NBA liga: Denver Nagetsi su prvaci
foto: ap
Nesebičnom igrom do titule
Tokom ovogodišnjeg plej-ofa Nikola Jokić je obarao rekorde koje niko osim njega nije u stanju da ponovi. Ipak, jedan igrač nije u stanju da sam donese titulu koliko god dominantan bio. Ovogodišnja promena koja je Denver dovela do titule prvaka je u odnosu i pristupu drugih igrača svakoj od utakmica u doigravanju
Denver Nagetsi su postali prvaci NBA lige, prvi put u svojoj istoriji koja traje već 47 godina. Savladali su Majami Hit posle pet utakmica, finale nije bilo toliko zanimljivo kao što se očekivalo pre njegovog početka. Nikola Jokić je izabran za najboljeg igrača finala, ali još važnije, on je svojom igrom u ovoj sezoni, a posebno u plej-ofu, naterao i najveće skeptike da ga uvrste na listu najboljih košarkaša u istoriji NBA lige, a svakako u grupu od pet najboljih centara koji su ikada igrali košarku. Jedno je sigurno – Nikola Jokić je najbolji košarkaš u istoriji ove igre sa prostora bivše Jugoslavije.
Za sva ta istorijska priznanja bilo je potrebno da Jokić sa Denverom postane šampion NBA lige, mnogo je sjajnih košarkaša koji nisu nikada uspeli da sa svojim timovima osvoje titulu. U Americi se to posebno ceni i omogućava vam da uđete u istoriju košarke. Velikani košarkaške igre su bez izuzetka makar jednom osvojili prsten. Sa svojih 28 godina Nikola je još uvek mlad igrač i samo je pitanje da li će ostali igrači Denvera ostati na okupu. Kako to sada izgleda, stvara se dinastija Denver Nagetsa, koji će posle ove osvojene titule pa sve dok Nikola Jokić bude bio u punoj formi predstavljati glavnog favorita za titulu. Nikola je sam rekao da mu odgovara da živi u Denveru i da planira da tu završi karijeru, a posebno mu prija to što mu manji grad omogućava da mirnije živi i da bude što dalje od medija.
“Nisam baš siguran da većina ljudi voli svoj posao. Ja prvi ne. Nekada je sjajno, ali je većinom mučenje. Oni koji vam kažu da obožavaju svoj posao – verovatno lažu. Ima mnogo važnijih stvari u životu. Recimo, sad sam saznao da je pobednička parada u Denveru zakazana za četvrtak, a ja moram da idem kući, moj konj se takmiči u Srbiji u subotu ili nedelju. Ne znam kako ću da stignem u Srbiju. Pitaću vlasnika kluba da mi pozajmi svoj avion da stignem na vreme. I da, moram da pitam trenera da me pusti da se vratim sa odmora dve do tri nedelje posle svih ostalih igrača. Još važnije, ovo mi je poslednji put da vas vidim u ovoj sezoni i mnogo mi je drago zbog toga”, rekao je Nikola Jokić, naravno uz karakterističan osmeh, obraćajući se novinarima nakon što su Nagetsi postali prvaci, a on dobio titulu MVP-a finala.
Navikli su sportski novinari koji prate Jokića u NBA ligi na slične izjave i ne ljute se na njega. Teško je novinarima na konferenciji za štampu ili tokom intervjua da mu postave pitanje iz prostog razloga što nikada na hvalospeve ne odgovara na način kako to obično rade sportske zvezde. Nikada u uspehu ne ističe sebe, ali isto tako ni za neuspehe ne okrivljuje saigrače. Vidi se “iz aviona” da ga sve medijske obaveze opterećuju više nego druge igrače i da ga posebno nerviraju glupa i ponovljena pitanja. Za sve ljude koji ga prate on je jedinstvena pojava. Skromna superzvezda, uvek raspoložena za šalu, sa jedinstvenim smislom za humor i nezainteresovana za medijsku promociju. Svaka njegova konferencija za štampu je drugačija i toliko odudara od šablona da je postala zabavna, a to od konferencija za štampu u NBA ligi niko ne očekuje.
