foto: fk radnički u nišu
Nedelja
Vučić i fudbalski stadioni
Niški Čair čeka rekonstrukciju
U fokusu funkcionerske kampanje Aleksandra Vučića prošle nedelje bili su novoizgrađeni stadioni u Loznici, Zaječaru i Leskovcu. Sva tri su u zbiru koštali skoro 100 miliona evra.
A kako primećuje dopisnica “Danasa” iz Niša, Vučić je po četvrti put u poslednje dve godine najavio rekonstrukciju niškog stadiona Čair: početkom prošle godine rekao je da kreće gradnja “fudbalske lepotice”, pa je do kraja godine u još dva navrata ponovio isto, a i prošle nedelje je obećao skori početak obimnih radova koji će koštati 80 miliona evra.
“Čair je postao ruglo i niko se nije setio da ga uradi”, naglasio je predsednik Srbije i po ko zna koji put izgovorio neistinu, jer je rekonstrukcija niškog stadiona počela u martu 2011. godine i tada su popravljene i dograđene istočna, severna i južna tribinu, a dolazak naprednjaka na vlast zaustavio je sanaciju zapadne tribine i izgradnju nadstrešnice. I ne samo to, Čair je Gradska uprava, koja je vlasnik, u potpunosti zapustila i nakon više od decenije nebrige zaista je postao ruina.
Izgrađen je 1963. godine, šest godina kasnije brigu o njemu preuzeo je FK Radnički i tako je bilo do početka devedesetih, kada klub počinje da tavori a stadion da se raspada. Vlada Srbije je u obnovu Čaira 2011. godine uložila skoro 10 miliona evra, ali sve je to zbog slabog održavanja praktično poništeno u prethodnih 12 godina.
Plasman uz mnogo sreće
Piksi odveo Srbiju i na Evropsko prvenstvo
Remi sa Bugarskom u poslednjem kolu kvalifikacija bio je dovoljan da se reprezentacija Srbije, kao drugoplasirana u grupi, plasira na Evropsko prvenstvo (EP) koje će se sledećeg leta održati u Nemačkoj. Uspeh vredan priznanja, posebno što je reprezentacija naše zemlje poslednji put nastupila na najvećoj evropskoj fudbalskoj smotri davne 2000. godine, tada pod imenom SR Jugoslavija, i od tada je propala u pet kvalifikacionih ciklusa, prvo pod imenom Srbija i Crna Gora, a potom kao Srbija.
Najjača poveznica sa poslednjim reprezentativnim nastupom pre 23 godine je selektor Dragan Stojković, tada kapiten. Od njegovog preuzimanja funkcije 2021. godine naša reprezentacija beleži uspehe – od plasmana na Svetsko prvenstvo 2022. godine, preko plasmana u A diviziju Lige nacija, do izborene vize za EP. Zanimljivo je i da je on prvi šef stručnog štaba reprezentacije od Ivice Osima pre više od tri decenije koji je vezao dva uspešna kvalifikaciona ciklusa i odveo ekipu na Svetsko i Evropsko prvenstvo.
Ali, za razliku od euforije koja je pratila odlazak u Katar pre dve godine, novi uspeh je slabo proslavljen, jer se reprezentacija provukla kroz poprilično slabu grupu, ostavši iza Mađarske, od koje je dva puta poražena, i zamalo pretekavši slabašnu Crnu Goru. Uz to, dva puta je tim Srbije remizirao sa takođe slabašnom Bugarskom, oba puta uz mnogo sreće.
Već se u Kataru videlo da to više nije isti tim koji je pobedio Portugal u Lisabonu i kao prvoplasirani u grupi plasirao se na Mundijal, a tokom proteklih kvalifikacija samo se potvrdilo da je tek bleda senka nekadašnje složne i samouverene ekipe. I zato su očekivanja od nastupa na EP prilično skromna. No, bez obzira na to, Stojković je ostavio traga i u selektorskoj ulozi, i sigurno je najzaslužniji što je reprezentacija ponovo redovan učesnik na velikim takmičenjima.
