga. Odneli bi još vremena, dodatno osiromašili budžet, a konačan rezultat bi najverovatnije bila neka nova vlada sa labavom podrškom. U slučaju novih izbora nesporno je da bi najznačajnije promene doživela lista "Za budućnost Crne Gore" jer na njenom čelu ne bi bio Zdravko Krivokapić, miljenik pokojnog mitropolita Amfilohija, a ne bi bilo ni one nemerljive podrške koja je kanalisana kroz "litije". U takvim okolnostima sadašnji premijer bi se verovatno našao na čelu neke druge liste, a to bi dovelo u pitanje i izborni rezultat koji je ostvarila grupacija čiji je kamen temeljac predstavljao Demokratski front.

Prevremeni izbori bi zasigurno doveli i do niže izlaznosti, rasipanja glasova, te njihove preraspodele među akterima koji čine aktuelnu vlast.

U ovakvom scenariju DPS verovatno vidi neku svoju šansu, ali su rezultati nikšićkih i hercegnovskih izbora pokazali visok stepen rizika koji im donosi novo glasanje. Biračko telo najjače crnogorske stranke brže se osipa nego što bi to oni želeli i sigurni su da ne postoji takvo istraživanje javnog mnjenja koje bi im garantovalo povratak na vlast. Đukanovićeva partija održava svoje pozicije na političkom tržištu zahvaljujući pre svega institutu kohabitacije i stalnoj aktivnosti njihovog lidera na funkciji predsednika Crne Gore. Pritom Đukanović koristi svaku priliku da podigne tenzije tamo gde je to politički utilitarno. Na nedavno održanom kongresu mladih DPS-a istakao je "naš demokratski kapacitet je takav da ćemo uvijek prihvatiti volju građana. Mi smo morali otići u opoziciju da bi se priznali rezultati prvih izbora. Ali, nemojte da se zanosite, na izborima se nije odlučivalo o državi Crnoj Gori, već o vlasti u Crnoj Gori. Ako pomislite da bi vam pobjeda mogla dati pravo da rušite državu, e tada ćete se suočiti s nama, ne samo u parlamentu i političkom životu, nego na svakom planu. Jer ćemo kategorično braniti državu." Đukanović je poručio da će one tekovine koje su stvorili "braniti do posljednje kapi krvi".

Sadašnja parlamentarna većina nije klasična postizborna koalicija, ona je bazirana na principima koje su u septembru prošle godine potpisali Bečić, Abazović i Krivokapić, na principima koje sada DF odbacije i traži ne samo novi sporazum, već i potpune kadrovske promene i zamenu pozicija u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti. Drugim rečima, DF poručuje: ništa što ste dogovorili sa Krivokapićem mi ne prihvatamo. Dok se to ne pomeni, oni neće učestvovati u plenarnom radu parlamenta. No, nije prvi put da je DF to rekao i porekao.

Sasvim je moguće da su uzavrele strasti bar delom podstakle i julske vrele noći. S obzirom da je prošle godine avgust doneo "osveženje", možda će se to i ponoviti, a što se tiče Vlade, mogla bi se parafrazirati jedna anegdota: Vlada se ne tetura zato što će pasti, ona jednostavno tako hoda.