Skandal “Jovanjica”

I porodica novinarke Zorić na nišanu Dijane Hrkalović

Tekst Jelene Zorić iz prošlog broja našeg nedeljnika “Tri ponude za inspektora – olovo, srebro ili čelik” i potom njeno gostovanje u Pregledu dana Njuzmaks Adrije, bili su najcitiranije štivo u domaćim medijima proteklih dana. Kada je napisala i rekla da Andreja Vučića nema u aferi “Jovanjica”, Jelena Zorić nije iznijela ništa novo; isto je izjavio inspektor Slobodan Milenković pošto je uhapsio Predraga Koluviju.

Ipak, Aleksandar Vučić je brže-bolje “zahvalio” Jeleni Zorić na izjavi o bratu. Cilj predsednika Srbije i režimsko-tabloidne ekipe je jasan: ako nema Andreja Vučića u “Jovanjici” – nema ni Koluvije; ako je već pakovano predsjednikovom bratu, pakovano je i svima ostalima.

Ova dimna zavesa režima i njegovih tobožnjih oponenata čije “opozicionarstvo” ima karakter javno-privatnog biznisa, treba da zamaskira suštinu onog što je Jelena Zorić napisala i rekla prošle nedjelje. A to je da afera “Jovanjica” predstavlja kriminalno-korupcijski skandal epskih razmera.

Ukratko: da je Koluvija bio na vezi sa direktorom Bezbednosno informativne agencije (BIA) Bratislavom Gašićem i načelnikom beogradskog centara BIA Mirkom Škerom; da se Koluvija sastajao sa direktorom Vojne obaveštajne agencije (VOA) Zoranom Stojkovićem i službenikom makedonske vlade, što je nedavno otkrio BIRN; da sudski proces po optužnici “Jovanjica 2” ne počinje zbog ortakluka najviših struktura MUP-a i bezbednosnih službi sa Koluvijom; da je kriminalizacija inspektora Slobodana Milenkovića posledica njihovog združenog delovanja; da su, kako navodi advokat Zdenko Tomanović, pojedinci u samom vrhu službi planirali likvidaciju Milenkovića, ali da po prijavljivanju ove informacije državni organi ništa nisu poduzeli….

Ipak, vetar je razneo ovu dimnu zavesu i “Jovanjica” se ukazala u svoj golotinji mafijaško-bezbednjačkog “državnog posla”. Koliko, svedoči i gostovanje Dijane Hrkalović na Televiziji Hepi. Naime, bivša državna sekretarka u MUP-u je nakon izlaska iz pritvora postala “zvezda” naprednjačke propagandne mašinerije. Tako je i u ovoj prilici, pored infantilnog divljenja Vučiću, izrekla masne laži o Jeleni Zorić, ali joj i posalala neuvijenu pretnju mafijaškog tipa. Između ostalog, pomenula je brata Jelene Zorić; čula je, tobože, kako on govori da je njegova sestra prikrivala prepisku između tužioca Saše Drecuna i Filipa Koraća iako je baš ona o ovoj prepisci napravila prilog na N1.

Zbog prozivanja svog brata – čoveka koji “nije ni luk jeo, ni luk mirisao” i potpuno se nalazi van sfere javnog života – Jelena Zorić se obratila novinarskim udruženjima i radnim grupama za bezbednost novinara ukazujući da je Dijana Hrkalović lažnim izjavama ugrozila njenu i bezbednost njene porodice.

Prvostepena presuda

Zoranu Marjanoviću 40 godina zatvora

Ubistvo Jelene Marjanović 2. aprila 2016. godine na dunavskom nasipu kraj Borče dobilo je prvostepeni sudski epilog: presudom Višeg suda u Beogradu, na 40 godina zatvora osuđen je suprug žrtve – Zoran Marjanović (44).

Pokojna Jelena (1983–2016) bila je folk pevačica, malo poznata široj javnosti i van kruga poklonika te muzike. Nestala je pomenutog dana predveče, nakon što se odvojila od supruga i njihove tada šestogodišnje ćerke i krenula u redovno rekreativno trčanje nasipom. Nestanak je posle sat vremena prijavio suprug, a policija je tek pred ponoć krenula u potragu.

Njeno telo pronađeno je sutradan, zatrpano granjem u obližnjem kanalu, sa vidljivim povredama glave. Obdukcija je pokazala da je Jelena zadobila osam udaraca tupim predmetom u potiljak.

Policija od prvog dana kao osumnjičenog za ubistvo vidi supruga, nekoliko puta ga je privodila i ispitivala, ali ga je potom puštala zbog nedostatka dokaza. Uhapšen je tek godinu i po nakon ubistva, u septembru 2017. s tim da je odlukom Apelacionog suda nakon deset meseci ukinut pritvor, a vraćeno mu je i puno starateljstvo nad detetom, oduzetom nakon ubistva.

Ceo slučaj se već nakon tragičnog događaja, zahvaljujući tabloidnim medijima, “izvorima” iz istrage, političarima i “analitičarima”, pretvorio u ogavni rijaliti, a i sam osumnjičeni suprug je tome dao veliki doprinos gostujući u medijima i na koncu, učešćem u rijalitiju “Zadruga” na Televiziji Pink, početkom septembra 2017.

