Tragični uslovi poslovanja, praktično nestajanje zanatskih radnji i gašenje 100.000 malih i srednjih preduzeća nateralo je preduzetnike iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije na ulazak u politiku. Da skrenu pažnju na svoje probleme odlučili su se tako što su 29. februara sa Srpskom naprednom strankom potpisali Sporazum o zajedničkom učešću na predstojećim parlamentarnim izborima. Tom prilikom Žarko Milisavljević, predsednik APPS-a, podsetio je da su mala i srednja preduzeća najredovnije platiše, da predstavljaju kičmu poreskog sistema i zbog toga nemaju pravo da samo posmatraju sa strane i čekaju da se nešto promeni. O motivima za ulazak u politiku, uslovima Sporazuma i problemima koje u poslednje četiri godine nisu uspeli da reše, razgovarali smo sa Žarkom Milisavljevićem, predsednikom APPS-a i suvlasnikom preduzeća "Poljoprivredna avijacija PKB".

"VREME": Zašto je APPS odlučio da potpiše ugovor o saradnji baš sa Srpskom naprednom strankom? Da li je taj potez samo pragmatičan ili ima i neki ideološki karakter?

ŽARKO MILISAVLJEVIĆ: Nemamo ideoloških protivnika. Ovde se radi o ukazivanju na potrebu promena radi stavljanja na prvo mesto interesa života, iznad politike i ideologije.

SNS je opoziciona stranka, ima široku narodnu podršku, evropske je orijentacije i nije učestvovala u partokratskom i koruptivnom načinu upravljanja državnim institucijama i kreiranju ekonomske politike od 2008. do 2012. godine. U tom periodu građani su dovedeni u tešku bedu, a privatni sektor do propasti, od čega ćemo se teško povratiti ukoliko ne dođe do promena u vlasti koja upravlja Srbijom.

Šta sve Sporazum predviđa?

Suština je u partnerskom odnosu koji je naveden u ekonomskom programu SNS-a i Operativnom planu za izlazak iz krize malih i srednjih preduzeća i zanatlija APPS-a.

Sporazum predviđa jedno mesto u parlamentu za preduzetnika, uticaj na imenovanje državnog sekretara u Ministarstvu rada i Ministarstvu ekonomije, učešće na listi za odbornike i članove veća na lokalnim izborima i finansijsku pomoć preduzetnika u izbornoj kampanji.

Da li je poznat iznos koji će se preko APPS–a sliti u Srpsku naprednu stranku?

Ne prebrojavamo novac, već se radi o poverenju prema čelnim ljudima SNS-a da će ispuniti dogovor, i za to ne tražimo nikakve garancije osim potpisa na Sporazum.

Pomagaćemo materijalno srazmerno potrebi i mogućnostima, a naš najveći kapital je glas malih preduzetnika, zanatlija, naših porodica, prijatelja i sugrađana, mušterija i korisnika usluga sa kojima smo svakodnevno u kontaktu i koji imaju apsolutno razumevanje za naš ulazak u politiku.

Za koje probleme preduzetnika je Vlada Srbije ostala nema, pa je APPS odlučio da uđe u parlament?

Vlada je generalno vodila monolog ili dijalog sa neformalnim grupama elitnih poslodavaca bliskih vladajućim partijama. Tražili smo smanjenje poreza na zarade i povećanje zarada radnicima za 30 odsto, čime bismo povećali kupovnu moć građana. Tražili smo ukidanje crnog tržišta tekstilom i mešovitom robom preko komisionih radnji i buvljih pijaca širom Srbije, jer imamo više tezgi i kartonskih kutija nego legalnih prodavnica. Zatim, zaustavljanje širenja naknada i taksi prema malim privrednicima (čija cena je rasla po stopi od 300 odsto godišnje), promenu poreskog zakona i radnog zakonodavstva, kontrolu rada lokalnih inspekcija, promenu zakona o finansijskim organizacijama (gde bi banke smanjile kamate za kredite MSP i zanatskim radnjama, a naknade platnog prometa menjale samo uz saglasnost klijenta). Zahtevali smo i da se rast cena usluga javnih komunalnih preduzeća uskladi za iznos inflacije u više navrata godišnje (sada je to 15 do 30 odsto), smanjenje naknade za registraciju privrednih vozila, smanjenje putarine za privredna vozila, smanjenje korupcije u javnim nabavkama, ukidanje bezbroj nepotrebnih procedura i smanjenje administracije, ukidanje koruptivnih modela start–up kredita i pozajmica iz Fonda za razvoj za privilegovane privrednike, ravnopravnost i obaveznost svih privrednika za redovno plaćanje poreza i doprinosa na plate radnika, zaustavljanje beskonačnog povezivanja radnog staža radnicima i opterećivanje PIO fonda, ukidanje monopola u trgovini, oročavanje vremena za razduživanje države i javnog sektora prema MSP.

Spisak je dug, a odgovora nije bilo. Beznačajno ukidanje nekih od administrativnih prepreka učinjeno je pod veoma velikim pritiskom i protestima celokupne javnosti. Tražili smo da Savetom za MSP Vlade Srbije predsedava privrednik, ali su postavili državnog činovnika na tu funkciju. Tražili smo Razvojnu banku za mikrokreditiranje, vraćanje legata zanatlija zanatskim udruženjima, vraćanje penzionog fonda zanatlija u prethodni pravni status, rešavanje pravnog statusa udruženja preduzetnika i udruženja zanatlija.

