Foto: Strahinja Aćimović /Tanjug

Nedelja


Vučić u Skupštini Srbije

Konačno parlamentarna rasprava o Kosovu

Burna rasprava povela se u utorak u Skupštini Srbije, na prvoj posebnoj sednici u novom sazivu, ali ne zbog konačnog izbora nove vlade Srbije, skoro šest meseci posle parlamentarnih izbora, već pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pred poslanicima predstavio “Izveštaj o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini”.

Za razliku od prošlog leta, kada je Vučić pred skoro jednopartijskim sastavom parlamenta govorio o Kosovu a jedini mu protivrečio poslanik albanske manjine Šaip Kamberi, sada se predsednik SNS-a i Srbije suočio sa brojnim opozicionim poslanicima.

U uvodnom izlaganju, Vučić je poručio da “sve dok bude mogao da utiče, neće ni posredno, ni neposredno priznati jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova, niti će odustati od legitimne borbe za državne i nacionalne interese i borbe za poštovanje međunarodnog prava”, ali isto tako je napomenuo da “realna politika ne može da počiva na mitovima i fantazmagorijama” i “da su želje naroda maksimalističke, a mogućnosti oskudne”.

On je istakao i da ne veruje u dogovor sa aktuelnim rukovodstvom Kosova, kao i da će najmoćnije zemlje Zapada uvek stati iza Albanaca, te da je “opasnost na Kosovu bliska, objektivna i ozbiljna”, ali da Srbija ni na koji način nije učestvovala u generisanju krize.

“Uprkos svemu, Srbija je dosledno opredeljena za dijalog, svesna da je mirno rešavanje problema jedini razuman način. Sve ostalo vodi u eskalaciju i potencijalni sukob, što bi bila katastrofa za celu zemlju”, poručio je Vučić, a uz to i dodao da “Srbija nije slaba kao što je bila 1998, 1999, 2004. i 2008. godine”.

Do zaključenja ovog teksta (utorak uveče), svoje mišljenje o Izveštaju je iznelo desetak šefova poslaničkih grupa, a od opozicionih, koji su izazvali podugačke Vučićeve odgovore, već pomenuti Šaip Kamberi (PDD), Boško Obradović (Dveri), Radomir Lazović (Ne davimo Beograd), Nebojša Zelenović (Moramo – Zajedno), Milica Đurđević Stamenkovski (Zavetnici), Zoran Lutovac (DS) i Miroslav Aleksić (NS).

Pored već starih meta (Lazović, Lutovac i Aleksić), koji su dobili žešće odgovore “izvestioca”, posebno je kritički i opširno Vučić odgovorio liderki Zavetnika, nazvavši njen govor “demagoškim i besmislenim” i ocenivši da bi njena “politika nepažnje i neodgovornosti uništila zemlju brzinom munje”.


Buna na Savskom nasipu

Nelegalni objekti i dalje niču

Kraj novobeogradske obale Save održan je protest “Buna protiv mafije – hoćemo reku” na kojem su građani još jednom zatražili od vlasti da zaštiti Savski nasip i ukloni na stotine nelegalno sagrađenih objekata uz reku. Govornici su upozorili da je nasip izbušen zbog nelegalne gradnje, podsetili da nasip štiti grad od poplava i da se na tom području nalaze reni bunari iz kojih se grad snabdeva pijaćom vodom.

“Ova vlast ne poštuje ni zakon ni struku i dopustila je prvo Tomislavu Nikoliću kuću za sinove, sebe, šofere… Takav kriminal nije zabeležen nigde na planeti”, rekao je Oliver Ilić, ispred neformalnog udruženja “Savski nasip”, koje godinama unazad zahteva da se nasip stavi pod zaštitu države. Oni podsećaju da je u poslednjoj deceniji uz obalu, uprkos porukama predstavnika vlasti o borbi protiv nelegalne gradnje, niklo još oko sto takvih objekata na Savskom nasipu.

Podršku su pružili i predstavnici novosadskih udruženja koja brane obalu Dunava od izgradnje “Novog Sada na vodi”, kao i predstavnici nekoliko opozicionih stranaka.

Novi gradonačelnik Aleksandar Šapić nije komentarisao poruke sa protesta, mada mu je tema dobro poznata i mnogo puta se o njoj izjašnjavao. Dok je bio predsednik novobeogradske opštine, pravdao se da nema dovoljno ovlašćenja kako bi uklonio nelegalne kuće i ugostiteljske splavove, a od izbora na novu funkciju govori kako će problem biti rešen kada gradska vlast dobije podršku policije jer, kako je objasnio, “silu jedino zaustavlja sila, a ne žuta traka i jedan inspektor”. Nedavno se Šapić promovisao na Avali, prilikom rušenja jednog nelegalnog objekta u zoni zaštite prirodnog dobra, i poručio da je krajnje ozbiljan kada je u pitanju nelegalna gradnja, ali za sada, očigledno, još uvek ne razmišlja da ozbiljno krene na epicentar bespravne gradnje na obali Save.


Reorganizacija JKP-a iz Prokuplja

Nepodobni ostaju bez posla

Oko stotinu zaposlenih u Javnom komunalnom preduzeću “Hammeum” iz Prokuplja protestovali su ispred Skupštine grada jer su praktično ostali bez posla nakon nove reorganizacije javnog sektora, i zatražili su sastanak sa gradonačelnikom Aleksandrom Simonovićem (SNS).