Pokojnica je tako godinama čerečena u javnosti, a istraga, optužnica i na kraju sudski proces bili su u drugom planu pred suludim teorijama o mogućim ubicama i skaradnim napisima kojima se povećavala gledanost i čitanost opskurnih medija. Pred izbore u proleće 2016. godine, tri nedelje nakon ubistva, u slučaj se umešao i tadašnji premijer Aleksandar Vučić najavivši “da će ubica biti uhvaćen u narednih 48 sati”.

Viši sud je prošlog petka prihvatio navode tužilaštva i osudio Zorana Marjanovića na maksimalnu zatvorsku kaznu jer je “sa umišljajem, na svirep i podmukao način, usmrtio suprugu”. Predsedavajuća Sudskog veća, sutkinja Jelena Škulić je naglasila da je jedino na pantalonama osuđenog od svih koji su učestvovali u potrazi nađeno blato istog sastava kao ono iz kanala u kom je Jelena ubijena.

Na prvostepenu presudu i odbrana i tužilaštvo imaju pravo žalbe Apelacionom sudu.

Zalivni sistemi

Srbija na evropskom začelju

Dugotrajna suša izazvana tropskim talasom umanjiće prinose soje i kukuruza, i delimično suncokreta, ali će Srbija i naredne godine imati svih ratarskih kultura i za izvoz.

Stručnjaci predviđaju da će visoke temperature u drugoj polovini jula najviše štetiti soji, pa potom kukuruzu, naročito onom kasnije posejanom i nedovoljno nađubrenom, dok je suncokret od ratarskih kultura najotporniji na sušu i manje će podbaciti.

Kao i svaki put kada nas kiša zaobilazi, u javnosti se pojave podaci o minimalnim površinama koje se navodnjavaju, a potom i najave vlasti o novim investicijama u zalivne sisteme. I pored silnih priča i obećanja, u Srbiji se, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, navodnjava tek 52 hiljade hektara oranica, bašti i voćnjaka, odnosno jedva 1,4 odsto ukupnih poljoprivrednih površina. Po tome je naša zemlja na repu Evrope, jer je drugde postotak zemljišta pod zalivnim sistemima pet, šest puta veći, a u pojedinim zemljama prelazi 10 odsto površine.

Zato su u Srbiji dominantne ratarske kulture koje ne donose veliku novčanu vrednost, što bi se dakako promenilo ukoliko bi se uložila veća sredstva u sisteme za navodnjavanje. Pojedini stručnjaci tvrde da bi ulaganja od tri do četiri milijarde evra bila vraćena za najviše dve poljoprivredne sezone, jer bi izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda mogao skočiti sa sadašnja četiri na sedam milijardi evra.

Još krajem 2013. godine aktuelna vlast (čitaj: Aleksandar Vučić, tada u ulozi prvog potpredsednika vlade) najavila je velika ulaganja u navodnjavanje pomoću kredita od 100 miliona evra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a ovih dana saznajemo da će u narednih godinu do dve biti završeno 27 zalivnih sistema, ukupne vrednosti 39 miliona evra, koji će pokriti oko 100.000 hektara.

Tim tempom dostići ćemo evropske susede za desetak godina, ali pod uslovom da oni ostanu na sadašnjim pozicijama.

Košarkaška pojačanja

“Večiti rivali” odrešili “državnu kesu”

Dva naša vodeća košarkaška kluba Partizan i Crvena zvezda uspešno se nose sa najbogatijim klubovima Evrope u aktuelnom prelaznom roku i ozbiljno su “odrešili kesu” za pojačanja, što će reći da im je u sledećoj sezoni Evrolige cilj plasman na Fajnal for.

Crvena zvezda, koja se prošle godine okitila titulama u ABA ligi, prvenstvu i Kupu Srbije, drastično je promenila tim proteklih nedelja: otišli su Dejan Davidovac, Ostin Holins, Nejt Volters i Nikola Kalinić, a redove crveno-belih za sada su pojačali naši reprezentativci Nemanja Nedović (došao iz Panatenaikosa), Filip Petrušev (Efes) i Dalibor Ilić (Igokea), Amerikanci Džon Holand (Buraspor) i Hasan Martin (Olimpijakos) i Ganac Ben Bentil (Armani).

A večiti rival, kog od prošle sezone vodi najtrofejniji evropski trener Željko Obradović, što je očigledno presudilo da dobije poziv za učešće u Evroligi, vratio je iz Monaka u svoje redove iskusnog Danila Anđušića, a pored njega crno-beli dres u sledećoj sezoni nosiće i dva sjajna (i skupa) krila – Amerikanac Džejms Naneli (Makabi) i Grk Janis Papapetru (Panatinaikos), te iskusni bek Dante Egzum, Australijanac koji je prethodnih sezona nastupao za Barselonu.

Oba kluba najavljuju barem još po jedno pojačanje – Zvezdi je neophodan plejmejker, a Partizanu centar, i realno je da do početka sezone još nekoliko miliona evra ulože u igrački sastav.

A pre samo mesec dana, fudbalski i košarkaški klubovi Zvezde i Partizana označeni su u režimskim medijima kao “rupe bez dna”, u koje se u poslednjoj deceniji slilo više od 130 miliona evra državnih para, a uz to za porez svaki duguje na desetine miliona evra.

Biće da smo svi zajedno platili i nova košarkaška pojačanja.¶