Portret savremenika: Danica Grujičić, ministarka zdravlja u Vladi Srbije
foto: tanjug
Neurohirurškinja, NATO, Bog i statistika
Danica Grujičić je najavila mnogo promena u zdravstvu, a realizovala samo jednu: specijalistički pregledi mogu se zakazati bilo kada, a ne samo od 1. do 5. u mesecu. Promena je smislena, ali mala. Sve ostalo što doktorka Grujičić najavljuje bilo bi lepo, ali za sada izgleda kao šminkanje mrtvaca. Kad se to krpljenje uz pomoć štapa i kanapa iskombinuje sa samopouzdanjem s kojim ministarka Grujičić nastupa, te njen stil komunikacije koji je najjednostavnije opisati kao “rekla sam šta sam rekla”, lako je zaključiti da od ta posla nema ništa
Ministarka zdravlja u Vladi Srbije Danica Grujičić javnosti je odavno poznata kao kontroverzna osoba. Iako od dolaska na ministarsko mesto nijednom nije bila udarna vest, ipak je svakodnevno prisutna u medijima. Počev od ideje da lekari ne idu u Kanadu jer im je bolje kod mame i tate, preko ispravne ali neobično zamišljene zabrane pušenja u svim zatvorenim prostorima, pa do poslednjeg predloga o tome da svaki kvart ima porodičnog lekara, mnogo je povoda da se ministarka zdravlja često nađe u vestima.
Najveća kontroverza u vezi sa Danicom Grujičić jeste nedorečenost njenih stavova o pojedinim temama. Mislili smo da se protivi vakcini protiv novog koronavirusa, a ona je zapravo samo čekala da stigne ruska, Sputnjik V vakcina. Onda smo mislili da ima odličnu ideju o zabrani pušenja u zatvorenim prostorima, a onda se ispostavilo da ministarka ne razume funkcionisanje informacionih sistema. Naime, ideja joj je bila da detektori dima u restoranima nekim čudnim algoritamskim putevima budu povezani sa poslovnim računima restorana: “Aktivira se detektor dima, op, ode milionče sa računa”, rekla je ministarka Grujičić svojevremeno u emisiji “Intervju” na Insajder TV. Prvo, to tako ne može, drugo, i da može, šta ako kuvar nešto flambira ili, daleko bilo, dođe do požara… “Milionče” ode, a cigaretu niko zapalio nije.
RETROGRADNI URAN
Najviše reakcija, međutim, doktorka Grujičić izaziva svojim stavovima o posledicama bombardovanja SR Jugoslavije i upotrebi osiromašenog uranijuma. Godinama se zalaže za utvrđivanje direktne veze između povećanja broja obolelih od malignih bolesti u Srbiji i NATO bombardovanja 1999. godine.
Po njenom mišljenju, tokom bombardovanja SR Jugoslavije počinjen je ekocid, a “od tada traje i tihi genocid na celom Balkanu”. Tvrdeći da je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom, kasetne bombe koje su zabranjene, gađana su privredna i hemijska postrojenja, Danica Grujičić je govorila: “Protiv Srbije i Crne Gore vođen je hemijski i nuklearni rat, a smrtnost od malignih bolesti raste u gotovo svim balkanskim zemljama”.
Nažalost, u dokazivanju svega ovoga izostala je efikasnost države. Današnja ministarka kritikovala je pre dve godine to što Stručno koordinaciono telo, koje je država osnovala kako bi utvrdilo posledice bombardovanja, nikada nije počelo da radi. Ministarka zdravlja smatra da je dve decenije nakon bombardovanja i dalje “moguće dokazati uzročno-posledičnu vezu između agresije i porasta obolelih od malignih i retkih bolesti, rođenja dece i životinja s različitim deformitetima”: “Da nam se ne bi ponovio Jasenovac, moramo početi ta istraživanja sada i nastaviti ih za 10, 20, 40 godina jer će posledice biti vidljive generacijama unazad”, poručila je Danica Grujičić u “Politici” pre dve godine. Njeni stavovi o posledicama upotrebe osiromašenog uranijuma izazvale su dugačku polemiku u naučnim krugovima. Za to vreme, statistika pokazuje da Srbija ima jednaku stopu obolevanja od onkoloških bolesti kao ostatak Evrope, ali višu stopu smrtnosti. Dakle, možda nije do uranijuma, nego do nedostatka prevencije i ranog otkrivanja.
IZMEĐU AEROFLOTA I GAMA NOŽA
Dr Danica Grujičić rođena je 1959. godine u Užicu. Kako navodi u zvaničnoj biografiji, srednju školu završila je u Moskvi, a potom je na Drugom moskovskom medicinskom institutu “N.I. Pirogov” upisala Medicinski fakultet. Školovanje je nastavila na Medicinskom fakultetu u Beogradu, na kome je diplomirala (sa prosečnom ocenom 9,60), magistrirala 1987, a doktorsku disertaciju odbranila je 1996. godine.
“Još u gimnaziji sam odlučila da budem neurohirurg ili da se bavim konstrukcijom aviona. Pošto sam se, zbog očevog posla, zatekla u Rusiji, nisam mogla kao stranac da studiram na Avio-institutu, pa sam otišla na medicinu.” Od 1984. godine zaposlena je na Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije.
Svoju profesiju neurohirurga opisala je ovako: “Mozak vidim kao svemir. Svaka nervna ćelija je kao zvezda. Svaka potporna ćelija je kao planeta… Radim na najdelikatnijem organu ljudskog organizma. Za mene je sve to povezivanje duha, materije, energije… Obožavam hirurgiju zato što je konkretna. Odmah vidim rezultat rada. Može da zvuči neskromno, ali kad spasem pacijenta, kao prošlog ponedeljka dečaka od 17 godina, osećam se kao produžena ruka boga”, rekla je u jednom intervjuu 2012. godine.
Za asistentkinju na Medicinskom fakultetu u Beogradu izabrana je 1992. godine. Zvanje docenta stekla je 1998. godine, dok je za redovnu profesorku na Medicinskom fakultetu u Beogradu imenovana 2009. godine. Od 2001. do 2009. obavljala je dužnost šefa katedre za postdiplomsku nastavu iz neurohirurgije i šefa nastavne baze Instituta za neurohirurgiju predmeta Hirurgije. Od 2004. godine koordinatorka je predmeta redovne nastave Osnovi kliničke prakse, kao i zamenica šefa Katedre hirurgije za redovnu nastavu. Od 2005. godine rukovodi kursom iz neurohirurgije na akademskim doktorskim studijama iz Kliničke i eksperimantalne hirurgije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, Zdravstvenog centra u Užicu i Opšte bolnice u Zvorniku – Republika Srpska (BiH). Članica je komisije za specijalistički ispit iz neurohirurgije od 2003. godine, urgentne medicine od 2007. na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Mentorka je specijalizantima neurohirurgije, kao i specijalizantima neurologije, fizikalne medicine, urgentne medicine, opšte hirurgije, dečje hirurgije i otorinolaringologije. Od 2007. godine do dolaska na mesto ministarke zdravlja bila je načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije.
Članica je Udruženja neurohirurga Srbije, Srpskog lekarskog društva i Evropske asocijacije neurohirurških društava.
U njenoj zvaničnoj biografiji stoji još i: “Godine 2007. upisana je u registar sudskih veštaka. Godinama sarađuje sa kolegama u Institutu za sudsku medicinu u veštačenju različitih predmeta iz oblasti neurohirugije i sudske medicine.