Naime, prošle nedelje registrovano je novo Javno preduzeće “Gradski vodovod”, koje je od JKP-a “Hammeum” preuzelo skupljanje, prečišćavanje i distribuciju vode i 159 radnika, dok je 108 ostalo u starom JKP-u. A kako je gradska vlast već odlučila da komunalne delatnosti naplate parkinga, pijačnih usluga i održavanja zelenila poveri kroz koncesiju privatnoj firmi “Demetra RB” iz Beograda, zaposleni u “Hammeumu” praktično nemaju čime da se bave i otud opravdano strepe da će firma biti likvidirana, baš kao što je nedavno Sportski centar, kada je 70 radnika ostalo bez posla.

Okupljeni ispred Skupštine grada su istakli da je stranačka pripadnost bila glavni kriterijum kod preuzimanja radnika i podsetili da je “Hammeum” osnovan pre deset godina, po dolasku Srpske napredne stranke na vlast, objedinjavanjem dotadašnjih javnih preduzeća, pod izgovorom da će tako bolje i profitabilnije raditi, ali da je za to vreme firma promenila 11 naprednjačkih direktora i na kraju dovedena do propasti.

Pobunjeni radnici najavili su novi protest ispred Skupštine grada za danas (četvrtak), i očekuju da će gradonačelnik ovoga puta imati vremena za njih.


Posledice zagađenja

Srbija prva na svetu po smrtnosti

Najnovija lista objavljena na sajtu Centralne obaveštajne agencije (CIA) “The World factbook” (Svetski leksikon činjenica), pokazuje da je Srbija prva u svetu po stopi smrtnosti od zagađenja.

Prema procenama CIA, naša zemlja ima koeficijent 16,39 smrti na 1000 stanovnika godišnje, a u prvih deset na ovoj crnoj listi, među 229 zemalja sveta, sve su evropske: Rumunija, Litvanija, Letonija, Bugarska, Ukrajina, Rusija, Estonija, Belorusija i Hrvatska.

I izveštaji Evropske agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da imamo najveću smrtnost u Evropi od zagađenja, a Beograd je 2020. godine bio prvi po zagađenju vazduha na listi evropskih gradova sa više od milion stanovnika.

“Kod nas trenutno vlada ekološka anarhija. Niko od zagađivača nije kažnjen, državu to ne zanima, oni ili nisu sposobni da primene zakon ili direktno učestvuju u jednom koruptivnom sistemu koji dovodi do tog zagađenja. Srbija je ekološki zapuštena jer ne postoje ni politička volja ni implementacija zakona, a te greške se plaćaju životima. Ali neko mora biti odgovoran za to što smo prvi na listi”, objasnio je za dnevni list “Danas” Bojan Simišić, aktivista udruženja “Ekostraža”.


Izborni meč u JSD Partizan

Mijailović nadigrao Vučelića

Jugoslovensko sportsko društvo Partizan imalo je u dva dana početkom ove nedelje dvojicu predsednika – Milorada Vučelića (uz to i predsednik Fudbalskog kluba) i Ostoju Mijailovića (predsednik Košarkaškog kluba), i obojica su tvrdili da su legalni i legitimni čelnici društva koje okuplja 27 klubova. Vučelić je na predsedničkoj funkciji u JSD-u od 2015. godine, mandat mu je istekao pre dve godine i od tada kasni održavanje izborne skupštine.

Krajem avgusta, Mijailović je najavio kandidaturu i oštro kritikovao rad Vučelića u Partizanu, ovaj mu je žestoko uzvratio saopštenjem, i rovovi su tada iskopani. Skupština JSD-a je održana u prostorijama Fudbalskog kluba, a vratara je izigravao direktor kluba Miloš Vazura, koji je uz podršku privatnog obezbeđenja zabranio ulazak predstavnicima nekoliko klubova, što je nateralo Mijailovića da sa svojim pristalicama održi paralelnu Skupštinu u prostorijama Teniskog kluba Partizan.

Na toj skupštini prisustvovala su 52 od ukupno 88 delegata i glasala za Mijailovića, dok je Vučelić poručio da sednica na stadionu Partizana nije održana zbog nedostatka kvoruma, a da su pre toga on i njegovi sledbenici sprečili puč, te da “Mijailovićeva skupština u Teniskom klubu nije legitimna ni legalna, ni po jednom propisu ni statutu”, i najavio novu izbornu skupštinu.

I najvažnije: Vučelić je otkrio da mu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da ne stoji iza Mijailovića i da ne želi da se meša u izbore u Partizanu, tešeći tako i sebe i svoje pristalice, jer je prisustvo Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade Srbije i Vučićevog čoveka od poverenja, u Mijailovićevoj kampanji i lobiranju jasno govorilo kako se ko kotira kod “vrhovnog autoriteta”.

Sve je potvrđeno dan kasnije, kada je Mijailović zvanično postao predsednik Sportskog društva Partizan, pošto je njegovo ime upisano u Agenciji za privredne registre u funkciji pravnog zastupnika. ¶

Iz istog broja

Deca izbeglice na Balkanskoj ruti

Nasilje kao sudbina

Tatjana Ristić

Intervju – Ivica Mladenović, sociolog, predavač na Sorboni

Vučićeva politika je suprotnost shvatanju dostojanstva

Nikola Lazić

Organizovani kriminal

Sačekuša u Istanbulu i posledice

Filip Mirilović

Intervju – Danica Popović

Prodavac magle i njegove bubašvabe

Zabrana Europrajda 2022

Huliganska država

Jovana Gligorijević

Crkveni ordeni za Vojislava Šešelja i ekipu

Šamar dostojanstvu i humanizmu

Nedim Sejdinović

Kraljevska kuća Vindzor

Vrline javne, testamenti tajni

M. M. i Dokumentacioni centar “Vremena”

O budućnosti monarhije

Moderacija mimo glasačke kutije

Ijan Bankroft

Smrt Elizabete II

Teret nasleđa

Nenad Šebek

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu