"Nema dileme da je pitanje zagađenja jedno od najosetljivijih pitanja, ne samo Pančeva već i čitave Vojvodine i Srbije", kaže za "Vreme" gradonačelnica Vesna Martinović, uveravajući nas da zagađenje u Pančevu odavno nije samo lokalno pitanje već da "unapređenje ekološke situacije našeg grada mora biti prioritet na državnom nivou". Ona smatra da Pančevo nije najzagađeniji grad u Evropi. "To ne umanjuje problem ni na koji način, ali je zaista pretenciozno tvrditi da je nivo zagađenja u Pančevu ozbiljniji od zagađenja u Noriljsku, Džerdžinsku, Šefildu, Milanu, pa i u pojedinim gradovima u Srbiji. Svaka evropska metropola ima mnogo ozbiljniju ekološku situaciju nego Pančevo. Ipak, svakome je njegova muka najveća, pa je nama zagađenje stoga pitanje svih pitanja. Merenja Zavoda za javno zdravlje i gradskog monitoringa pokazuju da još postoji zagađenost štetnim materijama u vazduhu. Pre svega su u pitanju čađ i suspendovane materije. Sa tim problemom bore se mnogi gradovi u Srbiji, ne samo mi. Dakle, situacija je daleko od sjajne, ali nije ni potpuno crna."

"VREME": Koji je ukupni nivo investicija u ekologiju u postrojenjima Rafinerije i Petrohemije? Da li grad Pančevo učestvuje u rešavanju tih problema?

VESNA MARTINOVIĆ: Sigurno je da nas u 2010. godini očekuju velike investicije u ekologiju. I Rafinerija i Petrohemija i Ministarstvo najavljuju ulaganja u kapitalne projekte. Grad Pančevo aktivno učestvuje u rešavanju ovog problema. Najlakše je sedeti skrštenih ruku i reći "ja nisam nadležan". Ipak, svi mi živimo ovde i moramo se uključiti. Grad Pančevo pokrenuo je inicijativu u saradnji sa Centrom za čistiju proizvodnju, koji funkcioniše pod okriljem Organizacije UN-a za industrijski razvoj, da se u fabrikama južne zone i javnim preduzećima u praksi primeni koncept čistije proizvodnje. Prvi memorandumi potpisani su u decembru prošle godine, a ovog meseca započeta je obuka konsultanata koji će direktno na terenu sagledavati stanje i predlagati mere za unapređenje proizvodnog procesa. Kako za višedecenijski problem nije moguće pronaći instant rešenje, mislim da ćemo prvu prezentaciju efekata i rezultata projekta čistije proizvodnje u Pančevu imati do kraja ove godine. Podsećam i da Grad konstantno sprovodi monitoring kvaliteta voda i vazduha. Dakle, naše učešće u rešavanju problema zaštite životne sredine ne svodi se na studije i posmatranje. Idemo u susret ovom problemu i hvatamo se sa njim u koštac koliko god je to u našoj moći.

Koliko je promena vlasničke strukture u Južnoj zoni uticala na rešavanje problema ekologije?

Mislim da imamo pozitivniju klimu za unapređenje ekološke situacije. Novi vlasnici fabrika u Južnoj zoni svesni su da se moraju odgovorno odnositi prema sredini u kojoj posluju i zaista nailazimo na dobru saradnju i međusobno razumevanje. Nadam se da ćemo zajedno nastaviti da rešavamo ovo pitanje. Podeliću sa vama i jedan kuriozitet: Grac je pre dve decenije bio jedan od najzagađenijih gradova u Evropi, sa rafinerijom praktično u centru grada. Danas Grac i dalje ima rafineriju u centru, ali ta rafinerija praktično ne utiče na životnu sredinu, pošto koristi savremene tehnološke postupke. Do ovoga se stiglo zajedničkim delovanjem lokalne samouprave, eksperata i industrije, ali uz istovremeno odgovorno ponašanje i poslovanje.

Koliko je Pančevo ekološki, a koliko politički problem?

Pančevo, po meni, uopšte nije problem – Pančevo je grad sa jasnom vizijom i perspektivom razvoja. Molim vas da ne stavljamo znak jednakosti između Pančeva i zagađenja. To nije dobra poruka ni za one koji pokušavaju da ovo pitanje reše, ni za građane Pančeva. Dakle, možemo govoriti o problemu zagađenja u Pančevu. To je životni problem Pančevaca i mi smo pokrenuli proces njegovog rešavanja. On prevazilazi okvire ekologije ili politike pošto se tiče svih građana ovog grada.