Njeno imenovanje za sudskog veštaka potvrđeno je 2011. godine u Službenom glasniku Republike Srbije. Autor je i koautor više od 250 radova, poglavlja u knjigama i monografija. Glavni je istraživač u dve studije koje su odobrene od strane Etičkog komiteta Kliničkog centra Srbije, koje proučavaju dejstvo novog leka koji se koristi za maligne tumore mozga. Studija se izvodi u 140 zemalja i 500 medicinskih institucija u celom svetu. Njen životni cilj je da organizuje neurohiruršku službu u Srbiji tako da sve neurohirurške ustanove imaju jednako dobre uslove za rad i da na svojoj klinici formira tim mladih ljudi koji će biti u stanju da reši bilo koji neurohirurški problem. Godišnje uradi više od 300 uglavnom najkomplikovanijih neurohirurških intervencija”, navodi se u biografiji.
POLITIČKA KARIJERA
Od 2004. do 2011. bila je članica Demokratske stranke, “koju je napustila zbog razočaranja politikom rukovodstva stranke”. U septembru 2011. postala je potpredsednica Socijaldemokratskog saveza, stranke koju je osnovao nekadašnji funkcioner Nove demokratije Nebojša Leković. “Ušla sam u politiku zato što mnogo toga hoću javno da kažem, a govorim samo ono što mislim. Vrlo sam razočarana onim što nam se događalo i posle 2000. Mi živimo u – agresivnom primitivizmu. Ta bahatost i bezočnost koja je toliko osvojila ljude u vlasti je neshvatljiva. Zato mladi ljudi odlaze iz Srbije”, rekla je jednom prilikom. Na predsedničkim izborima 2012. godine bila je kandidatkinja Socijaldemokratskog saveza i osvojila 0,78 odsto glasova, dok je stranka dobila 16.572 glasa (0,42 odsto) i nije prešla cenzus.
INFLUENSERSKA KARIJERA
Početkom 2017. govorila je o tome zašto je odlučila da se široj javnosti obraća i putem vlogova: “Ne mogu da kažem da sam zadovoljna situacijom u zemlji, a strašno boli kada vidim da mladi ljudi odlaze. Ja nemam svoje dece, ali imam bratance, sestričine, decu svojih prijatelja koje sam gledala kako rastu i strašno je doći do saznanja da moja generacija ništa nije učinila oko toga da se ta deca ovde zaustave, da ostanu ovde da grade svoju zemlju, da mogu da žive od svoga rada, a ne od partijske pripadnosti, da ne moraju nikome da se šlihtaju ako znaju svoj posao, da mogu da budu dostojanstveni da ih svako poštuje. I poražavajuće je doći u ove godine, ja imam još nekoliko godina do penzije, i shvatiti da moja generacija nije ništa uspela da uradi. Zato sam se odlučila da o problemima koji me bole jednostavno izađem u javnost i počnem da pričam pa ko hoće da čuje čuće, a ko ne želi ne mora da sluša, a ono što me je zaista obradovalo je ogroman odziv mladih kojima su zapravo moji vlogovi najviše i upućeni”.
U maju 2019. Vlada Srbije imenovala ju je za vršioca dužnosti direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS). Istakla je da će joj tri glavna prioriteta na novoj poziciji biti: ukidanje lista čekanja, jačanje kapaciteta radioterapije i uvođenje inovativnih lekova za onkološke pacijente.
“Rukovođenje IORS profesorka Grujičić, inače načelnik medikalne onkologije Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, preuzima od profesora dr Radana Džodića, hirurga, koji iz privatnih razloga ne može više da obavlja ovu funkciju. Ona je ‘Novostima’ rekla da će i ubuduće, formacijski, ostati na Klinici za neurohirurgiju gde će kao i do sada primati pacijente: ‘Na svojoj matičnoj klinici i ubuduće ću primati platu, a ako to nekoga možda sekira, odmah da kažem da za posao v. d. direktora IORS neću uzimati platu. IORS je kuća sa kojom godinama odlično sarađujem, u kojoj ima mnogo vrsnih stručnjaka, ali i problema. Tamo se leče najteži pacijenti i nedopustivo je da postoje liste čekanja. Ovu funkciju sam prihvatila najviše iz uverenja da mogu da pomognem da se te liste ukinu, da se osnaži radijaciona terapija, uvedu novi lekovi za koje je dokazano da pomažu obolelima, ali i da se na Medicinskom fakultetu kao poseban predmet uvede onkologija, jer mladi lekari moraju da imaju osnovna saznanja o onkologiji i radioterapiji.”