VELIKO FINALE
U finale NBA lige plasirali su se Majami Hits i Denver Nagets. Majami je kroz dva kvalifikaciona meča ušao u plej-of, a zatim u prvom kolu pobedom nad Milvoki Baksima, najboljim timom na Istoku, ušao u polufinale Istočne konferencije. Čudesnim igrama izbacio iz plej–ofa najpre Njujork Nikse, a potom u finalu i Boston Seltikse. Za to vreme Denver je u prvom kolu pobedio Minesota Timbervulfse, zatim u polufinalu favorizovane Finiks Sanse i konačno u finalu, bez izgubljene utakmice, i LA Lejkerse. Do finalne utakmice Denver je doživeo samo tri poraza.
Teško je bilo medijima u Americi da prate ovogodišnje finale NBA lige posle nedosanjanog sna o finalu između LA Lejkersa i Boston Seltiksa. Majami Hitsi i Denver Nagetsi su ipak bili nepredviđeni učesnici, dva tima koji se ne mogu više razlikovati. Kako to obično biva, duel ovih dvaju timova se morao personalizovati. Tako je sa jedne strane stajao Nikola Jokić, a sa druge Džimi Batler.
Ova dvojica igrača definišu igru svojih timova. Denver Nagets igra lepršavu i nesebičnu košarku, sa najvećom zvezdom u svom timu koja ne brine za individualna dostignuća već čini sve da njegov tim pobedi. U Majamiju je Batler taj koji održava ratnički mentalitet, igra najbolju odbranu u ligi i koji se nikada ne predaje.
Već od prve utakmice videla se razlika koju Majami nije uspeo da nadoknadi do kraja finalne serije. Niko u NBA ligi nije u stanju da smanji uticaj koji na igru svog tima ima Nikola Jokić. Način na koji utiče na igru svog tima jeste nešto što do sada nije viđeno od igrača na centarskoj poziciji, ne postoji dovoljno dobra odbrana koju Nikola ne može da poremeti. Bilo da je u pitanju zonska odbrana koju Majami najčešće igra u ligi, udvajanje Jokića pri svakom kontaktu sa loptom ili postavka niskog igrača koji bi umarao Jokića u prvom kontaktu, a iza njega stajao centar koji ga sačeka nakon toga, ništa u principu ne menja krajnji skor. Jokić uzima iz utakmice u utakmicu ono što mu trenutak dozvoli. Ako ga ne pritiskate u odbrani, spreman je da postigne i 50 poena. Ako se odbrana usredsredi na njega, on prestaje da poentira i fokusira se na razigravanje saigrača, bolje od najboljih plejmejkera.
POBEDNIČKI TIM
Tokom ovogodišnjeg plej-ofa Jokić je obarao rekorde koje niko osim njega nije u stanju da ponovi. Ipak, jedan igrač nije u stanju da sam donese titulu koliko god dominantan bio. Ovogodišnja promena koja je Denver dovela do titule prvaka je u odnosu i pristupu drugih igrača svakoj od utakmica u doigravanju. Pre svega, prvi put je ovaj tim igrao sa kompletnom prvom postavom. Nakon teških povreda, u tim su se vratili Džemal Marej i Majkl Porter Junior. Povratkom Mareja na mesto beka šutera, a pre svega hemijom koja postoji između njega i Jokića, napravljen je najbolji napadački dvojac u celoj ligi. Porter je tokom razigravanja predstavljao još jednu dodatnu opciju u napadu, ali još važnije pomoć ispod obruča koja je bila preko potrebna Jokiću.