Tražili smo i da se zanatlijama izvrši oprost duga koji je nastao povećanjem državnih nameta kroz povećanje taksi i naknada, ali od toga nije bilo ništa. Aktuelna vlast ne želi da čuje i reaguje blagovremeno na apsurde i anomalije koji opterećuju privrednike, a koji su na štetu čitavog društva. Prosečno je bilo potrebno najmanje dve godine od pokretanja inicijative privrednika do odgovora nadležnih u vlasti. To je jako dug rok, najčešće je kasno, a posledice su gašenje 100.000 privrednih subjekata i gubitak 270.000 radnih mesta u sektoru MSP i zanatstvu.

Od parlamenta očekujemo da pod hitno donese moderan poreski zakon, zakon o radu usklađen sa razvijenim zemljama i zakon o zanatstvu. Kap u čaši konačno je prelilo saznanje da je Vlada odbila da razmatra zakon o zanatstvu. Srbija je jedina država koja nema Zakon o zanatstvu, a spadamo u zemlju sa najdužom tradicijom u zanatstvu.

Da li znate zašto ste izopšteni iz Socioekonomskog saveta i koje su posledice toga?

Iz SES-a smo izopšteni voljom ministra za rad i socijalnu politiku, koja je uslovljena koalicionim dogovorom stranaka na vlasti. Naša asocijacija ima 141.000 članova, koji zapošljavaju 230.000 radnika, a odbili su da nam utvrde reprezentativnost i na taj način su nas formalno izopštili iz SES-a. Naš odgovor je bio da ne priznajemo nijednu odluku SES-a sastavljenog od poslodavaca miljenika vladajućeg režima.

U sličnoj situaciji su i sve druge organizacije poslodavaca i sindikata, i otuda spoznaja i rezon da moramo izaći na trem onih koji čine vlast, a to je politika, kako bismo ostvarili elementarno pravo na slobodu udruživanja.

Naša politička elita još nije spremna da prihvati privatan sektor kao partnera u kreiranju ekonomskog ambijenta, kroz dijalog sa malim privrednicima i zanatlijama koji pojedinačno zapošljavaju mali broj radnika, ali kojih u zbiru ima najviše. Ukupan broj malih preduzetnika, zanatlija i radnika koje zapošljavamo čini kičmu poreskog sistema i najvažniji su faktor socijalne i ekonomske stabilnosti.

Protiv ministra za rad smo vodili sporove i podnosili krivične prijave za očigledno kršenje i nepostupanje po Zakonu o radu u postupku utvrđivanja reprezentativnosti i davanja rešenja na prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora, kao i na prošireno dejstvo Kolektivnog ugovora za građevinu i poljoprivredu. Kod donošenja ovih odluka ministar za rad je tražio saglasnost od ministra poljoprivrede i ministra ekologije, a da naša organizacija nije mogla da dobije ni tekst ugovora na uvid, sve dok ga nije objavio "Službeni glasnik". Zaista je neshvatljivo da Kolektivni ugovor koji povećava cenu rada u privatnom sektoru dobijemo preko "Službenog glasnika". Takva praksa nije primenjivana ni u vreme Saveza komunista. Sudbina takvih kolektivnih ugovora je da završe u arhivi Ministarstva rada i socijalne politike kao nesprovodljivi, i trajno doprinose nepoverenju radnika prema poslodavcima.

Da li ste političku saradnju nudili i partijama na vlasti?

Posle svega što sam naveo, mazohistički bi bilo nuditi saradnju nekome ko nas četiri godine ponižava, ignoriše i ne želi dijalog sa privatnim sektorom ni suočavanje sa sopstvenim greškama. Naš stav je da vladajuću elitu treba kazniti. I to ne iz osvete, već kao što kažnjavate decu. Volite ih, ali ih opet za njihovo dobro kažnjavate.

Da li je APPS učestvovao u osnivanju Pokreta privrednika Srbije?

Ne. Razgovarali smo sa gospodinom Grujićem o eventualnoj saradnji i zaključili da tu za nas mesta nema.

Za šta će se zalagati predstavnik APPS–a u parlamentu? Koje konkretne predloge imate?

Nama je potrebno generalno uređenje države, pravna sigurnost i vladavina prava, brže i efikasnije kretanje ka Evropskoj uniji, funkcionisanje državnih institucija, kultura dijaloga, ukidanje partokratske vlasti, donošenje zakona o zanatstvu i ambijent koji pogoduje razvoju preduzetničkog duha.

Šta predstavnici malih i srednjih preduzeća najviše zameraju Vladi u kreiranju dosadašnje privredne politike?

Bahatost, aroganciju, diskreciona prava koja su izvor korupcije, sveprisutno pametovanje o svemu i svačemu, samodovoljnost, život u oblacima, ponižavanje malih privrednika i zanatlija.

Da li imate predlog konkretne privredne strategije koju biste izneli pred parlament?

Primenićemo naš Operativni plan ekonomskog oporavka MSP i zanatlija.