Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije

Zaustaviti izgradnju “gondole” na Kalemegdanu

Savet za borbu protiv korupcije smatra da Vlada Srbije treba da stavi van snage zaključak kojim je usvojila sporazum o saradnji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija sa Skijalištima Srbije na izgradnji kabinske žičare (tzv. gondole) na trasi Kalemegdan – park Ušće, jer su prekršena brojna pravila i nekoliko zakona, a takođe se pozivaju gradske opštine Stari grad i Novi Beograd da stave van snage Plan detaljne regulacije za “gondolu”.

U izveštaju Saveta konstatuje se i da je Ministarstvo građevinarstva postupilo suprotno zakonu pri izdavanju građevinske dozvole, da je izvođenje radova odobreno bez saglasnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, da Plan detaljne regulacije nije u skladu sa Planom generalne regulacije, da nije poštovan Zakon o planiranju i izgradnji…

Savet zahteva i da se utvrdi odgovornost Skijališta Srbije za davanje naloga za seču 155 stabala na trasi žičare i, na kraju izveštaja, naglašava da je izgradnja “gondole” u suprotnosti sa proklamovanim ciljevima Zakona o zaštiti prirode, kao i da bi realizacija projekta mogla trajno narušiti osnovne vrednosti Beogradske tvrđave.

Po zamisli naprednjaka, žičara bi bila dugačka jedan kilometar i sa 25 kabina prevozila bi 3000 osoba na sat u oba smera, a ceo projekat bi koštao 1,8 milijardi dinara bez PDV-a. Sve je javno podržao i Aleksandar Vučić pre tri godine, nakon odluke Upravnog suda o zaustavljanju radova, a tada je u svom maniru savetovao da “gondola” umesto na jednoj bude na tri sajle, “kako bi mogla da izdrži i najjači vetar”.

Izdavači i otkup knjiga

Muk Ministarstva kulture

Izdavači su protekle nedelje još jednom, ovaj put na zajedničkoj konferenciji za medije, pozvali Ministarstvo kulture da realizuje otkup knjiga do kraja godine i reši problem nastao nakon što je polovinom septembra poništilo ovogodišnji konkurs. Predstavnici Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS), Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) i grupacije samostalnih izdavača (reprezentuje ih Čigoja štampa) uputili su najpre pismo ministarki Maji Gojković i zatražili hitan sastanak, a pošto nije bilo odgovora, obratili su se javnosti.

“Ono što izdavači traže sve vreme jeste da imamo jasne informacije i proceduru, a to dugi niz godina nemamo, i sada ne znamo rokove, nemamo informacije, to nije prihvatljiv način komunikacije o ovako važnom pitanju”, naglasio je Gojko Božović iz izdavačke kuće Arhipelag i predsednik Grupacije izdavačke delatnosti u Privrednoj komori Srbije, i dodao da su ovim presedanom pogođeni svi – od pisaca i izdavača, preko štampara, do biblioteka i čitalaca.

Konkurs za otkup knjiga raspisan je 4. maja, a Ministarstvo kulture je polovinom septembra saopštilo da je raspustilo komisiju Konkursa zbog sukoba interesa članova i da je imenovalo novu. No, do danas nema naznaka da će država ući u otkup iako je budžetom obezbeđeno 100 miliona dinara, a svakim danom sve je izglednije da konkurs neće biti realizovan do kraja decembra. To će biti prvi put od 2000. godine, kada je ustanovljen državni otkup knjiga.

Beogradski javni prevoz

“Polovnjaci” GSP-a

Vozni park Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) odavno je zreo za potpuno obnavljanje, jer je većina vozila odavno premašila optimalan desetogodišnji vek trajanja. Kolika je prosečna starost vozila GSP-a, novinari “Politike” nisu uspeli da saznaju, a zvanični i nezvanični podaci iz prošlih godina govore da su autobusi GSP-a u proseku stari preko 7 godina, trolejbusi preko 11, a tramvaji oko 15 godina.

Beograd ima tramvaje stare šest decenija, a od 120 tek 30 je relativno novih, nabavljenih pre 11 godina. Od dolaska naprednjaka na vlast, samo je popravljena starosna struktura autobusa, ali nedovoljno i uz tendere iza kojih su ostali mnogi repovi. Prosečnu starost autobusa popravlja i vozni park privatnih prevoznika koji obavljaju javni prevoz – uglavnom prigradski – a njihova vozila su u proseku stara oko četiri godine.