U novembru 2020. odlikovana je Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena, u trenutku najveće kovid krize, kada su mnogi lekari dobili brojno ordenje. Uprkos svim drugim doprinosima, naročito u oblasti neuroonkologije i neurohirurgije, nije jasno kakav je doprinos doktorke Grujičić u prevazilaženju kovid krize. Štaviše, medicinske sestre kojima je bila direktno nadređena među prvima su se masovno zaražavale novim koronavirusom i javno tvrdile da nisu imale adekvatnu zaštitnu opremu. Danica Grujičić je javno odgovorila i njihove tvrdnje naprosto otpisala tvrdeći da su imale sve što je potrebno.
Danica Grujičić je poznata široj javnosti kao protivnik legalizacije kanabisa u medicinske svrhe. Svojevremeno je imala žestoku raspravu sa Antonijem Kovačevićem, aktivistom za legalizaciju kanabisa u jutarnjem programu TV Pink. Rasprava je postala toliko usijana da je čak i poslovično senzacionalistički Pink pustio reklame, a po završetku reklamnog bloka u studiju više nije bilo ni doktorke Grujičić ni Kovačevića.
NOVA ERA U POLITIČKOJ KARIJERI
Predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić izjavio je da će se Danica Grujičić naći na listi te stranke za parlamentarne izbore 2022. godine.
“Sa nama će biti i Dana Grujičić, velikan srpskog glumišta Lazar Ristovski, biće mnogo sportista, naučnika, privrednika koji su napravili čudo u našoj zemlji”, rekao je Vučić na TV Pink u februaru 2022. godine. Prema njegovim rečima, Danica Grujičić se nije dvoumila i odmah je prihvatila “jer želi da bude sa nama u predstavljanju naših rezultata”.
“Ona ima ideju da se istraži sve o NATO bombardovanju i uticaju osiromašenog uranijuma na onkološke bolesnike, da napravimo najveći onkološki institut koji bi vredeo oko 300 miliona evra što bi bilo nešto ogromno što ćemo ostaviti generacijama koje dolaze”, rekao je tada Vučić. Predviđanje mu nije bilo tačno pošto se doktorka Grujičić od dolaska na ministarsku funkciju najviše bavi (neuspešnim) pokušajima da reorganizuje zdravstveni sistem.
Upitana da li će biti ministarka zdravlja, u avgustu 2022. rekla je: “Ukoliko budem – znam kako ću raditi. Ne očekujem aplauz od svih jer će uvek biti onih zluradih koji će jedva čekati da napadnu. Znam ko sam, šta sam uradila u životu, šta ostavljam iza sebe i šta još mogu da uradim. Bitno je da me puste da radim kako najbolje znam. Razgovarala sam o tome sa sadašnjim ministrom zdravlja doc. dr Zlatiborom Lončarom, sa kojim imam izuzetnu saradnju. On je spasao državno zdravstvo. Pokazalo se koliko je to značajno u vanrednim okolnostima, kao što je slučaj sa pandemijom kovida 19”.
Tada je dodala da je ova vlast u zdravstvo uložila mnogo i da se to vidi. Nažalost, taj podatak je proverljiv i nije tačan: ulaganja u zdravstvo iz budžeta u stalnom su opadanju u poslednjoj deceniji i to je lako videti iz svih planova budžeta koje je u poslednjoj deceniji usvojila Narodna skupština.
