Kada je ovaj broj "Vremena" zaključivan, čini se da je posle više decenija mučenja završena agonija koja se krila iza pitanja "šta će država Srbija sa svojom avio-kompanijom". Do sada je nebrojeno puta za sutra bio najavljivan kraj problemima u Jat ervejzu, pronalažen je kupac romansiranog naziva strateški partner, nabavljani su novi avioni od "Erbasa", "Boinga", "Embraera"…

Ali to nikako da se desi. Ovoga puta, osnovna i trenutno jedina relevantna informacija za razliku od prethodnih nije došla sa srpske strane priče, već od Etihad ervejza (Etihad Airways) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koji je saopštio da će prvog avgusta u Beogradu sa prvim potpredsednikom Vlade Srbije potpisati sporazum o strateškom partnerstvu sa Jat ervejzom.

U oči odmah upada da se ne radi o sporazumu dve avio-kompanije, već avio-kompanije i države Srbije. Etihad je ozbiljna avio-kompanija sa još ozbiljnijim kapitalom i apetitom da ga na duge staze višestruko uveća, ako treba i u saradnji sa državom Srbijom, i nije bilo ni za očekivati da skoro išta od planova "strateškog partnerstva" bude saopšteno unapred. Sa srpske strane, takođe očekivano, u poslednjih nekoliko dana počele su da se pojavljuju detalji o strateškom partnerstvu: prvo iz dobro obaveštenih izvora bliskih Vladi Srbije, potom se oglasio i savetnik za ekonomska pitanja prvog potpredsednika Vlade Siniša Mali, imenovan kao jedan od ključnih osoba u celom poslu, a u ponedeljak i pomoćnik ministra infrastrukture za vazdušni saobraćaj Milutin Popović, koji je izjavio da će "Etihad kupiti 49 odsto Jata i da će država, sa preostalih 51 odsto, ostati većinski vlasnik nacionalnog avio-prevoznika, koji će promeniti ime u Er Srbija. Predviđeno je da Etihad uloži 100 miliona dolara u zajedničku kompaniju, a toliko će investirati i država Srbija." Ta promena imena – Air Serbia? – koju je i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić još ranije nagovestio a, istini za volju, priželjkivali su je mnogi uključujući i nekadašnjeg predsednika Borisa Tadića ("Vreme" 1109, 5. april 2012, "Ima li Miškovića u avionu"), posebna je priča i u nju je potencijalno upakovano mnogo više od brendiranja, vizuelnog identiteta ili marketinga.

BELO SVETLO, ZELENA ZASTAVA: Milutin Popović je u izjavi za Tanjug dodao detalj koji do sada nije pominjan, da "transakcija obuhvata Jat, Suport i Jat ketering", odnosno pored avio-kompanije i dve firme za pružanje usluga opsluživanja i pripremu avionske hrane nastale njenom ranijom dekompozicijom, koja je tada predstavljena kao restrukturiranje. Etihad je, inače, nedavno kupio kompaniju sa 4000 zaposlenih na aerodromu u Abu Dabiju, koja se bavi upravo opsluživanjem, keteringom ali i uslugama vezanim za teretni saobraćaj.