Da li ima zataškavanja slučajeva zagađenja u Pančevu? Koliko se to izmenilo nakon prošlogodišnjeg donošenja paketa novih zakona o životnoj sredini, a koliko nakon privatizacije NIS–a?

Smatram da je od životnog značaja da prestanemo da se bavimo spekulacijama po pitanju toga šta se događa i da se pozabavimo realnim rezultatima merenja. Ako rezultati svih sistema koje imamo, i monitoringa i inspekcija, kažu da je sve u redu, onda verujem da je sve u redu. Ako, međutim, imamo neslaganje između različitih sistema merenja i eksperata, moramo utvrditi i saopštiti pravu istinu, bez ulepšavanja realnosti. Istina ume da bude i neprijatna i bolna, ali je bolja od nerealne slike. Dokle god ja budem na čelu ovog grada, građane niko neće obmanjivati i govoriti im ono što žele da čuju umesto realnosti.

Da li je "pančevački problem" u medijima predimenzioniran ili potcenjen?

Pokojni patrijarh Pavle je svojevremeno rekao: "Svako vidi ono što hoće." Mediji su učestvovali u izgradnji svesti o ugroženosti Pančeva i Pančevaca. U pojedinim momentima je možda delovalo da mediji doprinose stvaranju negativne slike o Pančevu, ali želim da verujem da je takav pristup predstavljao posledicu odsustva dijaloga i da je namera bila dobra i iskrena. Isto tako vidim da ovaj provokativan pristup nailazi na podršku medija. Dakle, mediji rade svoj posao i to je legitimno. Nadam se samo da ćemo i za dalje korake na planu unapređenja ekološke situacije imati visoko interesovanje i partnerstvo medija.

Da li na vas Ministarstvo ili industrija vrše pritisak da se problem umanji?

Mislim da smo uspeli da izgradimo komunikaciju i da delimo shvatanje da probleme ne treba gurati pod tepih, već da ih moramo rešavati.

Da li ponekad pritisci dolaze od vaše Demokratske stranke?

Ne.

Da li bi bilo opravdano ponovno uvođenje sirena koje bi upozoravale na RBH opasnost? Da li je odluka gradskog veća da se one ne uvode zapravo kršenje Zakona o bezbednosti i drugih normi o postupanju u slučaju opšte opasnosti?

Kao što sam već objasnila, situacija sa benzenom je u značajnoj meri poboljšana. U prethodnom periodu nije bilo potrebe za uključivanjem sirena. Inače, pravilnik koji uređuje uključivanje sirena nije ukinut. Dakle, ne znači da nećemo uključiti sirene ukoliko se ponovo pojavi ugrožavajuće zagađenje. Želim da verujem da neću morati da potpišem takav nalog.

Zašto zagađivači nisu primorani da vrše merenja emisija i stave ih na uvid javnosti, kako je regulisano Zakonom o kvalitetu vazduha?

Inspekcijski nadzor nalazi se pod okriljem resornog Ministarstva. Javnosti je poznato da sam prethodnih meseci insistirala da se vršenje nadzora u Pančevu principijelno i korenito promeni. Želim da verujem da će se to i dogoditi.

Da li mislite da bi gradski monitoring za merenje imisije aerozagađenja trebalo da bude zvanično priznat od države?

Sarađujemo sa Agencijom za zaštitu životne sredine kako bismo uskladili rad svih mernih stanica u gradu. Jednom od mernih stanica, u okviru državne mreže, već upravlja Agencija za zaštitu životne sredine. Mi smo, kao lokalna samouprava, u obavezi da donesemo Program kvaliteta vazduha i da ga uskladimo sa programima na pokrajinskom i nacionalnom nivou. Pitam: kako da uskladim Program kvaliteta vazduha sa nečim što još nije doneseno?

Koji su efekti rada nove meteorološke stanice? Zašto kompanije Južne zone više ne usklađuju dnevne manipulacije sa redovnim izveštajima RHMZ–a?

Prema mojim saznanjima, i Rafinerija i Petrohemija usklađuju svoje dnevne planove manipulacije sa vremenskom prognozom i ti planovi se kao službena beleška dostavljaju Sekretarijatu za zaštitu životne sredine. Nova meteorološka stanica je u sistemu RHMZ-a. Podaci se dostavljaju Gradu i automatski postavljaju na sajt. Saglasićemo se da je ovo nesumnjivo korisno. Takođe, uskoro ćemo na sajtu grada moći da prikazujemo podatke sa svih mernih stanica u realnom vremenu, što je od životne važnosti za ranu identifikaciju pravaca rasprostiranja zagađujućih materija. Bez jasnih podataka o vremenskim uslovima sami podaci o zagađenju ne mogu se kompetentno tumačiti.