U oktobru 2022. Danica Grujičić postala je ministarka zdravlja. Od tada do danas najavila je mnogo promena, a realizovala samo jednu: specijalistički pregledi mogu se zakazati bilo kada, a ne samo od 1. do 5. u mesecu. Promena je smislena, ali mala. Sve ostalo što doktorka Grujičić najavljuje bilo bi lepo, ali za sada izgleda kao šminkanje mrtvaca. Kad se to krpljenje uz pomoć štapa i kanapa iskombinuje sa samopouzdanjem s kojim ministarka Grujičić nastupa, te njen stil komunikacije koji je najjednostavnije opisati kao “rekla sam šta sam rekla”, lako je zaključiti da od ta posla nema ništa.
Najveća kontroverza u vezi sa Danicom Grujičić jeste nedorečenost njenih stavova o pojedinim temama. Mislili smo da se protivi vakcini protiv novog koronavirusa, a ona je zapravo samo čekala da stigne ruska, Sputnjik V vakcina. Onda smo mislili da ima odličnu ideju o zabrani pušenja u zatvorenim prostorima, a onda se ispostavilo da ministarka ne razume funkcionisanje informacionih sistema. Naime, ideja joj je bila da detektori dima u restoranima nekim čudnim algoritamskim putevima budu povezani sa poslovnim računima restorana: “Aktivira se detektor dima, op, ode milionče sa računa”, rekla je ministarka Grujičić svojevremeno u emisiji “Intervju” na Insajder TV. Prvo, to tako ne može, drugo, i da može, šta ako kuvar nešto flambira ili, daleko bilo, dođe do požara… “Milionče” ode, a cigaretu niko zapalio nije.
RETROGRADNI URAN
Najviše reakcija, međutim, doktorka Grujičić izaziva svojim stavovima o posledicama bombardovanja SR Jugoslavije i upotrebi osiromašenog uranijuma. Godinama se zalaže za utvrđivanje direktne veze između povećanja broja obolelih od malignih bolesti u Srbiji i NATO bombardovanja 1999. godine.
Po njenom mišljenju, tokom bombardovanja SR Jugoslavije počinjen je ekocid, a “od tada traje i tihi genocid na celom Balkanu”. Tvrdeći da je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom, kasetne bombe koje su zabranjene, gađana su privredna i hemijska postrojenja, Danica Grujičić je govorila: “Protiv Srbije i Crne Gore vođen je hemijski i nuklearni rat, a smrtnost od malignih bolesti raste u gotovo svim balkanskim zemljama”.
Nažalost, u dokazivanju svega ovoga izostala je efikasnost države. Današnja ministarka kritikovala je pre dve godine to što Stručno koordinaciono telo, koje je država osnovala kako bi utvrdilo posledice bombardovanja, nikada nije počelo da radi. Ministarka zdravlja smatra da je dve decenije nakon bombardovanja i dalje “moguće dokazati uzročno-posledičnu vezu između agresije i porasta obolelih od malignih i retkih bolesti, rođenja dece i životinja s različitim deformitetima”: “Da nam se ne bi ponovio Jasenovac, moramo početi ta istraživanja sada i nastaviti ih za 10, 20, 40 godina jer će posledice biti vidljive generacijama unazad”, poručila je Danica Grujičić u “Politici” pre dve godine. Njeni stavovi o posledicama upotrebe osiromašenog uranijuma izazvale su dugačku polemiku u naučnim krugovima. Za to vreme, statistika pokazuje da Srbija ima jednaku stopu obolevanja od onkoloških bolesti kao ostatak Evrope, ali višu stopu smrtnosti. Dakle, možda nije do uranijuma, nego do nedostatka prevencije i ranog otkrivanja.