Dodajmo tu i odličnu odluku da se u tim dovede Kaldvel Poup koji ima dovoljno iskustva da upotpuni igru tima u napadu i odbrani, uz iskustvo koje nosi sa sobom kao jedini igrač Denvera koji je već osvajao titulu. Uz Jokića i Mareja, najzaslužniji igrač je svakako Eron Gordon koji je tokom plej-ofa čuvao najbolje igrače protivničkih timova. Izašao je kao pobednik iz duela sa Entonijem Edvardsom, Kevinom Durentom i Lebronom Džejmsom, a u finalu sa Džimijem Batlerom. Bez njegove fantastične partije u odbrani Denver ne bi ovako lako izašao na kraj sa svim timovima sa kojima je igrao. Isto tako, pravio je razliku i u napadu. Često je Denver koristio razliku u visini i snazi koju je Gordon imao protiv svojih čuvara.
Ovo je verovatno i najveća prednost u odnosu na sve timove u ligi koju Denver trenutno ima. Prva petorka je izrazito visoka i svi osim Jokića su sjajne atlete. Dovoljan je primer Portera, koji je visok 208 centimetara i može sa tom visinom i brzinom da čuva i bekove protivničkih timova. Eron Gordon je pobednik takmičenja u zakucavanju na Ol star vikendu, i sa svojim dugim rukama i atletskim sposobnostima je dominantan kako u odbrani tako i u napadu. Džamal Marej svojom zaraznom energijom i fizičkim predispozicijama, pre svega u vertikalnom skoku, takođe predstavlja posebnu dopunu ovom aspektu timske igre. Amerikanci to jednostavo objašnjavaju time što Denver ima dužinu, misleći pre svega na mogućnost da svi igrači mogu uticati na odbranu i skok. U tome su prilično jedinstveni u ligi i teško ih je na tom polju nadvladati. I na kraju, ono što je Denver odvelo do titule jeste pre svega nesebičnost najboljeg igrača kluba, koja se kao zaraza prenela na sve ostale igrače tima. Lider tima je svoj jedinstveni karakter preneo na sve. Uz Nikolu Jokića svi postaju bolji igrači, pojedinačno i timski.
Krajem avgusta počinje Svetsko prvenstvo u košarci. Nikola Jokić je neophodan za bilo kakav uspeh ove generacije. Toga su svesni svi, od saigrača, stručnog štaba i ljubitelja košarke. Dobri džinu iz Sombora, ne zameramo ako ti je dosta košarke do sledeće NBA sezone, ali pomozi. Uživanje je gledati te.
Za sva ta istorijska priznanja bilo je potrebno da Jokić sa Denverom postane šampion NBA lige, mnogo je sjajnih košarkaša koji nisu nikada uspeli da sa svojim timovima osvoje titulu. U Americi se to posebno ceni i omogućava vam da uđete u istoriju košarke. Velikani košarkaške igre su bez izuzetka makar jednom osvojili prsten. Sa svojih 28 godina Nikola je još uvek mlad igrač i samo je pitanje da li će ostali igrači Denvera ostati na okupu. Kako to sada izgleda, stvara se dinastija Denver Nagetsa, koji će posle ove osvojene titule pa sve dok Nikola Jokić bude bio u punoj formi predstavljati glavnog favorita za titulu. Nikola je sam rekao da mu odgovara da živi u Denveru i da planira da tu završi karijeru, a posebno mu prija to što mu manji grad omogućava da mirnije živi i da bude što dalje od medija.
“Nisam baš siguran da većina ljudi voli svoj posao. Ja prvi ne. Nekada je sjajno, ali je većinom mučenje. Oni koji vam kažu da obožavaju svoj posao – verovatno lažu. Ima mnogo važnijih stvari u životu. Recimo, sad sam saznao da je pobednička parada u Denveru zakazana za četvrtak, a ja moram da idem kući, moj konj se takmiči u Srbiji u subotu ili nedelju. Ne znam kako ću da stignem u Srbiju. Pitaću vlasnika kluba da mi pozajmi svoj avion da stignem na vreme. I da, moram da pitam trenera da me pusti da se vratim sa odmora dve do tri nedelje posle svih ostalih igrača. Još važnije, ovo mi je poslednji put da vas vidim u ovoj sezoni i mnogo mi je drago zbog toga”, rekao je Nikola Jokić, naravno uz karakterističan osmeh, obraćajući se novinarima nakon što su Nagetsi postali prvaci, a on dobio titulu MVP-a finala.