Saveti za štampu
Čuvari medijske etike na mukama
Savet za štampu bio je domaćin Regionalnom skupu samoregulatornih tela Jugoistočne Evrope, koji je okupio predstavnike sedam samoregulatornih tela iz regiona, kao i brojne novinare, urednike i medijske stručnjake iz naše zemlje. Razgovaralo se o najvažnijim profesionalnim izazovima u radu medija i tela koja se bave novinarskom etikom, i razmenjena su iskustva u rešavanju ključnih problema, od govora mržnje i kršenja brojnih prava građana do (zlo)upotrebe veštačke inteligencije u medijima.
“Etički kodeksi zavise od ljudi, a ljudi su ti koji se bave novinarstvom. Ako vi novinari ne uspete u svom poslu, niko od nas nije uspeo. Kršenje novinarskog kodeksa pogađa šire od same medijske zajednice i zato je vaš rad veoma važan, važno je povratiti poverenje u medije”, rekao je na otvaranju skupa Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji, i naglasio da su saveti za medije i štampu – čuvari medijske etike.
Naš Savet za štampu su 2009. godine osnovali Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija medija i Asocijacija lokalnih medija “Lokal pres”, da bi pratio poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima i rešavao žalbe pojedinaca i institucija na sadržaje iz tih medija. Savet iznosi javne opomene za kršenje etičkih standarda utvrđenih Kodeksom, a po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima ovo samoregulatorno telo u procesu projektnog sufinansiranja medijskih projekata daje mišljenje o kršenju Kodeksa.
Na skupu se čulo da je medijska scena u Srbiji zagađena tabloidima, a tome svedoči i poslednji izveštaj Saveta o monitoringu dnevnih novina, koji beleži u proseku 663 prekršaja Kodeksa mesečno.
Izgradnja novosadskih garaža
Pukotine i na Katedrali
Izgradnja dve podzemne garaže u centru Novog Sada još od najave radova izaziva kritike koje dolaze od stručne javnosti, opozicionih partija i mnogih građana. Stručnjaci odavno upozoravaju da centar grada treba učiniti nedostupnim za automobile, što se ovim investicijama vlasti poništava, a ističu i da su novim garažama narušene arhitektonske vizure kraj objekata od kulturnoistorijskog značaja – zgrade Skupštine Vojvodine (Banovine) i Tanurdžićeve palate, koje trpe i ozbiljna oštećenja.
Prošle nedelje su stanari Tanurdžićeve palate (izgrađene pred Drugi svetski rat po projektu arhitekte Đorđa Tabakovića) prijavili da se pukotine na ovoj zgradi intenzivno šire, ali izvođač radova na izgradnji garaže u Ulici Modene poručuje da će snositi troškove sanacije štete i da su za sada radi o “sitnim, estetskim oštećenjima, kao što su otpadanje kreča ili pukotine u malteru”.
A oglasilo se pre neki dan i Društvo arhitekata Novog Sada (DANS) i upozorilo na oštećenja na još jednom simbolu ovog grada – na Katedrali to jest Crkvi imena Marijinog. Uočene su pukotine na delovima tavanice koje se pružaju preko zidova, sve do vitražnih prozora, a i na spoljašnjosti crkve mogu se videti elementi koji su oštećeni, polomljeni, dotrajali, neodržavani. Posebno je horizontalni venac ispod vitražnih prozora, po obodu celog objekta, znatno oštećen i dalje propada.
“Kao strukovno udruženje, postavljamo pitanje da li su možda ova oštećenja na crkvi nastala kao posledica velikih radova na izgradnji podzemne garaže, koja je u neposrednoj blizini”, ističu u DANS-u, i pozivaju građevinsku inspekciju i Zavod za zaštitu spomenika kulture da obiđu crkvu i sačine izveštaj o oštećenjima.
Gradska vlast planira izgradnju još dve garaže u centru, a radove na izgradnji izvodi “Inobačka”, koja je sa austrijskom firmom “Best In Parking” osnovala preduzeće “Javne garaže”, koje će po dobijenoj koncesiji od Grada upravljati sa četiri garaže.
