Bio je milenijumski Sajam knjiga, pa milenijumski izdavački poduhvati, među njima i prvi hebrejsko-srpski rečnik… Mlađani Željko Stanojević (27), autor ovog "kapitalnog dela", postao je prava medijska zvezda: na Studiju B pričao je o svom životu u Izraelu, o tome da je Daničićev prevod Starog zaveta loš i arhaičan, on će to uraditi kako treba, u "Blicu" se jadao kako kao profesor hebrejskog mora da radi na zelenoj pijaci u Pančevu kako bi preživeo. Svoju srpsku varijantu "američkog sna" pričao je prilično slikovito: kao, za sve je kriva Ofra Haza, otišao je u Izrael opčinjen glasom ove devojke. Drugom prilikom je priznao da je bežao od galopirajuće hiperinflacije, strašne nemaštine, hladnoće u školskim klupama kada su se ledile i hemijske olovke… U Izraelu je radio, ali se upisao i na univerzitet u Haifi. Diplomirao je hebrejski jezik i književnost, počeo da predaje na ulpanima (tečajevima hebrejskog)… Ko zna kako bi dalje tekao njegov život da se zbog bolesti u porodici nije morao da vrati u Pančevo, ali eto, zaposlio se na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za orijentalistiku, kao lektor za hebrejski. Drži predavanja, vežbe, sve što zatreba, a plata bedna. Karijera na pijaci izgleda profitabilnija i ide "uzlaznom putanjom". Sa roditeljima je na pijaci otvorio i mali bife. "Mora se živeti. A od hebrejskog u Srbiji, teško", poverio je jednom novinaru.

POZVAO GA DEKAN: Zapravo je neverovatno koliko je Željku Stanojeviću sa hebrejskim u Srbiji sve išlo lako. Otvorena vrata Filološkog fakulteta, za rečnik je našao i izdavače i sponzore, i domaće i inostrane, ugledne i imućne. Čak je u tom kratkom periodu od samo četiri godine objavio i knjigu komparativne lingvistike O jeziku Srba i Jevreja, koju je štampao uz pomoć prijatelja. Novinarima je poverio da se sprema da upiše postdiplomske studije na Teološkom fakultetu u Novom Sadu, da doktorira, da otvori i grupu za hebrejski na fakultetu…

Da li su na fakultetu bili povređeni njegovim izjavama o uslovima rada ili im je zasmetalo što se mladi honorarni saradnik u javnosti uporno predstavlja kao profesor, tek na Veću Katedre za orijentalistiku doneta je prošle nedelje odluka da se Željko Stanojević udalji iz nastave jer već dve godine radi bez dokumenata o završenoj školskoj spremi!?

Nekim profesorima sa Katedre za orijentalistiku od početka se činilo sumnjivo što Stanojević odugovlači sa donošenjem nostrifikovane fakultetske diplome; on se uporno branio pričama o izraelskoj birokratiji i komplikovanoj proceduri nostrifikacije. Tek kada je jedna otresita studentkinja, koja je inače završila gimnaziju u Izraelu, nezadovoljna ocenom otišla kod šefa Katedre i zatražila da vidi koje to kvalifikacije ima mladi saradnik u nastavi, ispostavilo se da su sumnje nekih nastavnika bile uveliko osnovane: umesto nostrifikovane fakultetske diplome, kako to nalažu propisi, Željko Stanojević je tek oktobra 2001. prezentovao pravnoj službi Filološkog fakulteta u Beogradu UVERENJE da je na Otvorenom univezitetu u Haifi 16. januara 1997. položio završni ispit. U Uverenju broj 18492/97 doslovce piše:

"Na osnovu ovog Uverenja imenovani je stručno obrazovan i kvalifikovan da predaje na državnim kursevima hebrejskog jezika i osnovnim školama za odrasle."

Bolji poznavaoci izraelskih prilika tvrde da je Stanojević zapravo kvalifikovan da predaje na onim obaveznim kursevima hebrejskog jezika koje moraju da prođu svi useljenici u Izraelu.

U razgovoru za "Vreme" Željko Stanojević kaže da ga je na Filološki fakultet pozvao lično dekan profesor dr Rade Božović. Pre toga je zamenjivao profesora na Adventističkom teološkom fakultetu na Banovom brdu…Na primedbe da Filološki fakultet u Beogradu ipak nije "osnovna škola za odrasle", ali i o lažnom predstavljanju, odgovara da on nije profesor univerziteta, ali jeste profesor hebrejskog: "Ako u Izraelu mogu da učim strance hebrejski, valjda mogu i ovde naše." Sasvim elastično tumačenje važećeg statuta. Nejasno je ipak kako to da mlad i snalažljiv čovek ne uspeva da skoro pet godina nostrifikuje diplomu Otvorenog univerziteta u Haifi na kome je, kako tvrdi, na "duhovnom smeru" položio ni manje ni više nego 19 predmeta ("više nego na našem Filološkom")!?

Na ovo pitanje svakako bi mogla da odgovori i Pravna služba Filološkog fakulteta koja je bila vrlo ažurna u otpuštanju s posla grupe nastavnika koji nisu hteli da potpišu ozloglašene ugovore o radu. Među otpuštenim nastavnicima našla se i Branka Nikolić, lektor za hebrejski, po mišljenju kolega izuzetan stručnjak. Na mnogim fakultetima dekani su bili iznad zakona, otpuštali su i dovodili ljude prema svom nahođenju: sređivanje tih akademskih Augijevih štala sada ide vrlo teško. Najteže je tamo gde još rukovode ljudi koje je postavio stari režim.