Navikli su sportski novinari koji prate Jokića u NBA ligi na slične izjave i ne ljute se na njega. Teško je novinarima na konferenciji za štampu ili tokom intervjua da mu postave pitanje iz prostog razloga što nikada na hvalospeve ne odgovara na način kako to obično rade sportske zvezde. Nikada u uspehu ne ističe sebe, ali isto tako ni za neuspehe ne okrivljuje saigrače. Vidi se “iz aviona” da ga sve medijske obaveze opterećuju više nego druge igrače i da ga posebno nerviraju glupa i ponovljena pitanja. Za sve ljude koji ga prate on je jedinstvena pojava. Skromna superzvezda, uvek raspoložena za šalu, sa jedinstvenim smislom za humor i nezainteresovana za medijsku promociju. Svaka njegova konferencija za štampu je drugačija i toliko odudara od šablona da je postala zabavna, a to od konferencija za štampu u NBA ligi niko ne očekuje.
VELIKO FINALE
U finale NBA lige plasirali su se Majami Hits i Denver Nagets. Majami je kroz dva kvalifikaciona meča ušao u plej-of, a zatim u prvom kolu pobedom nad Milvoki Baksima, najboljim timom na Istoku, ušao u polufinale Istočne konferencije. Čudesnim igrama izbacio iz plej–ofa najpre Njujork Nikse, a potom u finalu i Boston Seltikse. Za to vreme Denver je u prvom kolu pobedio Minesota Timbervulfse, zatim u polufinalu favorizovane Finiks Sanse i konačno u finalu, bez izgubljene utakmice, i LA Lejkerse. Do finalne utakmice Denver je doživeo samo tri poraza.
Teško je bilo medijima u Americi da prate ovogodišnje finale NBA lige posle nedosanjanog sna o finalu između LA Lejkersa i Boston Seltiksa. Majami Hitsi i Denver Nagetsi su ipak bili nepredviđeni učesnici, dva tima koji se ne mogu više razlikovati. Kako to obično biva, duel ovih dvaju timova se morao personalizovati. Tako je sa jedne strane stajao Nikola Jokić, a sa druge Džimi Batler.
Ova dvojica igrača definišu igru svojih timova. Denver Nagets igra lepršavu i nesebičnu košarku, sa najvećom zvezdom u svom timu koja ne brine za individualna dostignuća već čini sve da njegov tim pobedi. U Majamiju je Batler taj koji održava ratnički mentalitet, igra najbolju odbranu u ligi i koji se nikada ne predaje.
Već od prve utakmice videla se razlika koju Majami nije uspeo da nadoknadi do kraja finalne serije. Niko u NBA ligi nije u stanju da smanji uticaj koji na igru svog tima ima Nikola Jokić. Način na koji utiče na igru svog tima jeste nešto što do sada nije viđeno od igrača na centarskoj poziciji, ne postoji dovoljno dobra odbrana koju Nikola ne može da poremeti. Bilo da je u pitanju zonska odbrana koju Majami najčešće igra u ligi, udvajanje Jokića pri svakom kontaktu sa loptom ili postavka niskog igrača koji bi umarao Jokića u prvom kontaktu, a iza njega stajao centar koji ga sačeka nakon toga, ništa u principu ne menja krajnji skor. Jokić uzima iz utakmice u utakmicu ono što mu trenutak dozvoli. Ako ga ne pritiskate u odbrani, spreman je da postigne i 50 poena. Ako se odbrana usredsredi na njega, on prestaje da poentira i fokusira se na razigravanje saigrača, bolje od najboljih plejmejkera.