U utorak je održana sednica Odbora direktora i Skupštine Jat ervejza na kojoj je jednoglasno dato zeleno svetlo za strateško partnerstvo sa Etihadom, bezbolniji naziv za de facto prepuštanje upravljanja srpskom nacionalnom avio-kompanijom arapskom kapitalu. Prepuštanje, jer kako stvari stoje – iako nominalno sa 51 odsto vlasništva i jednim glasom više u Odboru kompanije (nijedna strateška odluka se neće moći doneti bez saglasnosti države kao većinskog vlasnika, uveravaju u Vladi Srbije) – država je izgleda priznala samoj sebi da joj biznis vazdušnog saobraćaja ne ide od ruke. Ilustracije radi: Jat ervejz kontinuirano pravi gubitke od oko 30 miliona evra godišnje, pa znači da je vlada u ovaj posao pozvala nekog sa višestruko boljim referencama da radi umesto nje. Pitanje je, kao i u svakom poslovnom odnosu, ko koliko daje i šta dobija zauzvrat. Prema informacijama plasiranim u javnost neposredno pred zaključenje ovog broja "Vremena", kompaniju bi trebalo da kroz socijalni program napusti 300 do 500 od oko 1250 radnika uz naknadu od oko 300 evra po godini staža, a biće zaposleno po oko 100 pilota i kabinskog osoblja; Etihad će koliko odmah da u flotu nove avio-kompanije uvede dva iznajmljena (tzv. ACMI, mokri lizing – sve sa posadama, osiguranjem i održavanjem) "erbasa" dok Jat ervejz ne iškoluje posade za novi tip, a do zimske sezone još osam "erbasa" A319, dok će zastareli "boinzi" 737 nabavljeni u drugoj polovini osamdesetih biti povučeni iz upotrebe.

V.d. direktora Jat ervejza ranije je potvrdio da "stara flota" neće biti otuđena niti bačena u staro gvožđe već uposlena na trećim tržištima, konkretno u Makedoniji, gde postoji Jatova firma Aeromak kao i "potencijal tržišta". Ostaje, hipotetički, da se vidi koji će biti odnos između srpsko-arapske avio-kompanije u Srbiji i srpske u Makedoniji ili nekoj drugoj državi i da li ako, opet hipotetički, obe budu uspešne to znači da država Srbija kao vlasnik ne ume da upravlja avio-kompanijom na svom tržištu, a ume na trećem? Izvori "Vremena" kao moguće negativne strane partnerstva sa Etihadom navode "preambiciozan plan" novog menadžmenta po pitanju broja prevezenih putnika (pominje se tri miliona godišnje, u odnosu na sadašnjih 1,3 miliona) i veličine flote čiju nabavku, odnosno zakup finansira zajednička firma a koja je opet bazirana na navedenom planiranom broju prevezenih putnika; navodi se i red letenja koji je napravljen "ne uzimajući u obzir specifičnost tržišta"; pominju se "enormne plate i beneficije" koje su predviđene za "njihove ljude" a plaća ih – Vlada Srbije. Objektivno, ovo poslednje je kap u moru troškova, ali ako je tačno, prilično dobro ilustruje odnose dve (avio)kompanije, Etihada i Srbije.

LJUBAV, SIR I PARE: Utisak je da je Etihad od samog početka jasno znao šta hoće i nastupio je više nego uveren u svoju superiornost u odnosu na oronulu srpsku avio-kompaniju opterećenu prevelikim brojem zaposlenih, dugovima svime i svakom a ponajviše velikim državnim preduzećima poput Aerodroma "Nikola Tesla", SMATS-a, Jat tehnike, DCV-a, NIS-a, Delta Đeneralija… I, u krajnjoj liniji, mnogo skupljim, nemanjem nikakve dugoročne vizije opstanka, zdravo i profitabilno poslovanje da ne pominjemo. Od prvog pojavljivanja u Srbiji, sa generalnim direktorom Džejmsom Hoganom na čelu, kada je potpisan "kod šer" ugovor sa Jatom, Etihad je po svemu stavio do znanja ko (će da) pije a ko (da) plaća i ko se pita za šta, od organizacije konferencije za medije, preko večernjeg koktela do famoznog due diligence procesa češljanja uzduž i popreko Jat ervejza.

U neformalnom razgovoru, od predstavnika Etihada se moglo čuti kako ih Jat fascinira zbog činjenice da je preživeo bez obzira na okolnosti i da, bez obzira na sve, leti i dalje i to bez većih bezbednosnih incidenata, kao i da je Jat tradicionalni prepoznatljiv brend na tržištima Australije i Amerike i da to treba iskoristiti.

Možda jeste tradicionalan i prepoznatljiv, ali je novi menadžment očito procenio da je isplativije praviti nov.