Profesorku Anđelku Mitrović najviše brine šta će biti sa dvadesetak studenata koji kod Željka Stanojevića slušaju hebrejski kao izborni predmet. Da li će se ispostaviti da njihove ocene nisu validne? Da li će Katedra uspeti da obezbedi lektora iz Izraela, kako je predloženo na Veću? Ili će neverovatno produktivni Željko Stanojević konačno, posle pet godina, uspeti da proizvede prevod svoje izraelske fakultetske diplome, kako obećava?

SPRETNOST: Svaki novi rečnik predstavlja svojevrstan kulturni događaj, pogotovo među filolozima.

Hebrejsko–srpski rečnik Željka Stanojevića, promovisan kao prvi u istoriji srpsko-jevrejskih odnosa, enciklopedijski, kapitalni… dočekali su hvalospevi, ali i izvesna neverica: odakle hrabrost jednom zelenom, neafirmisanom lingvisti da se prihvati ovako velikog poduhvata? Za njegovu knjigu komparativne lingvistike O jeziku Srba i Jevreja prof. dr Anđelka Mitrović izriče vrlo negativnu ocenu: "Gomila besmislica i pučkih etimologija." Konačno, sa više strana čula su se i pitanja da li je u brzoj profesionalnoj promociji mlađanog lingviste baš sve "košer" (čisto)?

Na ove sumnje Željko Stanojević daje u razgovoru za "Vreme" donekle neočekivan odgovor:

"Kod nas se pisanje rečnika mistifikuje: znate, svakako nema potrebe da ja idem okolo po Izraelu i skupljam reči kao nekada Vuk Karadžić! Danas pisanje rečnika nije neko veliko umeće, to je više fizički posao. Mogao bih da kažem da bi se to moglo nazvati i prevođenjem: koristio sam pre svega veliki hebrejsko-hebrejski rečnik Even Šašana, ali i mnoge druge manje rečnike. Sve je to više spretnost nego znanje."

Čujemo da se nekoliko stručnjaka za orjentalistiku priprema da temeljnije analizira sa koliko je spretnosti i znanja sastavljen najnoviji Hebrejsko–srpski rečnik. Zamolili smo književnicu Anu Šomlo, koja je u Beogradu boravila za vreme Sajma knjiga, da kao znalac kaže svoje mišljenje o ovom rečniku. Evo njenog e-mail odgovora:

"Moram da priznam da me je pomalo iznenadilo što se o ovom rečniku piše kao o prvom hebrejsko-srpskom rečniku, mada je između dva rata objavljen Hebrejsko–jugoslovenski rečnik Majera Silberberga, a zatim i moj rečnik Hebrejsko–srpskohrvatski – Srpskohrvatsko–hebrejski (ceo tiraž od 2000 primeraka je rasprodat).

Stalno prelistavam ovaj najnoviji hebrejsko-srpski rečnik, tražim pojedine izraze, da bih ih uporedila s onim koje sam sama unela u svoj rečnik, posebno zbog toga što je u ‘Politici’, ‘NIN’-u i drugim dnevnim i nedeljnim listovima pisalo da ima, više od 60.000 reči,. Možda su ova dva naša prva rečnika, u poređenju sa Stanojevićevim enciklopedijskim, isuviše skromna da bi bila pomenuta.

Očigledno, Željko Stanojević je uložio veliki trud. Samo onaj ko se ovakvim radom bavi može da zna koliko je strpljenja i vremena potrebno da se taj posao i okonča. Možda je autoru ovog dela nedostajala upornost da završi svoj rečnik onako kako ga je zamislio, ili je izdavaču nedostajalo prostora da u ovom izdanju navede na koricama najavljeno poreklo reči, tako da čitalac neće znati ni koji su izrazi arabizmi, iranizmi ili aramizmi. Toga jednostavno nema. Ali, za one koji uče hebrejski jezik ovaj rečnik može biti koristan. Nisam naišla ni na jedan pogrešno preveden izraz, što je u ovakvoj vrsti literature veoma značajna stvar.

Međutim, nema ni najavljenih 60.000 reči. Jedva da ih ima 27.000.

U pogovoru Stanojević je napisao da njegov rečnik predstavlja izbor najfrekventnijih reči i izraza iz Hebrejskog rečnika Even Šošana. Treba imati u vidu da je ovaj rečnik, mada prvi obiman vokabular hebrejsko-hebrejskog, objavljen pedesetih godina

prošlog veka, a da se od tada neprestano izdaju novi, veoma temeljni rečnici, jer se hebrejski jezik strahovito brzo razvija. Tako, da ne samo što nedostaju neke skraćenice koje bi ukazivale na to da li je nešto anatomskog, ili astrološkog ili teološkog značenja već nedostaju osnovni pojmovi, kao sto je Bog Moloh, često pominjan u Bibliji, reč sankcije(icumim) bez koje se ne mogu zamisliti novine, pa vinuti, uzleteti (lehamri) – kad se toliki avioni ruše, nema ni izraza trenirati, uvežbavati (lehitamen) – tako značajnog za sportske tekstove. Nedostaje i pojam obaveštajna služba (hejl modi’in) iz političke terminologije, pa neprijateljska akcija, podstrek na pobunu (hasata) ili kukavičluk (moreh). Ali, nedostaju i običajene reči bivanje, bitisanje (hejot); zamrzavati – recimo, plate, lične dohotke (lehakpi)…

Ove moje primedbe (heerot), reč koja takođe nedostaje, ne treba shvatiti kao presudu (gzar din), nema je u rečniku – već kao mišljenje da je šteta jedan ozbiljan trud i koristan rad tako nedovršen objaviti i neobjektivno reklamirati."