POBEDNIČKI TIM
Tokom ovogodišnjeg plej-ofa Jokić je obarao rekorde koje niko osim njega nije u stanju da ponovi. Ipak, jedan igrač nije u stanju da sam donese titulu koliko god dominantan bio. Ovogodišnja promena koja je Denver dovela do titule prvaka je u odnosu i pristupu drugih igrača svakoj od utakmica u doigravanju. Pre svega, prvi put je ovaj tim igrao sa kompletnom prvom postavom. Nakon teških povreda, u tim su se vratili Džemal Marej i Majkl Porter Junior. Povratkom Mareja na mesto beka šutera, a pre svega hemijom koja postoji između njega i Jokića, napravljen je najbolji napadački dvojac u celoj ligi. Porter je tokom razigravanja predstavljao još jednu dodatnu opciju u napadu, ali još važnije pomoć ispod obruča koja je bila preko potrebna Jokiću.
Dodajmo tu i odličnu odluku da se u tim dovede Kaldvel Poup koji ima dovoljno iskustva da upotpuni igru tima u napadu i odbrani, uz iskustvo koje nosi sa sobom kao jedini igrač Denvera koji je već osvajao titulu. Uz Jokića i Mareja, najzaslužniji igrač je svakako Eron Gordon koji je tokom plej-ofa čuvao najbolje igrače protivničkih timova. Izašao je kao pobednik iz duela sa Entonijem Edvardsom, Kevinom Durentom i Lebronom Džejmsom, a u finalu sa Džimijem Batlerom. Bez njegove fantastične partije u odbrani Denver ne bi ovako lako izašao na kraj sa svim timovima sa kojima je igrao. Isto tako, pravio je razliku i u napadu. Često je Denver koristio razliku u visini i snazi koju je Gordon imao protiv svojih čuvara.
Ovo je verovatno i najveća prednost u odnosu na sve timove u ligi koju Denver trenutno ima. Prva petorka je izrazito visoka i svi osim Jokića su sjajne atlete. Dovoljan je primer Portera, koji je visok 208 centimetara i može sa tom visinom i brzinom da čuva i bekove protivničkih timova. Eron Gordon je pobednik takmičenja u zakucavanju na Ol star vikendu, i sa svojim dugim rukama i atletskim sposobnostima je dominantan kako u odbrani tako i u napadu. Džamal Marej svojom zaraznom energijom i fizičkim predispozicijama, pre svega u vertikalnom skoku, takođe predstavlja posebnu dopunu ovom aspektu timske igre. Amerikanci to jednostavo objašnjavaju time što Denver ima dužinu, misleći pre svega na mogućnost da svi igrači mogu uticati na odbranu i skok. U tome su prilično jedinstveni u ligi i teško ih je na tom polju nadvladati. I na kraju, ono što je Denver odvelo do titule jeste pre svega nesebičnost najboljeg igrača kluba, koja se kao zaraza prenela na sve ostale igrače tima. Lider tima je svoj jedinstveni karakter preneo na sve. Uz Nikolu Jokića svi postaju bolji igrači, pojedinačno i timski.
Krajem avgusta počinje Svetsko prvenstvo u košarci. Nikola Jokić je neophodan za bilo kakav uspeh ove generacije. Toga su svesni svi, od saigrača, stručnog štaba i ljubitelja košarke. Dobri džinu iz Sombora, ne zameramo ako ti je dosta košarke do sledeće NBA sezone, ali pomozi. Uživanje je gledati te.
Statistika
Nikola Jokić je tokom ovogodišnjeg plej-ofa iz utakmice u utakmicu rušio statističke rekorde NBA lige, ali nema dovoljno prostora u ovom tekstu da ih sve pomenemo. Ipak, jedan rekord se izdvaja od svih – u istoriji doigravanja nije postojao igrač koji je bio najbolji u sve tri glavne statističke kategorije (poeni, skokovi i asistencije). U dvadeset utakmica postigao je 600 poena, imao 269 skokova i 190 asistencija. Nestvarno, prosečno je beležio 30 poena po meču, 13,5 skokova i 9,5 asistencija.