Većina vozila GSP-a su stara i njihova tehnička ispravnost je na niskom nivou, o čemu svedoče brojni teški kvarovi i zapaljeni autobusi poslednjih meseci.

Novi naprednjački gradonačelnik Aleksandar Šapić, kada je GSP u pitanju, praktično se pridružio opoziciji i građanima u kritici rada svojih prethodnika – Gorana Vesića, donedavnog zamenika gradonačelnika. Na primer, prošle godine kupljeno je 100 zglobnih autobusa na gas, a da pre toga nije izgrađena gasna stanica, i nova gradska vlast, koja je manje-više ista kao i stara, s tim što je na vrhu Šapić zamenio Vesića, ima nameru da ta vozila što pre stavi u pogon, kao i da što pre kupi nove trolejbuse i tramvaje.

Raste broj turista

Strani turista troši 90 evra dnevno

Broj turista i turističkih noćenja u Srbiji znatno je povećan u odnosu na prošlu, a naročito pretprošlu godinu, što je razumljivo s obzirom na to da su obe bile pandemijske. Ipak, trendovi pokazuju da će se ovogodišnji bilans približiti onom rekordnom iz 2019. godine, kada je zabeleženo preko 10 miliona noćenja. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), do kraja avgusta je zabeleženo nešto više od osam miliona turističkih noćenja od kojih su oko 60 odsto ostvarili domaći turisti, a ostalo strani.

A prosečan strani turista, kako kažu rezultati istraživanja koje je finansirala Evropska unija a sproveli njeni i eksperti RZS-a, ima 41 godinu, zaposlen je, posetio je Srbiju više od tri puta ili prvi put, zadržao se pet noći i potrošio 90 evra dnevno.

Najviše turista dolazi iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, zatim iz Turske, Nemačke, Rusije, Severne Makedonije, Slovenije, Grčke… Oni u Srbiji hvale bezbednost, gostoprimstvo, atmosferu, hranu… Zameraju manjak organizovanih izleta i vodiča, javnog prevoza, pešačkih i biciklističkih staza, neprilagođenost osobama sa invaliditetom, a većina primećuje da ne vodimo dovoljno računa o zaštiti životne sredine.

Pred Izbornu skupštinu FSS-a

Nenad Bjeković već izabran

Na Izbornoj skupštini Fudbalskog saveza Srbije (FSS), 31. oktobra, delegati će pred sobom imati samo jednog kandidata za predsednika organizacije – Nenada Bjekovića, koji će, nema sumnje, biti izabran da u naredne četiri godine predvodi Savez.

Kažemo nema sumnje jer je ceo predizborni proces bio dirigovan i pod punom kontrolom aktuelnog rukovodstva, kojeg formalno već godinu i po predvodi upravo Bjeković, kao zamenik predsednika, odnosno vršilac dužnosti predsednika. Suštinski je prvi čovek FSS-a Dragan Stojković Piksi, nakon plasmana na Mundijal neprikosnoveni autoritet u domaćem fudbalu.

Bjekovićevu kandidaturu su podržali skoro svi regionalni i strukovni savezi, Piksi, režimski mediji, a i onaj koji se u sve meša i za sve pita. Pošto do predviđenog roka više niko nije podneo kandidaturu, Izborna skupština krajem meseca biće samo formalnost.

Pokušaji drugih da se kandiduju u startu su onemogućeni, jer ni Nebojša Leković, za kog se govorilo da će imati podršku Gradskog saveza Kragujevca, a ni znameniti bivši reprezentativac Nemanja Vidić, koji je otvoreno kritikovao rad prethodnog predsednika Slaviše Kokeze (u čijem timu je bio i Bjeković), nisu uspeli da sakupe pet glasova podrške od klubova i podsaveza neophodnih za kandidaturu.

Vidića nije podržala ni Crvena zvezda, iako rukovodstvo tog kluba i njemu bliske navijačke grupe oštro kritikuju rad Saveza i izbor Bjekovića, čak i odbijaju da učestvuju na Skupštini. Pre neki dan su iz Zvezde poručili da su izbori farsa i da se “zloupotrebljava predstojeći Mundijal u Kataru da bi se zauzele fotelje za naredne četiri godine” i “sprečila Zvezda u osvajanju titule”.