IZMEĐU AEROFLOTA I GAMA NOŽA
Dr Danica Grujičić rođena je 1959. godine u Užicu. Kako navodi u zvaničnoj biografiji, srednju školu završila je u Moskvi, a potom je na Drugom moskovskom medicinskom institutu “N.I. Pirogov” upisala Medicinski fakultet. Školovanje je nastavila na Medicinskom fakultetu u Beogradu, na kome je diplomirala (sa prosečnom ocenom 9,60), magistrirala 1987, a doktorsku disertaciju odbranila je 1996. godine.
“Još u gimnaziji sam odlučila da budem neurohirurg ili da se bavim konstrukcijom aviona. Pošto sam se, zbog očevog posla, zatekla u Rusiji, nisam mogla kao stranac da studiram na Avio-institutu, pa sam otišla na medicinu.” Od 1984. godine zaposlena je na Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije.
Svoju profesiju neurohirurga opisala je ovako: “Mozak vidim kao svemir. Svaka nervna ćelija je kao zvezda. Svaka potporna ćelija je kao planeta… Radim na najdelikatnijem organu ljudskog organizma. Za mene je sve to povezivanje duha, materije, energije… Obožavam hirurgiju zato što je konkretna. Odmah vidim rezultat rada. Može da zvuči neskromno, ali kad spasem pacijenta, kao prošlog ponedeljka dečaka od 17 godina, osećam se kao produžena ruka boga”, rekla je u jednom intervjuu 2012. godine.
Za asistentkinju na Medicinskom fakultetu u Beogradu izabrana je 1992. godine. Zvanje docenta stekla je 1998. godine, dok je za redovnu profesorku na Medicinskom fakultetu u Beogradu imenovana 2009. godine. Od 2001. do 2009. obavljala je dužnost šefa katedre za postdiplomsku nastavu iz neurohirurgije i šefa nastavne baze Instituta za neurohirurgiju predmeta Hirurgije. Od 2004. godine koordinatorka je predmeta redovne nastave Osnovi kliničke prakse, kao i zamenica šefa Katedre hirurgije za redovnu nastavu. Od 2005. godine rukovodi kursom iz neurohirurgije na akademskim doktorskim studijama iz Kliničke i eksperimantalne hirurgije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, Zdravstvenog centra u Užicu i Opšte bolnice u Zvorniku – Republika Srpska (BiH). Članica je komisije za specijalistički ispit iz neurohirurgije od 2003. godine, urgentne medicine od 2007. na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Mentorka je specijalizantima neurohirurgije, kao i specijalizantima neurologije, fizikalne medicine, urgentne medicine, opšte hirurgije, dečje hirurgije i otorinolaringologije. Od 2007. godine do dolaska na mesto ministarke zdravlja bila je načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije.
Članica je Udruženja neurohirurga Srbije, Srpskog lekarskog društva i Evropske asocijacije neurohirurških društava.
U njenoj zvaničnoj biografiji stoji još i: “Godine 2007. upisana je u registar sudskih veštaka. Godinama sarađuje sa kolegama u Institutu za sudsku medicinu u veštačenju različitih predmeta iz oblasti neurohirugije i sudske medicine.
Njeno imenovanje za sudskog veštaka potvrđeno je 2011. godine u Službenom glasniku Republike Srbije. Autor je i koautor više od 250 radova, poglavlja u knjigama i monografija. Glavni je istraživač u dve studije koje su odobrene od strane Etičkog komiteta Kliničkog centra Srbije, koje proučavaju dejstvo novog leka koji se koristi za maligne tumore mozga. Studija se izvodi u 140 zemalja i 500 medicinskih institucija u celom svetu. Njen životni cilj je da organizuje neurohiruršku službu u Srbiji tako da sve neurohirurške ustanove imaju jednako dobre uslove za rad i da na svojoj klinici formira tim mladih ljudi koji će biti u stanju da reši bilo koji neurohirurški problem. Godišnje uradi više od 300 uglavnom najkomplikovanijih neurohirurških intervencija”, navodi se u biografiji.
