In memoriam

Vladan Radosavljević (1960–2023)

Novinar Vladan Radosavljević smrtno je stradao 4. januara na Kosmaju, nakon napada vlasničkih pasa, a u tom tragičnom događaju teško je povređena njegova supruga. Tužilaštvo prikuplja sve podatke o napadu, posebno o vlasnicima pasa, a u pritvoru je zadržana žena koja je povremeno hranila pse. Za tri psa – staforda, mešanca staforda i pitbula, te krupnog mešanca, u “Veterini Beograd” kažu da su bili naučeni da kidišu na ljude. Vlasnik pasa je na izdržavanju zatvorske kazne, a vlasnica imanja u kojem su psi boravili je u Francuskoj i već ima krivičnu prijavu zbog napada istih pasa na devojčicu u novembru prošle godine.

Vladan Radosavljević je rođen je 1960. u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, te dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Novinarstvom je počeo da se bavi sredinom osamdesetih na Radiju “Studio B”. Kao direktor produkcije učestovao je početkom 1990. godine u osnivanju prve nezavisne televizije u Srbiji – “NTV Studio B”. Nakon režimskog preuzimanja ove medijske kuće, sa kolegama osniva Produkcijsku kuću “Mreža”, a potom je godinama radio u NUNS-ovom “Medija centru” u Beogradu. Pamti se kao voditelj prvog duela predsedničkih kandidata u višestranačkoj Srbiji pred drugi krug izbora 2002. godine, a gosti su mu bili Vojislav Koštunica i Miroljub Labus. U “Mreži” 2007. učestvuje u osnivanju TV akademije za obuku mladih novinara. Radio je nekoliko godina kao glavni urednik Televizije Banat iz Vršca, a sarađivao je i sa Televizijom Šabac.

Nažalost, mnogi koji se zovu novinarima i rade u registrovanim medijima nisu marili za novinarski kodeks ni kada je u pitanju tragična smrt kolege, već su se iživljavali u svojim crnim hronikama jureći za većim brojem klikova.

“Novinarski vijek Vladan je proveo boreći se za istinu, pravdu, poštenje, toleranciju… I – dijalog. Blag, skroman, prijatan, bio je vrhunski profesionalac ogromne radne etike i znanja. Kao malo tko znao je da sasluša sugovornika i shvati njegova stanovišta, ali i da stvari nazove pravim imenom. Jedino što nikad nije mogao razumjeti jeste kako je moguće praviti kompromise na štetu javnog interesa”, napisao je dan nakon strašne vesti Filip Švarm na našem sajtu.

Vatreni Badnji dan

Lomača na Klisi i dimni signali

Poslednje dane Novog Sada kao kulturne prestonice Evrope obeležila je lomača na Klisi. U tom delu grada ustanovljena je nova tradicija na Badnje veče – spaljivanje ogromne količine drveta i drugih gorućih tvari, te stvaranje velike vatre koja će obasjati nebo iznad grada i valjda pokazati Svevišnjem koliko ga Klišani vole. Ali, sve je više ličilo na odžak termoelektrane, pa su fotografije svojevrsnog Mordora na periferiji Novog Sada obišle internetom planetu.

Naslaganih 55 kubnih metara drva koštalo je oko 4000 evra, a kritičari navode da se to moglo podeliti kao ogrev najsiromašnijim, što bi daleko više bilo u hrišćanskom duhu. No, organizatori u Klisi, a i u mnogim drugim mestima po Srbiji, nisu marili ni za poziv patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija vernicima da božićne dane slave “u domaćoj atmosferi, uz badnjak i rasutu slamu, a ne po ulicama i trgovima na polupaganski način u polupijanoj atmosferi”. Tako su Badnji dan u mnogim gradovima i selima obeležile petarde i topovski udari, a bilo je i rafala, kao i brda spaljenog drveta, ali i guma i svega drugog što se da zapaliti.

Zato novosadski odbor stranke “Zajedno” zahteva da se pronađu odgovorni za korišćenje pirotehničkih sredstava, te paljenje guma i pravljenje ogromne lomače prilikom proslave Badnje večeri na Klisi.

“Već godinama smo taoci ovakvog ponašanja opskurnih grupa sa političkim i kriminalnim konekcijama, koje jedan veliki verski praznik pretvaraju u izrugivanje zdravom razumu i igranje sa zdravljem svih nas. Ničega u paljenju guma i trovanju vlastitog grada verskog nema, već samo primitivizma, bahatosti i puke demonstracije sile, kojom se, valjda, pokušava staviti do znanja ‘ko je glavni u ovom gradu’”, kaže se u saopštenju stranke “Zajedno”.

Štrajk u Klinici “Laza Lazarević”

Protest ispred SPS-a

Već nekoliko meseci sindikati i zaposleni u Klinici za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” u Beogradu protestuju i traže smenu v.d. direktorke Ivane Stašević Karličić, a ove nedelje su organizovali protest ispred sedišta Socijalističke partije Srbije na Studentskom trgu, jer kako kažu, ta stranka štiti direktorku i sprečava da smena koju je prihvatila i ministarka zdravlja Danica Grujičić (SNS) bude usvojena na sednici Vlade Srbije.

Lekarka Aleksandra Đerić podsetila je da su zaposleni nezadovoljni zbog loših uslova rada i višegodišnjeg mobinga, a da su u SPS-u odgovorni jer više od mesec dana ne dostavljaju novo kadrovsko rešenje, i čini se da “razvlače i manipulišu u očekivanju da će se zaposleni umoriti i odustati”.

“Mobing se sada ogleda u tome što direktorka stalno pokušava da zaplaši štrajkače, kači na oglasne table razna dokumenta koja nemaju nikakve veze sa štrajkom. Od početka štrajka još tri osobe su dobile otkaz i još dvoje je dalo otkaz”, izjavila je Aleksandra Đerić za N1 i naglasila da je peticiju za smenu potpisalo više od 50 odsto zaposlenih, odbacivši kao netačne tvrdnje v.d. direktorke da štrajkuje tek nekolicina zaposlenih.

Ponovo “Panvoz”

Voz krenuo, ali karta skupa

Nakon više od decenije ponovo je uspostavljena direktna železnička veza između Pančeva i Beograda: “Panvoz” će saobraćati šest puta dnevno, radnim danima, sa po tri polaska u jutarnjem i popodnevnom “špicu”, a vožnja između stanica Pančevo-Vojlovica i Pančevački most (Dunavski kolosek) trajaće pola sata.

Cena karte u jednom pravcu je 150 dinara, a po reakcijama građana, aktivista i stručnjaka, iako niža od cene autobuske karte, ona je ipak visoka, s obzirom na to da se od “Pančevca” mora koristiti drugi prevoz do odredišta i sve to može odvratiti Pančevce od putovanja “Panvozom”.

Najzaslužnijim za oživljavanje “Panvoza” sam se proglasio Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. On je objasnio da se traži rešenje da cena karte za studente i đake bude niža i ocenio da je povratak u sistem BG voza pravo rešenje za Pančevo, ali i da o tome moraju da se dogovore dva grada.

U izjavi za dnevnik “Danas”, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže da ga je “iznenadilo što direktna železnička deonica između Pančeva i Beograda nije realizovana kroz saradnju dve lokalne samouprave jer bi to bio najefikasniji način da se nađe održivo rešenje za funkcionisanje te linije”, a ekonomista Milan R. Kovačević smatra da za rentabilnost osnovni problem predstavlja to što se ova linija proteže samo do Pančevačkog mosta a ne i dalje, a i potpuno mu je nerazumljivo što dva grada po ovom pitanju nisu postigla dogovor o održivom rešenju.