POLITIČKA KARIJERA
Od 2004. do 2011. bila je članica Demokratske stranke, “koju je napustila zbog razočaranja politikom rukovodstva stranke”. U septembru 2011. postala je potpredsednica Socijaldemokratskog saveza, stranke koju je osnovao nekadašnji funkcioner Nove demokratije Nebojša Leković. “Ušla sam u politiku zato što mnogo toga hoću javno da kažem, a govorim samo ono što mislim. Vrlo sam razočarana onim što nam se događalo i posle 2000. Mi živimo u – agresivnom primitivizmu. Ta bahatost i bezočnost koja je toliko osvojila ljude u vlasti je neshvatljiva. Zato mladi ljudi odlaze iz Srbije”, rekla je jednom prilikom. Na predsedničkim izborima 2012. godine bila je kandidatkinja Socijaldemokratskog saveza i osvojila 0,78 odsto glasova, dok je stranka dobila 16.572 glasa (0,42 odsto) i nije prešla cenzus.
INFLUENSERSKA KARIJERA
Početkom 2017. govorila je o tome zašto je odlučila da se široj javnosti obraća i putem vlogova: “Ne mogu da kažem da sam zadovoljna situacijom u zemlji, a strašno boli kada vidim da mladi ljudi odlaze. Ja nemam svoje dece, ali imam bratance, sestričine, decu svojih prijatelja koje sam gledala kako rastu i strašno je doći do saznanja da moja generacija ništa nije učinila oko toga da se ta deca ovde zaustave, da ostanu ovde da grade svoju zemlju, da mogu da žive od svoga rada, a ne od partijske pripadnosti, da ne moraju nikome da se šlihtaju ako znaju svoj posao, da mogu da budu dostojanstveni da ih svako poštuje. I poražavajuće je doći u ove godine, ja imam još nekoliko godina do penzije, i shvatiti da moja generacija nije ništa uspela da uradi. Zato sam se odlučila da o problemima koji me bole jednostavno izađem u javnost i počnem da pričam pa ko hoće da čuje čuće, a ko ne želi ne mora da sluša, a ono što me je zaista obradovalo je ogroman odziv mladih kojima su zapravo moji vlogovi najviše i upućeni”.
U maju 2019. Vlada Srbije imenovala ju je za vršioca dužnosti direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS). Istakla je da će joj tri glavna prioriteta na novoj poziciji biti: ukidanje lista čekanja, jačanje kapaciteta radioterapije i uvođenje inovativnih lekova za onkološke pacijente.
“Rukovođenje IORS profesorka Grujičić, inače načelnik medikalne onkologije Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, preuzima od profesora dr Radana Džodića, hirurga, koji iz privatnih razloga ne može više da obavlja ovu funkciju. Ona je ‘Novostima’ rekla da će i ubuduće, formacijski, ostati na Klinici za neurohirurgiju gde će kao i do sada primati pacijente: ‘Na svojoj matičnoj klinici i ubuduće ću primati platu, a ako to nekoga možda sekira, odmah da kažem da za posao v. d. direktora IORS neću uzimati platu. IORS je kuća sa kojom godinama odlično sarađujem, u kojoj ima mnogo vrsnih stručnjaka, ali i problema. Tamo se leče najteži pacijenti i nedopustivo je da postoje liste čekanja. Ovu funkciju sam prihvatila najviše iz uverenja da mogu da pomognem da se te liste ukinu, da se osnaži radijaciona terapija, uvedu novi lekovi za koje je dokazano da pomažu obolelima, ali i da se na Medicinskom fakultetu kao poseban predmet uvede onkologija, jer mladi lekari moraju da imaju osnovna saznanja o onkologiji i radioterapiji.”
U novembru 2020. odlikovana je Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena, u trenutku najveće kovid krize, kada su mnogi lekari dobili brojno ordenje. Uprkos svim drugim doprinosima, naročito u oblasti neuroonkologije i neurohirurgije, nije jasno kakav je doprinos doktorke Grujičić u prevazilaženju kovid krize. Štaviše, medicinske sestre kojima je bila direktno nadređena među prvima su se masovno zaražavale novim koronavirusom i javno tvrdile da nisu imale adekvatnu zaštitnu opremu. Danica Grujičić je javno odgovorila i njihove tvrdnje naprosto otpisala tvrdeći da su imale sve što je potrebno.
Danica Grujičić je poznata široj javnosti kao protivnik legalizacije kanabisa u medicinske svrhe. Svojevremeno je imala žestoku raspravu sa Antonijem Kovačevićem, aktivistom za legalizaciju kanabisa u jutarnjem programu TV Pink. Rasprava je postala toliko usijana da je čak i poslovično senzacionalistički Pink pustio reklame, a po završetku reklamnog bloka u studiju više nije bilo ni doktorke Grujičić ni Kovačevića.
NOVA ERA U POLITIČKOJ KARIJERI
Predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić izjavio je da će se Danica Grujičić naći na listi te stranke za parlamentarne izbore 2022. godine.
“Sa nama će biti i Dana Grujičić, velikan srpskog glumišta Lazar Ristovski, biće mnogo sportista, naučnika, privrednika koji su napravili čudo u našoj zemlji”, rekao je Vučić na TV Pink u februaru 2022. godine. Prema njegovim rečima, Danica Grujičić se nije dvoumila i odmah je prihvatila “jer želi da bude sa nama u predstavljanju naših rezultata”.
“Ona ima ideju da se istraži sve o NATO bombardovanju i uticaju osiromašenog uranijuma na onkološke bolesnike, da napravimo najveći onkološki institut koji bi vredeo oko 300 miliona evra što bi bilo nešto ogromno što ćemo ostaviti generacijama koje dolaze”, rekao je tada Vučić. Predviđanje mu nije bilo tačno pošto se doktorka Grujičić od dolaska na ministarsku funkciju najviše bavi (neuspešnim) pokušajima da reorganizuje zdravstveni sistem.
Upitana da li će biti ministarka zdravlja, u avgustu 2022. rekla je: “Ukoliko budem – znam kako ću raditi. Ne očekujem aplauz od svih jer će uvek biti onih zluradih koji će jedva čekati da napadnu. Znam ko sam, šta sam uradila u životu, šta ostavljam iza sebe i šta još mogu da uradim. Bitno je da me puste da radim kako najbolje znam. Razgovarala sam o tome sa sadašnjim ministrom zdravlja doc. dr Zlatiborom Lončarom, sa kojim imam izuzetnu saradnju. On je spasao državno zdravstvo. Pokazalo se koliko je to značajno u vanrednim okolnostima, kao što je slučaj sa pandemijom kovida 19”.
Tada je dodala da je ova vlast u zdravstvo uložila mnogo i da se to vidi. Nažalost, taj podatak je proverljiv i nije tačan: ulaganja u zdravstvo iz budžeta u stalnom su opadanju u poslednjoj deceniji i to je lako videti iz svih planova budžeta koje je u poslednjoj deceniji usvojila Narodna skupština.
U oktobru 2022. Danica Grujičić postala je ministarka zdravlja. Od tada do danas najavila je mnogo promena, a realizovala samo jednu: specijalistički pregledi mogu se zakazati bilo kada, a ne samo od 1. do 5. u mesecu. Promena je smislena, ali mala. Sve ostalo što doktorka Grujičić najavljuje bilo bi lepo, ali za sada izgleda kao šminkanje mrtvaca. Kad se to krpljenje uz pomoć štapa i kanapa iskombinuje sa samopouzdanjem s kojim ministarka Grujičić nastupa, te njen stil komunikacije koji je najjednostavnije opisati kao “rekla sam šta sam rekla”, lako je zaključiti da od ta posla nema ništa.
